Izbor lokacijaitransportnih sredstava za raseljavanje Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

Mr Boban MJloSevfć, major

Dr Vasilije MUković, pukovnik, dip), inž.

IZBOR LOKACIJAITRANSPORTNIH SREDSTAVA ZA RASEUAVANJE

UDC: 355.691 : 355.4)5.2]: 519.233.6

Retime:

U članku se obraduje problem rangiranja i izbora lokacija i resursa za raseljavanje materijalnih sredstava. Potencijalne lokacije za raseljavanje i raspololivi resursi imaju raz-ličite karakteristike, pa su samim tim manje Hi viie pogodni za raseljavanje materijalnih sredstava. U vezi s tim, postavlja se pitanje kako ih rangirati i birati. Moguie rešenje je pri-mena metoda viiekriterijumskog rangiranja. Medutim, primena ovih metoda podrazumeva relativno dug proces. V uslovima kada se odluka mora doneti и ogranićenom vremenu, primena metoda koje zahtevaju dug proces nije pogodna. Zato se и ovom radu predlale primena jedne ekspertske metode (metoda sume rangova), koja uz unapred sprovedene pripreme brzo dovodi do reienja. Primena ove metode и osnovnoj varijanti pokazana je na primeru rangiranja lokacija, a od resursa na primeru transportnih sredstava.

Ključne reči: lokacija. resursi, raseljavanje, metoda.

CHOICE OF SITES AND MEANS OF TRANSPORT FOR DISLOCATION

Summary:

Ranking and choice of sites and resources for dislocation of material supplies have been treated. Possible sites for dislocation and available resources are of different characteristics, thus being more or less suitable for dislocation of material supplies. Their ranking and choice are possible with the application of multicriteria ranking methods. However, since these methods are time-consuming, they are not suitable for time-restricted decision making. Therefore, this paper proposes an expert method (rank summing method) which gives fast results after an adequate preparation. Ranking of sites and means of transport is used to illustrate the application of this method.

Keywords: site, resources, dislocation, method.

Uvod

Rezerve i zalihe materijalnih sredstava u ratu su veoma rentabilan cilj i če-sto predstavljaju objekat napada. Zbog značaja rezervi i zaliha za izvodenje bor-benih dejstava nužno je preduzimanje raziičitih mera i aktivnosti na njihovoj zaStiti. Jedna od mera koje se preduzima-

ju jeste i raseljavanje rezervi i zaliha iz stacionamih u poljska skladiSta. Raseljavanje m se teži da se postigne disperzija rezervi po teritoriji, njihovo usitnjavanje, skrivanje i pogodniji raspored po prosto-ru u odnosu na krajnje korisnike.

Da bi se obezbedio efikasan rad poljskog skladiSta potrebnoje izvrSiti iz-

V0JNOTEHNIČKIGLASN1K 4-5/2003.

433

bor lokacije za raseljavanje koja svojim prirodnim svojstvima, rasporedom pri-rodnib i veStačkih objekata treba da obezbedi najpovoljniji smeStaj za raselje-na materijalna sredstva. Izabranc lokacije treba da zadovoljavaju us love u pogledu veličine, pogodnosti za rad i smeStaj re-zervi i zaliha, komunikativnosti i poveza-nosti, maskimosti, mikroklimatskih uslo-va, pogodnosti za reaiizaciju procesa ra-seljavanja i slično. Za reaiizaciju raselja-vanja nužno je po vrstama materijalnih sredstava i lokacija na koje se raseljavaju izabrati neophodne rcsurse. Organi struč-ne službc treba da od raspoloživog broja lokacija i resursa za raseljavanje izaberu one koji najbolje ispunjavaju traženc uslove.

Za pomoć u odlučivanju postoje različite metode. Metode koje se mogu primeniti zahtevaju različite ulazne po-datke i vreme za primenu, ali i različit stepen jednostavnosti primene i moguć-nosti automatizacije primene. Najpozna-tije metode su, svakako, metode višekri-terijumskog rangiranja, koje za konkre-tan slučaj nisu i najpogodnije. Brze pro-mene uslova ostavljaju malo vremena za donoSenje odluka, a metode viSekriteri-jumskog rangiranja su relativno kompli-kovane za primenu, zbog složenog odre-divanja ulaznih podataka.

Radi toga u ovom radu se nudi jed-nostavnija metoda - metoda sume rango-va, koja ima različite pogodnosti primene. Prvo, Sto je možda i najznačajnije, ovom metodom se može oponašati uobi-Čajeni način rada, primena metode je ve-oma jednostavna, pogodna je za automa-

tizaciju i pruža mogućnost dobijanja ulaznih podataka za raspored različitih vrsta materijabiih sredstava po lokacijama, kao i resursa po vrstama materijalnih sredstava i lokacijama.

Predmet ovog rada je opis zahteva koje treba da zadovolje lokacije i transports sredstva za raseljavanje, i primena navedene metode za rangiranje raspo-loživih lokacija i raspoloživih transport-nih sredstava. Dati opis je na opštem ni-vou, a svaki pojedinačni slučaj zahteva konkretizaciju. Odredeni primcri samo su ilustracija načina primene metode sume rangova.

Zahtevane karakteristike lokacija

za raseljavanje materijalnih

sredstava

Pri izboru lokacije za raseljavanje materijalnih sredstava mora se voditi ra-čuna о njenim karakteristikama koje moraju biti zadovoljene, kako bi se omo-gućio smeStaj, čuvanje, manipulacija i popuna jedinica matcrijalnim sredstvima. lzabrana lokacija treba da:

- ima dobre prilazne puteve;

- veličinom omogućava rastresit raspored objekata;

- bude pogodna za maskiranje;

- omogućava kružni tok kretanja vozila;

- ima objekte u kojima će se skladi-Stiti materijalna sredstva, kao i prilazne puteve, sa tvrdom i oceditom podlogom, koja je zaStićena od bujica;

- nema u blizini objekte koji su unosni ciljevi za protivnika;

- u blizini ima dovoljno vode za potrebe ljudstva i gaSenje požara;

434

VOJNOTEHNlCW GlASNIK 4-5^003.

- pruža povoljne uslove za sprovo-đenje borbenog obezbeđenja;

- omogućava korišćenje veštačkih ili prirodnih objekata za smeStaj i zaStitu, kao i energetskih izvora, itd.

Sistematizovan i jasan opis ovih ka-rakteristika najbolje je dati kroz definisa-nje i struktuiranje kriterijuma za rangira-nje i izbor lokacija za raseljavanje. Krite-rijumi se u konkretnom slučaju mogu ко-rigovati, dopuniti ili menjati, ali u ор-štem slučaju moguće ih je izdvojiti i opi-sati. Pri definisanju kriterijuma za rangi-ranje i izbor lokacija treba uzeti u razma-tranje složen skup uticajnih i često kon-tradiktomih zahteva sa aspekta moguć-nosti izvrSenja postavljenih zadataka. Kriterijumi koji su prikazani nisu struk-tuirani $a namerom da se primene meto-de višekriterijumskog odlučivanja, već je namera da se ukaže na to Sta se sve i u kojoj meri mora imati u vidu pri izboru objekata. Kriterijumi mogu biti hijerar-hijski struktuirani, kada se radi о postoja-nju velikog broja kriterijuma, kao u ovom slučaju. Veliki broj kriterijuma uslovljava nastojanje iskazivanja kriteri-jumskih vrednosti fizički merljivim veli-činama. Definisani kriterijumi značajni su za sagledavanje svih relevantnih fak* tora koji utiču na izbor. Konkretizacija i hijerarhijsko struktuiranje nije neophod-no, јег metoda koja se primcnjuje za ran-giranje i izbor to ne zahteva. Sa ovog sta-novišta, osnovni kriterijumi su:

- pogodnost lokacije za skladištenje materijalnih sredstava koja se raseljavaju;

- taktičke karakteristike;

- karakteristike zemljišta;

- saobraćajne mogućnosti;

- organizaciono-tehnološki uslovj;

- klimatski, orografski i petrograf-ski uslovi;

- položaj u odnosu na infrastrukturu na tercnu;

- položaj u odnosu na stacionamo skladiSte;

- uslovi za život i rad ljudstva.

Matcrijalna sredstva koja se raseljavaju zahtevaju odredene uslove skladište-nja, Cije sc karakteristike nalaze u nckom rasponu. Lokacija mora da zadovolji bar minimum tih uslova kako bi se razmatrala kao potencijalna za raseljavanje.

Taktičke karakteristike odnose se na položaj buduće lokacije u odnosu na bor-beni raspored jedinica, odnosno moguć-nosti izvršenja snabdevanja materijalnim srcdstvima tih jedinica. Pored toga, mora se voditi računa о udaljenosti lokacije od objekata koji predstavljaju unosne ciljeve za dejstvo protivnika.

Pri razmatranju izbora lokacija mo-raj u se uzeti u obzir i vidovi borbenih dej-stava koje će oružane snage primenjivati, kao i oblike oružane borbe. Lokacija na kojoj se raseljavaju matcrijalna sredstva treba da bude dovoljno velika da se mogu rastresito i bezbedno rasporediti materijal-na sredstva, ljudstvo, motoma vozila i mehanizaeija, i da se manipulacija, utovar i istovar mogu neometano obavljati.

Na odabranoj lokaeiji treba koristiti objekte postojeće infrastrukture, veštačke i prirodne objekte za zaStitu materijalnih sredstava i ljudstva od nepovoljnih utica-ja okruženja i protivnika. Treba izbega-vati mesta gde postoji mogućnost odro-njavanja tla, kako ne bi došlo do unište-nja ili oštećenja puteva i materijalnih sredstava, §to bi usporilo ili onemogući-lo izvršenje predviđenih zadataka.

VOINOTEHNIĆKIOLASNIK 4-5/2003.

435

Lokacija za raseljavanje ne bi treba-lo da bude u blizini ili na potencijalnoj desantnoj prostoriji, zbog mogućnosti direktnih vatrenih udara neprijatelja, pri pokušaju desanta, Sto bi dovelo do uni-Stenja ili oštećenja materijalnih sredstava smeštenih na takvoj lokaciji.

Odabrana lokacija шога imati razvi-jenu putnu mrežu, tako da sc može obez-bediti direktan pristup lokaciji i objekti-ma, svim vrstama transportnih sredstava (dmmskog saobraćaja), kako bi se izbe-gao pretovar i dodatno angažovanje re-sursa, kao i smanjenje mehaničkih i kli-matskih uticaja. Putna mreža na lokaciji, kao i putevi koji povezuju lokaciju sa glavnom saobraćajnicom, mora biti takva da omogućuje normalan manevar tran-sportnim sredstvima i tok saobraćaja i za vozila veće nosivosti.

Razmeštaj objekata na odabranoj lokaciji treba da omogućava korišćenje već postojeće putne mreže, čiji bi kvalitet i dužina puta sa asfaltnom pođlogom tre-balo da bude Sto veća. Zavisno od potre-be izvršiće se opravka i dogradnja posto-jećih puteva, kao i izrada proširenja radi izbegavanja uskih grla u saobraćaju, što bi trebalo da se radi u manjoj meri, јег zahteva dodatno angažovanje i trošenje resursa.

Propusna moć komunikacija veoma je bitan faktor pri razmatranju izbora, kao i za ostvarivanje planirane dinamike rascljavanja, dispcrzijc i izmeštanja, a kasnije i snabdevanja jedinica u Sto кга-ćem vremenu. Objekti na lokaciji treba da budu raspoređeni tako da putevi unu-trašnjeg transporta budu što kraći. Pored toga, širina puteva treba da bude dovolj-na da se može nesmetano manevrisati

vozilima i teretom, a tamo gde je neop-hodno treba izgraditi proširenja radi izbegavanja zagušenja saobraćaja. Na samoj lokaciji moraju biti odredena i uredena mesta za parkiranje vozila.

ZemljiSte na kojem je odabrana lokacija treba da odgovara za koriSćenje motomih vozila ne samo u povoljnim vremenskim uslovima, već i u nepovolj-nim. Podloga treba da bude tvrda, da bi mogla da izdiži i prolazak vozila veće nosivosti, pogotovo po kišnom vremenu i na putevima koji nemaju asfaltnu podlo-gu, pošto to usporava ili onemogućava kretanje motomih vozila.

Odabrana lokacija trebalo bi da ima više prilaznih puteva sa zadovoljavajućom propusnom modi, da se ne bi deSavali za-stoji u saobraćaju. Manja udaljenost loka-cije od glavne saobraćajnice smanjuje broj problema vezanih za dužinu putne mreže, i smanjuje utrošak resursa za opra-vku ili izgradnju puteva do lokacije.

Pri odabiru lokacije moraju se raz-motriti organizaciono-tehnološki uslovi koje lokacija pruža. Potrebno je razmo-triti mogućnost primene integralnog transporta, radi minimizacije manuelnog ra-da, kako bi se skratilo vreme utovara i is-tovara i povećala dinamika raseljavanja, disperzije i izmeStanja, a kasnije i dinamika snabdevanja jedinica. Potrebno je razmotriti i uslove smeštaja materijalnih sredstava u objekte postojeće infrastruk-ture i prirodne objekte, odnosno zaStitu koju oni pružaju od dejstva protivnika, klimatskih uslova, itd.

Uslovi za izvrSenje pretovara trebalo bi da budu takvi da ne dolazi do o5te-ćenja ili uništenja materijalnih sredstava i

436

VOJNOTHHNlCKl GLASNIK 4-5/2003.

dodatnog angažovanja ljudstva pri izvr-Senju pretovara.

Objekti koji su predvideni za skladi-Stenje treba da ispunjavaju odredene uslove koji zavise od osobina materijal-nih sredstava koja se skladište u tim objektima, kako bi se sredstva zaStitila od fizičko-mehaničkih oštećenja, uniSte-nja i nestanka, gubitaka svojstava, biohe-mijskih i hemijskih promena itd.

Klimatski, orografski i petrografski uslovi na lokaciji imaju, takode, veliki uticaj na uslove skladiStenja i očuvanja svojstava materijalnih sredstava i moguć-nost manipulacijc u nepovoljnim vre-mens kirn uslovima.

Klimatski faktori (padavine, nevre-me, vlažnost, dircktni sunCevi zraci, sve-tlost, tcmperatura i atmosfcrski pritisak) svoj uticaj ispoljavaju u pojavama кого-zije, promene boje, aktiviranja bioloških faktora, promenu agregatnog stanja, uni-Stenje otapanjem, neupotrebljivost, de-formacije, krtost i druge anomalije.

Nepovoljni klimatski, orografski i petrografski uslovi na lokaciji, utiču i na prirodno maskiranje. Neophodno je voditi računa о maksimalnoj zaštiti od dejstva nepovoljnih atmosferskih uticaja, kako ne bi došlo do narušavanja svojstava materijalnih sredstava ili njihovog uništenja. Treba obratiti pažnju i na čvrstoću i stabil-nost tla na kojem ćc se vrSiti skladiStenje, mogući uticaj vremenskih nepogoda i oceditost tla, koliCinu padavina u toku go* dine, visinu i vrstu drveća, itd.

Da bi se načinio najpovoljniji raz-meStaj raseljenih materijalnih sredstava, i ujedno izvršila najbolja moguća zaStita od dejstva protivnika, potrebno je sagle-dati položaj lokacije u odnosu na druge

elemente infrastrukture teritorije. Neophodno je voditi računa da u slučaju dejstva neprijatelja po (za njega) unosnim ciljevima ne dode do uništenja raseljenih materijalnih sredstava.

Potrebno je izvrSiti maskiranje obje-kata kako ih protivnik ne bi uočio, pri Сети treba maksimalno iskoristiti prirodne objckte, uz koriSćenje što manjeg broja ljudi za neposredno obezbedenje. Takode, treba preduzeti i mere za obmanjiva-nje protivnika.

Uslovi za život i rad ljudstva na odabranoj lokaciji za raseljavanje imaju direktan uticaj na svakodnevno izvršava-nje zadataka i borbenu gotovost. Ukoliko je moguće Ijudstvo uvek treba da bude smeSteno и čvrste objekte, gde ima vode i električne struje, odnosno potrebno je uvek težiti da uslovi za Život i rad budu Sto bolji.

Zahtevane karakteristike transportnih vozila za raseljavanje materijalnih sredstava

Pri realizaciji raseljavanja materijalnih sredstava koriste se razlidita tran-sportna i manipulativna sredstva, različi-tih taktičko-tehničkih karakteristika. Da bi se raseljavanje materijalnih sredstava moglo efikasno izvrSiti neophodno je rangirati i izabrati transportno-manipulativna sredstva prema vrsti materijalnih sredstava koja se raseljavaju, ali i prema karakteristikama putnc mreže i karakteri-stikama lokacija na koje se materijalna sredstva raseljavaju. RazliCite vrste mate-rijalih sredstava, putna mreža i karakteristike lokacija za raseljavanje, zahtevaju

VOJNOTEHNIĆKICLASNIK 4-5/200}.

437

primenu transportno-manipulativnih sredstava razliditih karakteristika. U nekim slučajevima prilazni putevi omogućavaju primenu transportnih sredstava velike nosivosti, a u drugima je nužna primena vozila visoke prohodnosti. Karakteristike $u opisane na primeru transportnih sredstava, a to su: nosivost, pouzdanost, tro-Skovi, brzina, pokretljivost i neophodan manipulative prostor.

U procesu raseijavanja obavlja se transport velikih količina materijalnih sredstava, Sto se mora obaviti u Sto kra-ćem periodu. Koliko će vremena biti po-trebno za izvrSenje zadatka, pored osta-log, zavisi i od veličine nosivosti vozila i brzine kretanja. Veoma je bitno da se ra-seljavanje izvrSi sa Sto manje transportnih sredstava, tako da ćc se koristiti vozila veće nosivosti, kad god to kvalitet puteva dozvoljava.

Najpogodniji tip vozila za izvrSenje zadatka može se odabrati na osnovu po-znavanja osobina i tehnidkih karakteristika vozila. Jedan od bitnih pokazatelja na osnovu kojih se vrši izbor tipa vozila je-ste koeficijent iskoriSdenja nosivosti vozila. Boljim iskoriSdenjem nosivosti vozila povedava se obim transporta, sma-njuje broj vozila, a samim tim i ccna transporta.

Gabariti motomog vozila imaju veoma važnu ulogu pri pakovanju i prevozu tereta. U ovom slučaju pod gabaritima se podrazumevaju dužina, Sirin* i visina to-vamog sanduka. Gabariti motomog vozila veoma su važni pri slaganju tereta na to-vami sanduk i odredivanju broja jedinica tereta koje mogu da se utovare (mora se voditi raCuna da težina utovarenih jedinica ne prelazi dozvoljenu nosivost vozila).

Pojam pouzdanosti podrazumeva verovatnodu da će odredeni sistem raditi bez otkaza u odredenom vremenu, uzi-majući u obzir proteklo vreme korišćenja i specifičnosti delova u kojima sistem ra-di. Jasno je da su bolja ona sredstva čija je pouzdanost veda.

Pri izvrSenju raseijavanja potrebno je voditi raćuna о troškovima koji nastaju pri koriSdenju motomih vozila kojima se obavlja transport. U uslovima kada se vr-Si raseljavanje, najveća stavka troškova je utrošak goriva.1 Imajući u vidu da će se vozila kretati po različitim putevima i razliditim brzinama, kao merilo utroška goriva ne može se uzeti samo putna po-trošnja goriva. Za dobijanje rcalnijih pokazatelja mora se uzeti u obzir i utro* Sak goriva i po moto času rada.

Brzina kojom se odvija transport pri izvrSenju raseijavanja veoma je znadajna i zavisi uglavnom od vrste vozila, njiho-ve opteredenosti, vrste puta, uslova na putu, itd. Ukoliko je put kojim se vozilo kredc kvalitetniji i ako je vozilo manje opterećeno brzina kretanja će biti veda, odnosno ako se neopteredeno vozilo kre-de auto-putevima i magistralnim putevima ono može da postigne maksimalnu brzinu, dok opteredeno vozilo dostiže око 90% maksimalne brzine. Vožnjom po makadamu brzina opada do 50% od maksimalne brzine za odgovarajude op-teredenje, a vožnjom po zemljanim putevima brzina je oko 45% od maksimalne brzine za odgovarajude optcredenje [10]. Medutim, to su samo nadelne vrednosti,

1 Potrebno je uo6d da te ovde гагшапји sen» troSkovi vezani za sam proccs realizaeije raseijavanja, made tvrdnja da je utroiak goriva najvcda stavka и troSkovima raseijavanja ne Ы bila tadna.

438

VOJNOTtHNlCKl GLASNIK 4-5/2003.

tako da se moraju razmatrati stvame ka-rakteristikc svakog tipa vozila.

Pokretljivost vozila odredena je sa nekoliko osnovnib karakteristika, kao 5to su klirens, minima Ini radijus zaokreta i mogućnost savladavanja uzdužnih i po-preCih nagiba. Neravnine koje vozilo mo-že neometano savladati na podlozi kojom sc kreće odreduju se veličinom klirensa. Ukoliko se poljsko skladište nalazi na lo-kaciji koja ima loSe puteve klirens vozila ima veliku uiogu pri izvršenju zadatka.

Povećavanje manevarske sposobno-sti, a samim tim i pokrctljivosti, poveća-va se s mogućnošću vozila da se okrene na Sto manjem krugu. Njegova sposob-nost definite se: minimalnim radijusom zaokreta spoljašnjeg upravljačkog točka i širinom pojasa kretanja vozila. Manji radijus zaokreta je kod onih vozila koja imaju više upravljačkih osovina, dok u uslovima ograničenog manevarskog pro-stora dolazi do izražaja pokretljivost.

Pri izvrSenju zadatka vozila će sc kretati po putevima različitog kvaliteta i u različitim meteorološkim uslovima. Ako se vozila kreću po putevima koji imaju veiiki nagib, raskvašenu i mekanu podlogu u koju će vozilo propadati, dola-ziće do povećanog otpora kretanju i pro-klizavanja. Geometrijski parametri vozila su od velikog značaja za realizaciju tran-sporta u ovakvim uslovima.

Stabilnost vozila podrazumeva mo-gućnost vožnje bez klizanja i proklizava-nja. Razmatra se uzdužna i poprečna stabilnost vozila. Gubljenje uzdužne stabil-nosti dovodi do klizanja vozila u smeru uzdužne ose ili do prevrtanja oko prednje ili zadnje osovine. Vozila koja imaju ni-ska težišta imaju manju verovatnoću pre-

vrtanja oko uzdužne ose, ali je moguće proklizavanje pogonskih točkova. Do gu-bitka uzdužne stabilnosti vozila dolazi na usponima i spustovima. Vozila koja imaju veću uzdužnu stabilnost mogu da sa-vladavaju veće uspone na zemljištu. Do bočnog klizanja ili bočnog prevrtanja motomog vozila dolazi zbog gubitka bočne stabilnosti. Vcoma retko se deSava da obe osovine klize odjednom, ali do gubitka bočnc stabilnosti dolazi pri kretanju vozila putevima sa bočnim nagi-bom ili pri ulasku u zaokret.

Manipulativni prostor definisan je kao prostor koji je potreban za manevar motomom vozilu na mestu na kojem se vr-Si utovar i istovar. Vozilima koja imaju manji radijus zaokreta i manje gabaiite po-trebno je manje prostora za manipulisanje.

Pri izboru vozila značajno je da se sve navedene karaktenstike dovedu u medusobni odnos sa karakteristikama pu-teva na odabranim lokacijama.

Metoda sume rangova

U procesu rangiranja i izbora van-janti najčešće se primenjuju metode više-kriterijumskog rangiranja. Medutim, u ne-kim slučajevima ove metode nisu pogod-ne za primenu iz više razloga. Neophodno je da se ceo postupak rangiranja i izbora sprovede u ograničenom, često veoma kratkom vremenu. Metode viSekriterijum-skog rangiranja zahtcvaju dcfinisanje i formalizaciju kriterijuma, odredivanje kri-terijumskib vrednosti i relativne važnosti kriterijuma, itd. Za sve to potrebno je vre-me koje je u nekim slučajevima najčešće kratko. Brze promene uslova zahtevaju i brzo donoSenje odluka. Radi toga ovde se

VOJNOTEHNlCKJ GLASNIK 4-5/2003.

439

predlaže primena metode sume rangova koja je jednostavna i daje vrlo dobre ге-zultate. Primena ove metode je pogodna, јег predstavija formalizovan zapis postup-ka koji se inače sprovodi kod intuitivnog rešavanja praktičnih problema. Formaliza-cija postupka omogućava njegovu auto-matizaciju, a u određenoj meri i elimina-ciju subjektivnosti.

Metoda sume rangova jc ekspertska, a postupak njene primene sadrži sledeće когаке:

1. izbor eksperata,

2. odredivanje koeficijenta kompe-tencije svakog eksperta,

3. upoznavanje eksperata sa kon-kretnim problemom,

4. rangiranje varijanti od stranc svakog eksperta,

5. izračunavanje zajedničkog ranga varijanti,

6. ocenu usaglašenosti eksperata,

7. diskusiju,

8. korake 4, 5, 6 i 7 koji se pona-vljaju dok se ne dobije zadovoljavajuća usaglaSenost.

Izbor eksperata vrši se iz grupe eksperata koja postoji i na osnovu njihove želje da u ekspertizi učestvuju. U kon-kretnom stučaju to bi bili ljudi koji i ina-če taj posao rade, odnosno starešine iz sastava skladišta koje se raseljava.

Kada su ljudi koji učestvuju u rangi-ranju varijanti poznati, za njih je moguće unapred odrediti koeficijent kompetencije ponaosob. Karakteristike pomoću kojih se procenjuje kompetentnost eksperata, u osnovi su sledeće: profesionaina kompe-tencija, interes za rezultate ekspertize, la-koća kontaktiranja, objektivizam, origi-nalnost mišljenja, stvaralačka maSta, kon-

formizam, znanje, rešavanje stvaralačkih problema, elastičnost, mudrost, tvrdogla-vost, urođena agresivnost, samokritičnost, poznavanje stranih jezika itd. [!].

Merenje navedenih karakteristika predstavija problem određivanja koefici-jenta kompetencije, a izvrSava se sop-stvenom procenom eksperata, njihovom zajedničkom procenom i primenom đo-kumentamih metoda. Primenjuju se i raz-ličite forme za određivanje koeficijcnta kompetencije eksperata. Koeficijent kompetencije eksperata sastoji se od sopstve-ne procene, uzajamne procene, stepena poznavanja tematike i objektivnog koeficijenta kompetencije. Sopstvena procena predstavija procenu stepena poznavanja problematike dotičnog eksperta koju on daje za sebe. Uzajamna procena predstavija procenu stepena poznavanja problematike dotičnog eksperta koju daju dmgi eksperti. Stepen poznavanja tematike predstavija jadinu uticaja odredenih izvo-ra na mišljenje eksperata kao 5to su: izvr-šena teoretska analiza koju su uradili eksperti, praktićno iskustvo eksperta, poznavanje radova domaćih autora, poznavanje radova inostranih autora, upozna-tost autora sa stepenom razvoja radova u inostranstvu i intuicija eksperta. Objek-tivni koeficijent kompetencije predstavija uvažavanje odredenih objektivnih poda-taka. lndividualne karakteristike eksperata koje je moguće uzeti u obzir su: titula i stepen naučnog zvanja, zavrScne Skolc, radni staž, aktuelni položaj, obavljane dužnosti, objavljeni radovi, naučno-orga-nizacioni rad, struCna aktivnost izvan radnog mesta i dobijena priznanja. U lite-raturi [2] detaljno je opisano određiva-nje koeficijenta kompetencije.

440

VOJNOTEHNlCKJ GLASN1K 4-5/2003.

Dijagram toko aktivnosti pri sprovodenju metode sume rangova

Upoznavanje eksperata sa konkre-tnim problemom odnosi se na njihovo upoznavanje $a varijantama koje se ran-giraju. Ovaj korak nije uvek neopho-dan, jer su ljudi koji rade u skladištu uglavnom upoznati i sa varijantama i si-tuacijom.

Svaki ckspert određuje rang varijan-ti prema sopstvenom miSljenju. Potrebno je uoditi da se za rangiranje varijanti ne defmiSu i formalizuju kriterijumi, ali to ne znači da oni ne postoje, već se samo

jedinstveno ne defmiSu i ne formalizuju. Svaki od eksperata utvrduje za sebe si-stem kriterijuma po kojima vrSi rangiranje varijanti.

Pri odredivanju ukupnog ranga varijanti rit uzima se u obzir pripadajući koe-

ficijent kompetencije Kj za svakog eks-perta. Za svaku varijantu odreduje se su-

ft

ma rangova svih eksperata ^Гг^Л^. Va-

y-i

rijante se rangiraju prema vrednosti sume

V0JN0TEHN1ČKJ GLASN1K 4-5/2003.

441

»I

tako da se rang uspostavlja od

/"•

najmanje vrednosti do najveće, odnosno najviši rang ima varijanta za koju suma ima najmanju vrednost.

Da bi uspostavljeni rang varijanti bio vatidan neophodno je da među eks-pertima postoji određen stepen saglasno-sti. Ocena stcpena saglasnosti eksperata vrši se odredivanjem koeficijenta kon-kordacije.

Za izračunavanje koeficijenta kon-kordacije grupc od m eksperata najpre treba naći sumu rangova (ocena) varijanti dobijenu od svih eksperata, a zatim izra-čunati razliku te sume i srednjc sumc rangova:

я m

X Еа</

(1)

«/•»

gde je пц srednja vrednost zbimih ran-

g°va a„ =^m(n + l).

Posie toga vr$i se izračunavanje sume kvadrata odstupanja S prema formu-!i:

я

5=1

м

1

->2

Z*</~om(n + 1)

јш\ *

(2)

Suma kvadrata odstupanja S ima maksimalnu vrednost kada svi eksperti daju jednake ocene, to jest

Koeficijcnt konkordacije [5] jednak je odnosu dobijene vrednosti S i njego-ve maksimalne vrednosti 5mz za datu

grupu od m eksperata i broj varijanti n, odnosno:

(3)

Koeficijent konkordacije se menja u granicama od 0 do 1, pri čemu vrednost 1 znači da su svi eksperti dali iste ocene, a vrednost 0 znači da nema usaglašenosti medu ekspertskim ocenama.

Ako se pojave isti rangovi za različite varijante onda koeficijent konkordacije iznosi:

12

_________S__________

n(4)

gdeje tf broj jednakih rangova u у-tom redu.

Pri izračunavanju koeficijenta konkordacije mogu se uzeti u obzir koefici-jenti kompetencije eksperata Kjy uz

uslov da je = 1, pri demu se koeficijent konkordacije izračunava:

W =

S

12

m

m2 (л3 -n)-тУ'Т, /-«

л (5)

m

gdeje:

tj - broj podudarnih ocena j -tog eks-perta,

m - broj eksperata, n - broj varijanti.

442

VOJNOTEHNEĆKJ G LAS NIK 4-5/2003.

Kj - koeficijent kompetencije j -tog eksperta.

U slučajevima gde vrednost koefici-jenta konkordacije ne zadovoljava pristu-pa se diskusiji. Postupak se nastavlja sve dok se ne dobije zadovoljavajuća vrednost koeficijenta konkordacije, odnosno saglasnost о rangu varijanti.

Na dva jednostavna primera prika-zana je metoda some rangova.

Primer I

Rang varijanti ry uzima u obzir pri-

padajuti koeficijent kompetencije Kj za

svakog eksperta. U tabeli 1 na numerič-kom primeru prikazani su podaci о mi-Sljenju koje su eksperti dali о lokacijama, i prikazani su rangovi dati za pojedine lo-kacije. Kod prikazanog primera najviSi

rang ima lokacija L3 koja ima najmanju

vrednost £ ГцКј , a za tim slede objekti }• I

Lj, L4, Lj i L|_

Koeficijent konkordacije izračunava se na sledeći način:

*ц =-5-6 = 15

5=[(15-15)2+(15-15)г+(15-15)г +

+(15-15)г+(15-15)г] = [0+0+0+0+0] 5 = 0

Sax =~5’25-24 = 5-25-2

5^=250

W=—=—

S™. 250

iv=o

Tabelal

МШјепје eksperata 0 lokacijama i rangovi pojedinih lokacija

Koeficijent Lotaciie

Ekspert kompet. Kj L, L, U L< U

E, 0,67 l 2 3 4 5

’’»К, 0,67 134 2,01 2,68 335

E, 0.71 2 3 4 5 1

r„K, 1.42 2,13 2,84 3,55 0,71

E. 0,59 3 4 5 1 2

'A 1,77 2,36 2,95 0,59 1,18

L 0.88 4 5 1 2 3

3.52 4,4 0,88 1,76 2,64

E, ra 0,90 5 1 2 3 4

4,5 0,90 1.8 2.7 3,6

11,88 11,13 10,48 11,28 11,48

/-1

VOJNOTEHNIĆKJ G LAS NIK 4-5/2003.

443

Tabela 2

Miiljenje eksperata о Iokacijama i rangovi pojedinih tokacija

Ekspcd Koeficijent kompet. Kj Lokaciie

L, Ц L, L, L,

E, Г# 0,63 2 1,26 1 0.63 3 1,89 4 2,52 5 3,15

E, 0,79 1 0,79 2 1,58 5 3,95 4 3,16 3 2,37

E, r,K, 0,55 1 0,55 2 1,1 3 1,65 5 2,75 4 2,2

E. 0,83 1 0,83 2 1,66 3 2,49 5 4,15 4 3,32

E, '• r,Ks 0,97 2 1,94 1 0,97 3 2,91 4 3,88 5 4,85

±r<*, >1 5,37 5,94 12,89 16,9 15,89

U ovom primeru koeficijent konkor-dacije iznosi 0, što znači da nema usagla-šenosti medu ekspertskim ocenama, po-redak navedenih varijanti nije konačan, tako da se pristupa diskusiji. Postupak će se ponavljati sve dok se ne dobije zado-voljavajući koeficijent konkordacije.

kacija L, koja ima najmanju vrednost

n

a zatim slede lokacije L^, L3,

L5 i L4.

Koeficijent konkordacije može se izračunati na sledeći način:

Primer 2

Rang varijanti uzima u obzir pri-

padajuCi koeficijent kompetencije Кi га

svakog eksperta, Cije je poznavanje neo-phodno. U tabeli 2 prikazani su, preko primera, podaci о miSljenju koje su eks-perti dali о iokacijama, i prikazani su rangovi dati za pojedine lokacije. Kod prikazanog primera najviSi rang ima lo-

«*4m(n + 1)4'5(5 + l)=f3() = l5

n

>-i L/.i

rn ^ j

X*</~om(n + 1)

= [(7-15)2 + (8-15)2+(l7-15)2 + +(22-15)2+(21-15)2]

444

VOJNOTEHNIČKJ GLASNIK 4-5/2003.

$ = [64 + 49 + 4 + 49 + 36] = = 64+49 + 4 + 49 + 36 $=202

^4ят2("2'1)=н-5-52(52_1)=

=—•5-25*24 = —-3000 12 12

= 250

W =

202

5« 250

= 0,808

U ovom primeru koeficijent konkor-dacije iznosi 0,808 i zadovoljava, tako da nije potrebno pristupati diskusiji, a redo-sled navedenih varijanti je konačan.

Ovaj postupak možc da se automati-zuje (unapred pripremi), i u slučaju po-trebe pretpostavljenom se stavija na ras-polaganje (brže se dolazi do elemenata za odlučivanje).

Zaključak

Savremeni način vođenja rata name-će zahtev za efikasno obezbeđenje mate-rijalnih sredstava od uništenja, kao i popunu jedinica materijalnim sredstvima. Da bi se materijalna sredstva sačuvala, veoma je bitno odrediti odgovarajuću lo-kaciju za formiranje poljskog skladišta, i odabrati odgovarajuća transportna sredstva kojima bi se na vreme izvršilo rase-Ijavanje.

DonoSenje odluke о izboru lokacije na koju će biti izvrSeno raseljavanje, i izboru transportnih sredstava kojima će se raseljavanje izvršiti, kao i izboru jedne varijante od više predloženih mora biti

zasnovano na objektivnim činjenicama i merljivim pokazateljima.

Primenom metoda višekriterijumske optimizacije pri izboru lokacija i tran-sportnih sredstava za raseljavanje materi-jalnih sredstava smanjuje se subjektivi-zam i olakšava rad donosioca odluke, preko analize većeg broja kriterijuma i predlogom jednog гебепја, čime se dolazi do dodatnih uslova za donošenje kvalit-ativne odluke.

Ispoljavanje subjektivnosti donosio ca odluke svodi se na tolerantnu mem time što su vrednosti kriterijuma razmatra-nih varijanti merljive veličine. Ovakav pristup ima svoju logiku i opravdanost, pogotovo što ne ograničava misaonu ak-tivnost i inventivnost donosioca odluke, nudeći objektivno reSenje, uz uvažavanje više kriterijuma koji su Često medusobno zavisni. Međutim, ove metode zahtevaju dosta vremena za primenu, prvcnstveno zbog prikupljanja ulaznih podataka. U uslovima kada je vreme ograničeno nu-žna je primena drugih metoda.

Veoma brzo i kvalitetno donošenje odluke postiže se primenom metode su-me rangova, naročito u uslovima kada nema dovoljno vremena za donošenje odluke о izboru lokacije. Ova metoda po godna je i zbog toga Sto je slična uobiča-jenom načinu rada, ali omogućava sma-njenje subjektivnosti, automatizaciju po stupka pomodi u odlučivanju, i njeni re-zultati mogu biti ulazni podaci za raspo-red različitih vrsta materijalnih sredstava po lokacijama, kao i resursa po vrstama materijalnih sredstava i lokacijama.

Prikazana metodologija ukazuje na jedan do sada malo korišćen, ali zato veoma efikasan način reSavanja navedenih problema.

VOJNOTEHNIČKJ G LAS NIK 4-5/2003.

445

literature:

(I) Milković, V.; Milićević, M.; SunojeviC, Р.: Modeli ocenji-vanja i rangiranja varijanmih rejenja organ izaciooo-iehno-lolkah sisiema, Vojnotehnićki glasnik, 2/2001.

|2| Kodžopdjić. I.; MiSković V.; Milićcvić M.; Sunojević P.: Metodologija ocene i rangiranja sredstava naoružanja i voj-ne opreroe u procesu opresnanja VJ sredstvima naoružanja i vojoe opreme, studija, TU GŠ VJ, Beograd, 1998.

|3| Milković, V.; Dufcić, R.; Kerec, 2.: Izbor lokacjje poljskog skladtSta, Vojnotehn&ki glasnik, 1/1991.

|4] Attkejić, M.; Stanojevie, P.; Mitković, V.: Defmisanje kri-1шјшпа a izbor rtjooa raaneiuja tchni£kih jedmica го orbiavanje, Vojnotehnički glasnik, 1/1996.

|S] Belilev, S. D.; Gurvić, F. G,: Matanari&o-statistiCcskie metodi ekspcrtnih oceook. Sutistika, Moskva, 1980.

(61 Starowicz, W.; KolariC, R: Prognoziranje i planiranje bin* sports metodmu eksperaia, deo I - opite karaktenstike metoda, Ždeznica 5-86.

(7| Starowicz, W.; Kolaril, N.: Prognoziranje i planiranje transporta metodama eksperaia, deo I - osnovni metodoioftki proces prognoze, 2elezntca 5-86,

|8| Starowicz, W.; Kotarid, N.: Prognoziranje i planiranje transports metodama eksperaia, deo I - izbor eksperaia i pro-cens njihovc kompeteneije, Železnica 5-86.

|9| Surowicz, W.; Kolarić, N,: Prognoziranje i planiranje transports metodama eksperaia, deo I - formalizacija i analiza informacija dobijenih od eksperaia, 2eleznica 5-86.

(101 Pravilo saobraćajne službe oružanih maga, Saobraćajna uprava, 1985.

446

VOJNOTEHNIĆKI GLASNIK *-5/2003.