Научная статья на тему 'ИНВАЗИВ ЎСИМЛИК AMORPHA FRUTICOSA L. НИНГ БИОЭКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ ВА КЎПАЙТИРИШ УСУЛЛАРИ'

ИНВАЗИВ ЎСИМЛИК AMORPHA FRUTICOSA L. НИНГ БИОЭКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ ВА КЎПАЙТИРИШ УСУЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

82
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
бутасимон аморфа / вегетатив кўпайтириш / корневин / қаламча / ўсиш ва ривожланиш

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — A. A. Мелиқўзиев, Д. А. Ергешев, Т. Х. Махкамов

Amorpha fruticosa L. нинг стимулятор билан ишлов берилган қаламчалари 19 февралда экилди. Куртакларнинг шишиши ва қаламчалардаги биринчи баргларнинг кўриниши 15 мартда қайд этилди. Назоратда бу ўзгаришлар 24 мартда қайд этилди. Март ва апрел ойларида қаламчаларнинг жадал ўсиши кузатилиб, ўсиш 15-20 см ни ташкил этди. Қаламчаларни илдиз олиши стимулятор билан ишлов берилган вариантда 85% ни, назорат вариантида 58% ни намоѐн этди

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИНВАЗИВ ЎСИМЛИК AMORPHA FRUTICOSA L. НИНГ БИОЭКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ ВА КЎПАЙТИРИШ УСУЛЛАРИ»

ИНВАЗИВ УСИМЛИК AMORPHA FRUTICOSA L. НИНГ БИОЭКОЛОГИК ХУСУСИЯТЛАРИ ВА КУПАЙТИРИШ УСУЛЛАРИ

A. A. Мели^узиев

Тошкент давлат аграр университети магистранти

Д. А. Ергешев

Тошкент давлат аграр университети магистранти

Т. Х. Махкамов

Тошкент давлат аграр университети доценти Abdullameliquziev3349791@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Amorpha fruticosa L. нинг стимулятор билан ишлов берилган каламчалари 19 февралда экилди. Куртакларнинг шишиши ва каламчалардаги биринчи баргларнинг куриниши 15 мартда кайд этилди. Назоратда бу узгаришлар 24 мартда кайд этилди. Март ва апрел ойларида каламчаларнинг жадал усиши кузатилиб, усиш 15-20 см ни ташкил этди. К,аламчаларни илдиз олиши стимулятор билан ишлов берилган вариантда 85% ни, назорат вариантида 58% ни намоён этди.

Калит сузлар: бутасимон аморфа, вегетатив купайтириш, корневин, каламча, усиш ва ривожланиш.

ABSTRACT

Stimulant-treated cuttings of Amorpha fruticosa L. were planted on February 19. The swelling of the buds and the appearance of the first leaves on the cuttings were recorded on March 15. These changes were noted in the control on March 24. In March and April, rapid growth of cuttings was observed, the growth was 15-20 cm. Rooting of cuttings showed 85% in the stimulant-treated and 58% in the control.

Keywords: false indigo, vegetative reproduction, cornevin, cutting, growth and development.

КИРИШ

Агроурмон плантациялари табиатни мухофаза килиш комплексининг энг мустахкам ва баркарор таркибий кисмларидан бири ва агроландшафтнинг асосидир. Улар

July, 2022

168

кушни кишлок хужалиги худудларида хосилдорликни ошириш учун микроиклимни яхшилаш функцияларини бажаради. Х,имоя зоналарининг самарадорлиги ва плантацияларнинг баркарорлиги махаллий табиий шароитларга мос дарахт ва бута усимликларининг турларини туFри танлашга боFлик [1].

Минтаканинг иклим ва тупрок ресурсларининг имкониятлари дарахт ва буталар асотиментини сезиларли даражада кенгайтириш имконини беради. Ушбу ботаник-географик худуднинг плантацияларига истикболли интродуцетларни жорий этиш нафакат биохилма-хилликка, балки урмон мелиорацияси ва кукаламзорлаштириш ишларининг самарадорлиги ва эстетик кийматини оширишга хам хизмат килади [2].

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Amorpha L. туркуми (Fabaceae Lindl.) юкорига йуналган майин шох-шаббали, барг тукувчи буталарни бирлаштиради. Туркум Шимолий Америкада табиий равишда усадиган 16 турни уз ичига олади. Турнинг диапазони Канаданинг Fарбий худудларини, Кушма Штатларнинг деярли бутун худудини ва Мексиканинг шимолий худудларини камраб олади (1-расм) [3].

fit-

■ Native ■ Introduced

1-расм. Amorpha L. турларининг таркалиш харитаси: яшил рангда табиий ареали, сиёхрангда интродукция килинган худудлар келтирилган

Amorpha L. турларининг буйларини баланд ёки пастлиги усаётган худуднинг иклим шароитларига боFлик булиб, турли шароитда турличадир. Барглари мураккаб токпатсимон, куп сонли япроклари юкоридан тук яшил, остидан эса очрок. Тупгуллари йирик, новдаларининг охирида тупланган. Гуллаш вакти кечрок ва даври узокрок.

July, 2022

169

Мевалари киска, очилмайдиган, жигарранг дуккак, кузнинг урталарида пишиб, бахоргача бутадан тушиб кетмайди. Илдиз тизими кучли, яхши тарвакайлаб кетган.

Amorpha fruticosa L. - дунёнинг купгина мамлакатларида интродукция килинган манзарали, доривор ва урмон хосил килувчи усимлик булиб, ватани шимолий Америка хисобланади [2, 3, 4]. Асосан шахарларни кукаламзорлаштириш ва йул четлари кияликларини химоя килиш ишларида кенг фойдаланиладиган юкори манзарали кийматга эга булган усимликдир. Бундан ташкари A. fruticosa дориворлик хусусиятига хам эга булиб, уруFларида цитотоксик ротеноид гликозидлар, антибактериал ва ситотоксик фенолик метоболит хусусиятлари мавжуд. A. fruticosa барглари иситма, куйишлар, йирингли карбункул ва экземани даволаш учун ишлатиладиган анъанавий хитой тиббиётининг бир воситасидир. A. fruticosa курFOкчил шароитга чидамли, лекин у купрок дарё кирFOклари ва йуллар буйларида хамда сув босган урмонларнинг чеккаларида учраб, хаттоки тасодифий сув тошкинларига хам чидамли [5]. Турли хил яшаш шароитларига юкори бардошлилик ва кучли купайиш кобилияти A. fruticosa ни махаллий диапазонидан ташкарида тажавускор инвазивлик хатти-харакатларига асос булади [5]. Хрзирги кунда Узбекистоннинг инвазив флорасини ташкил этган хар бир турни эколого-фитоценотик холати урганилиб, уларга инвазивлик даражаси буйича бахо берилмокда [6-9]. Шу билан бирга интродуцент усимликларнинг биоэкологик хусусиятлари урганилмокда [10-14].

Глирофам препарати таркибига кирган фрутицин глюкозиди A. fruticosa мевасидан ажратиб олиниб, табобатда кардиотоник, антисклеротик дори сифатида кулланилади. Бу дорига булган талабни кондириш учун аморфа хом ашёсини етарли микдорда булиши хамда унга булган ехтиёжни кондириш максадида A. fruticosa ни интродукция шароитида купайтириш усуллари урганилди.

Amorpha L. турлари АК,Ш да 1724-йилдан бошлаб маданийлаштирилган. МДХ, давлатларида эса унинг 9 та тури интродукция килинган. Amorpha L. туркум вакиллари узларининг биологик хусусиятларига биноан ер юзининг турли экологик шароитларида: жазирама чулларда, урмонларда, хаттоки денгиз сатхидан 800-1500 м баландликдаги тоFларда хам усишга мослашган. Хозирги вактда Amorpha L. турлари Шимолий Америка китъасидан бошлаб Европа мамлакатлари, Киев, Минск, Воронеж, Санкт-Петербург, Алмати, Ашхабод, Нукус, Тошкент каби шахарларнинг боF ва хиёбонларида манзарали усимликлар сифатида экиб

July, 2022

170

устирилмокда. Amorpha L. туркум вакиллари ичида энг куп таркалгани A. fruticosa тури булиб, Приморе улкаларининг тоFли станцияларида, Урал, Балхаш ботаника боFларида интродукция килинган, совук иклим шароитида ер устки кисмини совукдан зарарланишига карамасдан, вегетацияси давомида усиб, гуллаб мевалар хосил килган [15-18].

Демак, урмон хужаликларини кенгайтиришда ва уларнинг коллекциясини дарахт ва бута усимликлари билан бойитишда A. fruticosa асосий манба хисобланади. УруFи ва меваларидан ажратиб олинган аморфин гликозиди ошкозон-ичак касалликларини даволашда, кон кетишини олдини олишда, юрак фаолиятини яхшилашда ишлатилиши билан бир каторда, марказий нерв системасини кУзFатувчи хамда организмда моддалар алмашинувини фаоллаштирувчи восита сифатида хам катта ахамиятга эга [19-22].

Amorpha L. турлари юкори даражада асал шира берувчи, эфир мойли усимликлар булиб, гулларидан ажратиб олинадиган хушбуй эфир мойлари парфюмерия саноатида кулланилса, меваси ва уруFларидан ажратиб олинган аморфин мойидан каттик. совун хамда глицерин махсулотларини ишлаб чикаришда фойдаланилади [23-24].

Булардан ташкари Amorpha L. турларидан ажратиб олинган тиббий эфир мойлари антисептик восита сифатида ялл^ланган тери атрофини зарарсизлантириш, зараркунанда хашаротларга карши курашишда ишлатилади [25].

Amorpha L. туркумининг купгина турларида дориворлик хусусиятлар мужассамлашганлиги туфайли, доривор усимликлар хакидаги адабиётлар, атласлар. кулланмалар ва фармакогнозия маълумотномаларида асосий усимликлар сифатида кайд этилган [26-28].

Amorpha L. турларининг табобатда ва халк хужалигининг турли тармокларида ишлатилишини хисобга олиб, УзР ФА ботаника боFига 1949 йилда туркумнинг 8 та тури интродукция килинган [5]. Аммо уларнинг морфогенези, купайтириш ва етиштириш йуллари хакида етарлича маълумотлар йук.

Тадкикот объекти Fabaceae Lindl. оиласига мансуб Amorpha fruticosa L. - Бутасимон аморфа.

Эксперимент учун усимликнинг каламчалари Тошкент ботаника боFи Доривор усимликлар коллекциясидан 2021 йилда (тахминан) олинди. Тажрибалар Тошкент шароитида (Тошкент ботаника боFи ва Тошкент давлат аграр университети хузуридаги ахборот

July, 2022

171

мaслax,aт мaркaзи "EXTENSION CENTER" ДУК xудудлaридa) олиб борилди (2-рaсм).

2-rasm. Дала тажриба ишлари олиб борилаётган жараён Усимликни каламчаларидан купайтиришда "Корневин" стимуляторидан фойдаланилди.

Кузатувлар давомида вегетатив даврлар кайд этилди. Вегетатив даврида ыаламчаларда куртакларнинг йириклашиву, усишнинг бошланиши, фаол усиши, баргларнинг пайдо булиши, улчами ва тукилиши, илдизнинг пайдо булиши, улчами ва сони кузатилиб борилди.

ОЛИН^Н НAТИЖAЛAР BA УЛAРНИНГ ТA^ЛИЛИ

Amorpha fruticosa L. нинг стимулятор билaн ишлов берилган кaлaмчaлaри 19 феврaлдa экилди. Kуртaклaрнинг шишиши вa кaлaмчaлaрдaги биринчи бaрглaрнинг куриниши 15 мaртдa ^йд этилди. Нaзорaтдa бу yзгaришлaр 24 мaртдa ^йд этилди. Усиши бyйичa кузaтишлaр шуни кyрсaтдики, мaрт вa aпрел ойлaридa энг raira ойлик усиш ^йд этилди, бу ойгар учун усиш 15-20 см ни тaшкил этди. K,aлaмчaлaрни илдиз олиши 2-мaй x^arara стимуляторли вaриaнтдa 85% кyрсaткични (3-рaсм), нaзорaт вaриaнтидa 58% кyрсaткични нaмоëн этди.

July, 2022

1l2

3-pacM. Hngro OTraH KanaMHaHHHr KypuHumu

Man oHrapuga ypTana ycum 5-10 cm hh TamKHH этgн. Htoh OHuga KanaMHarapHHHr H^gH3^apn öfoh^h KypTaKnapra эгa öyrnö, ycum MHHHMan HaTH^aHH KypcaTgu. Ycum MaBcyMHHHHr oxupuga KanaMHa.rapHHHr ypTana öaraHg^HrH 35 cm этgн. Hngro.rapHHHr y3yH.mrH ypTana 18 cm hh TamKHH этgн. Ey KypcaTKHH^ap Ha3opaT Bapuamuga moc paBumga 23 cm Ba 13 cm hh TamKHH этgн.

Hngro OTraH KanaMHanapHH Typ^u nyKyp^HKnapga (KanaMHanapHH ungro onam xo^aTura Kapaö) Tynrap opacuHu 25 cm ga kh^hö 60 cm araraapra экн.gцн.

XYtfOCA

Xyroca kh^hö myHH aHTum MyMKHHKu öyracuMOH aMop^aHH KanaMHanapugaH Kynamupum um^apuga CTHMyraTop.rapgaH ^oñganaHum roKopu HaTH^a öepagu. Ychmhhkhh KanaMHacugaH KynaHTupum HaTH^acuga reHepaTHB ^a3ara yTumu gacraaÖKH nannapga Ky3amnHÖ, öy ycuM^HKHu ryn Ba ypyF xoMamecuHH Te3poK eTumTupum hmkohhhh apaTagu.

July, 2022

173

REFERENCES

1. Rubsov, L.I. (1977). Dolgovechnost kustarnikov. Derevya i kustarniki v landshaftnoy arxitekture. -Kiev: Naukova Dumka. - S. 125-127.

2. Rehder, A. (1949). Manual of cultivated thus and shrubs Hardy in North America. -New York:The Macmillan Company. P.504-507.

3. POWO. (2022). Plants of the world online. Facilitated by the Royal Botanic Gardens, Kew. [WWW Document].

4. Gorshkova, S.G. (1945). Rod Amorpha L. Flora SSSR. T. 11.-M.-L.:ANSSSR. S.302.

5. Kravchenko, A.K. Vidi Amorpha L. botanicheskogo sada i ix biologicheskie osobennosi. Itroduksiya i akklimatizatsiya rasteniy, 1: 213-223.

6. Жумабоев, Г.Ш. & Махкамов, Т.Х. (2022). Инвазив усимлик-Испан мингбоши (Vaccaria hispanica (Mill.) Rauschert) ни маданийлаштириш истикболлари ва ypyF унувчанлиги. ГулДУ ахборотномаси, 1: 17-23.

7. Абдубоева, Н.Т. & Махкамов Т.Х. (2022). Solanaceae Juss. oilasining invaziv turlari ro'yhati va Solanum sisymbriifolium Lam. ning foydali hususiyatlari. "Экология ва атроф мууитни му^офаза цилиш уамда биотехнологиянинг замонавий муаммолари" номли халцаро илмий-амалий анжуман. Тошкент, 1516 июн.

8. Гаффоров, Ю.Ш., Норимова, Г.К. & Махкамов Т.Х. (2022). Узбекистонда таркалган инвазив Fумай (Sorghum halepense) микобиотасининг экологик хусусиятлари. "Экология ва атроф мууитни му^офаза цилиш уамда биотехнологиянинг замонавий муаммолари" номли халцаро илмий-амалий анжуман. Тошкент, 15-16 июнь.

9. Махкамов, Т.Х. & Душабоева, С.О. (2021). Адвентив усимликларнинг инвазивлик макомини аниклаш: Bidens L. туркуми мисолида. ГулДУ ахборотномаси, 4: 9-15.

10. Sotiboldieva, D. I., & Mahkamov, T. X. (2020). Component Composition of Essential Oils Curcuma longa L. (Zingiberaceae) Introduced in Uzbekistan. American Journal of Plant Sciences, 11(8): 1247-1253.

11. Сотиболдиева, Д., Махкамов, Т. Х., & Дусчанова, Г. М. (2019). Анатомо-гистологическое строение корневища Curcuma longa L.(сем. Zingiberaceae) в условиях интродукции). НамДУ илмий хабарномаси, 1: 54-59.

12. Тухтаев, Б. Ё., Махкамов, Т. Х., Тулаганов, А. А., Маматкаримов, А. И., Махмудов, А. В., & Аллаяров, М. У. (2015). Доривор ва озукабоп усимликлар плантацияларини ташкил килиш ва хом ашёсини тайёрлаш буйича йурикнома.

July, 2022

1l4

13. Yuldasheva, N. E., Aminova, M. & Maxkamov, T.X. (2022). Albuca bracteata-hind piyozini etishtirish usullari va shifobahshlik xususiyatlari. Academic research in educational sciences, 3(2), 376-384.

14. Сотиболдиева, Д. И. & Махкамов, Т.Х. (2018). Анатомическое строение листа Curcuma longa l.^m. Zingiberaceae) в условиях интродукции.

15. Rusanov, F.N. (1995). Severoamerikanskie derev'ya i kustarniki. Derev'ya i kustarniki Botanicheskogo sada AN UzSSR, 1: 51-52.

16. Gurskiy, A.V.i dr . (1953). Osnovnie itogi introduktsiy rasteniy v Pamirskom botanicheskom sadu. Tr.-Stalinabad, 16: 41-53

17. Gurskiy, A.V. (1957). Spisok vidov derev'ev i kustarnikov, imeyushixsiya v nasajdeniya v SSSR. Osnovie itogi i introduksii drevesnix rastenii v SSSR.-M.-L.:AN SSSR. - S.254-256.

18. Konovalov,N.A. & Luganskiy, N.A. (1967). Listvennie kustarniki. Derev'ya i kustarniki dlya ozeleneniya gorodov Urala. Sverdlovsk:Sredne-Uralskoe knijnoe izd-vo. - S.102-103-185.

19. Fokina, A.V. (1963). K farmokologii amorfina. Materiali 8-y nauch .konf .Moskovskoy vet .akademiipo farmokologi. Tez dokl.-Moskva. - S. 47-48.

20. Turova, A.D. (1967). Amorpha L. Amorfa kustarnikovaya. Lekarstvennie rasteniya SSSR i ixprimenenie. - M.: Meditsina. - S. 318-319.

21. Gammerman, A.F. i dr. (1976). Lekarstvennie rasteniya. - M.: Vissh.shkola. - S.

22. Xalmatov, X.X. i dr. (1998). Lekarstvennie rasteniya Sentralnoy Azii. -Tashkent: Ibn Sino. - S. 33.

23. Vikov, V.P. (1939). Amorfa i yego razvedenie. Lesnoe xoz-vo, 3: 20-23.

24. Gluxov, M.M. (1955). A. fruticosa L. Medonosnie rasteniya. - M.:. Gos. Izd-vo. Selskoxoz. literaturi. S. 342.

25. Vasin, A.N. (1950). Insektisidnoe svoystva rasteniy Amorfi. Priroda, 7: S. 66-67.

26. Rubsov, L.I. (1974). Rod Amorfa-Amorpha L. Dereviya i kustarniki. - Kiev: Naukova Dumka. - S. 301-318.

27. Nesterovich, N.D. (1982). Introduksionnie rayoni i drevesnie rasteniya dlya zelenogo stroitelstvo v Belorusskoy SSR. - Minsk: Nauka i texnika. - S. 22-25.

28. Kosev, P.A. (2000). Amorpha L. polukustarnikovaya. Polniy spravochnik lekarstvennix rasteniy. - M.: EKSMO-Press. - S. 76.

312-313.

July, 2022

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.