Научная статья на тему 'КАТТАҚЎРҒОН ДАВЛАТ ЎРМОН ХЎЖАЛИГИ ШАРОИТИДА ПАЙВАНДЛАНГАН МАҲАЛЛИЙ НАВЛАР КУРТАКЛАРИНИНГ САҚЛАНИБ ҚОЛИШИ'

КАТТАҚЎРҒОН ДАВЛАТ ЎРМОН ХЎЖАЛИГИ ШАРОИТИДА ПАЙВАНДЛАНГАН МАҲАЛЛИЙ НАВЛАР КУРТАКЛАРИНИНГ САҚЛАНИБ ҚОЛИШИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
12
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
хандон писта / пистачилик / нав / районлаштириш / плантация / хўжалик / лалмикор / ёнғоқмевали / ўрмон фонди / пайвандлаш.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Хамзаев А.Х, Холмуротов М.З, Эшанкулов Б.И, Хомидова Н

Ўзбекистон Республикаси Самарқанд вилоятида маданий пистазорлар барпо этиш ишлари 1950 йиллардан бошланган бўлиб, бу асосан Каттақўрғон сув омборини атрофини мелиорация вазифасини бажариши кўзда тутилган эди. Ҳозирги кунда пистазорлар барпо этиш бўйича ўрмон хўжалиги ходимлари ва аҳоли ўртасида малака шаклланган бўлиб, писта кўчатларини ёпиқ илдиз тизимида етиштириш, плантацияларда ўстириш каби масалаларда тажрибаларга эга. Шундай бўлсада, писталарни пайвандлаш орқали ҳосилдорлигини ошириш, касаллик ва зараркунандаларга қарши курашиш, плантацияларда дарахтларни жойлаштиришда эътибор қаратиладиган айрим жабҳаларда ўз тажрибаларини янада оширишлари керак бўлади. Ўрмон хўжалиги илмий-тадқиқот олимлари томонидан яратилган хандон пистанинг 13 та навини ҳудудларда пайвандлаш орқали ўстириш келажакда пистазорлардан юқори ҳосил гарови бўлиб хизмат қилиши мумкин.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Хамзаев А.Х, Холмуротов М.З, Эшанкулов Б.И, Хомидова Н

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «КАТТАҚЎРҒОН ДАВЛАТ ЎРМОН ХЎЖАЛИГИ ШАРОИТИДА ПАЙВАНДЛАНГАН МАҲАЛЛИЙ НАВЛАР КУРТАКЛАРИНИНГ САҚЛАНИБ ҚОЛИШИ»

КАТТАЦУРГОН ДАВЛАТ УРМОН ХУЖАЛИГИ ШАРОИТИДА ПАЙВАНДЛАНГАН МА^АЛЛИЙ НАВЛАР КУРТАКЛАРИНИНГ САЦЛАНИБ

^ОЛИШИ

*Хамзаев А.Х 2Холмуротов М.З 3Эшанкулов Б.И 4Хомидова Н

1Урмон хужалиги илмий-тадкикот институти, кишлок хужалик фанлари доктори, профессор. Тошкент 2Тошкент давлат аграр университети, PhD, доцент. Тошкент 3 Урмон хужалиги илмий-тадкикот институти, DSc, катта илмий ходим. Тошкент 4Тошкент давлат

аграр университети, Тошкент https://doi.org/10.5281/zenodo.10083630

Аннотация. Узбекистон Республикаси Самарканд вилоятида маданий пистазорлар барпо этиш ишлари 1950 йиллардан бошланган булиб, бу асосан Каттацургон сув омборини атрофини мелиорация вазифасини бажариши кузда тутилган эди. Хозирги кунда пистазорлар барпо этиш буйича урмон хужалиги ходимлари ва ауоли уртасида малака шаклланган булиб, писта кучатларини ёпиц илдиз тизимида етиштириш, плантацияларда устириш каби масалаларда тажрибаларга эга. Шундай булсада, писталарни пайвандлаш орцали уосилдорлигини ошириш, касаллик ва зараркунандаларга царши курашиш, плантацияларда дарахтларни жойлаштиришда эътибор царатиладиган айрим жабуаларда уз тажрибаларини янада оширишлари керак булади. Урмон хужалиги илмий-тадцицот олимлари томонидан яратилган хандон пистанинг 13 та навини уудудларда пайвандлаш орцали устириш келажакда пистазорлардан юцори уосил гарови булиб хизмат цилиши мумкин.

Калит сузлар: хандон писта, пистачилик, нав, районлаштириш, плантация, хужалик, лалмикор, ёнгоцмевали, урмон фонди, пайвандлаш.

Аннотация. Работа по созданию культурных фисташников в Самаркандской области Республики Узбекистан началась в 1950-х годах, которые в основном предназначались для мелиорации вокруг Каттакурганского водохранилища. В настоящее время сформирована квалификация работников лесного хозяйства и населения для выращивания фисташек, имеющих опыт в таких вопросах, как выращивание саженцев фисташек в закрытой корневой системе, выращивание на плантациях. Тем не менее, им придется еще больше увеличить свой опыт в определенных областях, которые будут сосредоточены на повышении урожайности за счет прививки, борьбы с болезнями и вредителями, размещения деревьев на плантациях. Выращивание 13 сортов фисташки, созданных учеными института лесного хозяйства путем прививки на участках, может служить гарантией высоких урожаев фисташки в будущем.

Ключевые слова: фисташка, фисташководства, сорт, районирование, плантация, хозяйства, богарный, орехоплодный, лесной фонд, прививка.

Abstract. Work on the creation of cultural pistachios in the Samarkand region of the Republic of Uzbekistan began in the 1950s, which were mainly intended for reclamation around the Kattakurgan reservoir. Currently, the qualification of forestry workers and the population for growing pistachios has been formed, having experience in such issues as growing pistachio seedlings in a closed root system, growing on plantations. However, they will have to further increase their experience in certain areas, which will focus on increasing yields through inoculation, disease and pest control, and the placement of trees on plantations. The cultivation of 13 varieties ofpistachios created by scientists of the Institute of Forestry by grafting on plots can serve as a guarantee of high yields ofpistachios in the future.

Keywords: pistachio, pistachio growing, variety, zoning, plantation, farms, Rainfed, nut-bearing, forest fund, grafting.

Кириш. Узбекистонда хандон писта плантацияларини барпо этиш буйича етарлича илмий салохият тупланган булиб, бу сохага Тросько, С.М.Аблаев, С.Н.Еиёсов, К.Ш.Шамсиев, Г.М.Чернова каби уз сохасининг илгор олимлари уз тажрибаларини колдирганликларини куришимиз мумкин [1, 2, 4]. Бундан ташкари ушбу тажрибаларни узлаштириб, келажак авлодга етказиш вазифасини бажараётган ёш олимлар жамоаси хам шакланган булиб, улар хам пистачилик сохасида турли илмий изланишларни олиб бормокда [3, 5, 6]. 2020 йилда Урмон хужалиги илмий-тадкикот институти олимлари томонидан хандон пистанинг 13 та навига селекция ютуги сифатида патент олинганлиги хам юкоридаги фикримизнинг далилидир [4]. Ушбу писта навлари мамлакатимизда пистачилик сохдсида катта ютук хисобланади. Бу навларни районлаштириш ва улар асосида писта плантацияларини барпо этиш оркали хужаликлар ва ахолини иктисодий даромадини ошириш мумкин булади.

Тадкикот услуби. Дарахтларда таксацион тахлил утказилади ва бахолаш Г.М.Чернова, Г.С.Олехнович (1998 йил) томонидан ишлаб чикилган "Пистанинг нав ва истикболли шаклларини хужалик-биологик белгилари буйича комплекс бахолаш методикаси" буйича утказилди [2].

Тадкикот натижалари. Самарканд вилоятининг жанубий кисмида жойлашган Каттакургон урмон хужалиги урмон фонди ерларининг умумий майдони 7112 га булиб, шундан урмон билан копланган майдон 313 га, шу жумладан маданий урмонлар 243 га ни ташкил этади. Маданий урмонларнинг катта кисми хандон писта плантацияларидан ташкил топган булиб, бундан ташкари оддий бодом, сугдиёна шумтоли, кайрагоч, маклюра дарахтзорларини куришимиз мумкин. Урмон хужалигининг писта плантациялари асосан мелиоратив вазифани бажаришини хисобига писта дарахтларидан хосил олишга эътибор катта булмаган. Пистанинг хосилли йилларида эса ёнгокмевани йигиш тадбирлари утказилган. Пистазорлардаги дарахтлар кам хосилли, майдондага дарахтларнинг жинси буйича аралаш ва уртача 50% дан тугри келади. Экилиш схемлари 3х3 дан 6х5 м гача булган схемалардан ташкил топган. Пайвандлаш ишлари 2023 йил июн-июл ойларида -7 тадан дарахт 3 та такрорийликда утказилди. Пайвандалш натижалари 1-жадвалда берилган.

1-расм. Пайванд килинган дарахтларнинг тутиб колиши

1-жадвал KaTTa^ypFOH давлат урмон хужалиги шароитида писта дарахтларини пайвандлаш натижалари

№ Шакл ва навлар Усган, % Шишиб кизарган, % Узгармаган, % ^орайган ёки шикастланган, %

1. Махаллий 30 40 30 -

2. Боботог 20 20 60 -

3. Галлаорол 20 20 60 -

4. Мустакиллик 30 40 30 -

5. Серхосил 10 70 20 -

6. Ситора 40 40 20 -

7. Тог маликаси 10 30 60 -

8. Узбекистон 60 30 10 -

9. Узбекистон марвариди 10 60 20 -

10. Фаравон 30 60 10 -

11. Фарход 30 60 10 -

12. Хурсандчилик 100 - - -

13. Чакмок 30 10 60 -

14. Ширин 60 10 30 -

1-жадвалдан куриниб турибдики лалми майдонларда олиб борилган пайвандлаш буйича ишларида шу йилнинг узида уланган пайвандустларнинг усиб чикиши кузатилган. Лалми майдонларда пайвандлаш ишлари утказилганда пайвандлангандан сунг жуда кам сонларда пайвандланган куртакда узгариш булар эди, аммо Каттакургон давлат урмон хужалиги шароитида бу янгилик булиб, бу борада илмий изланишларни янада кучайтириш кераклигини таказо этади. Пайвандлаш натижаларига кура Хурсандчилик нави куртаклари пайвандлангандан сунг 100% усиб чикканлигини куришимиз мумкин. Ширин, Узбекистон навларида бу курсаткич 60% булса, назорат сифатида пайвандланган махаллий писта шаклида бу курсаткич 30% ни ташкил килган. Энг паст курсаткич Тог маликаси ва Узбекистон марвариди - 10%, Боботог ва Галлаорол навида 20% дан эканлигини куришимиз мумкин.

Хулоса. Янги яратилган махаллий писта навларини районлаштириш буйича олиб бораётган илмий изланишларининг пайвандлаш тажрибалари шуни курсатдики Каттакургон давлат урмон хужалиги шароитида махдллий навларнинг барчасида ижобий узгаришлар кайд этилди. Бунга пайвандланган куртаклардан усиб чиккан янги навдор новдаларнинг усиши яккол мисол булади. Бундан ташкари уланган куртакларда шишиб кизариш курсаткичлари хам юкори эканлигини куришимиз мумкин. Бу эса кейинги йил бахорда ушбу куртаклардан янги навдор новдалар усиб чикишини билдиради.

REFERENCES

1. Аблаев С. М. Культура фисташки в Средней Азии //Ташкент: Фан. - 1992. - С. 51-57.

2. Чернова Г.М., Олехнович Г.С. Методика комплексной оценки сортов и перспективных форм фисташки по хозяйственно-биологическим признаком // Биоэкология

орехоплодовых лесов и геодинамика в Южном Кыргызстане. ЮОНАН Кырг. Респ. -Джалал-Абад, 1998. - С. 53-61.

3. Hamzayev A. K., Eshankulov B. I., Kholmurotov M. Z., Inomova M. M. Study on cultivation of pistachio (Pistacia vera L.) seedlings in containers //IOP Conference Series: Earth and Environmental Science. - IOP Publishing, 2020. - Т. 614. - №. 1. - С. 012119.

4. Kayimov A., Kholmurotov M.Z., Eshankulov B.I. Justification of prospective pistachio (Pistacia vera L.) varieties and forms while creating plantations in Uzbekistan //IOP Conference Series: Earth and Environmental Science. - IOP Publishing, 2021. - Т. 939. - №. 1. - С. 012037.

5. Hamed S. B., Lefi E., Chaieb M. Effect of drought stress and subsequent re-watering on the physiology and nutrition of Pistacia vera and Pistacia atlantica //Functional Plant Biology. -2023.

6. Mohit Rabari K. et al. Exogenous calcium improves growth and physiological responses of pistachio rootstocks against excess boron under salinity //Journal of Plant Nutrition. - 2023. - С. 1-15.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.