Научная статья на тему 'ИХТИСОСЛАШГАН МАКТАБ АДАБИЁТ ДАРСЛАРИДА ЁЗУВЧИЛАРНИНГ ТАРЖИМАИ ҲОЛИНИ ЎРГАНИШДА ИЛМИЙ-МЕТОДИК ЁНДАШУВЛАР'

ИХТИСОСЛАШГАН МАКТАБ АДАБИЁТ ДАРСЛАРИДА ЁЗУВЧИЛАРНИНГ ТАРЖИМАИ ҲОЛИНИ ЎРГАНИШДА ИЛМИЙ-МЕТОДИК ЁНДАШУВЛАР Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

57
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
адабиёт / мактаб / метод / таржимаи ҳол / дарсликлар

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Сайёра Шавкатбек Қизи Маткаримова

Мазкур мақола адабиёт дарсларида ёзувчиларнинг таржимаи ҳолини ўрганиш жараёнида олиб бориладиган илмий-методик ёндашувлар баён этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ИХТИСОСЛАШГАН МАКТАБ АДАБИЁТ ДАРСЛАРИДА ЁЗУВЧИЛАРНИНГ ТАРЖИМАИ ҲОЛИНИ ЎРГАНИШДА ИЛМИЙ-МЕТОДИК ЁНДАШУВЛАР»

ИХТИСОСЛАШГАН МАКТАБ АДАБИЁТ ДАРСЛАРИДА ЁЗУВЧИЛАРНИНГ ТАРЖИМАИ Х^ОЛИНИ УРГАНИШДА ИЛМИЙ-

МЕТОДИК ЁНДАШУВЛАР

Сайёра Шавкатбек кизи Маткаримова

Чирчик давлат педагогика университети, Бошлангич таълим назарияси

кафедраси укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Мазкур макола адабиёт дарсларида ёзувчиларнинг таржимаи холини урганиш жараёнида олиб бориладиган илмий-методик ёндашувлар баён этилган.

Калит сузлар: адабиёт, мактаб, метод, таржимаи хол, дарсликлар.

Сунгги ун йилликларда жамиятимизда руй бераётган глобал узгаришлар таълим сохасида хам бир катор узгаришларни келтириб чикармокда. Республикамиз таълим тизимини модернизация килиш концепциясига кура, янгиланаётган жамиятга замонавий билимлар билан куролланган, ташаббускор, соглом ракобат шароитида мустакил равишда карор кабул килиш ва улар учун масъулиятни уз зиммасига олиш кобилиятига эга, хамкорликка кодир, уз мамлакати тараккиёти учун масъулият хиссини туядиган, динамизм, конструктивлик ва бошка сифатлар билан ажралиб турадиган шахслар керак. Бирок, бу фазилатларга эга булган шахсни шакллантиришда унинг маънавий ривожланиши хакида эътибордан четда колдирмаслик лозим.

Х,ар кайси даврда хам "Калбларни ислох килиш ва акдларни поклаш" (В. Острогорский) вазифаси доимо адабиётга тегишли булган. Адабий таълим адабиёт ходисаларини, уларда акс этган хаёт ходисаларини идрок этиш ва бахолашга кодир малакали китобхонни шакллантириш билан бирга тарбиявий вазифани хам бажаради. Концепцияда таъкидланганидек, янгиланаётган мактабда таълим мактабдан ташкари педагогик харакатнинг алохида элементи эмас, балки таълим ва ривожланишнинг умумий жараёнига интеграциялашган педагогик фаолиятнинг зарур органик таркибий кисмига айланиши керак. Адабиёт курсида бундай органик компонент ёзувчиларнинг таржимаи холи булиб, уларнинг таълим функцияси анъанавий равишда купчилик методистлар томонидан кайд этилган.

КИРИШ

November, 2023

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Мактаб адабиёт таълимида таржимаи хол кайси уринни эгаллаши кераклиги хакидаги савол азалдан адабиёт укитувчилари ва методистлар уртасида катта эътибор ва бахс-мунозараларга сабаб булиб келган. Хдтто усули жадид мактабларида хам ёзувчиларнинг таржимаи холини шахс ва фукарони тарбиялаш воситаси сифатида урганиш анъанаси шаклланган. Таржимаи хол ва уларни урганиш буйича тавсиялар акс этган укув-услубий адабиётларда ижодкорнинг исми-шарифи, ижодий фаолияти каби шахслик хусусиятларининг узига хос томонларини ёритиш биринчи уринга куйилган. Ёзувчилар таржимаи холини урганишга бундай ёндашув 19-асрнинг 60-80-йиллари методистлари В.И.Водозов, В.П.Острогорский, В.Я.Стоюнинлар томонидан ишлаб чикилган ва амалга оширилган.

Дидактик йуналишга кушимча равишда, таржимаи хол ёзувчи ижодининг узига хос калити булиб хизмат килади, унинг ёрдами билан урганилаётган асарни туликрок тахлил килиш имконияти пайдо булади. Шунинг учун ёзувчининг таржимаи холини урганишнинг яна бир максади ёзувчи хаёти ва унинг асарлари уртасидаги муносабатни урнатишдир. Бундай ёндашув тахлил килинаётган асар матнини чукуррок идрок этишга ёрдам беради ва унинг мохиятини англашнинг энг мухим элементи эканлиги методист олимлар Г.И.Беленкий, Г.К.Бочаров, В.В.Голубков, И.Э.Каплан, Т.Ф.Курдюмова, С.А. Леонов, Н.Д.Молдавская, В.А.Николскийлар томонидан эътироф этилган.

Таржимаи холлардан мисоллар ёрдамида тарбиявий таълим бериш тамойили бугунги кунда хам долзарблигича колмокда. Ёзувчилар таржимаи холини урганиш таълим-тарбия муаммоларининг бутун мажмуасини хал килади, деган гояни методистлар В.Н.Дробот, Л.А.Шейман, Н.В.Тирманис, В.Г.Маранцман, Т.В.Чирковская ва бошкалар ишлаб чикди ва амалга оширди.

Таълимни модернизация килиш, дифференциаллаш шароитида ёзувчининг шахсиятини урганишга булган муносабатнинг узгариши замонавий методистлар учун бир катор муаммоларни келтириб чикармокда.

Мамлакатимиз методистлари К.Хусанбоева, К.Йулдошев, Р.Ниёзметоваларнинг фикр-мулохазаларидан келиб чикиб, адиблар таржимаи холини урганишда адабий таълимнинг максади укувчиларни жахон мумтоз адабиёти бойликлари билан таништириш ва шу асосда одоб-ахлок ва эстетик дидни тарбиялашдан иборат деган хулосага келамиз.

Асарни урганиш жараёнида укувчилар эътиборини муаллифларнинг шахсиятига каратиш, уларнинг шахслик

November, 2023

сифатларини ривожлантиришга, интеллектуал, хиссий ва ахлокий оламини бойишига ёрдам беради.

Афсуски, купчилик методист ва укитувчилар 7-12 ёшли мактаб укувчилари ёш хусусиятларига кура муаллиф биографиясига кизила олмаслиги, кичик ёшдаги китобхон эса ёзувчининг таржимаи холи билан боглик холда адабий асарни тушуна олмайдилар деган гояни илгари суришади. Шу боис, адабиёт фанидан дарс соатларининг кискариши туфайли вакт етишмаётган куплаб укитувчилар амалда 8-синфгача ёзувчиларнинг таржимаи холига жиддий эътибор беришни зарур деб хисобламайдилар. Бунинг натижаси янги тузилган дастур ва дарсликларда уз аксини топмокда. Натижада, таржимаи холлар тахлил килинаётган асарларнинг узига хос кушимчасига айланди, урта мактаб укувчилари орасида бадиий асарни узлаштириш самарадорлигини ошириш кобилияти иккинчи уринда колди ва уларнинг ёзувчи шахсига кизикиш сезиларли даражада камайди.

Замонавий ихтисослаштирилган мактаблар махсус адабиёт дарслигида адабий танкидга доир маълумотлар кенг урин ола бошлади.

VII-XI синфларда ёзувчининг таржимаи холини укитишнинг янгича ёндашувларини ишлаб чикиш ёзувчининг ижоди билан боглик холда унинг шахсиятига булган кизикишни тиклашга ёрдам беради.

Мазкур маколанинг долзарблиги мактабда ёзувчининг таржимаи холини урганишга янги ёндашувларни ишлаб чикиш оркали адабий таълим самарадорлигини ошириш зарурати билан белгиланади.

Шунингдек, мавзу буйича аник билимга карамай, ёзувчининг таржимаи холи мактаб дарсликларида кандай курсатилиши кераклиги, унинг хаёти канчалик кенг ёритилиши кераклиги, ёзувчининг шахсияти хакида кандай маълумотлар ва фактлар танланиши кераклиги хакидаги саволлар хали хам хал килинмаганлигини хисобга олиниши хам ечимини кутаётган муаммолардан биридир.

Узгарувчан дастурлар, дарсликлар ва укув кулланмалар тахлили шуни курсатдики, замонавий усулларда ёзувчининг таржимаи холини такдим этишнинг урнатилган типологияси йуклиги, биографик жанрлар уртасида аник чегаралар белгиланмаганлиги, жанрларнинг умумий кабул килинган таснифи ва уларнинг ягона мезонлари мавжуд эмаслиги хам фикримиз исботидир.

Ушбу масалаларни куриб чикиш тадкикотимиз йуналишини белгилаб берди.

VII-XI синфлар адабиёт курсида ёзувчининг таржимаи холи жанрлари типологиясини ишлаб чикиш ва

November, 2023

7

экспериментал текширишдан иборат булиб, бу укувчиларга ёзувчи шахсини тушунишга, урганилаётган асарлар ва асарлар уртасида алока урнатишга ёрдам беради. Шу билан бир каторда асосий мактаб курсини ва мустакил укиш фаолиятини узлаштириш жараёнида укувчиларнинг зарур булган куп киррали укиш куникмаларини ривожлантиришга ёрдам беради.

Маълумки, ёзувчининг таржимаи холи жанрларининг ишлаб чикилган таснифига асосланган дарслар тизими бадиий асарни узлаштириш самарадорлигини оширади, укувчиларнинг бадиий адабиёт хакидаги тушунчаларини чукурлаштиради, китобхонлик куникмаларини шакллантиради.

Маколада куйидаги вазифаларни хал этиш кузда тутилди:

1. Укувчиларнинг ёш хусусиятлари ва кизикишлари асосида дастурда ёзувчи биографияси жанрлари таснифини тузиш;

2. VII-XI синфларда хар бир укув йили учун ёзувчиларнинг таржимаи холи хакидаги билимлар хажмини аниклаш ва хар бир ёзувчининг узига хос шахсиятини тушунтириш усулларини ишлаб чикиш;

3. VII-XI синфларда ёзувчилар хакидаги биографик маълумотларни урганиш ва узлаштиришда узвийликни йулга куйиш;

4. Адиблар хакидаги биографик маълумотларни муайян бадиий асарлар билан методик богланган холда урганишни ишлаб чикиш;

5. VII-XI синф укувчиларининг ёзувчининг таржимаи холини "уз ижодининг доимий хамрохи" (Ю.М.Лотман), "ичкининг ташки ифодаси" (Г.О.Винокур) сифатида онгли ва асослантирилган идрок этишини ривожлантириш. .

Ёзувчининг таржимаи холи устида ишлаш оркали куйидаги натижаларга эришилади:

1. Ёзувчининг таржимаи холи устида олиб борилаётган ишлар укувчиларнинг таржимаи холни нафакат инсон тугилишидан то улимигача булган хаётининг биологик жараёни, балки ёзувчининг маънавий-ахлокий камолот йули сифатида тушунишларига каратилган булиб, мактаб укувчиларига хар бир муаллифнинг индивидуал хусусиятларини, унинг хаётини туликрок ва чукуррок тасаввур килиш имконини беради.

Масалан, 7-синф махсус адабиёт укув дастурида замонавий узбек насрининг йирик вакили Шухратнинг "Олтин зангламас" романини урганиш кузда тутилган. Асарни узлаштиришдан олдин укувчилар ёзувчининг таржимаи холи билан танишадилар. Ёзувчининг биографияга доир куйидаги маълумотларнинг келтирилиши бевосита асар тахлилида мухим ахамиятга эга: "Шухрат - Гулом Алимовнинг таржимайи холини урганиб, адибнинг шоир, носир,

November, 2023

8

драматург ва таржимон сифатидаги ижодий фаолиятига доир маълумотларни узлаштирасиз. Айни чогда ижоди энди куртак ёзиб, кувватга кираётганда иккинчи жахон уруши бошланиб, армия сафларида хизмат утаётган Шухрат тугридан- тугри жанг майдонларига кириб кетгани, у урушнинг дастлабки кунларидан бошлаб то Полшада кечган конли жангларда иштирок этиб, уруш хакикатларини окопларда ётиб, жарохатларини танасида хис килиб, галаба кунларига етишган..."

"Шухратнинг эътирофича, —Олтин зангламас романи - хаётининг энг асосий китоби. Тугри, адиб мазкур асаридан кейин бир канча китоблар эълон килди. Икки кайта сайланмаларини чоп эттирди. Аммо —Олтин зангламас! романининг илк сахифаларидан то сунгги варакларигача уфуриб турадиган кайнок мехр, калб кури, кувончли дамлар билан эш хазинлик, дард, инсонийлик, айни пайтда шафкатсиз хакконият, асарда кайд этилганидек, у икки йиллик муддатда эмас, балки икки йил-у яна бутун умр давомида ёзилганидан далолат беради. Икки йил - хотира катларига уйиб ёзилган сатрларнинг ок когозга кучирилиши учун кетган фурсат, холос. Гарчи бу роман учун шахсий хаёт асос булса-да, муаллифнинг фикрича, хаёт йули бир восита булиб хизмат килган, холос."

Дарсликда келтирилган бу каби маълумотлар укувчида асар юзасидан яхлит тасаввур килиши шубхасиз.

2. Ёзувчининг таржимаи холини биографик жанрларни таснифлаш асосида урганиш муаллиф шахсига, тахлил килинаётган асарларга, умуман адабиётга кизикишни оширишнинг самарали воситаси булиб хизмат килади.

Масалан, 8-синф махсус адабиёт дарсида укувчилар Гафур Гуломнинг "Согиниш" шеърини урганадилар. Шоир ижодини таснифлаб урганиш шеър гоясини аниклашда асосий омил вазифасини утайди.

3. Биографик жанрларнинг хар бирида адиблар хаёти ва ижоди хакидаги билимларни боскичма-боскич шакллантириш мактаб укувчиларига ёзувчи шахсиятининг янги кирраларини очиб беради, урганилаётган асарларни янада яхши узлаштиришга имкон беради ва уларнинг билимини оширишга хисса кушади.

Куйида Чингиз Айтматов биографиясига доир маълумотларнинг синфлар кесимида берилиши юзасидан тузилганжадвални келтирамиз:

Синф Ёзувчи биографиясига доир маълумотлар

7-синф ЭЪТИРОФ рукни остида "Куплар сиртдан Чингизни ута магрур инсон, улуг ёзувчи, унга яцинлашиш цийин деб уйлашади. Аслида эса, у уаётда жуда содда, щтто бола табиат бир инсон ". Одил Ёкубов, Узбекистан халк ёзувчиси "Улкан ютуцлардан эсанкирамайдиган, шу^рат юкини полвонларча кутариб, янада баланд чуцциларга олиб чицадиган адиб цанаца булишини Чингиз Айтматов тимсолида кузатганман ". Пиримкул ^одиров, Узбекистон халк ёзувчиси "Чингиз Айтматов магрибда %ам, машрицда щмузининг мухлисларига эга. Бинобарин, юз миллионлаб китобхонларнинг цалбига кира олган бу адиб уларнинг дунёцарашларига %ам, яшаш ацидаларига щм чуцур таъсир курсатди". Озод Шарафиддинов, адабиётшунос "Тинимсиз мещат, изчил ижодий изланиш Чингиз Айтматовни нафацат туркий халцлар, балки бутун жауон халцлари китобхонларининг ардоцли ёзувчисига айлантирди". Асил Рашидов, адиб асарлари таржимони

8-синф ИЖОДКОР ХДКИДА ... Х,аёти ва фаолияти Чингиз Айтматов 1928-йил 12-декабрда ^иргизистоннинг Талас водийсидаги Шакар овулида тугилган... Чингиз, унинг укалари ва сингиллари отасининг кистови билан унинг улимидан олдин Шакар овулига кучиб келишган ва шу ерда улгайишган... Булажак адиб ^иргизистон кишлок хужалиги институтини тамомлаган (1953). ^иргизистон халк ёзувчиси Ч.Айтматов ташкил этган "Иссиккул форуми" халкаро тинчлик хдракати булиб мух,им ижтимоий масалаларни х,ал этишда самарали таъсир курсатган. Асарлари "Байдамтол сох,илларида", "Юзма-юз", "Жамила", "Сарвкомат дилбарим", "Бутакуз", "Биринчи муаллим", "Момо ер", "Сомон йули"...Адиб асарлари жах,оннинг 150 дан ортик тилига таржима килиниб, 20 миллиондан ортик нусхада чоп этилган.

November, 2023 Multidisciplinary Scientific Journal

10

ИККИ ЭЪТИРОФ: "Туркий адабиётимизнинг фахри Чингиз Айтматов хам Худо берган истеъдодлардан". Одил Ёкубов, Узбекистон халк ёзувчиси "Сайёрамизнинг турли улка ва мамлакатларида, мутлако бошка мухитда яшайдиган миллионлаб инсонлар Чингиз Айтматов яратган оламда, аввало, узларининг хаёти ва такдирини, орзу-умид ва интилишларини, афсус ва армонларини, севги - мухаббат киссаларини, калб тугёнларини курадилар ва шу боис уни уз ёзувчиси, деб биладилар". Хайриддин Султонов, ёзувчи МАЪЛУМОТ: Чингиз Айтматов асарлари дунёнинг 128 та мамлакатида 176 тилда, миллиондан зиёд нусхада чоп этилган. Африка ва Осиё, Европа ва Америка китъаларида, Австралия минтакасида севиб мутолаа килинади.

Куриниб турибдики, дастлаб ёзувчи биографиясига доир маълумотлар урнига замондошларининг эътирофлари келтирилган булиб, 8-синфда ижодкор биографиясига тухталиб утилган. 7- ва 8-синфда келтирилган маълумотлар урни алмаштирилса, узвийлик тамойилига риоя килинган булар эди.

4. Ёзувчилар хакидаги биографик маълумотларни урганиш тизими адабиёт буйича укув китобларини яратишнинг истикболли тамойиллари ва усулларини ишлаб чикиш имконини беради.

НАТИЖАЛАР ВА МУ^ОКАМА

Амалга оширилган назарий тадкикотлар ва тажриба-синов ишлари жараёнида олинган натижалар куйидаги хулосалар чикариш имконини берди.

Янгиланаётган жамиятимизда ихтисослашган таълим тизимини яратиш ва модернизация килиш шароитида ёзувчининг шахсиятига булган кизикишнинг ортиши замонавий методистлар учун бир катор муаммоларни келтириб чикармокда.

Ихтисослашган мактаблар махсус адабиёт фани буйича вариатив дастурлар ва дарсликларнинг яратилиши, улардаги ёзувчиларнинг таржимаи холи ва бадиий асарларнинг матншунослиги уртасидаги муносабатларнинг узгариши, дастурлар ва укув китобларига унлаб янги ёзувчиларнинг киритилиши махсус адабиётни укитиш методикаси фанининг яратилишига асос булиб хизмат килади. Уз навбатида махсус адабиётни укитиш методикаси фани олдида янги контекстда укувчига азалдан маълум булган ёзувчилар биографиясини янги усулларда ёритиш масаласи кундаланг булиб турибди.

Узгарувчан дастурлар, дарсликлар ва укув кулланмалар тахлили шуни курсатдики, мактаб дарслигида ёзувчи шахси канчалик тулик акс эттирилиши, кайси синфда кандай фактлар келтирилиши борасида методика халигача консенсус ишлаб чикилмаган.

November, 2023

11

AKcapuaT yKyB KuToSnapuga e3yBHunapHuHr Tap^uMau xonura этapnннa эtтнSоp SepunMaftgu, Myannu^nap xaKugaru MatnyMOTnap cxeMaruK, mohotoh, cuH^gaH CHH^ra TaKpopnaHagu, ynapga SonanapHuHr Ta^aKKyp xycycuaTnapura Ba yKyBHunapHHHr em xycycuaTnapura acocnaHraH MatnyMOTnap Ba ^aKTnap geapnu HyK. MarepuannapHu TaHnamga ynapHuHr em Ba ncuxonoruK Tafteprapnuru эtтнSоpгa onuHMaHgu. ^apcnuKnapga Suorpa^uK MatnyMOTnapHu TaKguM этнmga y3nyKCH3HHK, Suorpa^uK MarepuanHu TaKguM этнm SunaH SoFnuK TepMuHonoruaga SupnuK, Suorpa^uK ®:aHpnap TacHu^u HyK, ynap ypTacuga aHuK nerapanap SenrunaHMaraH, ynapHu ^apKgamHuHr aroHa Me3OHnapu umnaS nuKu^MaraH.

EyHgaH TamKapu, KynnaS MeTogucT Ba yKuTyBHunapHuHr ^uKpuna, 7-12 emnu MaKTa6 yKyBnunapu em xycycuaTnapura Kypa Myannu^ maxcura Ku3uKum SungupMaftgunap, my SunaH Sup SupranuKga agaSuft acapHu e3yBHuHuHr Tap^uMau xonu SunaH SoFnuK xonga TymyHa onMaHgunap.

AgaSueT gapc coarnapuHuHr KucKapumu Ty^aftnu BaKTu eTumMaeTraH KynnaS yKuryBHunap aManga 8-cuH^rana e3yBHuHuHr Tap^uMau xonura ^ugguft эtтнSоp SepumHu 3apyp ge6 xucoSnaMaftgunap, SyHuHr Haru^acuga yKyBnunapga $aKar Suorpa^uK MatnyMOTnapHu y3namTupum KyHuKMacu maKnnaHTupunagu, SaguuH acapHu Taxnun Kunum caMapagopnuru эca ukkuhhu ypuHra Tymagu, WKopu cuH^ga e3yBnu maxcura Ku3uKum ce3unapnu gapa^aga nacaagu.

roKopuga aftranraHnapHuHr Sapnacu uxTucocnamraH MaKTaSnapga u^ogKop Suorpa^uacuHu yKurumga aHruna eHgamyBnapHu umnaS nuKum 3apypnuruHu Kypcaragu.

ryMaHuTap SunuMnapHuHr Typnu coxanapura oug MyxuM ycnySuft umnapra acocnaHuS, 6u3 "e3yBHuHuHr Tap^uMau xonu" TymyHnacuHuHr xycycuaTnapu Ba KynaMuHu aHuKnaS 6epguK.

V-IX cuH^nap agaSueT Kypcuga e3yBHuHuHr Tap^uMau xonu ^aHpnapu TunonoruacuHuHr umnaS HuKunumu e3yBnu maxcuHu Sunumra, ypraHunaeTraH acapnap SunaH e3yBnu u^ogu ypTacuga SoFnuKnuKHu ypHarumra xaMga Kyn Kuppanu yKum ManaKanapuHu puBO^naHTupumra xu3Mar Kunagu. acocufi MaKTaS KypcuHu Ba MycTaKun yKum ^aonuaTuHu y3namTupum ^apaeHuga 3apyp. E3yBHu Tap^uMau xonnapuHuHr 3aMOHaBuH ycynnapga MaB^yg SynraH Suorpa^uK ^aHpnapugaH KenuS hukuS, Su3 Suorpa^uK ^aHpnapHuHr 3aMOHaBuH TacHu^uHu TaKnu^ KunguK.

X,ap Sup cuh$ ynyH Suorpa^uK ^aHp TaHnamga Su3 a) puBO^naHum ncuxonoruacuHuHr xycycuaTnapuHu Ba yKyBHunapHuHr кнзнкнmnapннн; S) Tap^uMau xonHu

November, 2023

12

ypraHHmra a^parnnraH gape BaKTH; b) ypraHHnaeTraH e3yBHH H^ogHHHHr Ma3MyHnu axaMHara Ba yHHHr TapuxHH-agaöHH ^apaeH Ba MaKTaö yKyB gacTypugaru ypHH.

Buorpa^HK ^aHpnapHHHr TaKnu^ этнnaeтгaн TacHH^H acocuga e3yBHH xaeTH öunaH TaHHrnHrn HarH^acuga onuHraH MatnyMoTnap yKyBHHnapra öagHHH acapHH HyKyp Taxnun Kunum Ba MaKTaö yKyBHHnapHHH caHtar onaMH öunaH TaHHmTHpHmra epgaM öepumuHH TatMHHnamra KaparunraH KyHHKManapHH pHBO^naHTHpHm MeTogHKacu umnaö HHKunraH.

V-IX cHH^nap agaöueT KypcHga e3yBHHnapHHHr Tap^HMau xonu ®:aHpnapHHHHr umnaö HHKunraH THnonoruacuHH cHHaö Kypum ^opMaraB экcпepнмeнтнннг Ty3unumu Ba Ma3MyHHHH umnaö hhkhm ynyH acoc öyngu, öy эca e3yBHHnapHHHr Tap^HMau xonnapHHH ypraHHm MeToguKacHHH aManga cHHaö Kypum HMKOHHHH öepgu. M.ro.^epMOHTOB Ba M.A.BynraKoBnapHHHr xaeTH Ba ^aonHATH MHConuga.

Ta^puöa chhob Harn^anapH aManra omupunraH umnap caMapagopnuruHH TacgHKnagu. V-IX cHH^nap agaöueT Kypcuga e3yBHH Tap^HMau xonu ®:aHpnapHHHHr puBo^naHraH THnonoruacH, my ^yMnagaH:

- yKyBHHnapHHHr puBo^naHHm ncHxonoruacHHHHr xycycuaTnapuHH Ba KH3HKHmnapuHH xucoöra onum;

- V CHH^gaH IX cuH^rana e3yBHHnap xaKugaru öuorpa^HK MatnyMoTnapHH ypraHHm Ba puBo^naHTupumga y3BHHnHKHH ypHaram;

- e3yBHunap xaKugaru öuorpa^HK MatnyMoTnapHH aHHK öaguHH acapnap öunaH y3apo MeTogHK öornaö ypraHHm;

- öuorpa^HK MatnyMoTnapHH öocKHHMa-öocKHH Ba öocKHHMa-öocKHH puBo^naHTupum TaMofiunu acocuga e3yBHHHHHr xaeTH Ba H^ogu xaKHgaru öunHMnapHH maKnnaHTupum: oggufigaH MypaKKaöpoK - yKyBHHnapHHHr KorHHTHB KH3HKHmnapuHH puBo^naHTupumra epgaM öepagu, KyHHKManapHH maKnnaHTupagu. ypraHHnaeTraH acapnapHHHr moup maxcuaTH Ba gyHeKapamu xycycu^Tnapu öunaH öornHKnurHHH Kypum, öagHHH MaTHHH Taxnun Kunum MaKTaö yKyBHHnapura e3yBHH maxcuHH öyTyH paHr-öapaHrnuru öunaH TacaBByp Kunum hmkohhhh öepraHga moup xaeTH xaKHgaru öunuMnapHH Kynnam.

XY.HOCA

fflyHgafi Kunuö, 3aMoHaBHH MaKTaönapga e3yBHHnap Tap^HMau xonHHH ypraHHmra aHruna eHgamyBnap V-IX chh$ yKyBHHnapuga e3yBHHHHHr Tap^HMau xonHHH yHHHr H^oguHHHr gouMHH xaMpoxH cH^araga oHrnu Ba acocnaHTupunraH ugpoK этнmнн

November, 2023

13

pHBO^namupHmra xu3MaT Ku-nagu" (M.M. .HoTMaH). , "HHKHHHHr TamKu H^ogacn" cu^arnga (r.O.^HCTHnnep).

EroHHHr TagKHKOTHMH3 goupacugaH TamKapuga ypTa MaKTaöga Tap^uMau xpnu Ba acapnapu ypraHunaguraH e3yBHHnap 6op эgн. X-XI cuH^napga e3yBHHHHHr Tap^HMau xonu ycTuga onu6 öopunraH umnapHu KefiuHru TagKuKpraap ynyH HCTHKÖon geö xucoönam MyMKHH.

REFERENCES

1. fflepMaTOBa Y.C. ^ynnoH u^oguga TaöuaT эстeтнкaсн // Academic research in educational sciences volume 1 | ISSUE 3 | 2020 ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2020: 4.804

2. fflepMaroBa Y.C. ^ynnoH u^oguga BaraH, xa^K Ba hhcoh Tan^HHH // Academic research in educational sciences volume 1 | ISSUE 3 | 2020 ISSN: 2181-1385 Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2020: 4.804

3. Matkarimova S.Sh. Independent work methods for forming students' cognitive competence through literary and theoretical concepts in the system of differential literary education // Volume 1, Issue 6, September2023ISSN (E):2938-379X

4. Matkarimova, S. S. Q. (2021). Mumtoz adabiyot namunalarining elektron resurslarini yaratishda talmeh san'atining o'rni // Scientific progress,1(6), 528-534.

5. MaTKapuMOBa, C. ffl. K. (2020). AgaöueT ^aHuHu yKuTumga gapcnuKnapHuHr axaMu^Tu // Science and Education,1(Special Issue 3), 127-133.

6. Maxsus adabiyot. 7-sinf uchun darslik. Shuhrat Sirojiddinov, Bahodir Karimov, Shuhrat Rizayev, Shomirza Turdimov, Iqboloy Adizova, Abdumurod Tilavov, Dilnavoz Yusupova. 2022

7. 8-sinf adabiyot darsligi (I qism) [Matn] : darslik / J. Nurmuhammadov, S. Qambarova, O. Olimjanov, M. Yuldasheva, S. Inomjonova .- Toshkent: "Adast poligraf", 2022 .-204 b.

8. Maxsus adabiyot. 9-sinf uchun darslik.

November, 2023 Multidisciplinary Scientific Journal

14

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.