Научная статья на тему 'Баҳорги буғдой навларида бошоқ ўлчамлари'

Баҳорги буғдой навларида бошоқ ўлчамлари Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
745
52
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Баҳорги буғдой / бошоқ вазни / бошоқча / нав / минтақа / муддат / шимол / жануб / боғлиқлик / иқлим / харорат / намлик. / Spring wheat / spike weight / spike / variety / region / period / north / south / dependence / climate / temperature / humidity.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Зиядуллаев Зохиджон Файзуллаевич, Абдуазимов Акбар Мухторович

Мақолада баҳорги юмшоқ буғдой навларида бошоқдаги дон оғирлигига май ойининг охири ва июн ойи бошларида ҳароратнинг кескин кўтарилиши жуда катта салбий таъсири кўрсатилган. Чунки юқори ҳарорат натижасида бошоқчаларда дон тўлиқ шаклланмаслиги ёки ривожланишдан орқада қолиб кетиши исботланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Зиядуллаев Зохиджон Файзуллаевич, Абдуазимов Акбар Мухторович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DIFFERENT DIMENSIONS IN SPRING WHEAT VARIETIES

This article presents data on the negative effect of elevated air temperature observed in late May and early June on the mass of 1000 grains of spring soft wheat varieties. It was proved that under the influence of high temperatures in the ear an inferior grain is formed or lag and deviations in the development of grains are observed.

Текст научной работы на тему «Баҳорги буғдой навларида бошоқ ўлчамлари»

УДК: 633.111.1; 631.527

БАХ,ОРГИ БУГДОЙ НАВЛАРИДА БОШОЦ УЛЧАМЛАРИ

Зиядуллаев Зохиджон Файзуллаевич Абдуазимов Акбар Мухторович Дон ва дуккакли экинлар илмий-тадцицот институти

К,ашцадарё филиали

Аннотация. Макрлада бахррги юмшок; бугдой навларида бошокдаги дон огирлигига май ойининг охири ва июн ойи бошларида хдроратнинг кескин кутарилиши жуда катта салбий таъсири курсатилган. Чунки ю;ори хдрорат натижасида бошок;чаларда дон тулик; шаклланмаслиги ёки ривожланишдан оркада ;олиб кетиши исботланган.

Калит сузлар. Бах,орги бугдой, бошок; вазни, бошок;ча, нав, минтак;а, муддат, шимол, жануб, богли;лик, и;лим, харорат, намлик.

РАЗМЕРЫ КОЛОСЬЕВ У ВЕСЕННИХ СОРТОВ ПШЕНИЦЫ

В данной статье приведены данные о негативном влиянии повышенной температуры воздуха наблюдаемой в конце мая и начале июня на массу 1000 зёрен сортов яровой мягкой пшеницы. Было доказано, что под воздействием высоких температур в колосе формируется неполноценное зерно или же наблюдается отставание и отклонения в развитии зёрен.

Ключевые слова. Яровая пшеница, масса колоса, колос, сорт, регион, период, север, юга, зависимость, климат, температура, влажность.

DIFFERENT DIMENSIONS IN SPRING WHEAT VARIETIES

This article presents data on the negative effect of elevated air temperature observed in late May and early June on the mass of 1000 grains of spring soft wheat varieties. It was proved that under the influence of high temperatures in the ear an inferior grain is formed or lag and deviations in the development of grains are observed.

Keywords. Spring wheat, spike weight, spike, variety, region, period, north, south, dependence, climate, temperature, humidity.

DOI: 10.24411/2181- 0761/2020-10005

Тадкикотлар жахон коллекцияси намуналаридан фойдаланган холда сугориладиган майдонлар учун республиканинг шимолий ва жанубий минтакалари тупрок-иклим шароитларига мос бахорги юмшок бугдойнинг коллекцияси намуналарини урганиш асосида эртапишар ва иссикликка чидамли булган янги бошлангич манбаларини яратиш хамда чатиштириш йули оркали уларнинг асосий белги ва хусусиятларини яхшилашга каратилган.

Бахорги бугдой навининг махсулдор тупланиши навнинг биологик хусусиятлари билан ва атроф мухитнинг купгина омилларининг таъсири ёрдамида аникланади. Х,осилнинг шаклланишида махсулдор тупланиш ижобий омилдир [4].

Бош;а олимлар эса асосан намлик ва озука етишмаган шароитларда ю;ори даражадаги тупланиш хосилнинг камайишига сабаб булади, яъни уларнинг таъкидлашича кейин усиб чи;;ан туп ёнидаги поялар бош поядаги бошо;нинг усиш жараёнини чеклайди, унинг ривожланишини секинлатиб, хосил микдори ва дон сифатини пасайтиради [2].

Табиий намлик билан кам таъминланган минтакада бахорги бугдой навларининг кимматли хужалик белгилари унинг кургок;чиликка чидамлилик кобилияти ва айни;са намгарчилик кам булган йилда нав махсулдорлигининг камаймаслигидир [3].

Махсулдорлик - битта усимликдан олинадиган хосилдир. Махсулдорлик бошокли дон экинларида бошокли поялар, бир бошокдан чиккан дон сони ва 1000 дона дон вазни билан узвий боглик аммо йиллар ва атроф мухит бу боглицликнинг узгариб туришига таъсир этувчи омил хисобланади [5].

А.Амановнинг фикрича, юкори хосил олиш учун факат куп маротаба сугориш ёки угит бериш билан эмас, балки айни табиий иклим-шароитига мос булган навни танлаш оркали хам эришиш мумкин. Бахорги бугдойнинг махсулдор тупланишига, бошокдаги дон сонига, 1000 дона дон вазнига, усимлик устириладиган агрофон ёки битта худуддаги жойнинг рельефи хам таъсир этиши мумкин [1].

Сугориладиган майдонлар учун бахорги юмшок бугдой навлари агроэкологик нав синаш кучатзорларида республиканинг жанубий минтакаси (^арши), шимолий минтакаси (Чимбой) шароитида хамда Усимликшунослик ИТИ карантин питомниги шароитларида морфо-биология белги ва хусусиятлари, биотик ва абиотик омилларга чидамлилиги, хосилдорлиги ва дон сифат курсаткичлари буйича бахолаш, танлаш ва янги нав яратиш ишлари олиб борилди.

Битта бошокда дон шаклланиши жанубий минтакада кузги муддатда 40,0 тадан 66,6 тагача, бахорги эрта муддатда 35,9 тадан 46,1 тагача, бахорги кеч муддатда 30,7 тадан 39,6 тагача, шимолий минтакада 40,0 тадан 45,4 тагача эканлиги аникланди (1 -расм).

■ ^арши тумани кузги муддат

■ ^арши тумани ба^орги кеч муддат

70,0 --

I ^арши тумани ба^орги эрта муддат I Чимбой тумани ба^орги оптимал муддат

65,0

60,0

55,0 50,0 45,0 40,0 35,0 30,0

59,4

63,4

63,9

61,3

58,0

43,2 ,8

1-расм. Бахорги бугдой навлари бошогида дон шаклланиши, дона

(2014-2016 йй)

Жанубий минтацалар шароитида кузги муддатда Атилла-7, Кг-БрЯ2014-4, Кг-БрЯ2014-21, Кг-БрЯ2014-20, Жануб гавхари навлари, бах,орги эрта муддатда Жануб гавхари, Кг-БрЯ2014-9, КгТ-БрЯ2014 навлари, бах,орги кеч муддатда Кг-Бр/2010/59, Кг-БрЯ2014-8, Жануб гавхари навлари, шимолий минтацада Атилла-7, Кг-БрЯ2014-6, Кг-БрЯ2014-21, Кг-БрЯ2014-20 навлари бошогида дон шаклланиши юцори булганлиги аницланди ва бошлангич манба сифатида фойдаланиш учун танлаб олинди.

Битта бошоц огирлиги ^ашцадарё вилояти шароитида кузги муддатда 1,39 г дан 2,16 г гача, бах,орги эрта муддатда 1,42 г дан 1,74 г гача, бах,орги кеч муддатда 0,88 г дан 1,29 г гача, ^орацолпогистон республикаси шароитида 1,25 г дан 1,39 г гача эканлиги аницланди (1 -жадвал).

1-жадвал

Бахорги бугдой навларининг бошоц огирлиги, г (2014-2016)

^арши тумани Чимбой тумани

№ Нав номи кузги муддат бахррги эрта муддат бахррги кеч муддат

1 SANZAR-4 1,60 1,52 0,88 1,28

2 HAZRATI BESHIR 1,79 1,51 1,05 1,32

3 JANUB GAVHARI 1,86 1,73 1,29 1,35

66,6

59,1

4 Kr-Sp/2010/59 1,59 1,42 1,18 1,27

5 ATTILLA-7 2,16 1,55 0,98 1,39

6 Kr-SpR2014-2 1,78 1,59 1,10 1,30

7 Kr-SpR2014-3 1,51 1,65 1,14 1,27

8 Kr-SpR2014-4 1,92 1,62 0,94 1,31

9 Kr-SpR2014-6 1,71 1,69 1,02 1,32

10 KrT-SpR2014 1,57 1,66 1,18 1,27

11 Kr-SpR2014-8 1,65 1,70 1,10 1,30

12 Kr-SpR2014-9 1,39 1,74 1,09 1,27

13 Kr-SpR2014-10 1,46 1,46 1,21 1,25

14 Kr-SpR2014-13 1,75 1,50 1,26 1,30

15 KrJ-SpR2014 2,06 1,43 1,05 1,37

16 Kr-SpR2014-15 1,72 1,53 1,18 1,31

17 Kr-SpR2014-19 1,50 1,44 1,15 1,28

18 Kr-SpR2014-20 2,14 1,56 0,99 1,37

19 Kr-SpR2014-21 2,05 1,62 0,94 1,36

20 Kr-SpR2014-22 1,99 1,69 1,11 1,36

Мин 1,39 1,42 0,88 1,25

Мак 2,16 1,74 1,29 1,39

Уртача 1,76 1,58 1,09 1,31

Бир бошокдаги дон огирлиги буйича энг юкрри курсаткич Карши тумани шароитида кузги муддатда Атилла-7, Жануб гавхари, Kr-SpR2014-4, Kr-SpR2014-6, Kr-SpR2014-21, Kr-SpR2014-20 навлари, бах,орги эрта муддатда Жануб гавхари, Kr-SpR2014-6, KrT-SpR2014 навлари, бах,орги кеч муддатда Жануб гавхари, Kr-SpR2014-3, Kr-SpR2014-13 навлари, Чимбой тумани шароитида Атилла-7, Kr-SpR2014-6, KrJ-SpR2014, Жануб гавхари навлари бошогида дон шаклланиши юкори булганлиги аникданди ва бошлангич манба сифатида фойдаланиш учун танлаб олинди.

2-жадвал

Бахорги бугдой бошоц улчамларининг хосилдорликка боглицлиги

(2014-2016 йй)

Корреляция Бошокдаги дон сони Бошокдаги дон огирлиги

Карши тумани кузги муддат 0,38 0,17

Карши тумани бах,орги эрта муддат 0,54 0,42

Карши тумани бах,орги кеч муддат 0,38 0,40

Чимбой тумани бах,орги оптимал муддат 0,22 0,12

Тажриба натижаларига кура бах,орги бугдой навларини жанубий минтакалар шароитида х,осилдорликка кузги муддатда экилганда

бошокдаги дон сони г=0,38 ва бошокдаги дон огирлиги г=0,17, бах,орги эрта муддатда экилганда бошокдаги дон сони г=0,54 ва бошокдаги дон огирлиги г=0,42, бахорги кеч муддатда экилганда бошокдаги дон сони г=0,38 ва бошокдаги дон огирлиги r=0,40, шимолий минтакалар шароитида бах,орги оптимал муддатда экилганда бошокдаги дон сони г=0,22 ва бошокдаги дон огирлиги г=0,12 ижобий коррелятив богликлик борлиги аникланди.

Бах,орги юмшок бугдой навларида бошокдаги дон вазни бугдойнинг кайси навга мансублигини белгилашга имкон беришдан ташкари, дон тулишиш даврида ташки мух,ит омиллари кандай булгани х,акида тасаввур беради. Бошокдаги дон огирлигига май ойининг охири ва июн ойи бошларида х,ароратнинг кескин кутарилиши жуда катта салбий таъсир курсатди. Чунки юкори х,арорат натижасида бошокчаларда дон тулик шаклланмаслиги ёки ривожланишдан оркада колиб кетиши исботланди.

АДАБИЁТЛАР:

1. Аманов А., Хюфлер Ф., Гафурова Л., Нурбеков А. Состояния и перспективы производства пшеницы в Узбекистане / / Вестник. Алматы. 2004. -Т/р2.-С. 56.

2. Иванов П.К. Яровая пшеница. М.Сельхозгиз. 1971. С.244-247.

3. Максимов Н.А. Водный режим и засухоустойчивостъ растений. Избр. Работы по засухоустойчивости М.1952. Т.1. 575 с.

4. Неттевич Э.Д., Орлюк П.А. Оценки сортов яровой пшеницы в селекции на гетерозис. Сел. и сем-во. 1974. С. 45-48.

5. Slafer and Rawson. Sensitivity of wheat phasic development to major environmental factors: A re-examination of some assumptons made by physiologists and modelers. Aus. J. Plant Physiol. 21:1994. рр393-426. 1994.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.