Научная статья на тему 'ИСМИЙ ФРАЗЕОЛОГИК БИРЛИКЛАРНИНГ МАЬНО ТУРЛАРИ'

ИСМИЙ ФРАЗЕОЛОГИК БИРЛИКЛАРНИНГ МАЬНО ТУРЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
38
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
семантика / чатишма / қўшилма / бутунлик / умумий маъно / маъно яхлитлиги. / семантика / не мотивированность / сочетание / целостность / общий смысл / смысловая целостность.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Султанходжаева, Саида Убайдуллаевна, Джафаров, Бехзод Фарходович

Мазкур мақола форс тилидаги исмий фразеологик бирликларнинг (ИФБ) семантик таҳлилига бағишланади. Таянч аъзоси от, сифат ёки бошқа отлашган сўзлар билан ифодаланган ИФБлар форс тилида кенг қўлланилади. Мақолада форс тилидаги ИФБларнинг семантик таҳлили эроншунос олим Ю.А. Рубинчик илгари сурган тасниф доирасида ўтказилди ва бирликларнинг маъноси асосланмаган, қисман асосланган ва асосланган турлари ёритилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ВИДЫ ЗНАЧЕНИЯ ФРАЗЕОЛОГИЧЕСКИХ ЕДИНИЦ СУЩЕСТВИТЕЛЬНЫХ

Данная статья посвящена семантическому анализу именных фразеологизмов персидского языка (ИФ). ИФ, базовым элементом которых является существительное, прилагательное или другое формообразующее слово, широко используются в персидском языке. В статье семантический анализ ИФ в персидском языке представлен иранским ученым Ю.А. Рунинчиком. Статья была проведена в рамках классификации, предложенной Рубинчиком, и выделены виды не мотивированного, частично-мотивированного и мотивированного значения.

Текст научной работы на тему «ИСМИЙ ФРАЗЕОЛОГИК БИРЛИКЛАРНИНГ МАЬНО ТУРЛАРИ»

Oriental Renaissance: Innovative, (E)ISSN:2181-1784

educational, natural and social sciences www.oriens.uz

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7 3(5), May, 2023

ИСМИЙ ФРАЗЕОЛОГИК БИРЛИКЛАРНИНГ МАЬНО ТУРЛАРИ

Султанходжаева Саида Убайдуллаевна

Тошкент давлат шаркшунослик университети укитувчиси Джафаров Бехзод Фарходович

Тошкент давлат шаркшунослик университети укитувчиси

AННОТАЦИЯ

Мазкур мацола форс тилидаги исмий фразеологик бирликларнинг (ИФБ) семантик таулилига багишланади. Таянч аъзоси от, сифат ёки бошца отлашган сузлар билан ифодаланган ИФБлар форс тилида кенг цулланилади. Мацолада форс тилидаги ИФБларнинг семантик таулили эроншунос олим Ю.А. Рубинчик илгари сурган тасниф доирасида утказилди ва бирликларнинг маъноси асосланмаган, цисман асосланган ва асосланган турлари ёритилди.

Калит сузлар: семантика, чатишма, цушилма, бутунлик, умумий маъно, маъно яхлитлиги.

AННОТАЦИЯ

Данная статья посвящена семантическому анализу именных фразеологизмов персидского языка (ИФ). ИФ, базовым элементом которых является существительное, прилагательное или другое формообразующее слово, широко используются в персидском языке. В статье семантический анализ ИФ в персидском языке представлен иранским ученым Ю.А. Рунинчиком. Статья была проведена в рамках классификации, предложенной Рубинчиком, и выделены виды не мотивированного, частично-мотивированного и мотивированного значения.

Ключевые слова: семантика, не мотивированность, сочетание, целостность, общий смысл, смысловая целостность.

КИРИШ

Таянч аъзоси от, сифат ёки бошка отлашган суз билан ифодаланган бирикмага тенг булган фразеологизмлар орасида исмий фразеологик бирликлар (ИФБ) алохида урин эгаллайди. Улар номинатив вазифани бажарадилар. ИФБларнинг синтактик курилиши эркин бирикмага тенг, таркиби икки ва ундан ортик исмий суз туркумига мансуб сузлардан ташкил топади ва эркин бирикмалардан узининг фразеологик хусусиятлари билан фаркланади. ИФБларга нафакат отлашган, балки сифатлашган ва равишлашган ФБлар хам киритилади.

Эронда ИФБ махсус тадкикот объекти булмаган. Умуман фразеология купрок лексикография, яъни амалий лугатшуносликда урганилган. Бу уринда

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

Али Акбар Деххудонинг " Ь^ ^Hii! " [Loyatnâme-ye Dehxoda] ва "f^ j J^ " [Âmsâl-o heKam] изошли лугатларини, Мухаммад Муиннинг "^j^ ^iAjâ" [Farhang-e farsi] лугатини, шунингдек, бир катор туплам шаклида чиккан макол ва маталлар, тургун иборалар, содда, кушма ва огзаки нуткда кулланиладиган идиомаларни келтириш мумкин. Лекин эроншунос олимлар С.В.Зулфигарова1, Л.С.Пейсиков 2 , Ю.А.Рубинчик 3 , М.Абидов 4 форс тилида фразеологик бирликларнинг назарий концепцияларини ишлаб чикиш билан бирга, уларнинг структур ва семантик турларини, функционал ва услубий жихатларини узларининг илмий тадкикот ишларида ёритиб берганлар.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Куп йиллар давомида форс тилида фразеологизмлар буйича иш олиб борган рус эроншунос олими Ю.А.Рубинчик узининг "Основы фразеологии персидского языка" монографиясида курсатишича, фразеологик бирликлар тузилиши жихатидан бирикмага ёки гап шаклига тенг булган тургун сузлар бирикмаси булиб, лексик таркибнинг доимийлиги, тайёр холда такрор кулланилиши, компонентлари орасидаги богланишнинг тургунлиги ва маъно яхлитлиги билан характерланади. Албатта, бу хусусиятлар барча фразеологизмлар учун хам мос келавермайди: уларнинг структур ва семантик жихатларини хисобга олиш керак булади. Аммо барча фразеологик бирликлар учун хос булган нарса - бу уларнинг тайёр холда такрор кулланилишидир5.

ФБларнинг семантик хусусияти нафакат эроний, балки купгина бошка тилларда хозирда олиб борилаётган тадкикотларнинг асосий муаммоларидан бири хисобланади. Маълумки, рус тилшунослигида фразеологизмларнинг семантик хусусиятлари Академик В.В.Виноградовнинг илмий карашлари6 асосида ёритилади. Рус тилида фразеологик бирликларнинг куйидаги 3 семантик гурухи ажратилади: 1) фразеологик чатишма; 2) фразеологик бутунлик; 3) фразеологик кушилма.

Ю.А.Рубинчик7 форс тилидаги фразеологизмларни компонентлари узаро семантик алокаси тахлили асосида лексик маънонинг сакланиши ёки кучма маъно касб этиши, бир бутун маънонинг тушунилиши ёки тушунилмаслигига

1Зулфигарова С.В. Идиоматические выражения в персидском языке (по материалам произведений С.Хедоята): Автореф. дис... канд. филол. наук.- Баку, 1964.-19 с.

2 Пейсиков Л.С. Очерки по словообразованию персидского языка. - М.:Изд-во Моск. гос. ун-та, 1973. -199 с.

3 Рубинчик Ю.А. Основы фразеологии персидского языка. - М : Наука,1981. С 8-112.

4 Абидов М. Субстантивные фразеологизмы современном персидском языке. Дис. .канд. филол. наук. - М.,

5 Рубинчик Ю.А. Основы фразеологии персидского языка. -М:Наука,1981. С.8-112.

6 Виноградов В.В. Об основных типах фразеологических единиц в русском языке.- Академик А.А.Шахматов. М.-Л., 1947. С.339-364

7 Рубинчик Ю.А. Основы фразеологии персидского языка.-М:Наука,1981. С.8-112.

1988. - 153 с.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

кура идиоматик ва ноидиоматик ФБларга ажратади. Идиоматик фразеологизмларга маъноси асосланмаган ва кисман асосланган, ноидиоматик фразеологизмларга эса умумий маъноси асосланган тургун бирикмаларни киритади. Маъноси асосланмаган ИФБлар В.В.Виноградов томонидан маъно жихатидан ажратилган фразеологик чатишмага, маъноси кисман асослангани фразеологик кушилмага, умумий маъноси асослангани фразеологик бутунликка тугри келади.

М.Абидовнинг таъкидлашича, ФБларни ягона семантик белгиларга кура ажратиш, яъни маъноси асосланган ёхуд асосланмаганлиги ёки чекланган бирикувига асосланиши ФБда турлича намоён булади ва бу унинг категориал белгиси хисобланмайди. Барча ФБлар учун ягона семантик белги маъно яхлитлигидадир8.

Мазкур кичик тадкикот (ИФБларнинг семантик тахлили) эроншунос олим Ю.А.Рубинчик илгари сурган тасниф доирасида утказилди. Тадкикотга манба сифатида Хдмзелу Такиннинг ùj^' [Afsun-e sabz] (2001) романи олинди.

Маъноси асосланмаган ИФБлар-фразеологик чатишмалар

Бу турдаги ИФБларда иборадан англашиладиган маъно унинг таркибидаги сузларнинг маъноларига боглик эмас. Иборанинг маъноси билан таркибидаги сузларнинг маънолари орасида потенциал богланиш булмайди. Бундай фразеологизмларнинг маъноларида образлилик кучли булади. Уларни урганишда диахроник тахлилга таяниш лозим. Исмий фразеологик чатишмалар семантик жихатдан яхлитликни ифода этади:

1) Изофий моделдаги икки таркибли фразеологик чатишмалар:

Hub to begu daste-ye golat cand vaqtese? "Майли, айт-чи хомиланг неча ойлик?";

2) олд кумакчи бирикма бошида келган икки таркибли моделдаги фразеологик чатишмалар:

In se ta bacera ba xun-e del bozorg kardam, namidani ci kesidam "Бу уч болани катта машаккат билан устирдим, бошимдан нима утганини билмайсан";

3) изофий олд кумакчи бирикма бошида келган моделдаги фразеологик чатишмалар:

8 Абидов М. Субстантивные фразеологизмы с современном персидском языке. Дис. ...канд.филол.наук, М.,

1988, С.64-66.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

Masyul-e pust kandan-e xiyar ha budamke Farid mesl-e borj-e zahr-e mar vared

sod.

"Бодринг арчиш билан машгул эдим, Фарид кутургандек кириб келди";

4) икки таркибли олд кумакчи моделидаги фразеологик чатишмалар:

^jj^ 'j^j ^l^ ^j^- aj ^ jjj

Zir-e lab be xodam fohs dadam: Saba xak bar sar, abyuregiat soru sod? "Пичирлаб узимни койидим: "Сабо, шуринг курсин, бехуда йигини бошладингми?""

5) аралаш турдаги мураккаб колипли фразеологик чатишмалар:

-'"J^jjl^ jj 'ojta ^^Jjl^ ^Jji j^l 'AjljJ^ ^ ui^ lj aaa ! JJ J jLa Jj

Zahr-e mar o her her! Hame ra kosti ke divane, agar Farid sadism dare, to hatman mazuxism dari.

"Ярамас! Хдммани улдирасан-ку, жинни. Агар Фарид садист булса, сен албатта мазахистсан"

Юкоридаги келтирилган мисолларда ИФБлар ифодалаган кучма маъно унинг таркибидаги сузлар англатган лексик маънолар билан изохланмайди. Уларда чатишмали ИФБларда метафора ёки метонимия сезилиб туради:

"хомила" (сузма-суз «гул даста») daste-ye gol JÉ AluiJ

"кийинчилик билан захматда, катта машаккат билан" (сузма-суз "юракнинг кони билан"); bä xun-e del Jj ¿jâ. Ь

"газабланган, аччикланган, кутурган, ранжиган" (сузма-суз "илон захарининг минорасидек"). mesl-e borj-e zahr-e mär J*J £JJ J& J*

Маъноси кисман асосланган ИФБлар-фразеологик кушилмалар

Фразеологик кушилмалар компонентлардан бири кучма маънога асосланадиган ва компонентларга хос мустакил маъно марказларини саклаб коладиган иборалардир. Фразеологик кушилмаларда бир суз тугри, иккинчи суз эса кучма маънога эга булади:

1) изофий моделдаги икки таркибли фразеологик кушилмалар:

j oj^ Jj t^XJ aJJS j

To yek gule-ye namaki, vali man bi maze o yax hastam

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

"CeH ëKHMTQHcaH, MeH эса ëKHMcH3 Ba coByKMaH";

^Ijlj; ^iji^l lj -! cßll jji Jlik -

Ba ehtiyat porsidam: babas kojâs? Bi xiyal goft: sar-e gur-e babas! "AcTa cypaguM: OTacu Kaepga? YönaMacgaH gegu: - Qhhk M030pga!"

2) yg TapKuS^H MypaKKaS KQ^un^H flpa3eo^orHK KYmu^Ma^ap:

.^l ojj^i .iL ^l j ^j^lj ^jj lj jjj^' lJ (¿ytj ¿--Â aj

Be Xoda-ye bala-ye sar ke ta emruz dastam ra ru-ye namus va baceam boland nakardeam.

"Xydo xciKKU, xp3Hprana op-HOMycHMra xuëHar Ba öonaMra Kyn KyTapMaraHMaH.";

.—j Cllj^A ^¿j jljj jj là ^jji -jmj

jlf j-y : j ^l. jj ^j^ jl ^^^ -

Nasim fouri goft: Baceha ru bezarpise Elham, manham hamrat miayam. -Porsidam: mage kar nadari?

- Nasim sokolati az tuye zarf bar dast va goft: gur-e pedar-e kar! "HacHM Te3ga gegu: EonanapHH HnxoMHHKura Tarnna, MeH xaM ceHra xaMpox öynaMaH.

CypaguM: HmuHr HyKMH?

HacHM nuKonnagaH moKonag onuö gegu: >I\nn ypcHH yma umHu!" KypuHaguKH, $pa3eonorHK KymunManapga anoxuga onuHraH öup cy3HHHr MatHOCH xaKuga ranupuö öynMaögH. EupuKum Hara^acuga Kenuô HHK&guraH MatHo TyrpucugarHHa cy3 ôynumu MyMKHH:

ëKHMTofi (cy3Ma-cy3 "ëKHMToô, KenumraH map") gule-ye namaki

Xygo xaKKH (cy3Ma-cy3 "öom Tenacugaru Xygora") Xoda-ye bala-ye sar ¿VU ¿t-Â AJ

Opa3eonorHK KymunManapga hkkh KoMnoHeHT xaM KyHMa MatHoga umnaranumu

MyMKHH:

Kypuö KeTcuH my um (cy3Ma-cy3 "umHHHr

oTacuHHHr rypu")

gur-e pedar-e kar

jJy jji

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

"очик мозор, (сyзмa-сyз гyридa )

жин урсин «отaсининг

gur-e babas

<ßJi jJL

Маъноси асосланган ИФБлар - фразеологик бутунликлар

Фразеологик бутунликлар англатган маънони унинг таркибидаги сузлардан тугридан-тугри келтириб чикариш мумкин эмас. Шу билан биргаликда иборадан бутунлигича келиб чикадиган маъно билан ибора таркибидаги сузларнинг маънолари уртасида карама-каршилик хам йук. Иборани ташкил килувчи сузлар уз мустакил маъно марказини тулик сакламайди. Иборанинг маъноси унинг таркибидаги сузларга хос булган маъноларнинг умумий махражи сифатида келиб чикади. Бу умумий кучма маъно иборанинг бутунлигини саклаб туради, унинг парчаланиб кетишига йул куймайди. Демак, фразеологик бутунликлар таркибидаги сузларнинг маъноларига боглик, шуларга асосланган умумлаштирувчи кучма маъноли иборалардир.

1) изофий моделдаги икки таркибли фразеологик бутунликлар:

. úiaL) ¡jjj aj ^^^ jj ^jljjá^ ^ij^

Seda-ye mehrebanas dar gusi picid: Salam be ru-ye mahat. Cetouri?

Ёкимли овози кулогига пичирлади: "Салом сохибжамол (сузма-суз "ой юзли"), калайсан?";

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

2) аралаш турдаги фразеологик бутунлик:

JA jj jljj JjJjj oJ^ j j jjj oJd^J ^Jjjjí Aj J^P

. jjj ojjji 1д J^J AS jjj ^ili^l jl JJ ^íSl^i íJxl J^1 jl

Hala digar Kamal be montaha-ye arezuyas raside bud va Mahmud o Mohammad sode budand nur-e do casmas, har vayt az safar miamad, sakas por az ajnas bud ke baraye pesarha avarde bud.

"Энди Камол барча орзуларига етишган эди, Махмуд ва Мухаммад унинг нури дийдасига (сузма -суз "икки куз корачиги") айланган эдилар: хар доим сафардан кайтганда, халтаси болалар учун олиб келган нарсалар билан тула эди";

Демак, таркибидаги сузларнинг маънолари ва грамматик жихати бирикиб умумий кучма маъно берувчи иборалар фразеологик бутунликни ташкил этади.

Тадкикотимиз давомида хам фразеологик бутунлик, хам фразеологик кушилмага киритилиши мумкин булган мисоллар учради:

.JjlJ jl^jl EJ^* jl^ lj Otíjjlj ^jj

Pul-e Nazanin ra cenin xarj mikonad engar gang-e yarun darad.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(5), May, 2023

"Ho3aHHHHHHr nynuHu myHHanuK HmnaT^nTHKH, ryë oniMac-imanviac SöH^HK^apra (KÖPYH SöHMHKMapH) эra"

^Kopugaru Muconga úJJH atHu "Sumac-TyraHMac SonnuKnap"

$pa3eonoruK KymunMaHu, «KopyH SoHnuKnapu» эсa $pa3eonoruK SyryHnuKHu TamKHn этaптн.

^apxaKHKar, OBnapHH aKag. B.B.BuHorpagoB umnaS hukksh TacHu^ acocuga ceMaHTHK Tunnapra a^param, anHH^ca, $pa3eonoruK SyryHnuK, KymunMa Ba naramManapHu y3apo ^apKnam khhhh. Opa3eonoruK SyTyHnuK SunaH $pa3eonoruK narumMa opacuga MatnyM yMyMunnuK Ba Ta^oByraap 6op. YnapHu KyHugaruna rooxnam MyMKHH:

1) HKKanacH TypryH KypunManu SupuKManap xucoSnaHagu;

2) HKKanacuga yMyMnamraH axnur Sup MatHo (KynMa MatHo) u^oganaHagu;

3) HKKanacuga ycnyôun SyëK öynagu;

4) HKKanacH HyTKga Tanëp xonga KynnaHunagu Ba Surra CHHTaKTUK Ba3H^aHH Sa^apagu;

5) ^pa3eonoruK SyTyHnuK TapKuSugaru cy3napHHHr MatHonapu uöopaHHHr KyHMa MatHocuHH rooxgañgu. Opa3eonoruK narumMaga эca cy3nap MatHocu SunaH uSopa MatHocu ypTacuga SyHgañ SornaHum ñyK;

6) $pa3eonoruK SyryHnuKnapHuHr MatHocuga hhkh o6pa3 caKnaHagu, TapKHÔugaru cy3napra xoc MatHonap ce3Hnu6 Typagu.

Opa3eonoruK narumMa MatHocuga эca uSopa TapKuSugaru cy3napHuHr MatHonapu umTupoK этмaнgн, myHuHr ynyH yHga uhku oSpa3 cyHraH Synagu. ^tHu, SyHu Kyñugaru Muconnap opKanu ^apKgam MyMKuH:

Hame ciz tamam sode bud va pare-ye tan-e man zir-e xak, tanhä va dar sarma xabide bud.

"X,aMMa Hapca Huxoacura eTraH эgн, ceBHMMH OQ.ia/KQHHM (cy3Ma-cy3 "TaHuHuHr kucmu, Synaru") epHuHr Taruga ënrro Ba coByKga yxnaS eTuSgu"

Xeyli ham xusgeli, casm va abru-ye meski o qajari, pust-e mahtabi, muhaye boland o moujdar mesle sabaq, qadboland, heykal-e tupor, mage bade?

"^yga xaM nuponnucaH, Kopa Kom-Ky3nu, onnoKKuHa, Kopa KaxpaSogeK y3yH Ba ^uHranaK connu, SanaHg Synnu, TY.iniinan (cy3Ma-cy3 "TynumraH SagaH, TaHa"), HaxoTKu ëMoH Synca?"

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

ХУЛОСА

Maтериaллaр тaxдили ИФБлaрдa фрaзеологик чaтишмaлaр 53%, фрaзеологик бyтyнликлaр 26%, фрaзеологик кyшилмaдaр 21% ни тaшкил этишини кyрсaтди. Хдм фрaзеологик бутунлик, хдм фрaзеологик кУшилмaгa киритилиши мумкин бyлгaн мисоллaр бу икки семaнтик тип yртaсидaги чегaрaнинг бaъзaн зaиф 6улишини тaсдикдaйди. Тaркибидaги бир сузи кyчмa мaънодa булган иборaдaрнинг фрaзеологик бyтyнликкa ёки фрaзеологик кyшилмaгa мaнсyблиги yлaрнинг умумий мaъносигa кyрa белгилaнaди, яъни компонентлaри мaънолaрининг синтезлaшyвигa aсослaнилaди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Dehxoda A.A. Loyatnäme-ye Dehxoda, moassesa-ye entesarat va cap-e danesgahe Tehran, 1373 (1993-94).

2) Hamzelu Takin Afsun-e sabz, entesarat-e Sadan, Tehran, 1380.

3) Mohammad M. Farhang-e farsi, jeld-e 1, 2 , entesarat-e Amir Kabir, Tehran, 1371.

4) Абидов M. Cyбстaнтивные фрaзеологизмы современном персидском языке. Дис. ...кaнд. филол. нayк. - М., 1988. - 153 c.

5) Bиногрaдов B.B. Об основных титах фрaзеологических единиц в русском языке. Атадемик А.А.Шaхмaтов.- М.-Л.,1957. c.169

6) Зyлфигaровa C.B. Идиомaтические вырaжения в персидском языке (по мaтериaдaм произведений C.Хедоятa): Автореф. дис. кaнд. филол. тук. - Бaкy, 1964.-19с

7) Maмaтов А. Хрзирги зaмон узбек aдaбий тилидa лексик вa фрaзеологик нормa мyaммолaри. Дис. . ..кaнд. филол. тук. -Т., 1991.-418 б.

8) Пейсиков Л.С. Очерки по словообрaзовaнию персидского языта. - М.:Изд-во Моск.гос. ун^, 1973. -199 c.

9) Рax1мaтyллaев Ш. Узбек тилининг изошли фрaзеологик лyFaти. - Т:Укитувчи, 1978.-408 б

10) Рaхмaтyллaев Ш.У. Хозирги aдaбий узбек тили (дaрслик). -Тошкент, «Университет», 2006. 418-419 б.

11) Рубинчик Ю.А. Основы фрaзеологии персидского языта. -M:Нayкa, 1981. 8112 c

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.