Научная статья на тему 'ИСАЖОН СУЛТОН БАДИИЙ АСАРЛАРИ ХАҚИДА'

ИСАЖОН СУЛТОН БАДИИЙ АСАРЛАРИ ХАҚИДА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
124
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
бадиий асар / ижод йўли / мустақиллик даври / адабий давралар. / artistic creativity / creative way / period of independence / literary circles.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Z. Soqieva

Адабиётшунослар фақат Исажон эмас, балки ўтган асрнинг 70-80 йилларида адабиётга кириб келган кўпгина ўзбек ижодкорларининг янги асарлари мустақиллик даврига келиб «кўринмай қолгани»ни қайд қилишади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ABOUT THE ART WORKS OF ISAJAN SULTAN

Literary critics note that not only Isajon, but also many new works of Uzbek artists, which entered the literature in the 70-80s of the last century, "disappeared" by the time of gaining independence.

Текст научной работы на тему «ИСАЖОН СУЛТОН БАДИИЙ АСАРЛАРИ ХАҚИДА»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ИСАЖОН СУЛТОН БАДИИЙ АСАРЛАРИ ХАКДДА Сокиева Зарнигор Шокировна

Термиз Давлат Университети магистранти https://doi.org/10.5281/zenodo.7352450

Аннотация. Адабиётшунослар фацат Исажон эмас, балки утган асрнинг 70-80 йилларида адабиётга кириб келган купгина узбек ижодкорларининг янги асарлари мустациллик даврига келиб «куринмай цолгани»ни цайд цилишади.

Калит сузлар: бадиий асар, ижод йули, мустациллик даври, адабий давралар.

О ХУДОЖЕСТВЕННЫХ РАБОТАХ ИСАДЖАНА СУЛТАНА

Аннотация. Литературоведы отмечают, что не только Исаджон, но и многие новые произведения узбекских художников, вошедшие в литературу в 70-80-е годы прошлого века, «исчезли» к моменту обретения независимости.

Ключевые слова: художественное творчество, творческий путь, период независимости, литературные кружки.

ABOUT THE ART WORKS OF ISAJAN SULTAN

Abstract. Literary critics note that not only Isajon, but also many new works of Uzbek artists, which entered the literature in the 70-80s of the last century, "disappeared" by the time of gaining independence.

Keywords: artistic creativity, creative way, period of independence, literary circles.

Таникли узбек ёзувчиси ва адабиётшунос Улугбек Х,амдам Исажон Султон хдкида шундай ёзганди:

"...Унинг ижод йули анчагина узига хос. Ёзувчи 90-йилларнинг бошларида муъжазгина китобчаси - "Ойдинбулок" билан кузга ташланиб, адабий давраларни узига бир каратиб олгач, хдёт деб аталган тубсиз ва чексиз теранликларга шунгиб кетган буйи, 2010-йилда катор х,икоялар ва романлар билан у уммондан бош кутарган ижодкордир".

Адабиётшунослар факат Исажон эмас, балки утган асрнинг 70-80 йилларида адабиётга кириб келган купгина узбек ижодкорларининг янги асарлари мустакиллик даврига келиб «куринмай колгани»ни кайд килишади.

Исажон куплар ижоддан узоклашган йиллар хдкида шундай деганди:

"Туксонинчи йилларда тусатдан хдмма нарса узгара бошлади. Максадлар, мулжаллар узгариб кетди. Жуда катта кишилар издих,оми каршисида бирданига кун кечириш ва оилани саклаб колиш зарурати пайдо булди. Мен уша махдлларнинг рух,сиз-нурсиз кунларини яхши эслайман. Бирданига бадиият х,ам четга сурилиб кетгандай, х,еч кимга кераги йукдай туюла бошлади. У махдллар тинимсиз ишлар, янги дунёнинг янги коидаларига мослашиш жуда кийин кечмокда эди. Кунлар утар, ишлаб топилган даромад кийим-кечакка, озик-овкатга, гох,о шахдрнинг кайсидир сулимрок бурчида ором олишга сарфланса-да, шу хдёт ичида етишмаётган яна нималардир калбни гуссага чумдирарди..."

Лекин, чинакам истеъдод эгаси булган хдкикий ижодкорнинг х,ар кандай шароитда - рохдт-фарогатли даврларда х,ам, машаккатли дамларда х,ам кулига калам олиши куплар томонидан такрорланган.

Исажон бу хдкикатни исботлаган унча куп сонли булмаган адиблардан бири десак х,еч бир адашмаган буламиз.

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ШТЕКМАТЮМЛЬ 8С1БОТ1Р1С ГОШ1ЧАЬ УОШЫБ 1 188иБ 8 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

Исажон Султон яна бир тилга тушган бошка асарларидан бири «Бокий дарбадар» романи хакида гапираркан:

"...Бор-йуги саксон сахифалик кичкинагина шу роман жуда узок ёзилди, мен уни тахминан 1998 йилда бошлаган эдим. Мукаддас манзилларини, максадларини йукотиб куйиб, дунёда тентираб юрган одамлар дунёда купдай туюлар, лекин ифода учун шакл тополмас эдим. ^изик-да, бир этикдуз Исо алайхиссаломга кул кутардию абадий яшаш деган тавки лаънатга дучор булди. Бархаётлик хам мусибат булиши мумкинлиги хакида сира уйлаб курмаган эканман, вахоланки, сонсиз-саноксиз инсонлар дунёда мангу колиш иштиёкида елиб-югурмокдалар", деган эди.

Адибнинг «Бокий дарбадар» китобига сунгсуз ёзган адабиётшунос Рахимжон Рахмат шундай фикрни уртага ташлайди:

"Исажонни "Бокий дарбадар" асарини ёзишга туртки берган туйгу айнан киёматни фавкулодда кучли сезиш, бу дунё кадриятларининг киёмат деган улкан тегирмонда янчилишини равон ва жонли хис этишдир. Худди мана шу туйгу "Бокий дарбадар" асарининг дастлабки асосидир. Инсон чалаётган хаёт деган куйда дарбадарлик оханглари устун эканлигини англайди ёзувчи".

Ижод намуналари купрок интернет шарофати билан узи яшаётган юрт худудларидан четга чиккан Исажон Султон хозирда укувчилардан энг куп хат оладиган адиблардан бири саналади.

Унинг "Пуштиранг махлукча" хикоясини укиган Машхура Шералиева шундай фикрга келади:

".. .Уз кулларини еб битираётган кичкина пуштиранг махлукча - зулмни таг-томири билан йукотиш истагида ёнган, аммо вокеликка таъсир утказишда иложсизлигини англаб турган санъаткор... Хикояни укирканман, пуштиранг махлукчанинг кушигини эшитгандек булмадим, балки хакикатан хам эшитдим, куйидаги оханг хам юрагимдан утганини хис килдим. Куйлаш, ёзиш, чизиш, умуман олганда, ижод - иложсизлик багрида хам имкон излаш дегани, бу - ижодкорнинг кисмати".

Америкада яшаётган ^ундуз Хусанбоева эса адибга илтимос килади: "Романингизни сотиб олиш имконияти йук. Бизга ухшаган мусофирлар учун унинг электрон вариантини яратсангиз буларди. Хамма бахраманд буларди".

^ундуз Хусанбоева Исажон Султоннинг "Озод" романини укиш иштиёкида булган ягона мухлис эмас.

"Озод" факат укувчилар эмас, балки адабиётшунослар эътиборига хам тушди. Адабиётшунос Ислом Ёкубов фикрича:

"Озод" романи юрак тубидаги пуртаналардан бахс этади. Басират сукмокларида уз йулини топмок илинжида саросар кезаётган тасаввур орзу, хавас, армон, пушаймонлик, хасрат, надомат каби турфа туйгулар исканжасида колади. Адиб инсон такдири унинг Мухаббат ва Иймони даражасига кура узгаради,- деган хулосага келади. Шу маънода бу асарни тасаввур ва тафаккур романи дейиш мумкин".

Адабиётшунос олим роман кахрамонларидан бирининг ички дунёсига кириб борар экан, шундай хулосага келади:

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

"Озод зохиран жун туюлувчи табиат ходисаларининг ботинини куради. Оддий одам эшитиши махол булган турфа товушларни тинглайди. Дастлаб унинг фикру шуурида барча аждодларимиз хам уз кисматига пешвоз боришган эмасмиди. Эхтимол, шу боис хам улар табиатида итоаткорлик, жафокашлик, халимлик, шукроналик, каноат туйгулари шаклланмадимикин. Кишини эзувчи мехнатдан кутилиш чораси борми. Такдирни уз-гартириш имкони-чи. Багри кон кизгалдоклару майса-кукатлар нега бахорга талпинишади. Бу хам эртадан умидворлик орзуси эмасмикин. Буларнинг барчасида кандай маъно яширин. Умуман, одам боласи дунёга нима учун келади?- кабилидаги саволлар шодаси чарх уради".

Адабиётшунос англагани каби "Озод" романи инсон умрининг кадри хакида битилган.

"Чунки, адиб азалдан шарафланган инсонни дунёвий хаваслар турига уралиб колмасликка ундайди. Асарда бани одам наслининг тарихи ва эртаси тафтиш этилиб, бугуннинг одами, яъни замондошимиз гафлат ва жохилиятдан юксалишга чорланади. Романдан мубораклик иноят килинган зот нафс илинжидаги турфа эврилишлардан эмас, балки иймон барсаломатлигидан нажот топажак,- деган хулоса чикарилади".

Профессор, адабиётшунос Абдугафур Расулов эса, Исажон Султоннинг "Озод" тупламидан урин олган хикояларини тахлил этар экан унинг табиат ходисалари, турфа мавжудотларга маъно юклашини юксак бахолайди:

"Исажон Султон асарларида шамол - ёзувчи имкониятидаги туганмас поэтик имконият. Яратилажак тимсоллар мояси. Ёзувчи нафакат шамол, бурон, туфонни, урни-урни билан хашорату хайвонотни, парранда-ю парку булутни, капалаклар, ниначиларни тасвирлайди. Уларнинг хар бири маъно кати, рамзи сифатида акс эта бошлайди. Хуллас, постмодернистик асарда хамма нарса уз урнида бетакрор тимсол вазифасини утайди".

Исажон Султоннинг асарлари кейинги йилларда инглиз, немис, турк, рус тилларига угирилди. Швециянинг адабий агентларидан бири - ОНО-Press "Бокий дарбадар"га ва "Озод"га кизикиш билдирмокда.

Адибнинг узи эса, хинд мутафаккири Жавохарлал Нерунинг "Х,индистон" асарининг Бобурга багишланган кисмини, шунингдек, япон адиблари Рюноскэ Акутагава, Ясунари Кавабата, турк адиби Умар Сайфиддин асарларини узбек тилига таржима килган.

Исажон Султон эса хали уз асарларидан каноатланмайди:

"Алвон булутлар томонга узаниб кетган, икки чети, уругларини сочиб юборган ва кучли ислар таратаётган, майсаларга тула тафаккур сукмогидан шу тарика куёш ботаётган тарафларга равона булмокдамиз. Ва бир кур аланглаганимизда курамизки, узимиз билан олиб кетаётганимиз - факат маънолар экан, холос".

Тахлилчилар эса, хали бир катор истеъдодли узбек ёзувчиларининг уз асарларини эълон килишмаётганини таъкидлай туриб, улар хам ижодда давом этаётган булишлари мумкинлигини, китоб чикариш учун ё имконият, ё истаклари йуклигини тахмин этишади.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

REFERENCES

1. https://www.bbc.com/uzbek/uzbekistan/2012/11/121101_cy_isajon_sulton

2. Усманова Г. М., Сакбаева М. А. СТРАТЕГИЯ ВЫБОРА ТЕХНОЛОГИЙ НА ЗАНЯТИЯХ НЕМЕЦКОГО ЯЗЫКА //Гуманитарный трактат. - 2018. - №. 29. - С. 103-106.

3. Madxatovna U. G., Yusupjanovich U. S. TECHNOLOGY OF DEVELOPMENT OF SOCIO-CULTURAL COMPETENCE IN STUDENTS //Web of Scientist: International Scientific Research Journal. - 2021. - Т. 2. - №. 05. - С. 709-711.

4. Madxatovna U. G. Voltaire as Propagandist in Russian Enlightenment //International Journal of Development and Public Policy. - 2021. - Т. 1. - №. 5. - С. 294-296.

5. Madxatovna, U. G. (2021). Voltaire as Propagandist in Russian Enlightenment. International Journal of Development and Public Policy, 1(5), 294-296.

6. Усманова Г. М., Хужанова О. Т. LANGUAGE LEARNING GAMES IN FOREIGN LANGUAGE LESSONS //Актуальные научные исследования в современном мире. -2020. - №. 6-7. - С. 144-148.

7. Булекбаева, Екатерина Александровна, and Озода Таджиевна Хужанова. "АНАЛИЗ ПРОИЗВЕДЕНИЙ ШУКУРА ХОЛМИРЗАЕВА." MUNDARIJA/TABLE OF CONTENTS/СОДЕРЖАНИЕ (2022): 258.

8. Хужанова О. Т. Восточные названия тканей в памятниках русской деловой письменности XVI-XVIII веков (фарабат, лас, камка, зендень, киндяк, паф, атлас) //Вестник Челябинского государственного университета. - 2011. - №. 20. - С. 144-147.

9. Булекбаева Е. А., Хужанова О. Т. АНАЛИЗ ПРОИЗВЕДЕНИЙ ШУКУРА ХОЛМИРЗАЕВА //MUNDARIJA/TABLE OF CONTENTS/СОДЕРЖАНИЕ. - 2022. -С. 258.

10. ХУЖАНОВА, О. Т. (2019). О ФОНЕТИЧЕСКОЙ АДАПТАЦИИ НЕКОТОРЫХ ВОСТОЧНЫХ ЭКЗОТИЗМОВ В ТЕКСТАХ РУССКИХ ДИПЛОМАТИЧЕСКИХ ДОКУМЕНТОВ ХVI-XVШ ВВ. Иностранные языки в Узбекистане, (6), 50-62.

11. Rustamovna A. D. Technology Of Teaching Languages //JournalNX. - 2020. - С. 180-183.

12. Алаудинова Д. Theoretical approach of oral communication competency //Общество и инновации. - 2022. - Т. 3. - №. 3/S. - С. 147-151.

13. Rustamovna A. D., Xasanovna A. S. MODERN PEDAGOGICAL TECHNOLOGIES AS A MEANS OF IMPROVING THE QUALITY OF EDUCATION //Zbiór artykulów naukowych recenzowanych. - С. 176.

14. Алаудинова Д. Theoretical approach of oral communication competency //Общество и инновации. - 2022. - Т. 3. - №. 3/S. - С. 147-151.

15. Kuvanchieva M. D., Jumayev U. N., Alaudinova D. R. FEATURES OF LAND AS CAPITAL AND THE IMPACT AND MECHANISM OF AGRICULTURAL CAPITALIZATION //Научные горизонты. - 2019. - №. 12. - С. 52-56.

16. Alaudinova D. R., Mamatqulova N. X., Erdonova M. H. USE OF PHRASAL VERBS IN TESTS ON MEDICAL DISCIPLINES //ВЗАИМОДЕЙСТВИЕ НАУКИ И ОБЩЕСТВА: ПРОБЛЕМЫ И ПЕРСПЕКТИВЫ. - 2019. - С. 106-107.

17. Rustamovna A. D. Technology Of Teaching Languages //JournalNX. - 2020. - С. 180-183.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.