Научная статья на тему 'ИСТИҚЛОЛ ТАНТАНАИ ВАҲДАТ, ҲАМДИЛӢ, ОЗОДӢ, ХУДОГОҲӢ ВА ХУДШИНОСИСТ'

ИСТИҚЛОЛ ТАНТАНАИ ВАҲДАТ, ҲАМДИЛӢ, ОЗОДӢ, ХУДОГОҲӢ ВА ХУДШИНОСИСТ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
710
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЕДИНСТВО / СОЛИДАРНОСТЬ / СВОБОДЫ / УКРЕПЛЕНИЯ НЕЗАВИСИМОСТИ ГРАЖДАНСКАЯ ВОЙНА / ОБЕСПЕЧЕНИЕ ЭНЕРГЕТИЧЕСКОЙ НЕЗАВИСИМОСТИ / ВЫХОД И КОММУНИКАЦИОННОГО ТУПИКА / ОБЕСПЕЧЕНИЕ ПРОДОВОЛЬСТВЕННОЙ БЕЗОПАСНОСТИ / САМОСОЗНАНИЯ / НАЦИОНАЛЬНОЙ И ГОСУДАРСТВЕННОЙ НЕЗАВИСИМОСТИ / UNITY / SOLIDARITY / FREEDOMS / STRENGTHENING OF INDEPENDENCE CIVIL WAR / ENSURING ENERGY INDEPENDENCE / EXIT AND COMMUNICATION DEADLOCK / ENSURING FOOD SECURITY / SELF-CONSCIOUSNESS / NATIONAL AND STATE INDEPENDENCE

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Кенжаева Латофат

В статье автор рассматривает логическую взаимосвязь таких понятий как независимость, единство, солидарность, свободы и самосознания. Даны определения национальной и государственной независимости, показаны неразрывная связь вышеперечисленных понятий, которые без наличия реальной независимости определенного народа или государства теряют свой истинный смысл. В случае Таджикистана процесс приобретения и укрепления независимости был крайне сложным, особенно, после разгорания гражданской войны. Автор отмечает особую роль 16-ой сессии Верховного Совета Республики Таджикистана и выбора Эмомали Рахмона в качестве Главы государства для мирного процесса, единства и укрепления свежедостигнутой независимости. До 27 июня 1997 года, когда было подписано мирное соглашение между Правительством РТ и ОТО (Объединенной таджикской оппозицией) были проведены 21 официальных встреч между противоборствующими сторонами. Именно после подписания этого документа Таджикистан вошёл в следующий этап развития и в течении одной десятилетии были достигнуты великие достижения во всех отраслях социальной жизни. Самая главная заслуга Президента Республики Таджикистана, Основателя мира и национального единства Эмомали Рахмона заключается в том, что он обеспечил для таджикской нации и государства мира и спокойствия. Лишь после достигнутых договорённостей и мирного процесса Правительство РТ приступило к реализацию и претворению к жизни трёх стратегических целей, поставленных перед собой: 1) обеспечение энергетической независимости; 2) выход и коммуникационного тупика и 3) обеспечение продовольственной безопасности. Также отмечается, что для укрепления самосознании и поднятия уровня национальной идентичности в период независимости были организованы ряд политических, культурных мероприятий и юбилеев, научно-теоретических и практических конференций, симпозиумов и т.д. посвящённых великим датам и представителям таджикской истории. Эти мероприятия в свою очередь способствовали объединению, единству, сплочённости, солидарности таджикского народа. Также указывается, что в неспокойном мире, где диктуют законы глобализации, сохранение независимости является священным долгом каждого гражданина страны и для этого нужно всегда сохранять политическое чутьё, ибо в мире существуют многие силы, которые не всегда рады от независимости определённых государств и наций. Несмотря на это, мы уверенны, что созидательная, мудрая и миролюбивая политика Президента Республики Таджикистана, Основателя мира и национального единства Эмомали Рахмона способствует сохранению и укреплению независимости нашего государства, усиливая роль и место Республики Таджикистана в решении глобальных проблем.This article deals with logical interrelation of such concepts, like independence, unity, solidarity, freedom and self-consciousness. The definitions of national and state independence are given, the indissoluble connection of the above concepts is shown, which certain people or state lose their true meaning without the presence of real independence In the case of Tajikistan, the process of gaining and strengthening independence was extremely difficult, especially after the outbreak of the civil war. An author notes the special role of the 16th session of the Supreme Council of the Republic of Tajikistan and the election of Emomali Rahmon as Head of state for the peace process, unity and strengthening of the newly achieved independence. Until 27 June 1997, when a peace agreement was signed between the government of the Republic of Tajikistan and the OTO (United Tajik opposition), 21 official meetings were held between the warring parties. It was after the signing of this document that Tajikistan entered the next stage of development and within a decade great achievements were achieved in all sectors of social life. The most important merit of the President of the Republic of Tajikistan, the Founder of peace and national unity, Emomali Rahmon is that he provided peace for the Tajik nation and state. Only after the agreements and the peace process have been reached, the government of the Republic of Tajikistan has begun to implement the three strategic goals set for itself: 1) ensuring energy independence; 2) exit and communication deadlock; and 3) ensuring food security. It is also noted that a number of political, cultural events and anniversaries, scientific-theoretical and practical conferences, symposia, etc. dedicated to the great dates and representatives of Tajik history were organized to strengthen the self-consciousness and raise the level of national identity in the period of independence. These events, in turn, contributed to the unification, unity, solidarity of the Tajik people. It is also pointed out that in a troubled world, where the laws of globalization dictate, the preservation of independence is a sacred duty of every citizen of the country and for this it is necessary to always maintain political flair, because in the world there are many forces that are not always happy with the independence of certain States and Nations. Despite this, we are confident that the creative, wise and peaceful policy of the President of the Republic of Tajikistan, the Founder of peace and national unity Emomali Rahmon contributes to the preservation and strengthening of the independence of our state, strengthening the role and place of the Republic of Tajikistan in solving global problems.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INDEPENDENCE TRIUMPH OF UNITY, SOLIDARITY, FREEDOM AND SELF-AWARENESS

This article deals with logical interrelation of such concepts, like independence, unity, solidarity, freedom and self-consciousness. The definitions of national and state independence are given, the indissoluble connection of the above concepts is shown, which certain people or state lose their true meaning without the presence of real independence In the case of Tajikistan, the process of gaining and strengthening independence was extremely difficult, especially after the outbreak of the civil war. An author notes the special role of the 16th session of the Supreme Council of the Republic of Tajikistan and the election of Emomali Rahmon as Head of state for the peace process, unity and strengthening of the newly achieved independence. Until 27 June 1997, when a peace agreement was signed between the government of the Republic of Tajikistan and the OTO (United Tajik opposition), 21 official meetings were held between the warring parties. It was after the signing of this document that Tajikistan entered the next stage of development and within a decade great achievements were achieved in all sectors of social life...This article deals with logical interrelation of such concepts, like independence, unity, solidarity, freedom and self-consciousness. The definitions of national and state independence are given, the indissoluble connection of the above concepts is shown, which certain people or state lose their true meaning without the presence of real independence In the case of Tajikistan, the process of gaining and strengthening independence was extremely difficult, especially after the outbreak of the civil war. An author notes the special role of the 16th session of the Supreme Council of the Republic of Tajikistan and the election of Emomali Rahmon as Head of state for the peace process, unity and strengthening of the newly achieved independence. Until 27 June 1997, when a peace agreement was signed between the government of the Republic of Tajikistan and the OTO (United Tajik opposition), 21 official meetings were held between the warring parties. It was after the signing of this document that Tajikistan entered the next stage of development and within a decade great achievements were achieved in all sectors of social life. The most important merit of the President of the Republic of Tajikistan, the Founder of peace and national unity, Emomali Rahmon is that he provided peace for the Tajik nation and state. Only after the agreements and the peace process have been reached, the government of the Republic of Tajikistan has begun to implement the three strategic goals set for itself: 1) ensuring energy independence; 2) exit and communication deadlock; and 3) ensuring food security. It is also noted that a number of political, cultural events and anniversaries, scientific-theoretical and practical conferences, symposia, etc. dedicated to the great dates and representatives of Tajik history were organized to strengthen the self-consciousness and raise the level of national identity in the period of independence. These events, in turn, contributed to the unification, unity, solidarity of the Tajik people. It is also pointed out that in a troubled world, where the laws of globalization dictate, the preservation of independence is a sacred duty of every citizen of the country and for this it is necessary to always maintain political flair, because in the world there are many forces that are not always happy with the independence of certain States and Nations. Despite this, we are confident that the creative, wise and peaceful policy of the President of the Republic of Tajikistan, the Founder of peace and national unity Emomali Rahmon contributes to the preservation and strengthening of the independence of our state, strengthening the role and place of the Republic of Tajikistan in solving global problems.

Текст научной работы на тему «ИСТИҚЛОЛ ТАНТАНАИ ВАҲДАТ, ҲАМДИЛӢ, ОЗОДӢ, ХУДОГОҲӢ ВА ХУДШИНОСИСТ»

22.Таджикско-Памирская экспедиция 1933 г.- ОНТИ - ГОСХИМТЕХИЗДАТ. - Ленинградское отделение, 1934.- С.5.

23.Станюкевич К.В. Растительный покров Восточного Памира.- М. 1949.- 3 с.

24.Народное хозяйство Таджикской ССР в 1972 г.- С.7.; Очерки истории народного хозяйства Таджикистана.- 100 с.

25.. Отчет правительства IV съезду Советов Таджикской ССР (1929-1930) гг., ЦИК Таджикской ССР.-Душанбе, 1931. 86 с.

26.Гидрогеологические предпосылки нефтегазоносности Таджикской депрессии. - Душанбе; Дониш. -1975. - С. 5-6.

27.История Таджикского Народа.- Т/У.-481 с.

28.Из истории индустриализации Таджикской АССР (1926-1941 гг.) Т.1.-Душанбе, 1972. С .47-48.

29.Там же. - 49 с.

30.Из истории индустриализации Таджикской АССР (1926-1941 гг.). С. 62-63.

31.Хусейнов А. Наджмуддинов Т. Исторические аспекты изучения и освоения топливно-энергетических ресурсов Таджикистана. 10 с.

32.Станюкевич К.В. Растительный покров Восточного Памира.- М., 1949.- 4 с.

ИЗУЧЕНИЕ ПРИРОДНЫХ РЕСУРСОВ ТАДЖИКИСТАНА В 30 -е ГОДЫ XX в.

В статье освещается проблемы история изучение природных ресурсов Таджикистана в 30 -е годы ХХ века. Автор отмечает, что в этот период социалистическое преобразование в Таджикской АССР росло стремительно, но развитие народного хозяйства в свою очередь требовало скорейшего освоения водных и водно-энергетических ресурсов региона. Идя по этому пути, партия и Советская власть поставили перед собой целый ряд задач, обуславливающих колоссальные сдвиги в экономике Таджикистана. В том числе для изучения природных ресурсов республики были организованны научные экспедиции.

Таким образом, автор статьи на основе источников и научных работ ряда исследователей в хронологическом порядке освещает история изучения природных ресурсов Таджикистана в названном периоде.

Ключевые слова: Таджикистан, экспедиция, изучение природных ресурсов, экономика, сельское хозяйства.

STUDY OF THE NATURAL RESOURCES OF TAJIKISTAN IN THE 30th YEARS

OF THE 20 th CENTURY

This article is dedicated to the history of the study of Tajikistan's natural resources in the 30 years of the 20th century. An author stresses that during this period the socialist transformation in the Tajik ASSR grew rapidly, but the development of the national economy in turn required early development of the water and energy resources of the region. Following this path, the party and the Soviet government set themselves a whole series of tasks that are causing colossal shifts in the economy of Tajikistan. In particular, scientific expeditions were organized to study the republic's natural resources. Thus, the author of this article on the basis of sources and scientific works of a number of researchers in chronological order researches the history of studying natural resources of Tajikistan in this period.

Keywords: Tajikistan, expedition, study of natural resources, economy, agriculture.

Сведение об авторе:

Махмадов Убайдулло - ассистент кафедры права, Таджикский государственный педагогический университет им. С.Айни, тел.: (+992)918429524. E-mail: nsadi79@mail. ru

About the author:

Mahmadov Ubaidullo - assistant in the Department of Law, Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini. Tel.: (+ 992) 918429524 E-mail: nsadi79@mail.ru

ИСТЩЛОЛ ТАНТАНАИ ВАХДАТ, ХАМДИЛЙ, ОЗОДЙ, ХУДОГОХЙ

ВА ХУДШИНОСИСТ

Кещаева Л.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айни

Дар як вожа ва истилох дар забон, мантик, фалсафа ва илмхои гуногун маънои хос, аломату нишонахои вижа ва мухимеро дорост, ки бе омухтани мушикофона ва тааммул дар хакикаташ наметавон ба пуррагй аз маънои вокеии он хабардор шуд. Чунин вожа ва истилохоти мухиме, ки дар зиндагии рузмарраи инсонхо чойгохи хоса доранд ва кайфияту чигунагии хаёти онхоро нишон медиханд, зиёданд. Дар иртибот бо хаёти сиёсй, иктисодию

ичтимой, фархангию хукукй ва умуман модцию маънавй вожа ва истилохи Истиклол мавкеи хосаро ишгол мекунад. Тавре ки аксари мухаккикон ва муаллифони рочеъ ба масъалахои истиклолият макола ва ё маъруза омоданамуда кайд кардаанд, истиклолият хаммаъно бо вожаи олмонии «суверенитет», («Souveränität») буда, комилан вобаста набудани давлат аз давлатхои дигар дар муносибатхои дохилй ва хоричии худашро ифода мекунад; истиклолияти миллй бошад, мачмуи хукукхои миллат (халк) ба озодй дар интихоби сохти ичтимой ва сиёсй, тамомияти арзй, новобастагии иктисодй ва г.-ро дар бар мегирад.[1] [Суверенитет. Словарь иностранных языков. - 16-е изд., испр. -М.: Рус. яз., 1988. -с. 489.]

Истиклолияти давлатй сифати хукукии чудоинопазири истиклолияти давлат аст, ки рамзи мухторияти хукукй-сиёсй, масъулияти олй доштан буда, хамчун арзиш субъекти аввалини хукуки байналхалкй аст ва волоияти хокимияти давлатй, итоат накардан ба кишвархои дигарро мефахмонад. Бинобар ин, эхтиром намудани истиклолияти як кишвар аз чумлаи принсипхои асосии хукуки байнадмиладй ва муносибатхои байналхалкй аст. Тавре дар боло зикр намудем, дар хукуки байналмилалии муосир, ба гайр аз истиклолияти давлатй, мафхумхои истиклолияти миллй, истиклолияти мардумй низ истифода мегарданд, ки хар кадом дар мавридхои хос ба кор мераванд.

Вожахои «истиклол», «сохибихтиёрй», «новобастагй» ва «озодй» ба якдигар хаммаъно буда, бо тобишхои хоси маъной ва лугавй барои такмили хамдигар ёрй медиханд. Дар тамоми даврони таърихй мардуми озодихох кушиш ба харч додаанд, ки ин вожахои мукаддас бо онхо хамрох бошанд ва барои дастёбй ба чунин орзую омоли воло садхо хазор фарзандони фарзонаи миллату кавмхои гуногун чони худро нисор хам кардаанд.

Саволе ба миён меояд, ки аввалин ва аслитарин вожахое, ки истиклолро имконпазир месозанд кадомхоянд? Беихтиёр дар чавоб вожахои мухими вахдат, хамдилй, озодй, худогохй ва худшиносй пеши назари инсон чилвагар мешаванд. Бо каме тааммул ва пайвандсозии мантикй дармеёбем, ки аслитарин пояхои истиклоли як давлату миллат, як чомеа хамин вожахои дар боло зикршуда хастанд. Дар навбати худ, истиклол аст, ки барои тахкими вахдат, хамдилй, озодй, худогохй, худшиносй шароит фарохам меорад, то ки таъсири мутакобилаи ин падидахо то хадди имкон безавол гардонидани хам истиклолу озодй ва хам вахдату худшиносй ва бар асоси онхо зиндагии орому осоишта ва тинчу амнро имконпазир созад.

Конститутсияи Чумхурии Точикистон дар моддаи 1-уми худ истиклолият ва аслхои асосии давлати мустакили Чумхурии Точикистонро чунин баён менамояд: «Чумхурии Точикистон давлати сохибихтиёр, демократй, хукукбунёд, дунявй ва ягона мебошад. Шакли идораи Чумхурии Точикистон президентй мебошад. Точикистон давлати ичтимой буда, барои хар як инсон шароити зиндагии арзанда ва инкишофи озодонаро фарохам меорад. Чумхурии Точикистон ва Точикистон хаммаъноянд». [Конститутсият Чумхурии Точикистон.] Ин интихоби мардуми Точикистон буда, махз демократй, хукукбунёд, дунявй ва ягона будани давлати мо нишонаи сохибихтиёрй ва истиклолияти мост. Барои хифзу пойдории он моро зарур аст хамеша бо зиракии сиёсй ва огохона принсипхои вахдат, хамдилй, озодй, худогохй, худшиносй ва г.-хоро риоя ва арчгузорй кунем.

Бори дигар ёдовар шуданй хастем, ки сохибихтиёрй, истиклолталабй арзиши олй барои хамаи инсонхо, халкхо, миллату давлатхо мебошад ва барои ба даст овардани ин маком дар тули асрхои гуногун мардуми миллатхои гуногун миллионхо нафар муборизахо бурдаанд, дар ин рох курбон шудаанд, кахрамонихо нишон дода, истодагарихо кардаанд ва г. Мо низ чоннисорихо, захмату талошхои фарзандони фарзонаи миллатамонро барои хифз ва тахкими истиклоли миллиамон набояд фаромуш созем. Зеро истиклолияти давлатии мо низ ба осонй ба даст наомадааст. Барои хифзи он дар солхои чанги шахрвандй хазорхо нафар чони худро курбон кардаанд. Тавре Зокиров Н. кайд намудааст: «Давлатдорй нишонаи асосии холати рушди як миллат, мардум аст, ки давлати худ ва низоми хукукии миллиро таъсис додааст... Ба даст овардани давлатдории миллй аз масъалахои асосии таърихи муосири Точикистон ба шумор меравад. Ин дастоварди бузургро доирахои манфиатхохи баъзе кишвархо дидан намехостанд ва мехостанд, ки ба тамомияти арзии кишвари мо халал ворид намуда, ба таксими он муваффак шаванд». [Зокиров Н. «Чист истиклол? Иззат доштан.». //Маърифати омузгор. №9. 2017. —с.15.] Пас аз чахду талошхои зиёде барои ба хам овардани миллати точик, ки дар натичаи хиради азалии мардуми мо дар Ичлосияи 16-уми Шурои Олии Чумхурии Точикистон имконпазир шуд ва пас аз интихоби Эмомалй Рахмон ба сифати Сарвари давлат, чараёни бахамой ва сулху вахдат мачрои тозае касб кард. Пас аз ин ичлосияи таърихй Точикистон ба давраи нав ворид шуд ва рохи рахоии кишвар аз нобудй падид омад. Бо мухайё гардидани замина барои музокироти сулхи точикон то 27

июни соли l997 хашт давраи музокирот ва 2l мулокоти расмй дар байни тарафхои даргир баргузор гардид. ПоФишорихои Пеmвои миллат, Президенти Чумхурии Точикистон буд, ки нихоятан мардуми точик ба сулху субот ва зиндагии осоиmта баргаmт. Mахз пас аз баркарор mудани сулхи комил, вахдат ва хамдилй Точикистон ба мархилаи баъдии рушду тараккй ворид гардида, тули як дахсола ба дастовардхои азим дар тамоми сохахои хаёти маиmй ноил шуд.

Mахз бо назардоmти хамин вазъ, мукоисаи чангу сулх, носозгорию вахдат Пешвои миллат мухтарам Эмомалй Рахмон дар Паёми худ ба Mачлиси Олии Чумхурии Точикистон дар 22 декабри соли 2Gl6 чунин иброз намуда буданд:

«Ч,анги тахмилии mахрвандй кишвари моро аз масири пеmрафт чандин дахсола акиб партофт ва мардуми Точикистонро мачбур сохт, ки барои бартараф кардани харобиву хисороти он солхо захмати шабонарузй ва мушкилоту монеахои басо гаронро тахаммул намоянд. ^ариб дах соли истиклолият тамоми неру ва талошхои Хукумати кишвар барои баркарор кардани хокимияти конститутсионй ва рукнхои давлатдорй, пеш аз хама, макомоти хифзи хукук ва сохторхои низомй, ба Ватан баргардонидани беш аз як миллион нафар фирориён, баркарорсозии баъдичангй, таъмини сулху субот ва вахдати миллй равона гардид».

Волотарин хизмате, ки Президенти Чумхурии Точикистон, Пешвои миллат, Асосгузори сулху вахдати миллй Эмомалй Рахмон барои миллати точик ва давлатдории точикон кардааст, ин таъмини сулх ва суботи кишвар аст, ки дар сахифахои таърихи миллатамон бо харфхои заррин сабт хохад ёфт.

Дар катори хадафхои стратегии Чумхурии Точикистон, ки барои дар оянда таъмин намудани зиндагии шоиста пешбинй ва тахия гардидаанд, се хадафи асосй чои намоён доранд, ки бо чахду талошхои хамарузаи Давлат ва Дукумати Чумхурии Точикистон барои дастёбй ба онхо наздиктар шуда истодаем. Дар баробари таъмини зиндагии шоиста ин се хадафи стратегй - таъмини истиклолияти энергетикй, пурра аз бунбасти коммуникатсионй баровардани мамлакат ва хифзи амнияти озукаворй барои таъмин ва тантанаи вокеии вахдат, хамдилй, озодй, худогохй ва худшиносй мусоидат мекунанд.

Доло мехохем бубинем, ки хар яке аз ин хадафхои стратегй то чй андоза дунбинона тахия шудаанд ва то чй андоза барои тахкими вахдату худшиносй метавонанд хизмат намоянд:

1.Дар стратегияи таъмини истиклолияти энергетикй дар баробари тарххои гуногуни таъмин намудани кишвар дар тамоми чор фасли сол бо неруи барк ва гармй бузургтарин тарх - ин сохтумони ИБО Рогун мебошад, ки бархак иншооти аср аст. Баробари пайванд сохтани шабакахои ягонаи барки чумхурй ва содир намудани барки аз чихати экологй тоза ва бепартов, аз холо раванди бунёди ин ИБО мардуми чумхуриро хам аз чихати хадафу ормонхои ягона, хам аз нуктаи назари он ки коргарону ширкатхои сохтумонии вилояту нохияхои гуногуни кишвар дар он машгули кор хастанд, ба хам оварда барои боз хам наздиктар кардани калбу дидахо хизмат расонида истодааст.

2.Пурра аз бунбасти коммуникатсионй баровардани мамлакат, ки кариб сад дар сад ин хадаф амалй гардид мардуми кишварро боз хам ба хам наздик кардааст. Тавре ки мегуянд, роххо рагхои хунгарди хар як кишваранд. Дар кадаре ки онхо васеътару ободтар, чавобгу ба талаботхои байналмилалй бошанд, ба хамон андоза интиколи молу коло, иртиботи байни хешу табор, робитахои гуногуни илмию фархангй, иктисодию ичтимой байни гушаву канорхои мамлакат меафзояд, шароити хуб барои рушди сайёхии дохилй ва хоричи ба вучуд меояд, ки хамаи ин муаррификунандаи табиат, фарханг, одобу хунар ва дигар хусусиятхои мардуми минтакахои чумхурй мебошад. Роххо пайвандгари мардум хастанд.

3.Дифзи амнияти озукаворй низ имрузхо мардуми моро водор сохтааст, ки барои таъмини ин хадаф аз тачрибаи бою гании мардумони гушаву канори гуногуни чумхурй ба таври васеъ истифода намуда, онро махсусан дар бунёди богу токзорхои интенсивй, чамъоварй ва хушк намудани мевахо, парвариши молу чорво, омузиши хунархои гуногуни мардумй, пухтани гизохои гуногуни миллй ба таври васеъ истифода намоянд. Албатта, чунин табодули тачриба, рафтуомадхои зиёд ва хамкорихои дохилй низ барои тахким ва таквияти вахдат, хамдилй, худогохй ва худшиносй мусоидат карда истодаанд.

Барои худогохй ва худшиносии миллй дар солхои сохибистикдолй корхои зиёде дар самти эхёи фарханги миллй анчом дода шудааст. Баргузории чашнхои lGGG-солагии Иосири Хусрав, 680-солагии Mир Сайид Алии Дамадонй, SGG-солагии Mавлоно Ч,алолиддини Балхй, 1150-солагии Рудакй, 645-солагии Камоли Хучандй, 960-солагии Умари Хайём, 545-солагии Бехзод, 131G-солагии Имом Абуханифа, чашнворахои Б. Fафуров, С. Улугзода, Туграл ва г.-хо, llGG-солагии давлати Сомониён, 2700-солагии Авесто, 27GG-солагии

ш.Кулоб, 3000-солагии Х,исори Шодмон ва г., эхё намудани чашну идхои миллй ва г. намунаи андаке аз корхои азими анчомшуда дар ин самт мебошанд. [1] [Муфассалтар дар ин бора ниг. ба Р. Амиров. Сиёсати давлатии Точикистон оид ба эхёи фарханги миллй. // Истиклолият ва фарханг. -Душанбе: «Матбаа», 2017. -сс. 68-79.]

Ба хамаи ин пешравихою дастовардхои азими даврони истиклол нигох накарда, баъзе нафарони ноогох, дур аз эхсоси худшиносию ватанпарастй, ки аксаран аз доираи насли чавон ва бетачрибаи зиндагй хастанд, ё нафарони фурухташуда ва бадхоху хоини миллат гох-гох бо дасисаву гаразхои доирахои муайяни хоричй ба суи давлату миллати сохибистиклоли мо санги маломат мепартоянд. Чашми чунин нафарон дар хама холатхо танхо тарафи манфии масъаларо мебинад ва дастоварду пешравихо бошад ба чашми онхо хамчун хор мехалад. Вале, миллати точик дигар он миллати солхои аввали даврони касби истиклолият нест, ки дубора ба дасисаву харзагуихои душманони миллат бовар намуда, хаёти орому осудаи худро ноорому нотинч кунад. Зиракии сиёсй, ташвику таргиби асли сиёсати созандаю дунявии давлат, пахлу ба пахлуи хамдигар будани хукумат ва мардум, доштани огохихои зарурй аз вазъ ва накшахои геополитикии бозингарони сиёсии чахон, мунтазам боло бурдани сатхи саводнокй ва дониши кишрхои гуногуни чомеа то имруз тавонистааст вахдату сулх, оромишу амнияти кишвари махбубамонро дар чунин даврони пурталотуми чахонишавй ва вазъи зудтагйирёбандаи чахон ба таври устувор нигох дорад. Мо аминем, ки зери сиёсати созанда, хирадмандона ва сулхпарваронаи Чдноби Олй, Асосгузори сулху вахдати миллй, Пешвои миллат, Президенти Чумхурии Точикистон, мухтарам Эмомалй Рахмон Истикдолияти давлатии мо тахкими бештар ёфта, макому манзалат, обруву нуфузи Чумхурии Точикистон дар сатхи байналмилалй тавассути сиёсати хирадмандона ва башардустона дар рохи халли масъалахои глобалй боз хам афзунтар мегардад. 27-солагии сохибистиклолй муборак бод! Зиндаву човид бод Истиклолияти давлатии Ч,умхурии Точикистон!

ЛИТЕРАТУРА

1.Суверенитет. Словарь иностранных языков. - 16-е изд., испр. -М. Рус. яз., 1988. - 489 с.

2.Конститутсият Чумхурии Точикистон.

З.Зокиров Н. «Чист истикдол? Иззат доштан...». //Маърифати омузгор. №9. 2017. -с.15 с.

4.Муфассалтар дар ин бора ниг. ба Р. Амиров. Сиёсати давлатии Точикистон оид ба эхёи фарханги миллй. // Истиклолият ва фарханг. -Душанбе: «Матбаа», 2017. -с. 68-79.

НЕЗАВИСИМОСТЬ ТОРЖЕСТВО ЕДИНСТВА, СОЛИДАРНОСТИ, СВОБОДЫ И САМОСОЗНАНИИ

В статье автор рассматривает логическую взаимосвязь таких понятий как независимость, единство, солидарность, свободы и самосознания. Даны определения национальной и государственной независимости, показаны неразрывная связь вышеперечисленных понятий, которые без наличия реальной независимости определенного народа или государства теряют свой истинный смысл.

В случае Таджикистана процесс приобретения и укрепления независимости был крайне сложным, особенно, после разгорания гражданской войны. Автор отмечает особую роль 16-ой сессии Верховного Совета Республики Таджикистана и выбора Эмомали Рахмона в качестве Главы государства для мирного процесса, единства и укрепления свежедостигнутой независимости. До 27 июня 1997 года, когда было подписано мирное соглашение между Правительством РТ и ОТО (Объединенной таджикской оппозицией) были проведены 21 официальных встреч между противоборствующими сторонами. Именно после подписания этого документа Таджикистан вошёл в следующий этап развития и в течении одной десятилетии были достигнуты великие достижения во всех отраслях социальной жизни.

Самая главная заслуга Президента Республики Таджикистана, Основателя мира и национального единства Эмомали Рахмона заключается в том, что он обеспечил для таджикской нации и государства мира и спокойствия.

Лишь после достигнутых договорённостей и мирного процесса Правительство РТ приступило к реализацию и претворению к жизни трёх стратегических целей, поставленных перед собой: 1) обеспечение энергетической независимости; 2) выход и коммуникационного тупика и 3) обеспечение продовольственной безопасности.

Также отмечается, что для укрепления самосознании и поднятия уровня национальной идентичности в период независимости были организованы ряд политических, культурных мероприятий и юбилеев, научно-теоретических и практических конференций, симпозиумов и т.д. посвящённых великим датам и представителям таджикской истории. Эти мероприятия в

свою очередь способствовали объединению, единству, сплочённости, солидарности таджикского народа.

Также указывается, что в неспокойном мире, где диктуют законы глобализации, сохранение независимости является священным долгом каждого гражданина страны и для этого нужно всегда сохранять политическое чутьё, ибо в мире существуют многие силы, которые не всегда рады от независимости определённых государств и наций. Несмотря на это, мы уверенны, что созидательная, мудрая и миролюбивая политика Президента Республики Таджикистана, Основателя мира и национального единства Эмомали Рахмона способствует сохранению и укреплению независимости нашего государства, усиливая роль и место Республики Таджикистана в решении глобальных проблем.

Ключевые слова: единство, солидарность, свободы, самосознания. национальной и государственной независимости, укрепления независимости гражданская война, обеспечение энергетической независимости, выход и коммуникационного тупика, обеспечение продовольственной безопасности.

INDEPENDENCE TRIUMPH OF UNITY, SOLIDARITY, FREEDOM AND SELF-

AWARENESS

This article deals with logical interrelation of such concepts, like independence, unity, solidarity, freedom and self-consciousness. The definitions of national and state independence are given, the indissoluble connection of the above concepts is shown, which certain people or state lose their true meaning without the presence of real independence

In the case of Tajikistan, the process of gaining and strengthening independence was extremely difficult, especially after the outbreak of the civil war. An author notes the special role of the 16h session of the Supreme Council of the Republic of Tajikistan and the election of Emomali Rahmon as Head of state for the peace process, unity and strengthening of the newly achieved independence. Until 27 June 1997, when a peace agreement was signed between the government of the Republic of Tajikistan and the OTO (United Tajik opposition), 21 official meetings were held between the warring parties. It was after the signing of this document that Tajikistan entered the next stage of development and within a decade great achievements were achieved in all sectors of social life.

The most important merit of the President of the Republic of Tajikistan, the Founder of peace and national unity, Emomali Rahmon is that he provided peace for the Tajik nation and state.

Only after the agreements and the peace process have been reached, the government of the Republic of Tajikistan has begun to implement the three strategic goals set for itself: 1) ensuring energy independence; 2) exit and communication deadlock; and 3) ensuring food security.

It is also noted that a number of political, cultural events and anniversaries, scientific-theoretical and practical conferences, symposia, etc. dedicated to the great dates and representatives of Tajik history were organized to strengthen the self-consciousness and raise the level of national identity in the period of independence. These events, in turn, contributed to the unification, unity, solidarity of the Tajik people.

It is also pointed out that in a troubled world, where the laws of globalization dictate, the preservation of independence is a sacred duty of every citizen of the country and for this it is necessary to always maintain political flair, because in the world there are many forces that are not always happy with the independence of certain States and Nations. Despite this, we are confident that the creative, wise and peaceful policy of the President of the Republic of Tajikistan, the Founder of peace and national unity Emomali Rahmon contributes to the preservation and strengthening of the independence of our state, strengthening the role and place of the Republic of Tajikistan in solving global problems.

Keywords: unity, solidarity, freedoms, self-consciousness. national and state independence, strengthening of independence civil war, ensuring energy independence, exit and communication deadlock, ensuring food security.

Сведение об авторе:

Кенжаева Латофат - старший преподаватель кафедры философии Таджикского государственного педагогического университета имени С.Айни, Телефон: (+992) 909094884

About the author:

Kenjaeva Latofat - senior lecture in the Department of Philosophy of Tajik State Pedagogical University named after S.Aini. Phone: (+992) 909094884

НИГОХЕ БА РАВОБИТИ ПОКИСТОНУ ХИНДУСТОН ВА ТАЪСИРОТИ

ОН БАР МИНТАЦА

Му^аммад Д.И.

Донышго^и Миллии Тоцикистон

Имруза бахси равобити Хиндустон ва Покистон ба гунае аст, ки бар тамоми минтакаи Ч,ануби Осиё ва хатто фаротар аз минтака соя афкандааст. Баррасии сиёсатхои ин ду кишвар ва мизони таъсиргузории он бар минтака бисёр печида ва нохамгун аст. Дар ин тахкик талош гардида, зовияхои мухталифи ин мавзуъ мавриди баррасй карор гирад. Ба равобити Хинд ва Покистон, шаклгирии мувозинати кудрат дар минтака, накши кишвархои фаромитакавй дар шаклдихии навъи чадиди тавозун дар Ч,ануби Осиё ва хамчунон ба таври мухтасар ба накши ин ду кишвар дар казияи Афгонистон низ ишора хохад шуд.

Хинду Покистон ва минтакахои перомуни он, аз чумла ноамнтарин ва бухронхезтарин минтакахои дунё ба хисоб меоянд. Ин минтака, ки вориси ихтилофот ва душманихои бачомонда аз истеъмори Британия мебошад, акнун вориди ду кутби амниятй бо мехварияти Хинд ва Покистон гардидааст. Масъалаи Кашмир ба унвони яке аз омилхои бухрон дар тули хафт даххаи гузашта монеи эчоди тавоффуки байни ду кишвар - Хинд ва Покистон гардидааст. Ин ду кишвар аз замони истиклол то акнун, ба далели пешинаи муштарак ва низохои марзй ва хуввиятй хамвора хисси хусумат ва душманй нисбат ба якдигар дошта ва дар сатхи минтака ва фароминтака талош ба доштани хампаймон кардаанд.

Хадаф аз навиштани ин макола нигохе ба дукутбй шудани Чднуби Осиё дар партави ракобатхои Хинд ва Покистон аст. Хиндустон бо гироиш ба самти Амрико ва Покистон бо чархиш ба самти Чин, фазои дукутбиро дар Чднуби Осиё шакл дода ва соири кишвархои ин минтака хоста ё нохоста дар холи наздикй ба яке аз ин ду кутб хастанд.

Хинд ва Покистон вокеиятхои чугрофиёи сиёсии собит дар Ч,ануби Осиё хастанд. Равобити геополитикй, такобул ва руёруии ин ду кудрати мухим, хамвора дар минтака кобили тасаввур аст. Бинобар ин, нигаронихои амнияти аслии Чднуби Осиё марбут ба бахши сиёсй, низомии саромада аз кашмакаши Хинд ва Покистон мебошад. Дар ин чо саволе матрах мешавад, ки мушкили асосй байни ин ду кишвар аз кучо нашъат мегирад?

Масъалаи Кашмир ба унвони яке аз масъалахои бисёр мухим дар равобити минтакаии Хинд ва Покистон, ошкортарин намунаи авчи як бухрони геополитикй аст, ки бар фазои амниятии минтака асари бисёр зиёде дар киёс бо соири масоил ва мушкилот, ки дар ин минтака вучуд дорад, мегузорад.

Дар мохи июни 1947 Британия фармони истиклоли Хиндро содир кард ва эчоди ду минтакаи мустакил, яке Хинд ва дигаре Покистонро аз 15 августи 1947 эълом дошт. Бар асоси ин фармон, сарзаминхои Покистон муташаккил аз вилоятхои Банголаи шаркй, Панчоби гарбй ва хамчунон вилояти Синд ва Балучистон, вилоятхои сархадии шимол-гарбй, ки барои он хамапурсй баргузор мешавад, гардид. Албатта, дар замони тачзия шибхакораи Хинд муташаккил аз ду каламрав буд, каламрави тахти идораи Британия ва 560 иёлати рочнишин ва навобнишин, ки тахти идораи шохзодахои хиндй карор доштанд. Руихамрафта, мачмуъи рочнишинхо ва навобнишинхо 41 дарсади сарзаминхои Хинди Британиёиро ташкил медод, ки аз лихози масохат аз ахамияти зиёде бархурдор буд. Дар холе, ки рочохо ва навобхо такрибан дар умури дохилии худ мустакил буданд, вале тафаввуки императори Британияиро ба расмият шинохта буданд[4,64].

Дар холе, ки Хинд руз то руз ба суи касби истиклоли худ наздик мешуд, Лорд Мунт Бетон «охирин ноибулсалтанаи Британия дар Хинд» рочохо ва навобхои махаллиро ташвик кард, ки бо дар назардошти мавкеияти чугрофиёияшон ба Хинд ва ё Покистон хамрох шаванд ва фикри истиклол дар зехнашон пайдо нашавад. Рочохо ва навобхо дарёфтанд, ки бо хамрохшавй ба хар як аз ду давлат салохиятхои худро дар масоили дифой ва хоричй аз даст хоханд дод. Бо ин хама то 15 августи хамон сол тамоми амирнишинхо мувофикати худро барои пайвастан ба яке аз ин ду кишвари чадид эълом доштанд, вале мушкили се амирнишин хануз хам побарчо буд: ^уногд, Хайдаробод ва Кашмир.

Амирнишини ^уногд дар гарби Хинд мавкеият дошт ва аксарияти чамъияти он хиндумазхаб буд, вале хокими мусулмони он касди худро барои пайвастан ба Покистон эълом кард. Покистон хам ба он посухи мусбат дод, аммо хеле зуд навоби мазкур ба асари

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.