Научная статья на тему 'ИСЛОҲОТЛАР ЖАРАЁНИДА ОММАВИЙ АХБОРОТ ВОСИТАЛАРИНИНГ РОЛИ ВА РИВОЖЛАНИШ ТЕНДЕНЦИЯЛАРИ'

ИСЛОҲОТЛАР ЖАРАЁНИДА ОММАВИЙ АХБОРОТ ВОСИТАЛАРИНИНГ РОЛИ ВА РИВОЖЛАНИШ ТЕНДЕНЦИЯЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Компьютерные и информационные науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Янги давр журналистикаси / ислоҳотлар жараёни / тўртинчи ҳокимият / журналист маъсулияти / профессионал маҳорат / медиамакон / Newperiodjournalism / process of reforms / fourth power / journalistic responsibility / professionalskills / media space

Аннотация научной статьи по компьютерным и информационным наукам, автор научной работы — Seytnazarova Guljahan Sukhanatdinovna, Bakhitova Jasmina Arman Qizi

Мазкур мақолада Ўзбекистон янгиланишида ОАВ олдида турган асосий вазифалар, журналистларнинг ислоҳотлар жараёнидаги ўрни, ижтимоий мавқеи ҳамда матбуонинг ислоҳотлар ва унинг аҳамиятини аҳолининг кенг қатламига етказишдаги ўрни хусусида сўзборади

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE AND DEVELOPMENT TENDENCIES OF THE MEDIA IN THE REFORM PROCESS

This article discusses the roleand problemsof mass mediain mainstreaming of Uzbekistan, importance and social status of journalists in the process of development, and the roleand social importanceof the press in the transformation of reforms and transmission its necessity broadband

Текст научной работы на тему «ИСЛОҲОТЛАР ЖАРАЁНИДА ОММАВИЙ АХБОРОТ ВОСИТАЛАРИНИНГ РОЛИ ВА РИВОЖЛАНИШ ТЕНДЕНЦИЯЛАРИ»

é

UIF = 8.1 | SJIF = 7.899

www.in-academy.uz

THE ROLE AND DEVELOPMENT TENDENCIES OF THE MEDIA IN THE REFORM PROCESS

Seytnazarova Guljahan Sukhanatdinovna

Teacher of Karakalpak State University, Ph.D. Bakhitova Jasmina Arman qizi

Student of Karakalpak State University https://doi.org/10.5281/zenodo.13753829

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 06th September 2024 Accepted: 11th September 2024 Online: 12th September 2024

KEYWORDS New period journalism, process of reforms, fourth power, journalistic responsibility,

professional skills, media space.

This article discusses the roleand problems of mass mediain mainstreaming of Uzbekistan, importance and social status of journalists in the process of development, and the role and social importance of the press in the transformation of reforms and transmission its necessity broadband.

HGAOXOTflAP ^APAËHH^A OMMABHH AXEOPOT BOCHTA^APHHHHr PO^H BA PHBO^flAHHm TЕНAЕНЦHfl^APH

CeHTHa3apoBa ry^^a^aH CyxaHaTßHHOBHa

K^oparça^noR; gaB^aT yHHBepcuTeTu y^HTyBHucu, PhD EaxHTOBa ^acMHHa ApMaH k;H3H

^opa^a^no^ gaB^aT yHHBepcHTeTH Ta^aöacH https://doi.org/10.5281/zenodo.13753829

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 06th September 2024 Accepted: 11th September 2024 Online: 12th September 2024

KEYWORDS hhbu daep wypHaAUcmuxacu, ucAoyomAap wapaeHU,

mypmuHHU M.ypHaAucm npofieccuoHaA MeduaMaKOH.

yoKUMUxm, Ma^cyAunmu, Ma^opam,

Ma3Kyp Ma^OAada feöeKucmoH XHeuAaHuwuda OAB OAduda mypeaH acocuu ea3u$aAap, wypHaAucmAapHuHe ucAoyomAap wapaëHudaeu ypHu, uwmuMouu Mae^eu yaMda Mam6yoHuH3 ucAoyomAap ea yHuHe a^aMuxmuHu a^OAuHuHe KeHB kamAaMuea emKa3umdaeuypHu xycycuda cy3 ôopadu.

KHPHm. X,ap rçaHgafi ^aMHATga ^ypHa^HCTHKa MaM^aKaT pHBo^flaHHmHHHHr Ky3rycu 6y^raH. By ^apaëH aHHurçca, muggaT ÖH^aH y3rapuö, Typ^aHHÖ 6opaëTraH r^oöa^^amyB gaBpuga x,ap rçaHOHrugaH Te3. ByryH x,aëTHMH3ga OAB Ba Megua^apHHHr эгa^^aгaн ypHH x,ap rçaHOHrugaH x,aM ôerçuëc.

CyHrru HH^^apga ropTHMH3ga aMa^ra omupu^raH uc^ox,oT^ap, 6yHëgKop^HK Ba HpaTyBHaH^HK um^apu x,aMMara öupgeK KyrapuHrKH Kafi^HAT y^amgu. By Kaöu HHruna Hy^Tau Ha3ap Ba nyxTa um^aHraH Hopa-Tagöup^ap Y36eKHCTOH Pecny6^HKacu npe3ugeHTH

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

Ш.М.Мирзиёевнинг бевосита ташаббуси билан ;абул ;илинган "2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Х,аракатлар стратегияси" (1) да узининг х,ар томонлама ифодасини топган.

Давлатимиз рах,барининг юртимиз ва дунёнинг нуфузли минбарларидан янграган чи;ишлари Узбекистоннинг х,ар бир фу;аросини рух,лантириб, энг мух,ими, ташаббусга, фидойиликка ундамо;да. Зеро, эл-юрт манфаати йулида жасорат ва куюнчаклик билан айтилган х,ар ;андай даъват ва;т утгани сари ах,амияти ортиб, хал; ;албидан мустах,кам жой эгаллаб бораверди.

Барча сох,алар ;атори Узбекистон журналистикаси х,ам янги бос;ичга ;адам ;уйди ва атирофимизда руй бераётган узгаришларни кенг ах,оли ;атламига, бутун дунёга таништиришда фаоллик курсатмо;да. Жамиятни демократик тарзда янгилаш, ху;у;ий демократик давлат барпо ;илишга кумаклашаётган янги тизим шаклланиши журналистларга катта имкониятлар эшигини ошди. Бу жараён журналистлардан катта маъсулият ва фидоийликни талаб этади.

Узбекистон Республикаси Президенти Ш.М.Мирзиёев мамлакат бошига келган кунидан республикада янгиланишларни амалга оширишда ОАВга, турли хил медиаларда фаолият олиб бораётган катта мах,оратга эга, тажрибали, шунингдек, гайратли ёш журналистларга улкан ишонч билдириб, уларнинг журналистик фаолияти республиканинг, элу-хал;имиз фаровонлигига, эртанги нурли келажагимизга умид билан х,исса ;ушиши кераклигига даъват ;илмо;да.

Метод. Бу борада журналистларнинг жамиятдаги мав;еини ошириш, х,аётимиздаги урнини мустах,камлаш х,амда медиалар фаолиятини сифат жих,атдан янги бос;ичга олиб чи;иш борасида бир ;атор норматив-ху;ук;ий хужжатлар ;абул ;илиниб(2), амалга оширилаётган кенг куламли ислох,отларнинг мазмун-мох,иятини ах,олига етказишда ва энг мух,ими уларнинг муаммоларини кутариб чи;иш ор;али уларга ижобий ечим топишда ташаббускор булиши кераклиги таъкидланмо;да.

"Журналистика ижтимоий институт сифатида" (3) бош;а институтлар, масалан, хукумат ёки парламент билан ра;обатга туша олади, уларнинг фаолиятини назоратга олади. Муста;илликга эришилган илк йиллардан бошлаб, эътироф этиш жоизки, деярли чорак аср давомида миллий журналистикамиз бу вазифани тули; бажара олмади, бунинг асосий сабаби уша ва;тларда мамлакат ягона бош реформатор булиб, ислох,отлар вазифасини уз зиммасига олди, шу сабабли, журналиститиканинг маълум даражада давлат назорати остида булиши уз-узидан маълум эди.

"Кейинги уч йил, айтиш мумкин булса, дунё харитасида Узбекистоннинг тутган урни ва ма;омини хийла узгартирди. Бу биз кузимиз билан куриб турган, турмушимизда акс етаётган янгиланишларнинг инъикоси, албатта, дейди сиёсатшунос Кудратилла Рафиков. - Дунё сиёсатчилари Узбекистонда амалга оширилаётган жадал ислох,отларни кузатар экан, бу янгиланишлар ташаббускори Шавкат Мирзиёевни "Хитой мужизаси" муаллифи Ден Сяопинга ;иёсламо;да"(4).

2018 йилда эса, «Туркия ва дунё равна;ига х,исса кушганлар» номидаги анъанавий та;дирлаш маросимида х,айъат аъзолари илк бор Президентимиз Ш.Мирзиёев номзодини "Йилнинг хорижий давлат арбоби" мукофотига лойи; деб топди.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

Шунингдек, Штаб квартираси Сеулда жойлашган Осиё журналистлари ассоциацияси (ОЖА) Узбекистон Президентини сиёсий йуналиш буйича "2018 йил одами" деб эълон ;илди.

Ассоциация вакиллари Шавкат Мирзиёев 2016 йил декабрда Узбекистон Президенти лавозимига киришганидан то хозирги вактгача инсон хукукларини таъминлаш, и;тисодий ислохотларни амалга ошириш, очи; сиёсат юритиш, шу жумладан, сиёсий махбусларни озод этишда юксак натижа курсатиб келаётганини алохида таъкидлаб утган.

Мазкур жараёнларда журналистлар янгиланишларга хамоханг тарзда олиб борилаётган ислохотларнинг мазмун-мохиятини ахолининг кенг ;атламларига етказишда, бутун жахонга олиб чи;ишда фаоллик курсатмокда.

Миллий журналистикамиз хаётида ута мухим тарихий во;еалардан бири Президентимизнинг биринчи марта элимиз парламенти - Олий Мажлисга йуллаган Мурожатномасида билдирилган таклифи асосида, "Узбекистон журналистика ва оммавий коммуникациялар университетини"(5)нинг ташкил этилиши булди.

Мазкур университет юртимизда бугунги кунда фаолият олиб бораётган ОАВ сох,аси учун журналист кадрлар, шу жумладан, ю;ори малакали, бир нечта хорижий тилларни мукаммал биладиган хал;аро журналистлар хамда илмий-педагог кадрларни тайёрлаш, илмий-тад;и;от ишларини олиб бориш, республикада медиатаълим тизимини яратиш, соха ходимларини ;айта тайёрлаш ва малакасини ошириш, мазкур йуналишларда илмий ва укув-методик материалларни ишлаб чи;иш буйича таянч олий таълим муассасаси хисобланади.

Карорда университетнинг келажакда олдига куйган вазифаси журналистика сох,асини, унинг узига хос хусусиятлари, илмий-назарий, фалсафий-эстетик асослари, замонавий медиатехнологияларни чукур узлаштирган, ю;ори малакали журналист кадрларни миллий ва хал;аро стандартлар даражасида сифатли тайёрлашни таъминлаш ва х,. иборат эканлиги таъкидланган. Зеро, миллий журналистиканинг ах,оли талаб ва истакларини хокимият идораларига етказишнинг мухим ва таъсирчан воситасига, хал;нинг энг я;ин кумакчиси ва хамдардига, демократия кузгусига айланишида чукур билим, замонавий дунё;арашга эга етук кадрларга эхтиёжи бор. Чунки, "... ер юзидаги энг илгор хал;лар орзу килаётган бу сингари олима;ом даражаларга фа;ат ва фа;ат ахборот сиёсати, маданияти ва албатта, илми билан етишиш мумкин булади. Чунки санаб утилган ма;омларга кутарилган жамият ;он томирида ;он эмас, ахборот, аникро; айтганда, оммавий ахборот о;ади"(6).

Мухтарам Президентимиз Узбекистон Республикаси Конституцияси кабул килинганининг 26 йиллигига багишланган тантанали маросимдаги нуткида, "мен оммавий ахборот воситалари фаолиятини мунтазам кузатиб бораман. Лекин, афсуски, ислохотлар мохияти, кабул килинаётган конун ва карорлар ижроси билан боглик муаммолар, ахоли мурожаатлари юзасидан газета, теле ва радиоканалларда танкидий макола, курсатув ва эшиттиришлар жуда кам.

Вахоланки, ислохотлар жараёнида оммавий ахборот воситалари халк манфаатларининг чинакам химоячисига айланиши лозим. Бунинг учун улардан

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

шижоат, профессионал махорат, холислик ва чукур тахлилий салохият талаб этилади», дея ОАВнинг жамият хаётида тутган урни ва замон талабига жавоб бериш учун узгаришларнинг вакти келганлиги айтиб утганди.

Натижалар ва фикрлар. Хакийкатдан хам, бундан икки-уч йил илгари купгина ОАВда, жумладан, босма нашрларда аналитик хамда танкидий рухдаги материаллар деярли курмасдик. Одамлар куннинг энг сунгги янгиликларидан фа;ат интернет ёки ижтимоий тармо;лар оркали хабардор буларди. Бу жараёнларда узининг дизайни, формати, янги замонга хос услубига эга булмаган нашрлар уз аудиториясини йукотиш эхтимолидан йирок эмасди. Хозир бу курсаткич сон ва сифат жихатдан бир неча бора-бор ошди деб бемалол айта оламиз.

Президентимизнинг журналистлар олдига куяётган теран тахлил ва танкидий нуктаи назар дастлаб "Узбекистон 24" телеканалида жонли эфир оркали узатилиб келаётган "Хал;аро Пресс-клуб" сессияларида кузга ташланди. Бутун Узбекистон медиа маконида "музёрар"(7) вазифасини утаётган бу курсатувнинг х,ар бир сессиясида кутарилаётган масалалар, ча;ирилаётган лавозимли шахслар ва муаммолар ечимини топишдаги янгича ёндашув айникса, жонли эфир тажрибасини бош;а телерадио каналлар амалиётига хам жорий этиш самарали ра;обат мухитининг шаклланишига туртки булмокда. Чунки, "журналист ахборотни ;айта ишлайди, изохлайди ва тан;ид ;илади"(8).

Бугунги кунга кадар Хал;аро Пресс-клуб мамлакатимизнинг турли худудларида булиб, уша ернинг узидан сунъий юлдош оркали жонли эфирда сессиялар олиб бормокда. Шу каби сессияларидан бири «Орол ва Муйнок такдири: денгиз чекиняпти, лекин инсон чекинмайди» мавзуида Нукус шахридан карийб 300 километр узокликда -Оролнинг куйи кисмида утказилди. Бу хакида "Еркин ^аракалпакстан"(9) газетасида ЕДанаатов муаллифлигида тахлилий макола чоп этилди.

Жонли эфир оркали Орол денгизи ва Муйнокда амалга оширилаётган бунёдкорликлар хакида нафакат юртимиз балки, бутун дунё куриб гувохи булди. Курсатувнинг ахамияти ва таъсирчан жихати шунда булдики, бу тадбир утказилган ерда 50-60 йил аввал 56 километрлик сув булган. Хозирги вактда чулга айланган мазкур худудда саксовул экилиб, узига хос тукойзорликга айлантириш чора-тадбирлари курилмокда.

Мазкур сессияда иштирок этган мутахассислар томонидан, саксовул узидан кислород чикариши ва хавонинг ифлосланишининг олдини олиш хусусиятига эгалиги, бу - хозирги утаётган тадбирнинг экологик мазмуни эканлиги. Тукойзорлар пайдо булганидан сунг худудда ёйловлар пайдо булиши ва шу аснода чорвачилик ривожланиши оркали иктисодий масалаларга ечим топилиши ва шунинг натижасида халкнинг ижтимоий ахволи яхшиланиши, таъкидлаб утилди.

Бу каби курсатувлар нафакат ахборот олиш балки, одамларда фаол фукаролик позициясининг шаклланиши ва бу жараёнларнинг бевосита иштирокчиси, ташаббускори булишга туртки вазифасини утайди.

ОАВнинг эркинлигини таъминлаш ва фаолиятини демократлаштириш, ривожлантириш борасида олиб борилаётган ислохотлар "туртинчи хокимият"нинг

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

хукукий фаоллигини оширишга каратилган мухим вазифа, дейиш мумкин. Мисол тарикасида, 2019 йил 2 февраль куни яна бир мухим хужжат Узбекистон Республикаси Президенти "Ахборот сохаси ва оммавий коммуникацияларни янада ривожлантиришга оид кушимча чора-тадбирлар тугрисида" Фармонни кабул килди. Унинг асосида "Узбекистон Республикаси Президенти Администрацияси хузуридаги Ахборот ва оммавий коммуникациялар агентлиги фаолиятини ташкил этиш тугрисида"(10) карор эълон килинди.

Мазкур хужжатда кайд этилганидек, Агентлик эндиликда Узбекистон Республикасининг ахборот сохасидаги ягона давлат сиёсатини ишлаб чикувчи ва амалга оширувчи хамда оммавий ахборот воситалари, матбуот, ноширлик-матбаа ва ахборот-кутубхона фаолиятини ривожлантиришни куллаб-кувватлаш буйича ваколатли орган хисобланади.

Шунингдек, янги орган уз фаолияти давомида жахон ахборот маконида мамлакатимизнинг ижобий имижини шакллантириш ва илгари суриш, мамлакатнинг инвестиция мухити ва туристик салохиятини таргиб этиш билан боглик масалаларни куриб чикади.

"AlterEgo"нинг янги сонида мазкур агентликнинг директори К.Алламжонов билан интервьюси "Халк сузи" газетасининг расмий сайтида(11) эълон килинди.

К.Алламжонов сухбат давомида корреспондентнинг: "Сиз шахсан мамлакатда суз эркинлигини кай даражада бахолайсиз, унинг муаммолар нимада?" деган саволига: - "... Агар утмишга назар солсак, 25 йил давомида журналист касби эътиборсиз булган. Мамлакатда ОАВ сохаси деярли ёпиц ва цензура кучли булган, журналистлар ва ОАВ цатъий назорат цилинган уамда муайян омиллар сабаб журналистика факультети битирувчилари бошца соуаларга утиб кетишган. Журналистик фаолиятини давом эттирганлар эса асосан енгил, юзаки ёндашувларга берилиб кетишган, воцеликларни чуцурроц, таулилий нуцтаи-назардан ёритишмаган ва мукамаллашиш учун уз устида ишлашмаган.

Бироц энди бирданига профессионал даржада ишлаш имконияти юзага келди, кутилмаганда уамма эшиклар очилди. Албатта, муаммолар уам бор. Журналистлар учун осон булаётгани йуц. Биз буни жуда яхши тушунамиз. Бироц..., Юртбошимизнинг сиёсий иродалари бор, давлат ва уукуматнинг танлаган йули, уз ёндошуви бор», дея янги давр журналистикасига уз муносабини билдиради.

Шу каби интервьюлардан яна бири «Америка овози» телерадио компанияси мухбири Навбахор Имомова томонидан Узбекистон Миллий ахборот агентлиги - УзА бош директори Абдусаид Кучимов билан сухбат утказилди (12).

Сухбат жараёнида агентлик рахбари бугун Узбекистонда очиклик, шаффофлик хукум сураётгани, жуда куп узгаришлар булгани ва бунда биринчи узгариш -демократия эканлиги таъкидлаб утади.

А.Кучимовнинг миллий медиа макондаги узгаришлар хакида билдирган куйидаги мулохазаларини келтириб утишни жоиз билдик: «...икки-уч йил олдинги узбек матбуотидан иккита-учта сонини олиб, бугунгиси билан циёслаб курсак, жавоб аён куринади. Бизда Президент ташаббуси билан булаётган ислоуотлар матбуотдан бир

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

неча цадам олдинда кетмоцда. Илгари айтиш мумкин булмаган, айтган пайтда, керак булса, бошига палаумон тоши отиладиган воцеаларни, уодисаларни Президентимизнинг узлари айтаяпти: «Эй, барака топгурлар, ёзинглар, курсатинглар, одамларнинг кузини очинглар, одамлар тушунсин, уаракат цилсин. Бугун царсакбозлик, офаринбозлик замони утди. Бугун ишлайлик» деяпти. Хаётдаги мана шу узгаришлар матбуотимизда уам яццол куринмоцда».

Мавзуни давоми сифатида Узбекистон Матбуот ва ахборот агентлиги Бош директори Лазиз Тангриев ва «Озодлик» радиоси халкаро ташкилотининг бош мухаррири хамда вице-президенти Нинад Пежич учрашуви хакида(13)ги маколани келтириш мумкин.

Маколада Нинад Пежич сузини Узбекистонга келишининг асосий сабаби хакида тухталиб утишдан бошлаб, куйидагиларни баён килади: - «Узбекистонга келишимнинг асосий сабабларидан бири шуки, бугун давлатингизда жуда катта узгаришлар содир булмоцда. Биз, албатта, бу узгаришларни Узбекистон учун яхши деб уисоблаймиз. Шунингдек, узбек матбуотида ижобий маънода портлаш содир булди. Ва биз ана шу портлашнинг бир булаги булишни хоулардик. Айнан мана шунингучун уам Узбекистонда расман руйхатдан утган уолда фаолият юритишни истаймиз. Мен Узбекистонда оммавий ахборот воситалари соуасида катта иштиёцни уис цилаяпман. Чунки уамма давлатларда уам матбуот соуасидаги вазиятни яхши деб булмайди. Баъзи давлатларда ОАВ эркинлиги пасайиб бормоцда».

Бугунги кунда ОАВ тизимида фаолият юритаётган газеталар сони бир неча юзтадан, телевидение, радио хамда интернет фойдаланувчилари сони эса бир неча ун миллион нафардан ошиб кетди. Шу нуктаи назардан, уларда микдор узгаришларидан сифат узгаришларига хам утиш кузатилмокда.

Миллий журналистикамиз чин маънода тикланиш, янгиланиш боскичида. Буни журналистларнинг эркин фаолият юритаётганидан, танкидий материалларнинг купайганидан хам англаш мумкин.

Бугун ахборот уммони шу кадар улканки, унда чукиш хеч гап эмас. Шу боис анъанавий ОАВ зиммасига нафакат биринчи булиб хабар бериш, балки укувчини уйлантирадиган, руй берган вокеанинг сабаб хамда окибатлари хакида мулохаза юритишга ундайдиган, том маънода журналистик материалларни такдим этишдек маъсулиятли вазифа юкланди.

Хулоса. Журналистлар жамиятни илгор гурухи булганликлари сабабли улар замонавий хаётдан оркада колиб кетишлари мумкин эмас. Бунинг учун улар бугунги дунёкарашга эга, ижтимоий муаммоларни тез илгаб олишга кодир ва юртимизда амалга оширилаётган ислохотларнинг мазмунини теран англамаги зарур.

Бунинг учун журналист хар качонгидан хам жасоратли булиб, муаммони ёзишда дадил туриши керак. Бу аслида, янги даврнинг, янги журналистиканинг шарти.

Мухтарам Президентимиз соха ходимларига йуллаган табригида хам бунга алохида ургу бериб, "хаётимиздаги бугунги улкан узгаришлар, ислохотларимиз мантиги барчадан янгича ишлашни, янги гоя ва ташаббуслар билан майдонга чикишни талаб этмокда»(14), дея таъкидлаган эди.

é

Ws,

References:

1. Y36eKHCTOH Pecnyö^HKacH rçoHyH xy^^aTflapH Tyn^aMH. (2017). «Y36eKHCToH Pecnyö^HKacHHH AHaga puBo^aHTupum öyfiuHa ^apaKaT^ap cTpaTeruncu TyFpucuga»™ nO-4947-coH^H OapMOHH. - TomKeHT: 6-COH.

2. KapaHr: Y3ÖeKHCTOH Pecnyö^HKacu npe3HgeHTHHHHr 2017 hra 9 aBrycTgaru "Y36eKHCTOH H^ogKop^apuHH Ky.fl.fla6-KyBBaT.flam "M.AX,OM" ^aMoaT ^OH^HHH TamKH^ STHm TyFpHcuga" Kapopu; 2017 HH.A 10 aBrycTgaru "Y36eKHCTOH ^ypHa^HCT^ap H^ogufi yromMacH ^ao^HHTHHH HHaga puBo^flaHTupum Hopa-Tagöup^apu TyFpHCHga"rH Kapopu; 2017 HH.A 15 aBrycTgaru "MagaHHAT Ba caH^aT TamKH^oT^apu, u^ogufi yromMa^ap Ba oMMaBHH axöopoT BocuTa^apu ^ao^HHTHHH AHaga puBo^flaHTupum, cox,a xoguM^apu Mex,HaTHHH paröaT^aHTHpum öyfiuHa KymuMHa Hopa-Tagöup^ap TyFpHcuga"rH Kapopu; 2019 hh^ 27 HroHbgaru "OMMaBHH axöopoT BocHTa^apu MycTa^H^^HrHHH TaiMHH^am x,aMga gaB^aT opraH^apu Ba TamKH^oT^apu axöopoT xH3MaT^apu ^ao^HHTHHH pHBo^^aHTHpum öyfiHHa KymuMHa Hopa-Tagöup^ap TyFpHcuga"rH Kapopu.

é

Ws,

07-2019?sphrase id=3033516

5. Узбекистон Республикаси Президентининг «Узбекистон журналистика ва оммавий коммуникациялар университетини ташкил этиш тугрисида»ги карори. 24.05.2018. http://lex.uz/docs/3748563

6. Дустмух,аммад X,. (2013). Ахборот - муъжиза, жозиба, фалсафа. - Тошкент: Янги аср авлоди, 92 б.

7. Каранг: Тажирибали журналист, с.ф.н, доц. Ш.Т.Кудратходжаевнинг Узбекистон медиа маконида ало;ида урнига эга телелойих,а «Хал;аро Пресс-клуб» фаолияти х,а;идаги фикрлари // "Оммавий ахборот воситаларида тил, услуб ва тах,рир масалалари" мавзусидаги VI Республика анаънавий илми-амалий конференция туплами. (2018) - Тошкент: УзМУ, 19 б.

8. Лукина М. М. Фомичева И. Д. СМИ в распронстве Интернета. www.evartist.narod.ru

9. «Еркин Кара;алпа;стан" 8 январь 2019 йил № 4 (20246).

10. Узбекистон Республикаси Президенти "Ахборот сох,аси ва оммавий коммуникацияларни янада ривожлантиришга оид кушимча чора-тадбирлар тугрисида" ПФ-5653-сонли фармони. 02.02.2019. http://lex.uz/docs/4188795

11. http://www.xs.uz/uz/post/aoka-direktori-prezident-blogerlar-bloklangan-sajtlar-hokimlar-kozboyamachiliklar-davlat-ishi-tesla-va-boshqa-narsalar-haqida-nimalar-dedi\

12. http://www.xs.uz/uz/post/ozbek-matbuoti-yangi-islohotlarga-mos-rivozhlanyaptimi

13. http://www.xs.uz/uz/post/ozodlik-radiosi-bosh-muharriri-ozbek-matbuotida-portlash-sodir-boldi

14. http://www.xs.uz/uz/post/prezident-tabrigi-matbuot-va-ommavij-akhborot-vositalari-khodimlariga-2

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.