Научная статья на тему 'КОМПЬЮТЕРИЗАЦИИ БИБЛИОТЕК ТАДЖИКИСТАНА: СОВРЕМЕННОЕ СОСТОЯНИЕ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ'

КОМПЬЮТЕРИЗАЦИИ БИБЛИОТЕК ТАДЖИКИСТАНА: СОВРЕМЕННОЕ СОСТОЯНИЕ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
68
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
БИБЛИОТЕКА / ЭЛЕКТРОННАЯ БИБЛИОТЕКА / СОВРЕМЕННАЯ ИНФОРМАЦИОННО-КОММУНИКАЦИОННАЯ ТЕХНОЛОГИЯ / ГОСУДАРСТВЕННАЯ ПРОГРАММА / КОМПЬЮТЕРИЗАЦИЯ / ИНТЕРНЕТ / WEB-САЙТ / ИССЛЕДОВАНИЕ

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Комилов Мехроч

В исследовании рассматриваются проблемы обеспеченности библиотек республики современными информационно-коммуникационными технологиями. Автор на основе печатных и архивных материалов анализирует процесс внедрения государственных программ в области компьютеризации библиотек страны и отмечает достижения и недостатки в данном направлении. Используя результаты социологических исследования, проводимых Научно-исследовательским институтом культуры и информации, автор проанализировал состояние обеспечения библиотек страны современными информационно-коммуникационными технологиями и его целенаправленного использования в деятельности городских и районных библиотек республики.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COMPUTERIZATION OF LIBRARIES IN TAJIKISTAN: CURRENT STATE AND PROSPECTS OF DEVELOPMENT

The article deals with the problems of providing libraries of the Tajikistan with modern information and communication technologies. The author on the basis of published and archival materials analyzes the process of implementing state programs in the field of computerization of libraries in the country and outlines achievements and shortcomings in this area. Using the results of sociological research conducted by the Research Institute of Culture and Information, the author studies the state of providing the country's libraries with modern information and communication technologies and their targeted use in the activities of the city and district libraries of the country.

Текст научной работы на тему «КОМПЬЮТЕРИЗАЦИИ БИБЛИОТЕК ТАДЖИКИСТАНА: СОВРЕМЕННОЕ СОСТОЯНИЕ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ»

Ключевые слова: органы внутренних дел, курсы, обучение, нормативно-правовой акт, государство, кадры, кадровое обеспечение, подготовка кадров.

HISTORICAL AND JURIDICAL ANALYSIS OF THE ORIGIN OF EDUCATION IN THE STRUCTURE OF THE INTERNAL AFFAIRS OF TAJIKISTAN

In this scientific article, on the basis of archival data, a historical and legal analysis ofstate objectives and normative legal acts, which are the legal basis for the emergence of departmental education in the structure of the internal affairs bodies of Tajikistan, is carried out.

Keywords: internal affairs bodies, courses, training, normative legal act, the state, personnel, staffing, personnel training.

Сведения об авторе:

Азимова Умеда Акбаровна - адъюнкт кафедры государственно-правовых дисциплин факультета №2 Академии МВД Республики Таджикистан. Электронная почта a.u.a.2310@gmail.com.

About the author:

Azimova Umeda Akbarovna - adjunct of the Department of State and Legal Disciplines of the Faculty No. 2 of the Academy of the Ministry of Internal Affairs of the Republic of Tajikistan. E-mail: a.u.a.2310@gmail.com.

УДК 02+021+004.7733+024+0253 (575)

КОМПЮТЕРКУНОНИИ КИТОБХОНАХРИ ТОЧИКИСГОН: ВАЗЪИ КУНУНИ ВА ДУРНАМОИ РУШД

Комилов М.

Институты таърих, бостоншиносЫ ва мардумшиносии ба номи А. Дониши

Дар шароити чахонишавй ва воридшавии Точикисгон ба чомеаи итгилоотй китобхонахо хамчун муассисахои иттилоотй, фархангй ва омузишй муваззаф шуданд, ки чихати ичрои рисолати хеш - чамъовариву коркард, гурухбандиву фехрисгнигорй, хифЗу нигохдорй, гаргибу ташвики мачмуи нисбатан комили хуччатхои гуногунмазмуну гуногунсоха харчи бештар технологиям муосири иттилоотй-коммуникатсиониро мавриди истифода карор диханд. Бахри татбики ин вазифахои мухим ва хамзамон таквияти раванди мтгилоотонй ва таъмини амнияти мггилоогми кишвар, кабл аз хама, тахия ва кабул шудани як зумра санадхои меъёриву хукукй, аз кабили конунхои Чумхурии Точикисгон «Дар бораи игтилоотони^» (с.2001), «Дар бораи хифзи иттилоот» (с.2002), «Дар бораи фаъолияти китобдорм» (с.2003), «Сгратегияи давлатии технологияи игтилоотию коммуникагшонй барои рущди ^умхурии Точикисгон» (с.2003), «Консепсияи амнияти мгтилоотми Чумхурии Точикисгон» (с.2003) ва дигар санадхои конунгузорй шароитхои мусоид фарохам оварданд.

Бояд зикр намуд, ки бунёди заминаи хукукй, албатта, огози хамагуна икдомот дар татбики накшахои гархрезишуда мебошад. Аммо татбики вокеии хадафу вазифахои гузошташуда сараввал тачхизотонидани китобхонахои мамлакат бо технологияи муосири иттилоотй-коммуникатсионй ва бо донишхои марбут ба ин технология мусаллах гардонидани китобдоронро такозо мекунад. Барои татбики ин икдомот кабул шудани карори Хукумаги Чумхурии Точикисгон «Дар бораи бехтар намудани вазъи Кигобхонаи миллии Чумхурии Точикисгон ба номи Абулкосим Фирдавсй» ва дар ин робита ба тасвиб расидани ду барномахои давлатй дар сохаи китобдорй мусоидат намуданд. Дар ин робита карори Хукумати Чумхурии Точикисгон «Дар бораи тасдики Барномаи рутттди фаъолияти китобдорй дар Чумхурии Точикисгон барои солхои 2006-2015 ва Барномаи рушди Кигобхонаи миллии Чумхурии Точикисгон ба номи Абулкосим Фирдавсй барои солхои 2006-2015» аз 2 июли соли 2005, тахти раками 238 кабул гардид, ки мутобики он кадамхои нахустин чихати компютеркунонии китобхонахои мамлакат гузошта шуд. Ахамияти кабули ин барномахои давлатй аз чониби Президенти мамлакат дар Паёми навбатй ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикисгон чунин арзёбй гардид: «Масъалаи дигаре, ки мазмуну мухгавои тарбияи наслхои имрузу оянда ба халли он иртиботи ногусасганй дорад, баланд бардошгани сатхи маърифати мардум аст. Накши китоб ва китобхонахо барои ин максад хеле мухим аст. Бинобар ин Хукумати Точикисгон ду барномаро барои рушди фаъолияти китобдорй барои солхои 2006-2015 кабул намуд, ки маблаги умумии онхо хашг миллион сомонй мебошад» [10].

Хадафи «Барномаи рунди фаъолияти китобдорй дар Чумхурии Точикисгон барои солхои 20062015» аз он иборат буд, ки «функсияхои иттилоотИ, ичтимоию фархангй ва маърифатии китобхонахоро таквият дода, ба рушди шабакаи китобхонахо дар шароити муносибатхои бозори мусоидат намуда, дастрасии фонди китобхонахоро барои хамаи табакахои чомеа таъмин карда, ба воридсозии технологияхои нави иттилоотй дар фаъолияти китобхонахо кумак расонида, механизмхои молиявй ва икгисодии фаъолияти китобхонахоро муайян сохга, заминаи моддию техникии онхоро тахким бахшида, тарбияи кадрхои баландихтисосро такмил дода, эътибори

ичтимоии кормандони китобхонахоро боло бардорад» [3, с.6]. Хамзамон дар Барнома ишора шуда буд, ки заминаи моддию техникии китобхонахои оммавй ба тачхизонидан бо технологияи муосири иттилоотй ва навсозии куллй ниёз доранд. Акибмонии назарраси чумхурй аз мамолики мутараккии саноатй аз чихати донишу малакахои информативии чомеа барои татбики васеъ ва истифодаи самараноки технологияи иттилоотию коммуникатсионй дар фаъолияти китобхонахо ва таъмини дастёбй ба шабакахои телекоммуникатсионй ва иттилоотии гуногун, аз чумла Интернет, монеа эчод мекунад [3, с.8]. Барои рафъи камбудихои чойдошта дар сархатхои 3, 6 ва 9-и банди 5-и Накшаи чорабинихо оид ба татбикки Барномаи рушди фаъолияти китобдорй дар Чумхурии Точикистон барои солхои 2006-2015 «Мустахкам намудани заминаи моддию техникии муассисахои китобдорию иттилоотй» тули солхои 2006-2015 барои зина ба зина компютеронидани тамоми китобхонахои давлатии оммавй аз хисоби маблатхои бучети чумхуриявй 140000 сомонй, барои тачхизонидани тамоми китобхонахои марказй бо воситаи хозиразамони нусхабардор, аудивизуалй, интишорй, мутолиотй ва василахои коммуникатсионй 330000 сомонй, барои таъсиси китобхонахои электронй дар назди китобхонахои калони шахрй 225000 сомонй пешбинй шуданд [3, с.16-17].

Бо максади тахкими заминаи моддиву техники, таъмир ва таъмини коршоямии бинохои китобхонахои мамлакат, харидории асбобу анчом, тачхизоти техникй, барномахои компютерй, чопи маводи илмй-методй ва таълимй барои китобдорон, аз хисоби маблатхои «Барномаи рушди фаъолияти китобдорй дар Чумхурии Точикистон барои солхои 2006-2015» то соли 2015 дар мачмуъ 4 млн. 230 хазору 32 сомонй масраф гардидааст [12].

Мутобики «Барномаи рушди Китобхонаи миллии Чумхурии Точикистон ба номи Абулкосим Фирдавсй барои солхои 2006-2015» чихати автоматонии равандхои китобдорию иттилоотй, компютеронй ва чорй намудани технологияи нави иттилоотй дар мачмуъ 169200 сомонй пешбинй шуда буд [2]. Татбики амалии Барномаи мазкур имкон дод, ки мазмуну мундаричаи фондхои Китобхонаи миллии Чумхурии Точикистон ба номи Абулкосим Фирдавсй такмил ёбад, дар фаъолияти китобхона низоми нисбатан комили худкори равандхои китобдорй-иттилоотй чорй шавад ва сатху сифати хизматрасонии китобдориву библиографй бехтар гардад. Дар робита ба ин дастрасии хонандагони анъанавй ва мачозй ба манобеи чопию электронии марказхои иттилоотй ва китобхонахои ватанию хоричй таъмин гардад. Дар китобхона аз мохи сентябри соли 2006 толори нави хониши электронй бо 20 хазор нусха нашрияхои электронй ба фаъолият шуруъ кард. Китобхона сомонаи худро (www.nlrt.tj) созмон дод, ки тавассути он дар радифи нашрияхои электронии китобхона, боз китобхои электронии марбут ба таъриху фарханги миллати точик бо забонхои точикиву русй ва англисиву форсй барои эхтиёчмандони ватанй ва хоричй пешниход шуданд. Истифодаи ин манбаъ имкон дод, ки теъдоди хонандагони мачозй зиёд шаванд ва фондхои электронии Китобхонаи миллй бештар мавриди истифода карор гиранд. Хамкории китобхона бо китобхонахои милливу давлатии дигар кишвархо густариш ёфт ва шартномахои тарафайн ба имзо расиданд, ки тибки онхо мубодилаи байналмилалии китобхои чопй ва электронй, созмондихии толорхои хониши мачозй, баргузории чорабинихои мухими сохавй (конфронсу форумхо, семинар-тренингхо, мизхои мудаввар, курсхои такмили ихтисос), бунёд ва инкишофи низоми электронии пахши иттилоот, омузишу тартиби тачрибаи китобдорй чоннок ва рохандозй карда шуданд. Дар мачмуъ бахри татбики накщаи чорабинихои Барномаи мазкур дар самти автоматикунонии равандхои китобдорию иттилоотй, компютеркунонй ва чорй намудани технологияи нави иттилоотй дар фаъолияти Китобхонаи миллии Чумхурии Точикистон ба номи Абулкосим Фирдавсй аз хисоби маблатхои пешбинигардида 24 адад компютер, 21 адад принтери ранга ва сиёху сафед, 11 адад тачхизоти хифзи амнияти компютерхо (УПС), 4 адад сканер, 2 адад мизи компютерй, 1 адад видеокамера, 1 адад проектор, 1 адад факс, 2 адад видеоплейер ва 1 адад дастгохи аккосй харидорй карда шудааст [7].

Раванди асосии компютеркунонии китобхонахои мамлакат баъд аз кабули «Барномаи компшгеркунонии китобхонахои давлатию оммавй дар Чумхурии Точикистон барои солхои 2011-2013»

отоз ёфт.

Барои татбики Барномаи мазкур 5544,82 хазор сомонй, аз чумла аз хисоби маблатхои Вазорати фарханги Чумхурии Точикистон 2280,2 хазор сомонй, аз хисоби маблатхои макомоти ичроияи махаллии хокимияти давлатии вилоятхо, шахрхо ва нохияхо 431,72 хазор сомонй, грантхои созмонхои байналмилалй 2832,9 хазор сомонй, пешбинй шуд [1].

Мутобики Барнома хамагй барои китобхонахо 592 компютер, 222 принтер, 74 сканер, 592 мизи компютерй, 592 курсии компютерй, аз чумла барои Китобхонаи давлатии бачагонаи чумхуриявии ба номи М. Миршакар 8 компютер, 3 принтер, 1 сканер, барои 8 китобхонаи вилоятй, аз чумла китобхонахои бачагонаи вилоятй, Китобхонаи марказии шахрии ба номи А. Лохутии шахри

Душанбб 72 кoмпютep, 27 пpинтep, 9 œaHep, бapoм 64 кмгoбxoиaм мapкaзим maхpик> тхиявй 512 кoмпютep, 192 пpингep, 64 cкaнep, пemбинй гapдмд [1].

Сли 2012 as хишби мaблaFхoм «Бapиoмaм дaвлaтмм кoмпютepкyиoним кмгoбxoиaхoм дaвлaтмю oммaвй дap Чyмхypим ^чик^гои бapoм coлхoм 2011-2013» кмгoбxoщхoм витаяти Хaтлoи 6o 50 aдaд ^млютс^ 15 пpингep, 4 cкaнep вa мизу кypcихo бa маблата умумии 211350 coмoнй, кмтoбxoиaхoм вмлoяти Су.д 6o 34 aдaд кoмпютep, 10 пpингep, 4 cкaнep, бa маблата умумии 143725 coмoнй, кмroбxoиaхoм BMKE 6o 16 aдaд кoмпютep, 8 пpинтep, 3 cкaнep, бa маблата умумии 71147 coмoнй таъмии ^p!a myдaид [13].

Сли 2013 Вaзopaти фapхaнг aз хишби мaблa.Fхoм бyчeти чyмхypиявй тибки мyкappapoт nac aз бapгyзopим тeндep дap хачми 500 xaзop coмoнй кмroбxoщхoм мapкaзим rnaxpy иoхмяхoм чyмхypмpo дap мачмуъ бa 114 адад кoмпютep, 42 ana! npингep, 14 aдaд œaHep, 114 aдaд миз вa 114 aдaд кypcихoм кoмпютepй тaъмии нaмyд. Аз чумла бa кмгoбxoиaхoм вмлoяти Хaтлoи 50 адад кoмпютep, 17 aдaд npинтep, 6 aдaд cкaнep, 50 aдaд миз вa 50 aдaд кypcмхoм кoмпютepй, бa вмлoяти Сугд 34 aдaд кoмпютep, 11 aдaд npинтep, 3 адад cкaнep, 34 aдaд миз вa 34 aдaд кypcихoм кoмпютepй, бa кмтoбxoиaхoм BMKE 16 aдaд кoмпютep, 6 aдaд npинтep, 3 aдaд cкaнep, 16 aдaд миз ва 16 aдaд кypcмхoм ^млю^^ бa кмгoбxoиaхoм maхpy иoхмяхoм тобви чyмхypй 14 aдaд кoмпютep, 8 адад npинтep, 2 aдaд ^aHep, 14 aдaд миз вa 14 aдaд кypcмхoм кoмпютepй тaкcим кapдa myдaид. Дap мачмуъ aз хишби мaблa.Fхoм «Бapиoмaм дaвлaтмм кoмпютepкyиoним кмroбxoиaхoм дaвлaтмю oммaвй дap Чyмхypим ^чик^гои бapoм шл^и 2011-2013» бapoм кмroбxoиaхoм мapкaзим maхpy иoхмяхoм мaмлaкaт 229 aдaд кoмпютep, 84 aдaд пpинтep, 24 aдaд cкaнep, 229 миз вa 229 кypcмхoм кoмпютepй xapмдopй гapдидaид [4].

Myтaaccифoнa, чyиoиe, ки тaхлмлхo нишoи мeдмхaнд нa хамаи бaидхoм На^аи чopaбинихoм Бapиoмaм мaзкyp бмнoбap caбaбм чyдo иaгapдидaнм мaблaFхoм nemбиниmyдa мчpo гapдмдaид. Ичpo иaгapдмдaни нишoндoдхoм Накшаи чopaбинихoм «Бapиoмaм кoмпютepкyиoним кмгoбxoиaхoм дaвлaтмю oммaвй дap Чумодии ^чик^гои бapoм coлхoм 2011-2013» aз чoнмбм мaкoмoти ичpoиям XOкмммяги дaвлaтии видая^ бoмcм нмгapoним мaкoмoти вaкoлaтдopи отхаи фapхaнг гapдид, ки ин матлаб дap хиcoбoти Вaзopaти фapхaнг чунии apзëбй myдaacт: «нишoндoди бан^и 2, 3, 5, 6, 8, 9-и На^аи чopaбинихoм «Бapиoмaм кoмпютepкyнoнии кмroбxoиaхoм дaвлaтмю oммaвй дap Чyмypии ^чик^гои бapoм coлхoм 2011-2013» дap витая^и Хaтлoи, BMKE чихати чудо иaмyдaнм маблат бapoм xapмдopим 8 ададй кoмпютep, 3 aдaдй пpинтep вa 1 aдaдй cкaнep бapoи кмгoбxoиaхoм вмлoятим кaлoиcoлoи вa бaчaгoиa тo хануз ичpo иaгapдмдaaид» [11].

Бинoбap caбaбм иopacoим маблаг ии Бapиoмa дap дахияи Рашт хам ичpo иamyдaacг [8].

Бo мaкcaди oмyзиm ва муайяи (^тани вазъи вoкeим тaъмииoт ва иcтифoдaи тexнoлoгмям мyocмp дap фaъoлмяти кигoбxoнaхoи мамлакат, xoдммoнм илмии шуъбаи кигoбшинocй, кмтoбxoиamмиocй ва бмблмoгpaфияmмиocим Пaжyхмmгoхм млмй-тaдкмкoтмм фapхaнг ва мпмлooт (ПИГФИ) дap maхpy иoхмяхoм чyмхypй тaхкмкoти coтcиoлoгй бapгyзop намудаид. Бaхpм чaмБOвapим мащд 2 nypcмmнoмa, якe бapoм китoбдopoн тахти yнвoнм «Сатхи тaБмииoтм кигoбxoнaхoи Чyмхypим Toчикиcтoи 6o тexнoлoгмям итIилooтй - кoммyнмкaтcмoним мyocмp ва иcгифoдaи oи дap фaБOлмяти кмтoбдopй» ва да^с 6o yнвoнм «Вазъи дacтpacии xoиaндaгoи ба тexиoлoгмям мттилooтй-кoммyникaтcиoнии мyocмp дap кмгoбxoиaхo ва caтхи мcтифoдaм ob» бapoм мcтифoдaбapaидaгoнм кигoбxoнaхo тахия шуда буд. Macaлaн, тaхкикoт coбмг coxт, ки дap шaхpи Иcфapa як кмтобxoиaм мapкaзй ва 21 шуъба (фмлмaл)-м ob фaБOлияг мeкyнaид. Фoндм кмгoбxoиaхo аз нищи мазмуи xeлo кухна буда, зиëдa аз 70 дapcaди OHpo кигoбхoи pycим зaмoни mypaвй ташкил мeдихaнд. Kaмбyдмм дмгap ии тaБммpгaлaб будани бииoхoм кмтобxoиaхo мeбomaд. Аз 22 кигoбxoнaи амалкунаида 18-тoam мухточи тaБммpaнд. Дap mapoмги чaхoниmaвим фа^и мттмлooтй тaлaбoт ба мcтифoдaм в^ига^и нави мттмлooтмю мpтибoтй афзуда, таъмини oh дap кмгoбxoнaхo мyиocмбaтм yOTyROppo тaкoзo мскунэд. Дap ин paдиф муайяи coxтaни тaлaбoти xoиaидa ба иcгифoдaи тexиoлoгмям мyocмp -хадафи дмгapм тaхкмкoти бapгyзopmyдa мaхcyб ë^n. Чуданчи тахкик ниmoи дoд, xoнaндaи и^уза бemтap эхтиëч ба иcгифoдaи мaнoбeм элeктpoнй, coмoиaхoм интepиeгй ва кигoбxoнaи элeктpoнй дopaд ва мexoхaд, ки хapчм бemтap аз ии в^ига^ бapoм кoиeБ иамудани эхтиëчи xyд мcгифoдa иaмoяд. Лммo, мyтaaccифoнa, на хамаи кмгoбxoиaхoм maхpм Иcфapa ба тexиoлoгмям нави мгтмлooтмю иpгибoтй таъмии гаштааид. Macaлaн, факат дap кмгoбxoиaм мapкaзй хамагй 4 адад кoмпютep, 1 адад npмнтep ва 1 ŒaHep мавчуд асту xaлoc. Он хам бomaд 6o шабакаи Иитepиeг пайваст HeCT. Нaзapcaнчй нишoн дoд, ки аз кмтoбxoнaхoм шaхpи Иcфapa 40% мaктaббaчaгoи, 20% oмyзгopoн,

25% Ha(aKaxypoH, 15% maxcoHH Kac5y Kopu ryHoryH Hcmjtoga MeKyHaHg. HaTH^arapH a3 raxKHKoTH 6apry3opmyga Ba xynocaBy raBcuaxou Mymaxxac nepoMyHH 6exrap HaMygaHH Ba3tH xH3MarpacoHHH KHTo6gop0 gap maxpu Hc(apa gap raxKHKoTH «TexHonoiHHH Myocup Ba HCiH^togaH oh gap (atoiHHiH KHro6xoHaxo [9], MaBpugu ap3e6H Kapop rHpH((raacT. Ba aHgemau MyxaKKHKoH, Ha6ygaHH rexHonoiHHH Myocup gap (atoiHHiH Kopuu KHro6xoHaxo, a3 hk ^ohh6, MymKHjiHH 3uegepo 6a mhh oBapga 6omag, a3 ^ohh6h gurap, KHro6xoe, kh a3 Tapa(H xoHaHgaroH gapxoci Kapga MemaBaHg gap (oHgu KHio6xoHaxo Max(y3 HeciaHg. MymKunoixou gurap, capu BaK, gacipac HarapgugaHH khto6xoh To3aHamp 6a KHio6xoHaxoH My3o(oTH Ba cyci (atoiHHT HaMygaHH a6oHeMeHTH 6aHHH KHio6xoHaxo gap hh3omh xH3MaipacoHHH FaHpHMyKHMH 6a xoHaHgaroH Me6omag. flap oxup, MyxaKKHKoH 6apou MyBo(uKy Myio6HK HaMygaHH caMixou acocuu (atojiHHiH KHio6xoHaxo 6a mapouiH ^axoHumaBHH (a3ou htthiooth HciH^ogau gacrroxH Wi-Fi, Modem (HHiepHerH 6eHoKHi), kh gap xaMa ^o gacipac Me6omag, 6apou KHTo6xoHaxou ^yMxypH 3apyp myMopugaacr.

HyHHH TaxKHKoT gap KHTo6xoHaxou maxpu X,ucop Ba hoxhhh PygaKH 6apry3op mygaHg. MyxaKKHKoH capaBBai 6o KHTo6gopoH goup 6a MaB3yu «Ba3tH gacipacuH xoHaHgaroH 6a TexHoioruau HTTHnooTH-KoMMyHHKaTcHoHHH Myocup gap KHTo6xoHaxo Ba carxu HciH^togaH oh» ceMHHapu oMyumH 6apry3op HaMygaHg. X,aM3aMoH TaBaccyiH nypcumHoMaxo MyanaH KapgaHg, kh 6o TexHoioruau HaBH HTTHiooTHro hpth6oth TaHxo KHTo6xoHaxou MapKa3H Ta^xH3oHHga mygaaHg. MacanaH, gap Khto6xohhh MapKa3HH maxpu X,ucop - 36 KoMnroiep, 3 KcepoKc, 4 npuHiep, 1 reneBH3op, 1 cKaHep, 2 rene^toH Ba gap KuTo6xoHaH MapKa3HH hoxhhh PygaKH - 2 KoMnroiep, 1 KcepoKc, 2 npuHiep, 1 TeneBH3op, 1 cKaHep, 1 Tene(oH 6apou uciH^oga nemHuxog mygaaHg. MyraaccH(oHa, Ba3tu ratMHHH KHTo6xoHa-(^HnHanxo 6o TexHoioruau Myocupu HTTHiooTHro hpth6oth TamBumoBap 6yga, 6a rana6oT ^aBo6ryn Heci. HyHoHe, kh TaxKHKoT HumoH gog KHTo6xoHa-(HjiHajixoH №№1, 2, 5, 6, 8, 9, 11, 12, 14-16, 19, 20-22-h maxpu X,ucop Ba KHTo6xoHa-(HiHajixoH №№ 2, 3, 5-7, 9, 10-14, 17, 19, 20, 26-36-h hoxhhh PygaKH 6o hioh HaMygu BocuTaxou Myocupu HTTHiooTHro hpth6oth TatMHH HaramiaaHg [6]. HyHHH Ba3tHHT gap KHio6xoHaxoH hh3omh MapKa3oHHgamygau hoxhhh Ahhh hh3 xyKM(apMocr. Bo hcthchoh KHTo6xoHau MapKa3HH hoxhh (hk KoMnroiep Ba hk agag npuHiep), gurap KHTo6xoHa-(HiHajixoH hoxhh 6o rexHonoiHHH HaBH HTTHiooTH-KoMMyHHKaTcHoHH ratMHH HecraHg. A3 ^yMia, gap KHTo6xoHau 6anaroHau hoxhh, KHTo6xoHa-(HiHajiH №3-h gexau flap-flap, KHTo6xoHa-(HJiHa:iH №6-h gexau YpMeraH, KHTo6xoHa-(HiHaiH №9-h gexau CaHrHcroH, KHTo6xoHa-(HiHanH №29-h gexau Tomhh Ba gurap Kuro6xoHa-(HiHanxoH hoxhhh Ahhh hioh HaMygu rexHonoiHHH HaBH HTTHnooTH-KoMMyHHKarcHoHH By^yg HagopaHg. flap xygygu maxpu naH^aKeHr 6omag raHxo KHTo6xoHau hh3omh MapKa3oHugamyga gopou 2 KoMnroiep, 2 npHHiep Ba 1 cKaHep Me6omag [5].

KoMnrorepKyHoHHH KHio6xoHaxoH MaMiaKar an6aTra gap paBaHgu naHBacrmaBHH KHio6xoHaxo 6a ma6aKau 6aHHajiMHiajiHH HHiepHer Ba co3MoHguxHH coMoHaxou HHiepHerH Mycougar HaMyg. A3 ^yMia KHTo6xoHaxou bhiohihh 6a homh CagpugguH Ahhh Ba fflaMcugguH Hoxhhh BHnoaTH XaTjoH, KHTo6xoHaxou MapKa3HH maxpu TypcyH3oga, hoxhhxoh CnuTaMeH Ba naH^, KHTo6xoHau humhh flflOCT 6a homh Mup3o Typcyrooga Ba gurap KHro6xoHaxo 6a ma6aKau IIo6aIнн HHiepHer naHBacr mygaHg. naHBacr mygaHH Kuro6xoHaxo 6a ma6aKau HHiepHer Ha TaHxo 6apou KoHet HaMygaHH эxтнe^oтн 6a htthhoot gomrau xoHaHgaroH Mycougar HaMyg, 6ajKH 6apou 6yHegu 3axupaxoH xy^^aTxou ЭIeкIpoнн Ba gap hh 3aMHHa 6exrap HaMygaHH (atojHHTH KHTo6xoHaxou эIeкrpoнн Ba coMoHaxou HHiepHerH mapouTH Mycoug (apoxaM oBapg.

XaMHH raBp, тaxIHIн Ba3tu KoMnrorepKyHoHHH Kuro6xoHaxoH MaMjaKaT Ba ra^xH3oToHHgaHH ohxo 6o TexHojoiHHH Myocupu HrTHnooTH-KoMMyHHKaicHoHH HumoH gog, kh HoBo6acra a3 Ka6yj mygaHH 6apHoMaxou gaBjaiH gap coxau KHTo6gopH Ba ^an6H gurap Bocuraxo gap caMTH KoMnrorepKyHoHHH KHTo6xoHaxo Ba ratMHH HaMygaHH ohxo 6o rexHojoiuHH Myocupu HTTHnooTH-KoMMyHHKarcHoHH to KyHyH KaM6yguxo ^oh gopaHg. A3 ^yMja to HMpy3 Ha xaMau KHio6xoHaxoH MaMjaKaT 6o KoMnroiepxo Ba gurap rexHojorHaH Myocup ra^xH3oioHHga mygaaHg. HjoBa 6ap hh KoMnroiepxou Hac6myga Myro6HKH TatHHHoiamoH Ba HMKoHHHiamoH Tangugpo TaKo3o MeKyHaHg. Bapou TatMHHH komhuh KHro6xoHaxo 6o TexHojoraHH Myocupu HTTHnooTH-KoMMyHHKarcHoHH raxua Ba Ka6yiiH ^«BapHoMau gaBiarHH KoMnrorepKyHoHHH KHTo6xoHaxou To^hkhctoh» 6apou gax conu MHH6atga MyBo(uKH MaKcag Me6omag.

AAABHET

11. BapHoMau KoMnrorepKyHoHHH KHio6xoHaxoH gaBnaruro oMMaBH gap HyMxypuH Toijhkhcioh 6apou conxou 2011-2013 [MaiH]: Bo Kapopu XyKyMaiH HyMxypuu To^hkhctoh a3 2 aBiyciH conu 2010, №384 racgHK, mygaacr [MaHo6eH aneKipoHH]. - Hh3omh gacrpacH: www.adlia.tj

2. Барномаи рушди Китобхонаи миллии Чумхурии Точикистон ба номи Абулкосим Фирдавсй барои солхои 20062015 [Матн]: Бо Карори Хукумати Чумхурии Точикистон аз 2 июли соли 2005, №238 тасдик шудааст [Манобеи электронй]. - Низоми дастрасй: www.adlia.tj

3. Барномаи рушди фаъолияти китобдорй дар Чумхурии Точикистон барои солхои 2006-2015 [Матн]: Бо Карори Хукумати Чумхурии Точикистон аз 2 июли соли 2005, .№238 тасдик шудааст // Китобдор. -2007. - .№1(2). - С.6-17.

4. Бойгонии чории Вазорати фарханги ЧТ Маводхои чаласахои хайати мушовараи ВФЧТ барои соли 2015. Гузориш оид ба рафти ичрои нишондодхои карори Хукумати Чумхурии Точикистон аз 2 июли соли 2005, №238 «Дар бораи тасдики Барномаи рушди фаъолияти китобдорй дар Чумхурии Точикистон барои солхои 2006-2015». -С.13.

5. Комилзода, Ш., Зубайдов, А. Вазъи фаъолияти муассисахои ичтимой-фархангии нохияи Айнй ва шахри панчакент (натичаи экспедитсияи илмй ва тахкикоти сотсиологй) // Паёмномаи фарханг. - 2018. - №»3 (43). - С.49-56.

6. Комилов, М., Комилзода, Ш. Истиклолият ва рушди фаъолияти китобдорй дар Точикистон [Матн] // Фаъолияти китобдорй дар Точикистон. Китоби УЛ. Мачмуаи маколахо. - Душанбе: Аржанг, 2018. - С. 138-139.

7. Маълумот оид ба татбики «Барномаи рушди Китобхонаи миллии Чумхурии Точикистон ба номи Абулкосим Фирдавсй барои солхои 2006-2015» // Бойгонии чории Китобхонаи миллии Точикистон. - 2012. - С.2.

8. Мирзо, Д. Барои равнаки муассисахои фархангй тадбирхои муассир бояд андешид // Садои мардум. - 2018. - 18 октябр.

9. Мухиддинов, З. Технологияи муосир ва истифодаи он дар фаъолияти китобхонахо (дар мисоли китобхонахои нохияи Исфара) // Паёмномаи фарханг. - 2016. - № 4 (36). - С.60-64.

10. Рахмон, Э. Паём ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон, 30 апрели соли 2007 [Матн] // Истиклолияти Точикистон ва эхёи миллат. - Душанбе: Ирфон, 2007. - Ч. 7. - С. 442 - 460.

11. Хисобот оид ба фаъолияти Вазорат дар соли 2013 ва самтхои афзалиятноки соха дар соли 2014 [Матн]. - Душанбе: Истеъдод, 2014. - С.15-16.

12. Хисобот оид ба фаъолияти Вазорати фарханги Чумхурии Точикистон дар соли 2015 ва самтхои афзалиятноки рушди соха дар соли 2016 [Матн]. - Душанбе: Истеъдод, 2016. - С.31.

13. Хисоботи Вазорати фарханги Чумхурии Точикистон оид ба фаъолият дар соли 2012 ва самтхои минбаъдаи пешрафти он дар соли 2013 [Матн]. - Душанбе: Матбуот, 2013. - С.8-10.

КОМПЬЮТЕРИЗАЦИИ БИБЛИОТЕК ТАДЖИКИСТАНА: СОВРЕМЕННОЕ СОСТОЯНИЕ И ПЕРСПЕКТИВЫ РАЗВИТИЯ

В исследовании рассматриваются проблемы обеспеченности библиотек республики современными информационно-коммуникационными технологиями. Автор на основе печатных и архивных материалов анализирует процесс внедрения государственных программ в области компьютеризации библиотек страны и отмечает достижения и недостатки в данном направлении. Используя результаты социологических исследования, проводимых Научно-исследовательским институтом культуры и информации, автор проанализировал состояние обеспечения библиотек страны современными информационно-коммуникационными технологиями и его целенаправленного использования в деятельности городских и районных библиотек республики.

Ключевые слова: библиотека, электронная библиотека, современная информационно-коммуникационная технология, государственная программа, компьютеризация, Интернет, web-сайт, исследование.

COMPUTERIZATION OF LIBRARIES IN TAJIKISTAN: CURRENT STATE AND PROSPECTS OF DEVELOPMENT

The article deals with the problems of providing libraries of the Tajikistan with modern information and communication technologies. The author on the basis of published and archival materials analyzes the process of implementing state programs in thefield ofcomputerization of libraries in the country and outlines achievements and shortcomings in this area. Using the results of sociological research conducted by the Research Institute of Culture and Information, the author studies the state of providing the country's libraries with modern information and communication technologies and their targeted use in the activities of the city and district libraries ofthe country.

Keywords: library, electronic library, modern information and communication technology, government programs, computerization, Internet, web site, research.

Сведения об авторе:

Комилов Мехроч - аспирант Института истории, археологии и этнографии им А. Дониша

АНРТ. Тел.: (+992) 985932343, E-mail: mekhrochkomilov@gmail.com

About the autor:

Komilov Mehroj - aspirant of the Institute of History, Archeology and Ethnography named after A.

Donish, ASRT. Те1: (+992) 985932343, E-mail: mekhrochkomilov@gmail.com

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.