Научная статья на тему 'Камилла Андреевна Надёжкина'

Камилла Андреевна Надёжкина Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
23
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
биомасса / генератив / пегетации / агротехнология / ирригация.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — М.Т.Абдуллаева, Х.Э.Иномов

Ушбу мақолада ғаллачиликда дон ҳосилдорлиги ва дон сифатини оширишда мавжуд бўлган барча имкониятлардан, биринчи навбатда, юқори маҳсулдор навлардан фойдаланиш уларни биологик хусусиятларини ўрганиб, улар билан тўғри муносабатда бўлиш ижобий натижаларга эришишни таъминлайди. Аммо ҳар қандай яхши нав ҳам эқиш сифати юқори бўлган юқори навдор уруғликдан эқилгандагина ҳамда уруғларини кўпайтириш жараёнида барча агротехника қоидаларига тўғри амал қилинса, касаллик ва ҳашоратлардан ҳоли бўлса, у ҳеч қачон ўз ирсий хусусиятларини, потенциал ҳосилдорлик имкониятларини йўқотмайди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Камилла Андреевна Надёжкина»

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

ХОСИЛ ЭЛЕМЕНТЛАРИ ТУЗИЛМАСИГА КУЧАТ СОНИ ВА МАДАН УГИТЛАРНИНГ ТАЪСИРИ

М.Т.Абдуллаева, доцент, Х.Э.Иномов, магистрант, Фаргона давлат университети

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада галлачиликда дон хосилдорлиги ва дон сифатини оширишда мавжуд булган барча имкониятлардан, биринчи навбатда, юкори махсулдор навлардан фойдаланиш уларни биологик хусусиятларини урганиб, улар билан тугри муносабатда булиш ижобий натижаларга эришишни таъминлайди. Аммо хар кандай яхши нав хам экиш сифати юкори булган юкори навдор уругликдан экилгандагина хамда уругларини купайтириш жараёнида барча агротехника коидаларига тугри амал килинса, касаллик ва хашоратлардан холи булса, у хеч качон уз ирсий хусусиятларини, потенциал хосилдорлик имкониятларини йукотмайди.

Калит сузлар: биомасса, генератив, пегетации, агротехнология, ирригация.

Х,ар кандай агротехнологияларининг ишлаб чикариш хорий дан максад экинлардан инсон учун ишлатиладиган сабат зарур асар олишдан иборатдир. зеро от алами учун сарф буладиган турли-туман махсулотлар усимликлар понстан, айникса кишлок хужалигида оладиган засобига кондирмокда. Демак, хар кандай бугдой нави биологик ирсий хусусиятларини туларок намоён этишда ратила потенциал технологик жараёнлар юкори хосил олишга хизмат килиш лозим.

Одатда кузги бугдой кузги-кишки хамда бахор, ёз мавсумларда усали, ривожланади, пишиб етилиб вегетация баргона вилояти ирригация эрозиясига даврини тугаллайди. чалинган оч тусли буз тупрок шароитида хам октябр-июн ойлари давомида кузги бугдой учун харорат намлик, радиация анчагина етарли, кишки-бахорги ёгингарчиликларда самарали фойдаланиш имкониятига эга булади. Шу ерда биз усимликл физиологияси сохасидаги рус олими К.А.Тимирязевнинг "Усимлик физиологияси дехкончиликни асоси булиб колмоги даркор" деган фикрига кушилган холда экинлар учун яратилаётган барча технологиялар усимлик энг кулай варианти усимлик купрок озика олиш билан бирга фотосинтез учун кулай шароит яратишга каратилишини, турли омилларнинг килувчи барг органи ишини мувофиклаштириб боришга каратилиши лозим.

о

O-N

2

и

M

о о hd

о

я

On On

On ^

L/i

2 й

I

о о

У

о

я

00 On

Ul

Ui

2

I

hd

о

я

00 к)

U) 2 U M

z

о о

у

Е

о

я

к)

U)

U)

2

U

M

о о hd

-J о

я

О

К) L/I 2 U

I

hd

Я

Ul

2 и

I

о о hd

-J о

я

(ч) On

Ui

к)

On О

Ui

к)

о

L/I

У1 00

U) U)

U) к)

U)

U)

Ul

U)

к)

Ul

U)

00 о

о

о\

(ч)

к)

К)

u>

U)

U)

On

On

к)

L/I

00 О

о

L/I

00

(ч)

Ul

к)

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ul

о

Ui

U)

Ui

O-N 00

O-N к)

u>

U)

U)

U) 00

U>

о

b-N

öd %

s g

H

и

Бошок; узунлиги,

Бошокда бошокчалар

Бошокдаги донлар

Бошокдаги Дон вазни

тпл я

Бир

тупдаги поялар

Махсулдор поялар сони

100 донни вазни

X о о S

и

ш

и

О) 2 О)

К H

и

ё к

к» о к»

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda. усиб чикка пояда 52-53 хамда 50-51 дона дон шаклланди, кучатлар калинлашган сари бу курсаткич 48-49 донадан 33-34 донага тушиб колди ёхуд 1-4 вариантлардаги 19 дона камрок. 3-4 париантлагидан 17 дона. 5-6 парлан 15 дона кам лои шаклланишига олиб келди. Демак, экологик жихатдан куёш радиоциясини усимлик орасига купрок йуналиши уша жойдаги барг сатхини гектар бошига ортишига бошокдаги донлар вазни хам купайишига олиб келади. Ва нихоят бош поядаги 1000 дона донларнинг огирлиги 47 граммдан 36 граммгача пасайганини ёхуд 1.5 млн. дона кучатли вариантга Караганда 11 грамм кам вазига эга булди. Бугдой усимлигининг тупланишидан хосил булган поялардаги бошоклар махсулдор поялар ва бошоксиз поялар деб аталади, улар озика истеъмол киладилар, фотосинтез жараёнида катнашади, аммо узлари мева органларини ривожлантирмайдилар, сабаби уларни ривожланиши ёз бошланишида кунлар исиб кетган даврга тугри келади. Бундай поялар биомасса микдорини ошириб, пегетации охирида сомон ва дон нисбатини фагаришига олиб келади. Демак, озикланиш майдони камайиши хисобига бошокли помлар сони камайди, масалан, 1-2-париантларда энг кам кучат com колдирилган усимликларда 7,2-8,0 дона унумдор бошокли поялар шаклланди. 34 вариантларда 6,7-7,3 дона, 5-6-паритда ски кучат com биринчи варианта нисбатан 3 марта ортганда 5,0-5,1 донага тушиб колди ёхуд 2,2-2,9 донага камайди ва нихоят 7-8 вариантларда деярли икки марта камайди (1 жадвал). Бошоклар узунлиги 1-6-вариантларида бир бирларидан унча катта фарк килмаган холда, 7-8-вариант бошогининг узунлиги 6,6 см гача камайди. Бошоклардаги бошокчалар сони хам битта усимликда шаклланадиган дон сонларига уз таъсирини. колаверсе гектардаги хосилдорликни белгиловчи омиллардан биридир, бу микдори сонлар 7-8-вариантларда 12,6-13,2 донани ташкил килиб, колг вариантлардан 1,2-1,5 марта кам булганлигини таъкидлаш лозим. Натижада битта бошокдаги донлар вазни хам 7-8-вариантларда энг курсаткич берди, яъни 1,1-1,1 гр.дан ортмади. Долган вариантларда 1, 067 09 3.1 гр уртасида булди. Шулардан келиб чикиб, 1000 дона дон вазнини лаш курсатдики улар 45,3-47,2 гр.дан 33,0-34,0 гр.гача кама аникланди. Бунда кучатлар сони ортиши хисобига сомон в хосилининг нисбати манфий томонга борди. Канчалик калин устирилса, бугдой дони шунча майдалашиб бориши ку Аникландики сомон хосили ута сийрак (1,5 млн) колдирилса калин килинганда хам купайиши кузатилди, чунки сийрак усга тупларининг пояси йугон,барг сони 2-3 донага купрок, аксинча усганда поянинг бугин ораликлари узун, барг сони кам,фотосинтез килувчи сатх юзаси камлиги туфайли сомон микдори донга нисбатан ортик булди. Демак биомасса купайиши калин кучат хисобига ортганда вегетатив массанинг тупланишига хизмат килар эди.

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

Баён этилганларга мувофик хулоса килсак, кузги бугдой октябр ойидан бошлаб усиши, ривожланиши ва генератив органларининг таянчи булган поя бир неча ой давом этиш натижасида куп боскичли ривожланиш фазаларини бошдан кечиради, стирана ратно берилиши тижасида май, ол тилади. Демак хоси такдири бахорги парваришларга боглик булмай, кузлати униш давридан бошлаб генератив фатага ута бошлаши, сунгра подар боглик ки Х,осил органларининг шаклланиши ва улар кучат сотига боглик холатда поя сони, жумладан, умумий ва махсулдор подлар сони ута калинликка ута сийрак колдирилганда гектар хисобига камайди. Биз жалвални тахлил килганимизда хосил элементлари тузилмаси гектардаги дундарни майдонда баробар таксимланиши зарурлигини курсатди. Яъни 1 м жойда лозим булган кучатни яратиш учун уругларни хар бир м3 жойга бир текис таксимланишига эришиш лозим, токи умумий кучат сони майдонда баравар жойлаштирилсин.

Барг сатхнинг усиш динамикаси, унинг юзасини фаол ишлаш муддатлари, фотосинтез жадаллиги каби курсаткичлар калин усган жойларда оркада колади, натижада биомассанинг умумий микдори гектар бошига купайсада, битта усимлик учун камайди. Бу эса бир туп бугдойда хосил булган дон микдорига таъсир этди.

1- жадвал маълумотларини курсатишича бир туп усимликда хосил булган поялар сони аввалги булимда кайд этилганидек, дон хосилига хам турлича таъсир этди. Масалан, 1 вариантда уртача бир тупдан олинган этди. дон микдори 1,5-1,6 граммни, кучат икки марта оширилган 3-4 вариантда бу курсаткич 2.1-2.2 грамм ёхуд 1-2

Жадвал 2

вариантлар Хрсилдорлик 1000 та дон вазни,г

Кайтаришлар Кайтаришлар

2019 йил НcРоs= 3.12 ц

I II III IV уртача I II III IV уртач а

1 1,5млн N100P70K50 48,3 47, 2 49,2 50,2 48,7 44,2 43,6 43,0 43,2 43,5

2 1,5млн N200P140K100 52,3 48, 4 49,8 57,2 51,8 45,1 44,2 44,0 44,1 44,3

3 3,0 млн N100P70K50 60,1 62, 1 60,3 61,4 60,9 42,1 43,0 42,8 42,7 42,6

4 3,0MHH N200P140K100 59,3 63, 2 61,4 64,0 61,9 43,2 43,2 43,1 43,3 43,2

5 4,5 MHH N100P70K50 72,4 71, 4 70,3 72,0 71,5 40,2 41,0 40,0 40,2 40,3

6 4,5MHH N200P140K100 79,9 79, 6 79,8 79,7 79,6 40,5 40,8 41,0 40,0 40,6

7 6,0MHH N100P70K50 59,2 53, 4 50,3 51,4 53,5 37,4 38,2 38,1 37,6 37,8

2020 hh^ HcPoS= 3,28

1 1 ,5MHH N100P70K50 50,2 49, 3 48,3 47,6 48,8 43,6 43,6 43,2 43,8 43,5

2 1 ,5MHH N200P140K100 51,3 52, 1 51,0 50,1 51,1 44,3 44,0 44,2 44,1 44,1

3 3,0 MHH N100P70K50 65,3 64, 4 66,4 68,3 66,1 44,1 43,1 43,6 43,2 43,2

4 3,0MHH N200P140K100 67,0 67, 0 66,5 69,3 67,4 44,2 43,8 43,8 44,0 41,6

5 4,5 MHH N100P70K50 69,5 69, 8 68,5 72,6 70,1 42,2 41,4 42,3 40,6 41,6

6 4,5MHH N200P140K100 78,9 78, 6 77,7 78,9 78,5 43,1 43,2 41,3 43,4 42,7

7 6,0MHH N100P70K50 53,1 49, 2 48,6 51,4 50,5 37,2 36,8 37,4 37,0 37,1

2021 hh^ HcPos= 3,35 ц

1 1 ,5MHH N100P70K50 48,4 47, 6 42,2 42,3 45,1 43,8 44,0 44,0 42,8 43,6

2 1 ,5MHH N200P140K100 49,3 48, 3 45,0 47,1 47,4 44,2 44,1 44,2 43,0 43,1

3 3,0 млн N100P70K50 60,2 64, 1 64,2 64,0 63,1 42,8 43,1 42,8 44,0 43,1

4 3,0млн N200P140K100 62,4 62, 3 65,0 65,1 63,2 43,2 43,4 43,2 44,2 43,5

5 4,5 млн N100P70K50 79,6 68, 7 70,0 77,6 70,2 41,3 42,3 43,2 43,1 42,4

6 4,5млн N200P140K100 78,0 80, 2 80,5 80,1 79,7 42,0 43,0 42,4 42,8 42,3

7 6,0млн N100P70K50 51,4 53, 1 51,2 49,0 51,2 40,0 40,0 38,3 39,0 39,3

8 6,0млн N200P140K50 52,6 51, 1 50,2 50,4 51,1 39,6 37,4 38,1 38,0 38,2

вариантда нисбатан 0,1 гр камайди. Бирок, кучат сони 6 млн донага етказилганда бир тупдан олинган дон 0,87-0,9 грамм (т.нар) ёхуд 30 фоизга камайди. 2020-2021 йиллардаги маълумотлар хам ушбу конуниятни яна бир исботлаб берди. Демак, хар бир туп бугдойда шаклланган дон микдори тупдаги махсулдор поялар сонига хамда бошокдаги дон сони ва уларнинг вазнига боглик булиб кучат сони ортиши билан биометрик камаяр экан. Шунинг учун усимликларни майдонда баробар таксимланиши белгиланган кучат сонларини бир текис жойлаштириш уларда генератив органларини яхши ривоя олиб келади 2 - жадвал маълумотларига асосланиб йиллар буйича хосил дорликни тахлил этилганда, хамма йилларда хам кучат соии бугдой допи хосилини ошиб боришига маълум даражагача уз таъсирини курсатди шунга кура угитлар микдори хам уни ортишига ижобий таьсир эти Масалан, 2021-йилда кучат сони 1,5 млн доил килиб жойлаштирилганда кайтаришлар буйича 48,3-50,2 л/га дои олинди, худди шуариант 2021 йилда 47,6-50,2 ш/га, 2004-йилда 42,2-48,4 шга хосил олинди еки йиллар буйича фарк деярли з центнердан ортмади. Шу кучат сонлари сакланган холда икки марта куп маъдан угитлари берилганда хосилдорлик юкоридаги кайд этилганларга мувофик равишда 48.4: 52,3; 50,1; 52. 45,0; 49,3 ц /га ёхуд 1-2 вариантдагидан 2-3 центнер купрок дон олинди. Кучат сонлари 3 млн. колдирилган вариантларда хосилдорлик сезиларли ортди ва угитлар 100;70 50 кг/га булганда йиллар буйича 60,1-62,4, 64,4 68,3; 60,2-64,0 центнерни ва ^00Р140 К1оо кг/ га булганда хосия микдори 59,3-64; 65,3-68,3; 62,365,1 ц/га ташкил килди.

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

Кучат сони гектарига 4,5 млн дона колдирилганда дон хосили янада ортди ва йиллар буйича N100PK30 кг /га булганда 72,4-70,3 u: 74.8-80.4 ц 0,6-74,3 ц га етди. NPK меъёри 200; 140:100 кг/га ни ташкил этганда хосил 73,4-78,4 ц га етди ёки шу вариантдан энг юкори хосили йигиштириб олинди. Тажрибамизда бу кучат калинлиги дон етиштиришда энг юкори курсаткич булиб чикди, чунки геатарига 6,0 млн кучат жойлаштирилганда дон хосилни кескин камайди. Масалан, йиллар буйича 53,5-50,5 ва 51,2 ц.га дои хосил берди. NPK микдори икки хисса оширилганда жа 56,5-53.2 ва 51.1 ц/ra ни гашкил этан Ёки угитлар ошириш хисобига 3,0-1,7 ц/ra ортди. 2021 йилда эса деярли тенг булди демак кучат калинлиги ортиб борганда минерал угитлар самараси дон хосилига ижобий таьсири камаяр экан.

Агар дон хосилиинг уч йиллигини тахлил килинса, шу нарса аён булдики, энг куп дон хосили кучат сони 4,5 млн. угитларнинг гектарига NPK кулланилганда 74.5-19,7-75,8 ц/гани ташкил килди. Энг кам дон хосили 1-вариантла 48,7-48,8- 45.1 центнерии ташкил этди, кучат сони ошмай NPK ортганда хосилини 2.4-3.2 Цетнерга оширди. Кучат сони 3 млн. булганда 60,966.1-63,1 ва шу вариантнинг мадан угитлари 2 марта оширилиб солинганда 61,967.4-63,7 центнер дон олинди Кучат сонлари 6 млн. донали 7-8 вариантларда бу курсаткичларда 51,1 ва 56.5 центнерни ташкил килди.

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Безлюдный Н.Н.. Беленкович О.А Особенности ох и на синтез белковых вещества удобрений у разных сортов пшеницы. Тезисы докладов применению микробиологии почвоведению, BHMC no сельскохозяйственной и физиологий растений. - Таш, 1974. - 81 с.

2. Гунар И.И. О Регулятором действии питательных восств в доклад. Всесоюз. совео. Корневое питание обмене веществ и продуктивности растений. М.: Изд-во АН, 1961 7-9.

3. Дехконов А.М. Ирригация эрозияси ва тупрокнинг сув утказувчанлиги. 2006 й.

4.Жоракулов Б., Мирзаев Ш., Назаров Н. Кузги бугдой етиштиришда сувни тежовчи технологиялар ва сугориш тартиби Гуза ва кузги бугдойнинг парваришлаш агротехнологияларини такомиллаштириш. Тошкент. 2003 й. Зражевский М.Н., Шоповал И.С., Кириченко В.П.

5. Формирование урожая и качество зерна озимой пшеницы в зависимости от глубины внесения высоких доз азотных удобрений. Тезисы докладов ВНИС По применению азота в почвоведению, сельхоз микробиологии и физиологии растении. - Таш. 1974.

7. Зокирова С., М.Назаров. Г.Мамадалиев. Эрозия жараёнларининг тупрок унумдорлиги хамда маданий экинлар хосилдорлигига таъсири ва уларни олдини олиш муаммолари.

8. Бердибоев Е. Кузги бугдойни биоиклим хужаликларида пахтачилик Халкаро конференция маърузалари туплами. Тошкент.

9. Abdullaeva, M. Т., & Usmanova, T. E. (2022). FUNDAMENTALS OF ORNAMENTAL PLANT PROTECTION. Eurasian Journal of Academic Research, 2(1), 104-104.

10. Abdullaeva, M. T., & Ibragimova, S. S. (2022, January). THE ROLE OF ECOLOGICAL EDUCATION IN THE DEVELOPMENT OF ECOLOGICAL CULTURE IN OUR YOUTH. In International journal of conference series on education and social sciences (Online) (Vol. 2, No. 1).

11. Abdullaeva, M. T., Usmonova, T. E., & Inomov, H. E. (2021). Influence of number of seedlings and amount of fertilizers on the development of root system of winter wheat. Asian Journal of Multidimensional Research, 10(10), 805-809.

12. Abdullayeva, M. T. L., & Maqsudova, G. M. (2021). EKOLOGIK TA'LIM VA TARBIYADA XORIJIY TAJRIBA. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(10), 159-165.

13. Зокирова, С. Х., Акбаров, Р. Ф., Кадирова, Н. Б., & Махсталиев, Н. С. У. (2020). Характеристика галечниковых почв Ферганской области и их пути к улучшению. Universum: химия и биология, (2 (68)).

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

14. Зокирова, С. Х., Халматова, Ш. М., Абдуллаева, М. Т., & Хаджибалаева, Н. М. (2020). Изучение режима орошения хлопчатника в условиях гидроморфных почв. Universum: химия и биология, (2 (68)).

15. Kholikulov, M. R. (2019). Current Status of Plant Resources in The Ferghana Valley and Opportunities To Use Them. Indonesian Journal of Innovation Studies, 8.

16. Gaybullaeva M. F. The Role Of Biomass In Saving Natural Resources //The American Journal of Horticulture and Floriculture Research. - 2021. - Т. 3. - №. 02. - С. 1-6.

17. Pulatova N. Ethnoecological Culture Of The Uzbek People Today And Pedagogical Aspects Of Its Formation In Students //The American Journal of Social Science and Education Innovations. - 2020. - Т. 2. - №. 11. - С. 485-490.

18. Xolikulov, M. R. (2020). THE HERB (Capparis spinosa L) IS AN IMPORTANT HONEY PLANT. Scientific Bulletin of Namangan State University, 2(3), 165-170.

19. Зокирова, С. Х., Халматова, Ш. М., Абдуллаева, М. Т., & Ахмедова, Д. М. (2020). ВЛИЯНИЕ ПИТАТЕЛЬНЫХ ЭЛЕМЕНТОВ ИСКУССТВЕННОГО И ЕСТЕСТВЕННОГО ЭКРАНОВ В ПЕСКЕ НА РОСТ, РАЗВИТИЕ ХЛОПЧАТНИКА. Universum: химия и биология, (12-1 (78)), 14-18.

20. Saloydinov, S. Q. (2021). Creation of feasibility studies to reduce energy costs in ginneries. "Экономика и социум", 9(88), 147-149.

21. Салойдинов, C. К. (2021). Образовательные кредиты в Узбекистане. "Экономика и социум", 12(91), 470-472.

22. Салойдинов, C. К. (2021). Спрос на рынке дифференцированных продуктов. "Экономика и социум", 12(91), 473-476.

23. Салойдинов, С. К. (2022). С паровой турбиной 471 МВт на Талимарджанской ТЭЦ расчет электрических режимов при максимальной зимней нагрузке. "Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)", Бреша1 issue, 116-121.

24. Сaлoйдинoв, С. К. (2022). Иннoвaциoннoе решение для пoлyчения бш^а. "Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)", 2(3), 280-285.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.