Научная статья на тему 'КЎМИЛГАН АНОР ТУПЛАРИНИ ЯРИМ ОЧАДИГАН ҚУРИЛМАНИНГ КОРПУСЛАРИ ОРАСИДАГИ КЎНДАЛАНГ МАСОФАНИ УНИНГ ИШ КЎРСАТКИЧЛАРИГА ТАЪСИРИ'

КЎМИЛГАН АНОР ТУПЛАРИНИ ЯРИМ ОЧАДИГАН ҚУРИЛМАНИНГ КОРПУСЛАРИ ОРАСИДАГИ КЎНДАЛАНГ МАСОФАНИ УНИНГ ИШ КЎРСАТКИЧЛАРИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Техника и технологии»

CC BY
2
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
анор / унинг туплари / уларни ярим очадиган қурилма / қурилма корпуслари орасидаги кўндаланг масофалар / анор тупларини очилиш даражаси / қатор ораларидаги нотекисликларнинг баландлиги / тупроқнинг уваланиш даражаси ҳамда қурилманинг тортишга қаршилиги / pomegranate / pomegranate bushes / device for half-opening of pomegranate bushes / lateral distance between device bodies / degree of opening of pomegranate bushes / height of irregularities in row spacing / quality of soil crumbling / traction resistance of the device.

Аннотация научной статьи по технике и технологии, автор научной работы — Имомқулов Қ.Б., Қўчқоров С.К., Тўраев Н

Мақолада кўмилган анор тупларини ярим очадиган қурилманинг корпуслари орасидаги кўндаланг масофани анор тупларини очилиш даражаси, улар қаторлари ораларидаги нотекисликларнинг баландлиги, тупроқнинг уваланиш сифати ҳамда қурилманинг тортишга қаршилигига таъсирини ўрганиш бўйича ўтказилган экспериментал тадқиқотларнинг натижалари келтирилган. Экспериментларнинг натижалари бўйича белгиланган технологик жараённи агротехник талаблар даражасида ишончли бажариши учун қурилма корпуслари орасидаги кўндаланг масофа 70 см бўлиши лозим.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технике и технологии , автор научной работы — Имомқулов Қ.Б., Қўчқоров С.К., Тўраев Н

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The influence of the lateral distance between bodies of the device for semi-opening of pomegranate busts on its performance indicators

The article presents the results of experimental studies to study the effect of the lateral distance between the bodies of the device for the half-opening of pomegranate bushes covered with a soil shaft on the degree of opening of the pomegranate bushes, the height of irregularities in their row spacings, the quality of soil crumbling, as well as on the traction resistance of the device. According to the results of experiments, in order to reliably perform a given technological process at the level of agrotechnical requirements, the transverse distance between the device bodies should be 70 cm.

Текст научной работы на тему «КЎМИЛГАН АНОР ТУПЛАРИНИ ЯРИМ ОЧАДИГАН ҚУРИЛМАНИНГ КОРПУСЛАРИ ОРАСИДАГИ КЎНДАЛАНГ МАСОФАНИ УНИНГ ИШ КЎРСАТКИЧЛАРИГА ТАЪСИРИ»

УДК 631.344

КУМИЛГАН АНОР ТУПЛАРИНИ ЯРИМ ОЧАДИГАН ЦУРИЛМАНИНГ

КОРПУСЛАРИ ОРАСИДАГИ КУНДАЛАНГ МАСОФАНИ УНИНГ ИШ КУРСАТКИЧЛАРИГА ТАЪСИРИ

Имомкулов КБ., Кучкоров С.К., Тураев Н.

АННОТАЦИЯ: Маколада кумилган анор тупларини ярим очадиган курилманинг корпуслари орасидаги кундаланг масофани анор тупларини очилиш даражаси, улар каторлари ораларидаги нотекисликларнинг баландлиги, тупрокнинг уваланиш сифати хамда курилманинг тортишга каршилигига таъсирини урганиш буйича утказилган экспериментал тадкикотларнинг натижалари келтирилган. Экспериментларнинг натижалари буйича белгиланган технологик жараённи агротехник талаблар даражасида ишончли бажариши учун курилма корпуслари орасидаги кундаланг масофа 70 см булиши лозим.

АННОТАЦИЯ: В статье приведены результаты экспериментальных исследований по изучению влияния поперечного расстояния между корпусами устройва для полуоткрытия укрытых почвенным валом кустов граната на степень открытия кустов граната, высоту неровностей на их междурядья, качество крошения почвы, а также на тяговое сопротивление устройства. По результатам экспериментов для надежного выполнения заданного технологического процесса на уровне агротехнических требований поперечное расстояние между корпусами устройства должно быть 70 см.

ABSTRACT: The article presents the results of experimental studies to study the effect of the lateral distance between the bodies of the device for the half-opening of pomegranate bushes covered with a soil shaft on the degree of opening of the pomegranate bushes, the height of irregularities in their row spacings, the quality of soil crumbling, as well as on the traction resistance of the device. According to the results of experiments, in order to reliably perform a given technological process at the level of agrotechnical requirements, the transverse distance between the device bodies should be 70 cm.

Калит сузлар: анор, унинг туплари, уларни ярим очадиган курилма, курилма корпуслари орасидаги кундаланг масофалар, анор тупларини очилиш даражаси, катор ораларидаги нотекисликларнинг баландлиги, тупрокнинг уваланиш даражаси хдмда курилманинг тортишга каршилиги.

Ключевые слова: гранат, кусты граната, устройство для полуоткрытия кустов граната, поперечное расстояние между корпусами устройства, степень открытия кустов граната, высота неровностей междурядий, качество крошения почвы, тяговое сопротивление устройства.

Keywords: pomegranate, pomegranate bushes, device for half-opening of pomegranate bushes, lateral distance between device bodies, degree of opening of pomegranate bushes, height of irregularities in row spacing, quality of soil crumbling, traction resistance of the device.

Маълумки, республикамиз шароитида анор тупларини совук уриб кетишининг олдини олиш максадида кеч кузда хашак ёки тупрок билан кумилиб, бахорда очилади. Аммо махсус техника воситалари ишлаб чикарилмаганлиги сабабли анор тупларини кумиш ва очиш ишлари механизациялашмаган ва хозирги кунга кадар кул кучи билан амалга оширилиб келинмокда. Бу эса уз навбатида мехнат, иш вакти ва бошка сарф-

харажатларни ортишига олиб келмокда хдмда анор етиштиришни купайтириш, катта майдонларда анор плантацияларини ташкил этишга тускинлик килмокда. Яна шуни таъкидлаш уринлики, анор туплари кеч куз ойларида кумилишини х,исобга оладиган булсак, киш эрта келган йиллари кул кучи билан барча майдонлардаги анор тупларини тули; кумилишига эришилмайди ва бунинг натижасида уларни сову; уриб кетиш х,оллари куплаб кузатилади. Бу х,ам сохдни ривожлантириш ва юкорида келтирилган вазифаларни амалга оширишни кийинлаштиради [1].

Юкоридагилардан келиб чиккан х,олда, анор тупларини ярим очадиган курилма конструкцияси ва дала курилмаси ишлаб чикилди (1-расм).

а

б

1-рама; 2-пружина; 3-корпус; 4-тортки; 5-лемех; 6-марказий торткининг пружинаси;

7-тупрок йуналтиргич; 8-марказий тортки; 9-харакатланувчи лемех.

1-расм. Анор тупларини ярим очадиган дала курилмасининг конструктив (а)

схемаси ва умумий (б) куриниши

Кумилган анор тупларини ярим очадиган курилманинг корпуслари орасидаги кундаланг масофаларни анор тупларини ярим очилишини таъминловчи кийматлари, катор ораларининг юзасидаги нотекисликларнинг баландлиги ва тупрокнинг уваланиш сифати агротехник талаблар даражасида булишини таъминлайдиган хамда тортишга кам каршилик курсатадиган кийматларини аниклаш максадида тажрибалар утказилди. Бунда корпуслар орасидаги кундаланг масофа 10 см интервал билан 60 см дан 90 см гача узгартириб тажрибалар утказилди. Бунда лемехлар орасидаги масофа 100 см, лемех узунлиги 44 см, тупрок йуналтиргич узунлиги 27 см га тенг ва узгармас этиб кабул килинди. Тажрибаларни утказишда агрегатнинг харакат тезлиги 6 ва 7 км/соат этиб белгиланди.

Тажрибалар 2020 йилда КХМИТИ тажриба хужалигининг 2 йиллик анорзор даласида утказилди.

Тажрибаларда олинган натижалар 1-жадвал хамда 1-3-расмларда келтирилган.

Олинган натижалардан куриниб турибдики, корпуслар орасидаги кундаланг масофа 60 см булганда анор тупларининг очилиш даражаси 78 фоизни хдмда катор оралари юзасидаги нотекисликлар баландлиги 18,3 см ни ташкил этди. Аммо, бу масофада анор тупларини синиши натижасида шикаст етказилиши хамда уларнинг катор оралари юзасидаги нотекисликлар баландлиги агротехник талаблар даражасида булмаганлиги кузатилди. Бунинг натижасида анор тупларини шикастламасдан ярим очилиши ва катор оралари юзасидаги нотекисликлар баландлиги талаб даражасида булиши таъминланмади. Шу сабабли бу масофа курилманинг агротехник талаб даражасида ишончли ишлашини таъминлай олмади.

Курилманинг агротехник талабида очилиш даражаси 50 % дан юкори булиши хамда катор оралари юзасидаги нотекисликлар баландлиги купи билан 15 см булиши белгилаб куйилган. Корпуслар орасидаги кундаланг масофа 70 см га узгартирилганда анор

тупларининг очилиш даражаси 69 фоизни ва улар катор оралари юзасидаги нотекисликлар

1-жадвал. Корпуслар орасидаги кундаланг масофани курилманинг иш

курсаткичларига таъсири

Т/ Курсаткичларнинг Корпуслар орасидаги кундаланг масофа, см

р номи 60 70 80 90

Курсаткичларнинг киймати

1 Агрегат харакат тезлиги, км/соат 5,5 6,8 5,5 6,8 5,5 6,8 5,5 6,8

2 Тупрокнинг увалаш сифати (куйидаги улчамдаги фракциялар микдори)

>100 мм 15,6 14,2 17,0 10,5 18,5 15,1 18,7 19,6

100-500 мм 14,3 13,7 13,6 10,6 11,2 12,8 12,5 10,0

<50 мм 70,1 72,1 69,4 78,9 70,2 72,1 68,8 70,4

3 Анор тупларини очилиш даражаси, % 78 86 69 72 57 68 54 61

4 Катор оралари юзасида хосил буладиган

нотекисликлар баландлиги, см 18,3 16,7 14,3 12,7 17,2 15,4 19,5 16,7

5 Тортишга каршилиги, кН 16,6 18,6 13,8 15,4 11,9 13,8 11,2 12,9

баландлиги 14,3 см ни ташкил этди хамда камчиликларсиз равон ишлади. Бундан ташкари, анор тупларига шикаст етказмасдан очилиш даражаси хдмда катор оралари юзасидаги нотекисликлар баландлиги агротехник талаблар даражасида булди. Корпуслар орасидаги кундаланг масофа 80 ва 90 см булганда эса анор тупларининг очилиш даражаси

90

50 -I---

60 70 80 90

Ьк, см

1-5,5 км/соат; 2-6,8 км/соат 2-расм. Анор тупларини очилиш даражаси (¿) ни корпуслар орасидаги кундаланг масофа (Ьк) га боFлик равишда узгариш графиги

21

15

12

к А

► \ 1 — i i / у / А ► /

i

< 2

60 70 80 90

LK. см

1-5,5 км/соат; 2-6,8 км/соат 3-расм. Анор катор оралари юзасидаги нотекисликлар баландлиги (hd) ни корпуслар орасидаги кундаланг масофа (Lk) га боFлик равишда узгариш графиги

камайган хамда катор оралари юзасидаги нотекисликлар баландлиги эса ортган ва агротехник талаблар даражасида бyлмаган. Буни корпуслар орасидаги кyндаланг масофанинг ортиши билан уларнинг кyмилган анор катор орасидан узоклашиши хисобига тупрокни кам олганлиги билан изохлаш мумкин.

Агрегат харакат тезлиги 5,5 км/соат дан 6,8 км/соат гача ортиши билан барча масофаларда анор тупларининг очилиш даражаси ортган хамда катор оралари юзасидаги нотекисликлар баландлиги эса камайган.

Корпуслар орасидаги кундаланг масофа ортиши билан курилманинг тортишга каршилиги хар иккала харакат тезлигида хам камайиб борган. Масалан, таъкидланган масофа 60 см дан 80 см гача yзгартирилганда тортишга каршилик хар иккала харакат тезлигида мос равишда 4,7 кН ва 4,8 кН га камайган. Бу масофа 80 см дан 90 см гача ортганда тортишга каршилик деярли yзгармаган, яъни 0,7 кН ва 0,9 кН га камайган. Буни куйидагича изохлаш мумкин, яъни корпуслар орасидаги кундаланг масофа 60 см бyлганда анор туплари кумилган валнинг куп кисмини олиши натижасида тортишга каршилиги катта булган. Аммо, корпуслар кумилган анор тупларини синиши ва шикаст етказиши натижасида курилманинг технологик иш жараёнининг бузилиши кузатилди. Кундаланг масофа 70 см ва ундан катта булганда эса бундай холатлар кузатилмади.

19

R, кН 17

15

13

11

2 /

/

60 70 80 , 90

LK, см

4-расм. курилманинг тортишга каршилиги (R) ни корпуслар орасидаги кундаланг масофа (Lk) га боFлик равишда узгариш графиги

Корпуслар орасидаги кундаланг масофанинг ортиши тупрокнинг уваланиш сифатига сезиларли таъсир курсатмаган.

1-3-расмларда келтирилган график богликликларни энг кичик квадратлар усули [2, 3] билан аникланган куйидаги эмпирик формулалар билан ифодалаш мумкин:

а) агрегат харакат тезлиги 5,5 км/соат булган хол учун

8 = 210- 3,09Ь* + 0,015Ь* 2 (R2 = 0,980), %; (1)

к д = 99,77 - 2,297Ь* + 0,015Ь*2 (R2 = 0,810), %; (2)

Я = 55,82 - 0,968Ь* + 0,005Ь* 2 ^ = 0,999), кН; (3)

б) агрегат харакат тезлиги 6,8 км/соат булган хол учун

8 = 227,2 - 3,415Ь* + 0,0171* 2 ^ = 0,974), %; (4)

к д = 86,22 - 1,960Ь* + 0,013Ь*2 ^ = 0,692), %; (5)

Я = 60,82 - 1,049Ь* + 0,005Ь* 2 (R2 = 0,997), кН; (6)

бунда Ь* - корпуслар орасидаги кундаланг масофа (Ь* = 60-90 см оралигида).

Юкоридаги курсаткичлардан келиб чиккан холда, хулоса килиб шуни айтиш мумкинки, кумилган анор тупларини ярим очадиган курилма тулик агротехник талабларни бажарган холда ишончли ишлаши учун унинг корпуслари орасидаги кундаланг масофа 70 см булиши лозим.

АДАБИЁТЛАР

1. Имомкулов КБ. Анор тупларини кумиш ва очишда кулланиладиган машиналарнинг конструктив схемалари ва технологик иш жараёнларини ишлаб чикиш // "Ресурстежамкор ва фермербоп кишлок хужалик машиналарини яратиш ва улардан фойдаланиш самарадорлигини ошириш": Республика илмий-техник анжумани материаллари туплами. - Гулбахор, 2020. - Б. 212-222.

2. Кобзарь А.И., Прикладная математическая статистика. Для инженеров и научных работников. - Москва: Физматлит, 2006. - 816 с.

3. Джонсон Н., Лион Ф. Статистика и планирование эксперимента в технике и науке. Методы обработки данных. - Москва: Мир, 1990. - 610 с.

Механика ва технология илмий журнали кабул килинди 24.10.2020

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.