Kvantifikacija osnovnih kriterijuma logistike Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

Dr Miladin Nikolić,

dipl. in Ž. Sc Miroslav Stojanović,

pukovnik, dipl. inž.

KVANTIFIKACIJA OSNOVNIH KRITERIJUMA LOGISTIKE

UDC: 355.41 : 519.863

Rezime:

U radu su analizirani, definisani i kvantifikovani efektivnost i efikasnost, kao osnovni operativni kriterijumi, i troškovi, kao ekonomski kriterijum, koji slu'e za ocenjivanje funkcio-nisanja sistema uopšte i posebno sistema logistike, na osnovu kojih se mo'e definisati niz drugih kriterijuma. Analizirani su i parametri koji uti~u na ove kriterijume, kao i njihov ma-temati~ki model, prilago^n za prakti~nu primenu. Ukazano je na mogu}nosti i ograni~enja u primeni ovih kriterijuma kod organizacionih, tehni~kih i bioloških sistema, kao i na mogu}-nosti optimizacije u izgradnji i funkcionisanju pojedinih sistema.

Klju~ne re~i: logistika, kriterijum, efektivnost, efikasnost, troškovi, optimizacija.

QUANTIFICATION OF THE BASIC LOGISTICS CRITERIA

Summary:

Effectiveness and efficiency, as basic operational criteria, and costs, as basic economic criteria, are analysed, defined and quantified. These criteria are used for assessing any system funkctioning, logistics system in particular, as well as for defining other criteria. The parameters influencing these criteria are analysed as well as their mathematical model, adapted for practical implementation. Possibilities and limitations while applying these criteria in organizational, technical and biological systems have been pointedout. Possible optimizations in particular systems design and functioning have been stressed as well.

Key words: logistics, criterion, effectiveness, efficiency, costs, optimization.

Uvod

Kriterijumi u op{tem smislu, a time i kriterijumi logistike, predstavljaju meru ili merila pomo}u kojih se na kvantitati-van ili kvalitativan nacin izražava stepen (nivo) osposobljenosti određenog sistema (tehnickog, biolo{kog, organizacionog i dr.) za izvr{avanje (realizaciju) definisa-nih zadataka, u skladu sa postavljenim (usvojenim) ciljevima. Pri tome se, zavi-sno od karakteristika posmatranog siste-

ma, može odrediti jedan ili (najce{}e) vi-{e kriterijuma, pri cemu se teži da se kri-terijumima defmi{e, pre svega, dobijanje kvantitativne ocene funkcionisanja (osposobljenosti) sistema.

Između ciljeva, zadataka i kriterijuma (pokazatelja funkcionisanja) posma-tranog sistema postoji uzrocno-posledic-na veza. Ciljevi sistema defini{u se na osnovu op{teg (vi{eg) interesa. Operacio-nalizacija njihovog dostizanja ostvaruje se preko zadataka sistema, a vrednovanje

26

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

rezultata funkcionisanja sistema vrsi se pomoću kriterijuma sistema. Zavisno od postignutih rezultata, preko „signala po-vratne veze (sprege)“ aktiviraju se odgo-varajuće akcije koje sugerisu da u siste-mu nista ne treba menjati ili da se prei-spitaju i eventualno redefinisu ciljevi i/ili zadaci. U složenim organizacionim siste-mima, ciljevi sistema se rasclanjuju na potciljeve, koji takode mogu imati svoje potciljeve za koje se definisu odgovara-jući zadaci, i tako redom sve dok se ne dode do elementarnih ciljeva i zadataka (ciljevi i zadaci koji se odnose na osnov-ne - elementarne organizaciono-tehnolo-ske strukture). Na blok-semi „drveta ci-ljeva i zadataka“ posmatranog sistema, kvadratima ili pravougaonicima prikazu-ju se ciljevi, a strelicama, koje spajaju vise sa nižim ciljevima, oznacavaju se zadaci, cijom se realizacijom ostvaruju dati ciljevi. Ispod ciljeva najnižeg nivoa pri-kazuju se parametri i kriterijumi sistema.

Strogo posmatrano, moglo bi se reći da se pod kriterijumom sistema posmatra takva kvalitativna ili kvantitativna (nu-mericka - brojna) karakteristika koja od-reduje stepen (nivo) osposobljenosti posmatranog sistema za izvrsenje (realiza-ciju) odredenog pred njim postavljenog zadatka, uz korisćenje (utrosak) odrede-nih resursa. Posto numericke vrednosti kriterijuma predstavljaju realne brojeve, može se govoriti o preslikavanju skupa procesa funkcionisanja sistema na skup realnih brojeva unutar intervala vrednosti kriterijuma. Na taj nacin svaki definisani kriterijum može se smatrati zadatom funkcijom na skupu procesa funkcionisanja posmatranog sistema.

Opsta ocena funkcionisanja sistema može se dobiti pomoću dve grupe gene-

ralizovanih kriterijuma - operativnih i ekonomskih. Pomoću operativnih kriteri-juma (kriterijuma operativnosti) ceni se nivo (stepen) osposobljenosti sistema za realizaciju zadataka, odnosno nivo reali-zacije zadataka, a pomoću ekonomskih kriterijuma (kriterijuma ekonomicnosti) dobija se odgovor na pitanje po kojoj se ceni (troskovima ili utrosku resursa) rea-lizuju usvojeni (postavljeni) zadaci.

Kvantitativni izrazi generalizovanih kriterijuma ocene funkcionisanja sistema treba da zadovolje sledeće zahteve:

- da numericki i na najopstiji nacin karakterisu stepen (nivo) realizacije zadatka;

- da su jednostavni za izvodenje proracuna (za primenu i dobijanje vred-nosti kriterijuma);

- da ih karakterise mogućnost nor-miranja, tj. da imaju malu disperziju.

Operativni kriterijumi

U svojstvu operativnih kriterijuma, za ocenu funkcionisanja logistickih sistema koriste se kriterijumi efektivnosti1 i kriterijumi efikasnosti2, kao i niz drugih kriterijuma izvedenih iz ova dva osnovna.

Efektivnost sistema odnosi se na do-men strategijskog (strateskog) planiranja, koje je usmereno na utvrdivanje razvoja logistickog sistema, dok je efikasnost si-stema vezana za domen operativnog pla-

1 Efektivnost (lat. effectivus) oznacava ucinak, uspe-snost, korist, a usmerena je na stratesko planiranje, realizaciju ciljeva razvoja sistema i ostvarivanje kvaliteta proizvoda ili usluga koje tržiste zahteva, odnosno prihvata.

2 Efikasnost (lat. efficacitus) oznacava uspesnost siste-ma i odnosi se na operativne zadatke u toku funkcionisanja (eksploatacije) sistema. Sadrži pojmove, odnosno principe raci-onalnosti, ekonomicnosti i rentabilnosti. Može se posmatrati na razlicite nacine, ali je zajednicki da se pod efikasnosću podra-zumeva sposobnost da se ostvare postavljeni ciljevi ili zadaci sa datim resursima.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

27

niranja, koje je orijentisano na planiranje realizacije operativnih - tekućih zadataka.

Ako se za efektivnost može reći da je funkcija kvaliteta proizvoda ili usluga, onda je efikasnost funkcija organizacije u kojoj se efektivnost realizuje. Zbog toga, malo je koristi ako je odredena organiza-cija efikasna ukoliko ne daje adekvatne rezultate, to jest nema smisla da organi-zacija bude efikasna ukoliko je odabran pogresan cilj. Znaci da efektivnost pred-stavlja osnovu za postizanje uspeha, a efikasnost minimalan uslov za opstanak, kada je uspeh već postignut. Drugacije receno - dok efektivnost znaci raditi pra-ve stvari, efikasnost znaci raditi stvari na pravi nacin. Biti efektivan i efikasan znaci raditi prave stvari na pravi nacin. Uva-žavajući navedeno, u logistici savreme-nih oružanih snaga prednost se daje efek-tivnosti, a zatim efikasnosti.

Efektivnost sistema (za tehnicke si-steme - tehnicka efektivnost) i troskovi životnog veka sistema vezani su za idej-no resavanje (dizajniranje), projektova-nje i izgradnju organizacionih sistema, odnosno proizvodnju ili nabavku odrede-nih tehnickih sistema (sredstava NVO), a efikasnost i troskovi funkcionisanja sistema predstavljaju elemente za vrednova-nje postojećeg (realnog) sistema.

Efektivnost sistema E(t) definise se, u matematickom smislu, kao verovatnoća da će sistem u odredenom vremenu biti u radu, uz propisani režim upotrebe i uz provodenje propisanih mera održavanja (provodenje propisanih preventivno-ko-rektivnih programa održavanja), a izraža-va se kao proizvod pouzdanosti P(t), funkcionalne podobnosti (podobnosti za funkcionalnu upotrebu) FP(t) i raspoloži-

vosti (gotovosti) za namensku upotrebu R(t), tj:

E (t) = P (t) ■ FP (t) ■ R (t) (1)

S obzirom na to da svaka od kom-ponenti efektivnosti može poprimiti vrednost u intervalu od 0 do 1, iste vred-nosti može poprimiti i efektivnost sistema, s tim da će njena vrednost uvek biti jednaka ili manja od najmanje vrednosti pojedinih komponenti efektivnosti. Kom-ponente efektivnosti, kao i ukupna efek-tivnost sistema, razmatraju se i usvajaju jos u fazi razvoja sistema, pri cemu se analiziraju njihove vrednosti za celokup-ni (programirani) životni vek sistema.

Prve dve komponente efektivnosti (pouzdanost i funkcionalna podobnost) predstavljaju licna (inherentna) svojstva sistema, i sastavni su element njegovog ustrojstva (konstrukcije). Pouzdanost, po definiciji, kao verovatnoća rada bez otka-za u toku vremena, ima statisticku vred-nost, a velicine koje se analiziraju i po-smatraju su slucajnog karaktera. Ona predstavlja najvažniji element kvaliteta proizvoda i usluga. Zbog toga u posled-njih tridesetak godina ona dobija istaknu-ti znacaj kao primenjena naucna grana koja se direktno oslanja na teoriju vero-vatnoće i matematicke statistike. Potreba za poznavanjem konkretnih parametara pouzdanosti procesa, usluga, tehnickih proizvoda i njihovih komponenata sve je veća, a pouzdanost se sve vise ugraduje u osnovne deklarisane karakteristike proiz-vodaca i zahteve korisnika. Funkcionalna podobnost predstavlja skladno „dizajni-rani odnos“ takticko-tehnickih karakteri-stika (zahteva narucioca i tehnicko-teh-noloskih mogućnosti) posmatranog siste-ma, koje omogućavaju da sistem na opti-

28

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

malan nacin realizuje svoju osnovnu funkciju, uz minimalan utrošak resursa. Pouzdanost i funkcionalna podobnost razmatraju se, usvajaju i u sistem ugralu-ju u toku njegovog razvoja. U toku funk-cionisanja (eksploatacije) sistema menja-ju se vrednosti ove dve komponente, pa se njihovo ocuvanje u granicama usvoje-nih vrednosti vrši po odgovarajućim pro-gramima preventivnog i korektivnog odr-žavanja. Zbog toga se za prakticne potre-be proracunavanja efektivnosti sistema tokom njegovog životnog veka može uzeti da su vrednosti pouzdanosti i funk-cionalne podobnosti poznate kao kon-strukcione konstante, tj. da je P(t) = K15 a FP(t) = K2, odnosno da je K1 • K2 = K. U tom slucaju efektivnost sistema u realnim uslovima funkcionisanja (eksploatacije) defmiše se izrazom:

E(t) = Ki • K2 • R(t) = K • R(t) (2)

Raspolo'ivost (gotovost) sistema za namensku upotrebu, kao treća kompo-nenta efektivnosti sistema je složena jer njena vrednost istovremeno zavisi od usvojenih konstrukcionih rešenja (svoj-stava) sistema (koja pored pouzdanosti obuhvataju i pogodnost za održavanje, kao element funkcionalne podobnosti), od karakteristika funkcionisanja sistema i od postojeće organizacije održavanja.

Raspoloživost (gotovost) sistema definiše se, u matematickom smislu, kao verovatnoća da će sistem u razmatranom periodu vremena (T) biti raspoloživ za namensku upotrebu, u realnim uslovima eksploatacije, uz sprovolenje planiranih aktivnosti održavanja i podrške održava-nju. Izražava se kao odnos vremena kada je sistem raspoloživ za namensku upotrebu i ukupno razmatranog vremena (T), tj.

R(t) = tr /(tr+to) = tr / T (3)

gde je:

tr - vreme kada je sistem raspoloživ za upotrebu;

to - vreme kada je sistem izvan upotrebe; T - ukupno razmatrano vreme.

Vreme neraspoloživosti sistema za upotrebu (to), predstavlja komponentu raspoloživosti sistema na koju uticu tri razlicita vremenska parametra, i to:

to = tadm+tlog+tod (4)

gde je:

tadm - vreme neraspoloživosti sistema zbog administrativnog cekanja, na koje uticu razlozi izvan sistema održavanja (informisanje o zastoju sistema i druge administrativne mere); tiog - vreme neraspoloživosti sistema na koje uticu logisticki razlozi (nedostatak rezervnih delova i cekanje na njihovu na-bavku, neraspolaganje adekvatnom strukturom i brojem specijalizovane rad-ne snage za održavanje, neraspolaganje adekvatnom opremom i prostorom za održavanje i drugo);

tod - efektivno vreme za održavanje, koje zavisi od pogodnosti za održavanje raz-matranog sistema.

Prve dve komponente vremena neras-položivosti sistema odnose se na karakteri-stike organizacije u kojoj se odvija održa-vanje, a treća komponenta predstavlja licno svojstvo, koje karakteriše konstrukcija sistema. Zbog toga se vreme održavanja raz-matra kao konstanta, jer je za najveći broj tehnickih sistema normirano posebnim propisima (u Vojsci je normiranje vremena održavanja regulisano Uputstvima TU-V, tj. jedinstvenim normativima za održavanje tehnickih sredstava).

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

29

Može se uociti da raspoloživost (go-tovost) sistema istovremeno zavisi od njegovih konstrukcionih svojstava i od karakteristika organizacije u kojoj funk-cionise i realizuje se njegovo održavanje.

Efektivnost sistema detaljno se anali-zira i proracunava u fazi razvoja sistema, kada se usvajaju pojedine komponente efektivnosti u odnosu na njenu željenu, odnosno moguću (projektovanu) vred-nost, a sto se usklađuje sa visinom trosko-va koji „pokrivaju“ efektivnost sistema u njegovom životnom veku. Pri tome mora-ju se ciniti određeni kompromisi između želja (vrednosti efektivnosti) i mogućnosti (visine troskova za dostizanje željene efektivnosti), s obzirom na to da se ta dva zahteva ne mogu istovremeno optimizirati (ne može se maksimizirati efektivnost uz istovremenu minimizaciju troskova život-nog veka sistema). Moguće je da se za de-fmisanu (usvojenu) efektivnost minimizi-raju troskovi životnog veka sistema ili da se za unapred defmisane (ogranicene) tro-skove životnog veka traži maksimalna efektivnost sistema, sto je u praksi cesći slucaj. Resavanje ovog problema detaljni-je je prikazano u a4°.

U realnim uslovima funkcionisanja (eksploatacije) sistema znacajna je anali-za njegove efektivnosti, posebno sa sta-novista raspoloživosti u razmatranom pe-riodu mira ili rata (vrsi se a priori ili a posteriori, zavisno od cilja i mogućnosti realizacije analize), sto je za sistem ko-mandovanja veoma znacajno. U tom slu-caju za vrednosti pouzdanosti i funkcio-nalne podobnosti sistema uzimaju se nji-hove konstrukcione vrednosti (kao kon-stante sistema), a raspoloživost se izracu-nava na osnovu snimljenih parametara za određeni period (a posteriori proracun),

ili na osnovu parametara dobijenih simu-lacijom procesa funkcionisanja posma-tranog sistema (a priori proracun). Prora-cun efektivnosti na ovaj nacin vrsi se prema izrazima (2), (3) i (4).

Sve sto je do sada receno o efektivnosti odnosi se na pojedine elemente sistema, odnosno na pojedina tehnicka sredstva. Međutim, u realnim uslovima funkcionisanja (eksploatacije) sistema neophodno je odrediti efektivnost za po-jedine grupe istovetnih elemenata siste-ma, odnosno za pojedine grupe istovet-nih tehnickih sredstava (određene vrste vazduhoplova, brodova, tenkova, tran-sportnih vozila, artiljerijskog naoružanja i drugih istorodnih sredstava NVO) ili za pojedine grupe sistema sa razlicitim ele-mentima ili sredstvima koji poseduju od-ređene zajednicke karakteristike (svi ti-povi borbene avijacije, sva borbena vozi-la, motorna vozila tockasi, celokupno ar-tiljerijsko ili streljacko naoružanje, odre-đene vrste sredstava veze, i dr.). Tada proracun efektivnosti određene grupe tre-ba da obuhvati sve elemente (sredstva) iz sastava te grupe. Međutim, to je tesko iz-vodljivo zbog poteskoća oko utvrđivanja pojedinih parametara efektivnosti za po-jedine grupe (posebno ako se sastoje od razlicitih elemenata, odnosno sredstava), pa se zbog prakticnih razloga može pro-racunavati samo raspoloživost, dok pou-zdanost i funkcionalnu podobnost treba razmatrati kao konstrukcione karakteri-stike, odnosno kao unapred zadate kon-stante (ekspertski procenjene za grupe sa razlicitim elementima), koje ulaze u pro-racun efektivnosti.

Dakle, kada se, radi pojednostavlje-nja proracuna, uzimaju u obzir konstruk-cione (procenjene) vrednosti parametara

30

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

pouzdanosti i funkcionalne podobnosti, za j posmatranih elemenata, odnosno sredstava (j = 1, 2, ... n), koja pripadaju i-toj grupi (i = 1, 2, ... m), raspoloživost te grupe elemenata (sredstava) u posmatra-nom periodu (T) bila bi:

n f n n ^

Ri(t) = I trij /1 I trij + I toij I

J = V J=i j=i J

(5)

= Itrij/ ni •T

j=

Istovremeno, efektivnost posmatrane grupe elemenata (sredstava) sistema ra-cunala bi se prema izrazu:

cijenta, a ostalim grupama da se dodele relativne vrednosti koeficijenata u grani-cama od nule do usvojene maksimalne vrednosti. U tom slucaju, za m grupa ele-menata (sredstava) posmatranog sistema, za razmatrani period vremena (T), raspo-loživost (gotovost) bi se racunala pomo-ću izraza:

Rsis(t) = Rij(t) = Htrij /

i=i j=i

f m

m

\

/ IItrj + IItoiJ

V i=1 j=1 i=1 j=1

J

m n m

= IItrij/In1 •T

i=1 j=1 i=1

(7)

Ei(t) = (Kj K2)i ■ Ri(t) = K Ri(t) (6)

Teoretski, moguće je izracunavanje vrednosti efektivnosti sistema i za vise grupa elemenata (sredstava), odnosno za sistem u celini, u kojem se pojedine grupe bitno razlikuju po pitanju konstrukcio-nih karakteristika. Medutim, prakticno nije moguća realizacija takvog zahteva, jer je vrlo komplikovano izracunavanje pouzdanosti i funkcionalne podobnosti za grupe sa razlicitim elementima (sred-stvima). Umesto toga, za potrebe sistema komandovanja moguće je proracunava-nje približne vrednosti efektivnosti sistema, s tim da se za pouzdanost i funkcio-nalnu podobnost uzmu vrednosti koeficijenata (Kj i KJ, odnosno vrednost koefi-cijenta Kj za pojedine grupe elemenata (sredstava) sistema. Pri tome, ako nije moguće da se na drugi nacin odrede vrednosti navedenih koeficijenata, mogu-će je da se ekspertski jedna grupa eleme-nata (sredstava) proglasi za etalon, i da joj se dodeli maksimalna vrednost koefi-

Približna vrednost efektivnosti siste-ma racunala bi se pomoću sledećeg izraza:

m

ES1S(t) = П*.- • Rss(t) (8)

i=1

Efektivnost sistema, dobijena prema izrazu (8), naziva se logistička efektivnost i predstavlja osnovni (najznacajniji) kriterijum za ocenjivanje funkcionisanja logisticke organizacije, jer pokazuje sa kojom verovatnoćom će sistem funkcio-nisati bez otkaza u razmatranom periodu. Ovom kriterijumu daje se prednost u od-nosu na kriterijum efikasnosti. Umesto logisticke efektivnosti može se izracunati samo raspoloživost sistema prema izrazu (7), koja se naziva logisticka raspolozi-vost i koja pokazuje prosecnu raspoloži-vost (gotovost) sistema za namensku upotrebu u razmatranom periodu, a sto je za sistem komandovanja od posebnog znacaja.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

31

Efektivnost sistema kao, najznacaj-niji logisticki kriterijum, analizira se i racuna u toku razvoja (dizajniranja i pro-jektovanja) sistema s ciljem da se optimi-ziraju troškovi životnog veka sistema, a u toku kojeg se analizira i racuna za odre-đeni period funkcionisanja (eksploataci-je), kako bi se za taj period realnije sa-gledale vrednosti efektivnosti i logisticke obaveze. S obzirom na poteškoće koje se javljaju pri utvrđivanju osnovnih para-metara efektivnosti, možda je interesant-nije (svakako jednostavnije) da se u peri-odu funkcionisanja (eksploatacije) sistema analizira i racuna samo raspoloživost sistema, s obzirom na to da se na njenu vrednost u tom periodu može uticati, a da se na pouzdanost i funkcionalnu podob-nost ne može uticati (jer su njihova svoj-stva defmisana još u toku razvoja sistema i ugrađena u njegovu konstrukciju, pro-gramima održavanja se drže u dozvolje-nim granicama, a putem modifikacija i adaptacija menjaju im se konstrukciona svojstva). U realizaciji određenih istraži-vackih zadataka, za dobijanje numerickih pokazatelja za pojedine parametre efektivnosti i za efektivnost u celini, bez ob-zira na to da li se to radi u periodu razvoja ili funkcionisanja (eksploatacije) sistema, preporucuje se primena metoda si-mulacije funkcionisanja (eksploatacije) sistema, uz korišćenje savremene racu-narske tehnologije. Takođe, za dobijanje efektivnosti u uslovima realnog funkcionisanja sistema neophodno je raspolagati racunarski sređenim podacima o parame-trima efektivnosti u posmatranom periodu, koji se koriste za automatizovano proracunavanje efektivnosti prema izra-zima (5-8). Primeri ovako definisane efektivnosti mogu se naći u a3, 4 i 9°.

Izloženi model za utvrđivanje efek-tivnosti odnosi se, pre svega, na tehnicke sisteme, a može se koristiti i za organiza-cione sisteme. Međutim, uz odgovaraju-ću interpretaciju model se može primeni-ti i za utvrđivanje efektivnosti bioloških sistema, gde izvršnu ulogu u realizaciji određenih zadataka direktno realizuje co-vek ili neka životinja. Pri tome, vrlo je bitno da se izuce i definišu odgovarajući parametri pouzdanosti i funkcionalne po-dobnosti (pogodnosti za realizaciju odgo-varajućih zadataka), dok se parametri raspoloživosti (gotovosti) bitno ne razli-kuju od odgovarajućih parametara za teh-nicke sisteme, s tim da parametar „vreme za održavanje“ sistema treba zameniti parametrom „zdravstvena podrška“ (pre-ventivna i kurativna). Parametri pouzda-nosti i funkcionalne podobnosti u vezi su sa određenim osobinama ljudskog bića, odnosno posmatrane vrste životinja: pri-rodne osobine (starost, fizicke dimenzije, fizicka kondicija, inteligencija, karakter-ne crte i sl.), nivo obrazovanja, odnosno kvantum raspoloživog znanja, nivo obu-cenosti za namenske zadatke i dr. Za realizaciju određenih zadataka treba defini-sati vrednosti etalon-parametara pouzda-nosti i funkcionalne podobnosti, koje tre-ba komparirati sa parametrima odgovara-jućih izvršilaca tih zadataka, na osnovu cega se mogu dobiti vrednosti pouzdano-sti i funkcionalne podobnosti. Parametri raspoloživosti mogu se dobiti snimanjem funkcionisanja posmatranog biološkog sistema kroz određeno vreme, ili simula-cijom procesa funkcionisanja tog sistema na elektronskom racunaru. Na taj nacin moguće je istražiti efektivnost odgovara-jućih bioloških struktura u realizaciji nji-hovih zadataka: određene medicinsko-sa-

32

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

nitetske i veterinarske ekipe i timovi, po-sebno oblikovane tehnicko-tehnoloske strukture za obavljanje posebnih zadata-ka u tehnickoj, intendantskoj, saobraćaj-noj, građevinskoj i drugim službama, kao i u određenim rodovima vojske. U vezi s tim može se istražiti optimizacija odnosa efektivnosti i troskova.

Efikasnost sistema E definise se u matematickom smislu kao odnos (kolic-nik) između izlaza (output) i ulaza (input), tj. kao odnos proizvoda i resursa (dobiti i ulaganja, potreba i mogućnosti), odnosno efekata i sredstava, sto, u susti-ni, predstavlja ekonomski koncept. Mate-maticka interpretacija efikasnosti, u naj-opstijem obliku, glasi:

E — O (output) / I (input) (9)

Polazeći od opstih zahteva, najcelis-hodnija ocena efikasnosti u sistemu logi-stike može se dobiti pomoću uporedne analize dva pokazatelja kriterijuma ope-rativne efikasnosti a2°. Prvi pokazatelj operativne efikasnosti treba da karakteri-se realnu (fakticku) efikasnost na osnovu ocene stanja i mogućnosti funkcija logi-sticke podrske, a oznacava se sa Ef. Mo-že se dobiti proracunom na osnovu poda-taka koji karakterisu stanje potfunkcija i elemenata logistike, ili predviđanjem (prognoziranjem) njihovog stanja. Drugi pokazatelj operativne efikasnosti treba da odredi zadatu (traženu) efikasnost, koja je neophodna za realizaciju postavljenih zadataka, a oznacava se sa Et.

Operativna ocena stepena realizacije postavljenog zadatka određuje se pomo-ću izraza:

Ef/Et > 1, tj. Ef > Et ^ realizacija zadatka zadovolj ava, (10)

Ef/Et < 1, tj. Ef < Et ^ realizacija zadatka ne zadovoljava.

Na taj nacin izražava se kvantitativan odnos između fakticke i tražene efikasnosti sistema. Pri tome, neophodno je da se pri ocenjivanju operativne efikasnosti kori-ste i vremenski pokazatelji (kriterijumi). U tom slucaju koriste se sledeći odnosi:

Tf/Tt < 1, tj. Tf < Tt zadaci se realizu-ju ne samo potpuno već i pravovremeno,

(11)

Tf/Tt > 1, tj. Tf > Tt ^zadaci se ne izvr-savaju u zadato vreme i neophodna su dodatna istraživanja radi definisanja koje zadatke treba realizovati pravovremeno, a koje ne.

Radi dobijanja sto meritornije ocene za preduzimanje mera za povećanje efikasnosti sistema logistike, u skladu sa preporukama* pogodno je da se u svoj-stvu kriterijuma (pokazatelja) efikasnosti koriste dva posebna kriterijuma - kriteri-jum operativne efikasnosti i kriterijum sposobnosti sistema.

Kriterijum operativne efikasnosti Ek, pokazuje koliki je doprinos k-te strukture sistema logistike u ukupno ostvarenoj efikasnosti logistike. Njegove vrednosti su u granicama od 0 do 100%, a izražava se na sledeći nacin:

Ek =

[(Euk - El) /Ek J -100[%] (12)

Tarakanov, Ovcarov, Tiriskin: Analiticeskie metodi isledovanija sistem. Sovjetskoe radio, Moskva, 1979.

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

33

Kriterijum sposobnosti Uk, za k-tu strukturu sistema logistike izražava se na sledeći nacin:

u, = ( -E)/)( -E) (13)

gde je:

E, - vrednost kriterijuma efikasnosti logisticke organizacije pri uzimanju u obzir doprinosa k-te strukture logistike;

El - vrednost kriterijuma efikasnosti logisticke organizacije bez uzimanja u obzir doprinosa k-te strukture logistike;

E, - vrednost kriterijuma efikasnosti lo-gisticke organizacije kada posmatrana k-ta struktura maksimalno realizuje zadatke koji se pred nju postavljaju.

Ocigledno je da kriterijum Uk može da po-primi vrednosti između 0 i 1. Pri

E, = El ^ Uk = 0, sto znaci da k-ta struktura ne doprinosi ukupnoj efikasnosti logisticke organizacije. Obrnuto, pri E, = E, ^ Uk = 1, sto znaci da posmatra-na k-ta struktura zadovoljava maksimalnim zahtevima logisticke organizacije.

Izrazi (9-13) mogu se podjednako ko-ristiti za izracunavanje efikasnosti tehnickih, bioloskih, organizacionih i drugih sistema.

Efikasnost sistema, kao drugi po znacaju logisticki kriterijum, vezan je za eksploataciju (funkcionisanje) sistema, pa samim tim zavisi od postavljene organizacije i njenih realnih mogućnosti. U sustini numericka vrednost efikasnosti si-stema je kolicnik izlaza (autputa) iz siste-ma i ulaza (inputa) u sistem, odnosno do-biti i ulaganja, ostvarenog i uloženog, faktickog i traženog i sl. Takođe, za efikasnost sistema bitno je i vreme realiza-cije zadatka, koje treba da bude kraće ili

jednako unapred određenom vremenu. Pored toga, u svojstvu kriterijuma efika-snosti sistema mogu se koristiti jos dva posebna kriterijuma - kriterijum opera-tivne efikasnosti i kriterijum sposobnosti sistema, cije vrednosti predstavljaju do-prinos pojedinih elemenata sistema nje-govoj ukupnoj efikasnosti. Navedeni kri-terijumi efikasnosti mogu se podjednako koristiti kod tehnickih, bioloskih, organi-zacionih i drugih sistema.

Ekonomski kriterijumi

Pokazatelji vojno-ekonomskih kriteri-juma vezani su za ekonomicnost3 posma-tranog sistema i predstavljaju određena ulaganja (u istraživanja, kadrove, infra-strukturu, opremu i sl.) i utrosak određenih resursa (novac, radna snaga, materijalna sredstva, energija i dr.) u funkciji realizaci-je definisanih zadataka u toku pojedinih fa-za životnog veka posmatranog sistema (koncepcija, odnosno dizajniranje sistema, razvoj, izgradnja - proizvodnja, odnosno nabavka, eksploatacija i održavanje i „umiranje“, odnosno povlacenje iz upotre-be i otuđivanje iz vojske). To znaci da se preko ovih kriterijuma mogu izraziti ukup-ne potrebe za određenim resursima za ži-votni vek u celini, ili za pojedine njegove faze posmatranog sistema.

Racionalna upotreba, odnosno efika-sno korisćenje ogranicenih resursa, mora se vrsiti primenom određenih organizacio-nih i ekonomskih principa. Tome se može obezbediti maksimiziranje ucinka logi-sticke podrske na borbenu sposobnost, odnosno na namensku ulogu vojske.

3 Ekonomicnost predstavlja meru kvaliteta sistema sa stanovista ulaganja, odnosno troskova ulaganja (ulazni faktori) i vrednosti dobijene u sistemu (izlaz iz sistema).

34

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

Optimizacija kriterijuma logistike

Za razliku od efektivnosti i efika-snosti, za koje se želi da poprime maksi-malne vrednosti, teži se da ekonomski pokazatelji (kriterijumi) poprime mini-malne vrednosti.

Istovremeno se žele postići maksi-malni efekti uz minimalan utrosak resur-sa, sto u matematickom smislu nije mo-guće. S obzirom na to da je nemoguće istovremeno optimizirati ove dve velici-ne, moguće je da se jedna od njih optimi-zira, a da se druga fiksira na neku vred-nost. Moguće je postići maksimalne efekte za zadate troskove (ograniceni utrosak resursa) ili minimizirati troskove (utrosak resursa) za unapred zadate efekte. Zbog toga se u prakticnoj realizaciji (izgradnji i funkcionisanju) odredenih si-stema pribegava izboru kompromisnih resenja. Danas postoji veliki broj usavr-senih metoda, prilagodenih za primenu pomoću elektronskog racunara a5°.

Na osnovu strukturno-funkcional-nog modela odredenog logistickog siste-ma, i odabranih kriterijuma za ocenu efektivnosti i efikasnosti, mogu se formi-rati dve operativne i matematicke postav-ke zadatka.

Prva operativna postavka zadatka ima za cilj dobijanje takve strukture logistickog sistema koja će omogućavati da se zadaci uspesno izvrsavaju pri mini-malnom utrosku resursa (minimalni tro-skovi). Koristi se u uslovima kada resursi nisu ograniceni ili kada ih ima toliko da u potpunosti zadovoljavaju potrebe.

Druga operativna postavka zadatka podrazumeva da se snage i sredstva kori-ste tako da efekti budu maksimalni, od-nosno da se maksimalno zadovolje potre-

be korisnika sredstava ili usluga, tj. teži se da Ef / Et ^ maksimum. Primenjuje se u uslovima postojanja ogranicenih resursa za realizaciju zadataka, sa težnjom da se potpuno ili maksimalno zadovolje potrebe onih korisnika koji imaju najva-žniju ulogu u realizaciji zadataka.

Dakle, nije moguća istovremena maksimizacija efekata i minimizacija utroska resursa, već je moguće da se jed-na od te dve velicine minimizira ili mak-simizira, a druga „fiksira“. Naime, za de-finisane efekte potrebno je minimizirati utrosak resursa ili za date resurse tražiti maksimalne efekte.

U savremenim uslovima, primenom neke od numerickih metoda i racunarske tehnologije (hardver/softver), moguće je doći do vrlo povoljnih kompromisnih re-senja u izboru odnosa efekti - troskovi za pojedine faze ,,života“ ili za životni vek u celini odredenih logistickih sistema. U svim vojskama u miru se vise ekonomi-se, jer se raspolaže ogranicenim (fiksira-nim) finansijskim sredstvima, pa se pri-begava maksimizacija ucinaka (efekata). Nasuprot tome, u ratu se definise (fiksira) realizacija odredenih ciljeva, pa je moguće optimizirati (minimizirati) tro-skove, odnosno utrosak raspoloživih resursa za realizaciju tih ciljeva.

Zaključak

Za objektivno ocenjivanje bilo kog sistema, pa tako i logistickih sistema, nužno je postojanje dve grupe kriterijuma, od kojih jedni služe za merenje efekata (operativni kriterijumi), a drugi za registraciju utrosaka resursa (ekonomski kriterijumi). Kao dva najznacajnija operativna kriterijuma, u radu su obradeni efektivnost i efikasnost, za koje

VOJNOTEHNIČKI GLASNIK 1/2004.

35

su date definicije, relevantni parametri i ma-tematicke interpretacije. Za izgradnju i fUnkcionisanje sistema vezan je utrosak od-govarajućih resursa koji se definisu kao ekonomski kriterijumi (utrosak novca, re-promaterijala i energije, korisćenje kadrova, prostora, alata, opreme, infrastrukture i dr.).

S obzirom na to da je za ove dve grupe kriterijuma predznak rasta suprotan (težnja je da efekti rastu, a da troskovi padaju) nije moguća istovremena optimizacija obe gru-pe kriterijuma. Moguće je da se efekti „fik-siraju“, a troskovi optimiziraju (minimizira-ju), ili da se troskovi ogranice, a efekti optimiziraju (maksimiziraju), sto je u praksi ce-sći slucaj, posebno u mini. Time je stvorena realna mogućnost za dobijanje kvantitativne ocene o izgrađenosti i funkcionisanju istra-živanog sistema, odnosno odgovora na pita-nje - da li sistem „radi prave stvari na pravi nacin“.

Literatura:

a1° Eklz. Logistika u nacionalnoj odbrani. Beograd, VIZ, 1964. a2° Golusko. I. M., Varlamov, N. V.: Osnovi modelarovanija i avtomatizacii upravljenija tilom. Moskva, Voenizdat, 1982.

a3° NIR u tehnickoj služi. Usavrsavanje sistema održavanja TMS u KoV OS i snabdevanja rezervnim delovima: defini-ranje i izbor kriterija, ogranicenja i pokazatelja valjanosti sistema održavanja TMS KoV OS i snabdevanja r/d u miru i ratu (elaborat). VVTS KoV JNA, 1985. a4° Nikolić, M.: Efikasnost funkcionisanja sistema tehnickog obezbeđenja združenih taktickih jedinica u oružanoj borbi (doktorska disertacija). Zagreb, VVTS KoV JNA, 1989. a5° Nikolić, I., Borović, S.: Visekriterijumska optimizacija (me-tode, primena u logistici, softver). CVS VJ, Beograd, 1996. a6° Nikolić, M.: Logisticka podrska savremenih oružanih snaga (studija). SP GS VJ, 1997.

a7° Tomanović, R., Nikolić, M.: Komparativna analiza poza-dinskog obezbeđenja i logisticke podrske savremenih oru-žanih snaga (studija). SP GS VJ, 1998. a8° Fokusirana logistika (Prevod smernica fokusirane logistike SAD do 2010. god.). SP GS VJ, 1998. a9° Grupa autora: Varijantna resenja organizacije održavanja materijalnih sredstava u Vojsci Jugoslavije na logistickim osnovama (projektni zadatak), KTOb VTA VJ, 2000. a10° Ilić, R.: Vojnoekonomska moć odbrane SR Jugoslavije. Centar SONID, SNO, 2000.

a11° Misković, V., Stanojević, P.: Kriterijumi za ocenu vari-jantnih resenja organizacije logisticke podrske — pozadin-skog obezbeđenja. U: VTG, 2001, 1.

36

VOJNOTEHNICKI GLASNIK 1/2004.