Научная статья на тему 'ИСАЖОН СУЛТОННИНГ «БОҚИЙ ДАРБАДАР» РОМАНИДА БАДИИЙ АСАР ТИЛИ МАСАЛАСИ'

ИСАЖОН СУЛТОННИНГ «БОҚИЙ ДАРБАДАР» РОМАНИДА БАДИИЙ АСАР ТИЛИ МАСАЛАСИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
452
73
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
роман / баддий асар тили / ёзувчи / маҳорат / маъно / мазмун / novel / fiction language / writer / skill / meaning / content

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гуландон Орзиқулова

Ушбу мақолада Исажон Султон қаламига мансуб бўлган “Боқий дарбадар” романи ёзилиш тили ҳақида фикр юритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISAJAN SULTAN'S LANGUAGE IN THE NOVEL "BOQIY DARBADAR"

This article discusses the language of writing the novel "Boqiy darbadar" by Isajon Sultan.

Текст научной работы на тему «ИСАЖОН СУЛТОННИНГ «БОҚИЙ ДАРБАДАР» РОМАНИДА БАДИИЙ АСАР ТИЛИ МАСАЛАСИ»

ИСАЖОН СУЛТОННИНГ «БОКИЙ ДАРБАДАР» РОМАНИДА БАДИИЙ

АСАР ТИЛИ МАСАЛАСИ

Гуландон Орзикулова

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти академик лицейи она тили

ва адабиёт фани укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Исажон Султон каламига мансуб булган "Бокий дарбадар" романи ёзилиш тили хакида фикр юритилган.

Калит сузлар: роман, баддий асар тили, ёзувчи, махорат, маъно, мазмун

ISAJAN SULTAN'S LANGUAGE IN THE NOVEL "BOQIY DARBADAR"

ABSTRACT

This article discusses the language of writing the novel "Boqiy darbadar" by Isajon Sultan.

Keywords: novel, fiction language, writer, skill, meaning, content

Бадиий адабиётга "суз санъати" дея таъриф берилади. Демак, сузни мохирона куллаш, уни гузал товланишлар, рангин кирралар билан бирга укувчига такдим этиш учун ёзувчидан катта махорат талаб этилади. Ёзувчи факат ёзмайди, балки тасвирлайди, ифода этади. Асар катига сингдирилган улкан маъно-мазмун бадиий юксак тасвирлансагина ижодкор уз муддаосига эришган хисобланади. Шу уринда филология фанлари доктори, профессор Козокбой Йулдошевнинг фикрларини келтириб утиш жоиз:

"Адабий образ суз кобигидан ташкарида мавжуд була олмайди. Тасвирланган оламнинг барча тафсиллари факат суз шаклидагина бадиий борликка айланади. Суз, тил бадиий адабиётни юзага келтирувчи асосий моя, ундаги образлиликнинг асосий ташувчисидир"1.

И.Султоннинг "Бокий дарбадар" романи оркали ифодаланган гоявий мазмун хам ёзувчининг бадиий махорати, эстетик дунёси ва индивидуал услубини белгилаб беради, десак адашмаган буламиз. Бу эса уз навбатида асарнинг бадиий тили оркали уз ифодасини топади. Романнинг тили нихоятда узига хос булиб, ёзувчи муаллиф тили ва персонажлар нутки оркали узининг фалсафий фикрларини укувчилар эътиборига хавола этади. Зеро, «... бадиий адабиёт бирламчи белгилар системаси саналувчи тил воситасида иккиламчи белгилар

1 КЙулдош, М.Йулдош. Бадиий тахдил асослари. - Т. -2016 й, 208-бет.

системасини - бадиий вокеликни ташкил килувчи образлар тизимини яратади»2. Рус адабиётшунос олими М.Горкий хам бадиий асар тили хакида шундай фикр юритади: «Адабиётнинг биринчи элементи - тилдир. Тил - адабиётнинг асосий

-5

куролидир, хаёт ходисалари фактлар билан бирга унинг материалидир»

Роман тилининг мукаммаллиги, ифоданинг гузал ва бетакрор эканлиги асарда акс этган муаллиф ва персонаж нутклари, турли лексик ресурслар ва бадиий-тасвирий воситаларнинг махорат билан кулланилганлигига боглик. Айникса, кахрамонлар характери, рухиятини очиб беришда персонаж нуткининг ахамияти бекиёс.

"Кахрамоннинг феъл-атворини унинг тили оркали очиш ёзувчидан чинакам суз санъаткори булишни, адабий тил ва жонли тил бойликларидан мохирона фойдаланишни талаб килади"4

Табиат манзаралари, вокеалар ривожи тасвирида эса ёзувчи, албатта, жилодор, ранг-баранг сузларга эхтиёж сезади. Акс холда, асар курук, саёз чикиб колиши хеч гап эмас. Бу тугрисида адабиётшунос олим Эркин Худойбердиев шундай дейди:

"Бадиий асардаги хар бир суз тасвирий восита хисобланиши мумкин, чунки у, албатта, мазкур асар мазмунини ифодалашга хизмат килади . Шунга кура, ёзувчилар вокеликдаги ходисаларни акс эттириш ва бахолаш учун зарур суз топа билишлари хамда уларни уз урнида куллаш ва улар воситасида кузда тутилган маънони тугри ифодалаш устида тинимсиз мехнат киладилар"5.

Бундай воситалардан бири синонимлар, яъни, маъно жихатидан бир-бирига якин, лекин бир хил хисобланмайдиган ходиса ва тушунчаларни ифодаловчи сузлардир. Бундай сузлардан мохирона фойдаланиш асар тилининг даражасини оширади ва ёзувчини такрорийликдан куткаради. Синонимлардан фойдаланиш, айникса, узбек адиблари учун ахамиятли булиб, бунинг боиси, узбек тили маънодош сузларга бой тил хисобланади.

Эътиборингизга Исажон Султоннинг "Бокий дарбадар" романида фойдаланилган синонимларга каратамиз. Биргина "бефойда" сузи маъносида муаллиф куйидаги сузларни куллайди:

Бехуда, бесамар, дарбадар, кераксиз, ахамияти йуц, хеч нарса.

Синонимларни матн асосида кузатамиз:

"Неки цилмасин, бари бехуда булиб чицаверган...

2 Д.Куронов, З.Мамажонов, М.Шералиева. Адабиётшунослик лугати. - Т. Академнашр, 2010 й. 52-бет.

3 М.Горький. Адабиёт хакида. - Т., Уздавнашр, 1962 йил. 239-240-бетлар.

4 P.Qodirov. Adabiy asarning tili. - T., Fan,1978. 333-bet.

5 Э.Худойбердиев. Адабиётшуносликка кириш. - Т., -2003 й, 123-бет.

Ba, acpiap 6yüu yuum kuCMamu ep W3uôa ^a^amsuua 6ecaMap öaüöumöaH u6opam 6yiu6 kölsch... HapcaiapHuHS xpamuiumu yaKuôasu yuKMamiapuHS aciuôa KepaKCU3, uyHKu a^ai Kßü KypuHuuôa 6yiMacuH, ai6amma emu6 Keiaôu..."6

ByHgaH TamKapu, "SoKufi" cy3u MatHocuga KynnaHunraH "MaHry, aSagufi" KaSu cy3napHu ëKu "maMon, en, maSaga, эпкнн, SypoH, SyxpoH", "thhhkch3, SomKapuS SynMac, FafipuuxT^pufi" KaSu Ba aHa KynnaS chhohhmhk KaropnapHu acapga KypumuMro MyMKuH. By cy3nap WKopuga TatKugnaHraHugeK, xycycufi MatHO Kuppanapura x,aM эгa. fflyHHHr ynyH 6y cy3napHuHr Supu ypHuga hkkhhhhchhh Kynnam Kyn xonarnapga ycnySufi FanronuKHu KemupuS nuKapumu MyMKHH.

fflyHHHrgeK, ë3yBnu acap MoSafiHuga aKCHMapoH Ba aHTOHuMnapgaH, x,aM ypuHnu ^ofiganaHraH:

"...Hapcaiapy yoôucaiapHu, ca6a6iapHuw HamiuicaiapHU, myôyaiapy xaKiiKamriapHii 6up-6upusa uupMammupu6 mawiasaHmu KypMaxncu3Mu? XaMMa Hapcacu sopam 6yiu6 KemaôusaH 6y ôyrnsa eywyôu $ohuü, aMMO pyyu 6okuü UHCOHHU w6opurnu 6uiaH a6aôuxmHu yaM ypa6 omaHrnu, yhuhs a6aôuxmôaH-ôa WKcaK 3KaHUHUW yammo MaHsyiuK yaM yHUHZ MayiyKu 3kchuhu KypManncu3Mu? 3h8 mipoîiiu .icnianuap ocmusa hupkuhlukhu nmupsaHUHU, 6eyxuoe HapcaLiapmas.

H

6aspuôa ajKoriiuGom.iapHU caKflasaHUHU KypMaxncu3Mu7 "

TyBOxu ôynraHHHrrogeK, Sup-Supura 3ug SynraH cy3napgaH x,aM MoxupoHa ^ofiganaHum acap TunuHHHr MyKaMMannamyBura Ba TatcupnaHnuruHuHr opramura xu3MaT Kunagu.

Пoэтнк HyTKHu W3ara KenrapyBHu энг acocufi TacBupufi BocuranapgaH Supu Sy KynuMnapgup. Cy3nap y3napu SungupraH MyafiaH MatHo-Ma3MyHgaH Tamrçapu aHa SomKa Typnu MatHonapga KynnaHunumu MyMKuH. ByHgafi xonar мa«:oзнfinнкнн w3ara KenTupagu Ba acap TunuHu aHaga cafiKannamrapagu. "KynuM Supop Hapca-xogucaHuHr amupuH MoxuaraHu, yHga MaB^yg пoэтнк Ma3MyH uMKOHuaTuHu w3ara

Q

nuKapumra xu3Mar Kunumu SunaH guKKarra nofiuKgup" . "BoKufi gapSagap" poMaHuga xaM KynuMnapHuHr y3ura xoc xonarara gyn KenaMro:

"...yiap 6up napna mynpoKy^yH 3Mac, 6y mynpoK^apôayHsaH ôoe-ôapaxmiapy 6aspuôasu Ma-bôamap yuyH 3Mac - aüHaH uy - umohhuhs ea MUliam pyxumiHP KypsoHu 6yi8aHu yuyH yaM woh maciuM KuisaHiap, ôe6 yüiaüMaH... EymyH ôyrn MayôyôiuK KopoHsyiusuôa 3kch, nyiy 6uë6oHôasu KuuuiapHuHS aKi Kynu humc ca6a6ôaH 6yHuaiap Kymu 3KaHusa yaüpamiaHaMaH...

Ha3apuMôa ôulumhuhs uiôu3iapu uy ep ocmu 6yioKiapusa 6osia6 KyüuisaHiaü, y3uica кypuüôuгaнôaü... "9

6 H.CynroH. Bokuh gapöagap. - T., -2011 fi, 11-12-6eTnap.

H.CynroH. Borçnfi gapSagap. - T., -2011 fi, 66-SeT.

K^.Hyggom, M.Hyngom. Baguufi Taxgnn acocnapu. T. -2016 fi, 213-SeT.

H.CynroH. BoKufi gapSagap.T. -2011 fi, 49-50-SeTnap.

Ёзувчи кучимлардан узи тасвирлаётган нарса-ходисанинг асосий томонига укувчининг диккат-эътиборини каратиш максадида фойдаланади. Аслида имон ва рухиятнинг хеч кандай кургони йук. Лекин кучма маънода Ватан инсоният негизининг химоячиси, унинг маънавий кургони хисобланади. Ёки дилнинг, кунгилнинг илдизлари булмайди, факат кучма маънодагина кунгил тубидаги рухият ва инсонийлик подевори хисобланган самимий туйгулар ва кечинмалар илдиз вазифасини уташи мумкин.

Навбатдаги тасвирий восита сифатида кучимнинг бир куриниши хисобланган жонлантиришни олишимиз мумкин. Яъни, бунда ёзувчи асарнинг таъсир кучини, эстетик жозибасини ошириш максадида жонсиз предметларга жонли мавжудотларга хос хусусиятларни кучириб тасвирлайди. Бундай холатни хам мазкур асар давомида куплаб учратишимиз мумкин. Романнинг "Ибтидо" деб номланган бошлангич кисмининг узидаёк бир неча жонлантириш воситаси намуналарига дуч келамиз:

"... Жазиранинг топ-тоза мовий осмонида бир парча ок булут сузмокда

эди...

Сахронинг кургок шамоли хозир уни эутиётлик билан суриб бормокда

эди..."10

Булутларнинг сузиши ёки шамолнинг булутни суриб бориши холатининг акс эттирилиши тасвир жозибасининг ортишига, пейзажнинг мукаммаллашишига хизмат килган.

Асар кахрамони Профессор Зиёнинг бурон бошланиши вактида кунглида пайдо булган хавотир ва рухият тасвирида хам жонлантиришнинг узига хос намуналари муаллиф тилидан бенихоя гузал ва бетакрор ифодаланган:

"Бу - зайриихтиёрий хавотир эди. Теваракдаги оддий ходисаларнинг уз низомидан хиёлгина четга чикиши киши кунглида аклга итоат килмайдиган хиссиётларни ва куркувларни бино килар, онг харчанд уринмасин, юрак япрокдай дир-дир титрашини куймасди..."11

Гувохи булганимиздек, бадиий-тасвирий воситалардан фойдаланиш жараёнида асарнинг нечоглик киммат касб этаётганлиги кишини хайратга солади. Сузнинг кудрати куз олдимизда гавдаланади:

"Ёзувчи учун суз хам курол, хам буёк, хам соз, хам товуш, хам муйкалам вазифасини бажаради, яъни суз мохир ёзувчилар кулида образли фикрлаш, гузал поэтик манзаралар чизиш учун ажиб восита булиб хизмат килади"12.

Бадиий-тасвирий воситалардан яна бири эпитетдир. Мазкур воситанинг мукобил номи сифатлаш булиб, бу восита оркали бирор нарса-ходиса ёки шахсга нисбатан ёзувчи томонидан махсус белги берилиб, у, албатта, кучма маънода

10 И.Султон. Бокий дарбадар.Т. -2011 й, 5-бет.

11 И.Султон. Бокий дарбадар.Т. -2011 й, 84-бет.

12 У.Косимов, М.Жураев. Ижодни англаш йулида. Т. -2015 й, 161-бет.

Uzbekistan www.scientificprogress.uz

Page 449

I

булади ва шу жихати билан оддий аникдовчилардан фаркланади. Эпитет сифатида деярли барча суз туркумлариддан фойдаланиш мумкин, лекин асосан, сифатлар етакчи мавкега эга. "Бокий дарбадар" романидаги "Шахри Хдйбар" дея номланган кисмида бир канча эпитетларга гувох буламиз. Дархакикат, асарнинг сарлавхасида хам ёзувчи эпитет куллайди, яъни инсонга нисбатан "бокий" ва "дарбадар" сифатларини бериб, Олий Хдкдкатга карши чикканларга нисбатан мангу бесамар хаёт насиб этажагини мажозий маънода китобхонларга уктиради, хаётнинг бош мезони -мазмунли хаёт кечиришдан жудолик инсон учун энг аянч кисмат эканлиги романда очиб берилади. Энди эса навбатдаги сифатлашларга эътибор каратамиз:

"Саратоннинг цизгиш, яллтланувчи жазирама осмонида гоу-гоу жонзотларни умидлантириб, оц ва кулранг булутлар адашиб келиб цолади. Кум аро униб чиццану ипдай уолида сарзайиб-цувраган гиёулар олов эпкинида уилпиллайди.

Беш йилдирки, бу сауро барханлари аро бир тадцицотчи афсонавий мангулик шаурини излаб кунутказади...

13

...Лекин бу воцеа менинг сокин уаётимни остин-устин цилиб юборди..."

Осмонга нисбатан "яллигланувчи" ёки шамолга берилган "олов" сифатлашлари, албатта, одатий аникдовчилардан фаркли. Чунки бу ерда юкорида айтиб утилганидек, мажозийлик бор.

Махсус тасвирий воситалардан яна бири риторик сурокдир. Бу усул хам китобхон эътиборини асарга янада жалб килиш, унинг хиссиётини ва асар пафосини кучайтириш учун ажойиб воситалардан биридир. Риторик сурок гапнинг оддий суроклардан фарки хам ундаги хаяжон ва охангнинг кутилмаган тусда берилишидадир. Бунда сурок учун жавоб талаб килинмайди, балки китобхоннинг бутун диккат-эътибори муайян ходисага жиддий тарзда йуналтирилади ва муаллиф хиссиёти укувчига юктирилади. "Бокий дарбадар" романида кулланилган риторик суроклар, бошка асарлардан фаркли уларок, фалсафий ва мажозий мазмунга эга. Асардаги риторик суроклар купрок бош кахрамон тилидан берилади. "Мангу дарбадарнинг кайтиши" пъесаси вактида сахнада пайдо булган чинакам "Бокий дарбадар" инсонларга карата шундай нутк ирод этади:

"Сиз Тангри таолонинг жазоси нима еканини цайдан билацолдингиз? Оловда ёниш деган нарсани фацатгина узингиз таом пишириб-исинадиган олов деб уйладингизу У сизнинг гуноуларингизни туксин деб яратгани касалликларнинг бири боис иситма хуруж цилганида, сиз билган оловдан кура фарцли табиатга эга бошца бир олов ич-ичингизни ёндираётганлигига шоуид булатуриб шундай деяпсизми?

13 И.Султон. Бокий дарбадар.Т. -2011 й, 57-62-бетлар.

Сиз Тангри таолонинг лаънати нима эканини кайдан билаколдингизки, тоглару сувларни, самолару ер остини зир-зир титратадиган бу сузни менга кулладингиз? Айшу сафо ичида, май хилватларида, Тангрим яратган сулим богларда сархуш булиб аганаб ётган холингизда, кайга бош урарини билмай юрган, аммо сиздан кура купрок нарсани биладиган бир бечорани бундай дейишга кандай хаддингиз сигди? Тилингиз кандай айланди? Дилингиз кандай кабул килди?.."14

Кахрамон тилидан берилган, кучли хаяжонга эга мазкур суроклар укувчини уйга толдирмай куймайди. Инсоннинг Яратган ва унинг иродаси олдида накадар ожизу нотавон эканлиги, унинг бандаларига нисбатан хукм чикариш, хаттоки улар хакида фикр билдириш, бахолаш хам нечоглик мушкул эканлиги хакида суз кетади. Бундан ташкари, асарнинг айни мана шу кисмида кахрамон тилидан узига хос риторик хитоблар хам берилади:

"...Мен Парвардигоримнинг имонли бир бандасиман!...

Аммо сиз мени, Азозилдан хам малъунроксан, дебмаломат килдингиз!...

Аслида мен - щёматда олиши керак булган жазонинг бир кисмини шу дунёда олганлардан биттасиман, холос!...

Мен Парвардигоримдан, сиздангина панох беришини сурашдан бошка суз демайман. У кисматимга шуни битибдими, истасам хам, истамасам хам-албатта шундай булади!..."15

Поэтик синтаксисга хос булган мазкур унсурлар, биринчи навбатда, асар мазмунини очишга хизмат килган булса, яна бир томондан, асарнинг пафосини кучайтиради.

Романнинг баъзи бир уринларида эса перифраз воситасидан жуда унумли фойдаланилади. Бу тасвирий восита оркали ёзувчи бирон нарса-ходиса ёки шахс номини айнан келтирмасдан, балки бошка ном билан атайди ва унга ишора килади. Бу эса тасвирланаётган нарса-ходисанинг мантикий ургу олаётганлигидан далолат беради. Романдаги "Авлод" дея ном олган кисм Профессор Зиёнинг угли томонидан отасига битилган мактуби булиб, ушбу хат оркали берилган персонаж нутки нихоятда мукаммал ва таъсирлидир. Шу уринда угил уз фалсафий фикрларини ифодалар экан, перифразлардан хам самарали фойдаланади:

"...Чунки, хамма ерда кузга куринмас Искандар девори бор. Унинг ортидаги фозиллар шахри, ундаги нафис мажлислар факат шу ерда усиб-унган, шу маданият булогидан конган одамгагина намоён булади"16.

Бу ерда "Искандар девори" аслида маънавий кургон, маънавий мухофаза булиб, кахрамон тасвирлаётган мамлакат айнан шундай кучли мухофазаланган

14 И.Султон. Бокий дарбадар.Т. -2011 й, 68-бет.

15 И.Султон. Бокий дарбадар.Т. -2011 й, 66-68-бетлар.

16 И.Султон. Бокий дарбадар.Т. -2011 й, 48-бет.

Uzbekistan www.scientificprogress.uz

Page 451

I

хисобланади. "Фозиллар шахри" уз номи билан Фаробийнинг "Фозил одамлар шахри" асарига ишора булиб, бу ерда ёзувчи юксак маънавиятли, хурфикр инсонлар мамлакатига имо килади. "Нафис мажлислар" эса маърифат пешволари сухбатига, худди шунингдек, хазрат Навоийнинг "Мажолис ун-нафоис" асарига бевосита алокадор.

Шунингдек, асарда куплаб неологизм ва профессионализмлар хам учрайди. Инсонни такомиллаштириш марказида булиб утган Халкаро анжуманда персонажлар нутки оркали бир катор неологизм ва айни бир вактда профессионализм сифатида келган воситаларни учратамиз. Негаки бу атамалар генетика сохасига оид булиб, тилимизга якинда узлаштирилган хисобланади. DNA(Deoxyribose Nucleic Acid, яъни дезоксирибонуклеин кислота), эвтаназия, ген, комбинация, геном, эмбрион, регенерация, клонлаштириш, сунъий урчитиш ва б.

Юкоридаги сузларни матн асосида кузатамиз:

"... Анжуманда инсон генетикаси ва рууияти борасида донги кетган энг машуур олимлар иштирок этаётган булса-да, нутцлар уамда уисоботлар жуда суст бормоцда, салцин залда кенг-цулай оромкурсиларда утирган илм аули нурланишларнинг уамда янги технологияларнинг одам генига ва эмбрионига таъсири уацидаги узундан-узоц нутцларни анчайин зерикиш билан тингламоцда эдилар...

- Туртинчи халца DNA урамларига утказилган таъсирлар натижасида у нурланишларга чидамли булиб дунёга келди. Бу геномнинг нуцсони - у кур..."

Бундан ташкари, асарда факат неологизм сифатида катнашган куплаб сузларни хам кузатамиз:

Профессор, лайнер, салон, стюардесса, Пи-Ар, монитор, премьера ва хк.

Бу каби тилимизга эндигина узлашган ва муомалага киритилган сузларнинг бадиий асар тилида кулланилиши, албатта, ижобий хол.

"Умумтилдаги янги сузлар хаётда янги тушунча ва ходисалар пайдо булгани учун

18

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

уларнинг тилдаги ифодасини бериш эхтиёжи натижасида юзага келади" . Шунинг учун бу каби сузлар поэтик нутк савиясини туширмасдан, балки умулексикамизни янади яхши узлаштиришимиз учун хам кумак беради. Укувчилар интеллекти ва салохиятини оширади.

Хулоса килиб айтганда, бадиий асарнинг канчалик мукаммал ва эстетик таъсирчан булиши асар гоявий мазмунининг кай тил билан берилишига бевосита боглик. Исажон Султоннинг "Бокий дарбадар" романида кулланилган бадиий асар тили узининг жонлилиги, бетакрорлиги ва уринлилиги билан асардаги шакл ва мазмун мутаносиблигига катта хисса кушган. Муаллиф тили, персонажлар нутки

17 И.Султон. Бокий дарбадар. - Т., -2011 й., 31-бет.

18 К^.Йулдош, М.Йулдош. Бадиий тадлил асослари. - Т., -2016 й., 210-бет.

ва тасвир воситалари хам образли тарзда гузал ифодаланган. Шу билан бир каторда, асардаги рухият масаласининиг янада чукуррок англанилишига замин хозирлаган, десак муболага булмайди.

REFERENCES

1. КЙулдош, М.Йулдош. Бадиий тахлил асослари. - Т. -2016 й, 208-бет.

2. ДДуронов, З.Мамажонов, М.Шералиева. Адабиётшунослик лугати. - Т. Академнашр, 2010 й. 52-бет.

3. М.Горький. Адабиёт хакида. - Т., Уздавнашр, 1962 йил. 239-240-бетлар.

4. P.Qodirov. Adabiy asarning tili. - T., Fan,1978. 333-bet.

5. Э.Худойбердиев. Адабиётшуносликка кириш. - Т., -2003 й, 123-бет.

6. Косимов, М.Жураев. Ижодни англаш йулида. Т. -2015 й, 161-бет.

7. И.Султон. Бокий дарбадар.Т. -2011 й, 49-50-бетлар.

8. Шайхисламов, Н. (2021). ИЗУЧЕНИЕ ФРАЗЕОЛОГИЗМОВ С ИМЕНАМИ ЧИСЛИТЕЛЬНЫМИ. The 21st Century Skills for Professional Activity,(8), 69-73.

9. Шайхисламов, Н., & Норбоева, Д. (2021). ПЕДАГОГИК ТАЪЛИМ КЛАСТЕРИ-ЗАМОНАВИЙ ТАЪЛИМ АСОСИ. Pedagogik ta'lim klasteri: muammo vayechimlar,(1), 350-354.

10. Шайхисламов, Н. (2021). ИШ ЮРИТИШ ХУЖЖАТЛАРИДАГИ КОЛИПЛАШГАН СУЗ БИРИКМАЛАРИНИНГ ИЛМИЙ-НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ. The 21st Century Skills for Professional Activity, (7), 60-63.

11. Shaykhislamov, N. (2021). THE DIRECTION OF MODERN LINGUISTICS THE CONCEPT OF COGNITIVE LINGUISTICS. Scientific progress, 2(2), 1641-1646.

12. Шайхисламов, Н. (2020). Укувчиларнинг нуткий компетенцияларни ривожлантиришда нуткнинг илмий-назарий изохи. Science and Education, 1(5).

13. Шайхисламов, Н. (2021). ДУНЁ ТИЛЛАРИНИНГ МОРФОЛОГИК (ТИПОЛОГИК) ТАСНИФИ. Scientific progress, 2(4), 961-965.

14. Shayxislamov, N. (2021). ONA TILI FANINI O'QITISHDA INTERFAOL USULLARDAN FOYDALANISHNING SAMARASI. The 21st Century Skills for Professional Activity, (9), 23-25.

15. Shayxislamov, N. (2021). ONA TILI FANINI O 'QITISHDA INNOVATSION VA PEDAGOGIK TEXNOLOGIYALARNING O 'RNI VA VAZIFALARI. Scientific progress, 2(3), 933-937.

16. Shaykhislamov, N. (2021). IMPROVING B1 LEVEL LEARNER'S VOCABULARY COMPETENCE. Ilm-fan va ta'limni rivojlantirish: imkoniyat va tendensiyalar,(1), 37-39.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.