Научная статья на тему 'ИЧКИ ЁНУВ ДВИГАТЕЛ ДЕТАЛЛАРИНИ ҚУРУМ БОСИШИНИ ТЕКШИРИШ'

ИЧКИ ЁНУВ ДВИГАТЕЛ ДЕТАЛЛАРИНИ ҚУРУМ БОСИШИНИ ТЕКШИРИШ Текст научной статьи по специальности «Прочие гуманитарные науки»

300
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Двигатель / цилиндр / форсунка / двигател қуввати / солиштирма ёнилғи сарфи / цилиндр-поршен гуруҳи / компрессион ҳалқа / мой сидирувчи ҳалқа / гилза / поршен / поршен ҳалқалари / поршен юбкаси / нуқсонлар. / Engine / cylinder / injector / engine power / specific fuel consumption / cylinder-piston group / compression ring / oil scraper ring / liner / piston / piston rings / piston skirt / defects.

Аннотация научной статьи по прочим гуманитарным наукам, автор научной работы — Бахриддин Яхшибоевич Бегматов, Шаҳло Пардабой Қизи Ҳамроқулова

Ушбу мақолада транспорт воситаларини эксплуатация қилишда двигател деталлари, жумладан цилиндр-поршен гуруҳи деталларини қурум босиши ва двигател кўрсаткичларининг ўзгариши, поршен тубини ва цилиндрлар головкасининг олов тегадиган сиртини қурум босганда цилиндр деталларида иссиқлик оқимининг қайта тақсимланиши содир бўлади, уларнинг температураси ва поршен-гильза туташмасидаги тирқишлар ўзгариши таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по прочим гуманитарным наукам , автор научной работы — Бахриддин Яхшибоевич Бегматов, Шаҳло Пардабой Қизи Ҳамроқулова

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INSPECTION OF INNER FUEL ENGINE PARTS

This paper describes and analyzes the processes occurring during the operation of the engine, including the parts of the cylinder-piston group, carbon formation and changes in engine characteristics, redistribution of the heat flux in the engine that occurs when the piston group is covered with carbon, the change in the piston-liner clearance under the influence of temperature.

Текст научной работы на тему «ИЧКИ ЁНУВ ДВИГАТЕЛ ДЕТАЛЛАРИНИ ҚУРУМ БОСИШИНИ ТЕКШИРИШ»

HHKH EHYB ABHrATE^ ^ETA^APHHH ^YPYM EOCHmHHH

TEKmHPHm

Бахриддин Яхшибоевич Бегматов Шахло Пардабой кизи Х,амрокулова

'Транспорт воситалари мухдндислиги" "Автомобиллар ва автомобил хужалиги"

кафедраси мутахассислиги магистранти, Жиззах

Жиззах политехника институти политехника институти

E-mail: begmatov.b.1978@gmail.com E-mail: hamraqulovyorqin479@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада транспорт воситаларини эксплуатация цилишда двигател деталлари, жумладан цилиндр-поршен гурух,и деталларини цурум босиши ва двигател курсаткичларининг узгариши, поршен тубини ва цилиндрлар головкасининг олов тегадиган сиртини цурум босганда цилиндр деталларида иссицлик оцимининг цайта тацсимланиши содир булади, уларнинг температураси ва поршен-гильза туташмасидаги тирцишлар узгариши тахдил цилинган.

Калит сузлар: Двигатель, цилиндр, форсунка, двигател цуввати, солиштирма ёнилFи сарфи, цилиндр-поршен гуру^и, компрессион х,алца, мой сидирувчи х,алца, гилза, поршен, поршен ^алцалари, поршен юбкаси, нуцсонлар.

INSPECTION OF INNER FUEL ENGINE PARTS

Bakhriddin Yakhshiboyevich Begmatov Shahlo Pardaboy kizi Khamrakulova

"Vehicle Engineering" department Master in specialty "Automotive and

Jizzakh Polytechnic Institute Automotive"

E-mail: begmatov.b.1978@gmail.com Jizzakh Polytechnic Institute

E-mail: hamraqulovyorqin479@mail .ru

ABSTRACT

This paper describes and analyzes the processes occurring during the operation of the engine, including the parts of the cylinder-piston group, carbon formation and changes in engine characteristics, redistribution of the heat flux in the engine that occurs when the piston group is covered with carbon, the change in the piston-liner clearance under the influence of temperature.

Keywords: Engine, cylinder, injector, engine power, specific fuel consumption, cylinder-piston group, compression ring, oil scraper ring, liner, piston, piston rings, piston skirt, defects.

КИРИШ

Узбекистан Республикасида давлат тасарруфидаги турли русум ва андозадаги автомобил транспорта воситалари турли кувватга эга булган корхоналарда фаолият курсатмокда. Ахоли автомобиллари эса бир неча миллиондан ортик, буларга техник хизмат курсатиш учун катор корхоналар мавжуд. Транспорт воситаси хаётимиз ва халк хужалигининг "кон томири"га ухшатилиши бежиз эмас.

Автомобилларнинг ишончли ишлаши ошириш билан боFлик масалаларни инженер-техник ходимлар хал этиши лозим. Фан техника тараккиётининг чинакам ижодкорлари булишлари учун улар назарий билимларни пухта эгаллашлари ва амалда куллашлари зарур. Кам маблаF ва вакт сарфлаган холда автомобилларнинг узок вакт ва бетухтов ишлашини таъминловчи усуллар ишлаб чикиш зарур. Умуман олганда двигателларни ишлатиш давомида деталлар ейилади ва туташмаларнинг ростланиши бузилади, бу эса автомобилларнинг иш сифатининг ёмонлашувига олиб келади.

Двигателнинг туташмайдиган айрим туташмалари ейилиши двигател курсаткичларининг тузатиб булмайдиган даражада бузилиши олиб келади. Шунинг учун цилиндр-поршен группаси деталларининг энг мухим туташмаси булиб хисобланади, чунки унинг техник ахволи двигателнинг асосий курсаткичлари ва ресурсларини куп даражада белгилаб беради.

АДАБИЁТЛАР ТАХ,ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Тадкикотларнинг курсатишича, двигател цилиндрлари ичига улчами 20 мкм дан катта булмаган чанг киради. Минтакамизга хос булган майдан чанг зарралари атмосферага чикарилган найчалар оркали ёнилFи бакларига бемалол кириб боради. ЁнилFи омборларда эътиборсизлик билан сакланган ва ишлатиладиган жойларга олиб борилаётганда, шунингдек автомобиллар ва йул курилиш машиналарининг бакига куйиш жараёнида хам чанг билан ифлосланади.

Шу вактгача утказилган илмий тадкикот ишларидан маълумки, транспорт воситаларини эксплуатация килишда двигателнинг цилиндр-поршен гурухи деталларини курум босганда двигател куввати 4-6 % га камаяди, солиштирма ёнилFи сарфи 3-4 % га ортади ва мойлаш суюклигининг курумга исроф булиши аникланган. Шу сабабли ушбу макола транспорт воситалари двигателлари цилиндр-поршен гурухи деталларини курум босганда двигател курсаткичларининг узгариши ёритилган.

С.М.К,одировнинг "Трактор двигателларини унумли ишлатиш" номли китобида автомобиллар, тракторлар ва йул курилиш машиналари двигателларининг ишлаш жараёни, двигател деталларининг иссик иклим шароитида зурикиши, двигател курсаткичларини белгиловчи эксплуатацион омиллар атрофлича урганилган.

Б.И.Бозоровнинг "Экологическая безопасность автотранспортных средств" номли китобида автотранспорт воситаларининг экологик хавфсизлигини белгиловчи асосий хусусиятлари келтирилган.

С.М.К,одировнинг "Ички ёнув двигателлари" номли китобида автомобил, трактор, кишлок хужалик ва йул курилиш машиналарининг ички ёнув двигателларида содир буладиган жараёнларнинг назарияси хамда уларнинг иш цикли, куввати ва ёнилFи сарфига таъсир этувчи омиллар тахлил килинган. Карбюраторли двигателларда ёнилFи бериш ва хаво аралаштириш аппаратларининг ишлаш принциплари, дизеллар ёнилFи бериш аппаратининг ишлаши хамда ёнувчи аралашма хосил килиш жараёнлари куриб чикилган. Двигател кривошип-шатунли механизмнинг кнематикаси ва динамикаси, двигателларни мувозанатлаш ва равон ишлашини таъминлаш масалалари, двигателларнинг барча тизимлари ва деталларининг тузилиши куриб чикилган.

С.М.К,одиров ва М.О.К,одирхоновларнинг "Двигателлар ва автомобиллар назарияси" номли китобида ички ёнув двигателларида содир буладиган жараёнларнинг назарияси хамда уларнинг иш цикли, куввати ва ёнилFининг кам сарфланишига ижобий таъсир этувчи факторлар тахлил килинган.

НАТИЖАЛАР

Экспериментал тадкикотлар натижасида курум батамом чикариб ташланиши учун двигател наминал кувватли режимида 30 минут ишлаши ва бунда таркиби юкорида келтирилган эмульция кулланилиши кераклиги аникланади.

Натижаларни таккослаш ва цилиндрларда курум хосил булишининг двигател иш курсаткичларига таъсирини бахолаш учун цилинд группаси деталларини курум босган ва курум босмаган ички ёнув двигателларининг ростлаш характеристикалари олинди. Таккослаш двигател номинал юклама билан ишлаган шаротда олиб борилди. Курум чикариб ташлангандан кейин куввати 5,2% ошганлиги, солиштирма ёнилFи сарфи 4,0% камайганлиги аникланди. Циклнинг максимал босими ва босим кутарилиши тезлигининг узгариши, яъни апасайиши мос равишда 10 ва 28% ни ташкил этади.

МУХОКАМА

Курум катламларининг узгариш характерини тахлил килиб чикиб уни бир неча боскичларга булиш мумкин.

Биринчи боскич -чиниктириш. Двигател иш боскичарини илк даврида поршеннинг факат С зонасини курум босади (1-расм), бунда сийрак курумнинг калинлиги 30-50 мкм ни ташкил этиши мумкин, поршен тубининг колган сиртида, ёниш камерасида коракуя хосил булади. Бу боскичда цилиндрлар галовкасининг аланга тегадиган сиртида хам бир жойда, яъни С зонада хам курум хосил булиши кузатилади, унинг параметри айнан поршендагидек булади. Аммо цилиндрлар галовкасининг аланга тегадиган сирти курум хосил буладиган махаллий актив кушимча зоналари борлиги билан фарк килади, бу зоналар галовканинг аланга тегадиган сирти канчалик рельефлилигига боFлик булади.

Иккинчи боскич -двигателнинг 60-900 мото соат ишлашига таълукли булиб, махаллий курум хосил булиши секин усиб бориши билан билан ажралади. Поршен ва галовканинг С зонасида 250-290 мкм калинликда пластинкасимон типдаги курум катлами хосил булади, унинг каттиклиги 2Т гача етади. Поршен тубидаги, ёниш камерасидаги ва галовканинг С зонасидан бошка зонасидаги курум сийрак, 100-200 мкм калинликда, асосан юмшок, сиртдан осонгина ажраладиган булади.

Учинчи боскич -двигателнинг 900 мото соат ишлашига таълукли булиб, курум хосил булишининг анча купайиши ва курум тупланишининг камайиши билан ажралиб туради. Дастлабки пайтда курумнинг калинлиги анча катталашади ва поршеннинг С зонасида 1000-1200 мкм га ва галовканинг аланга тегадиган сиртининг С зонасида 600-800 мкм га етади. Ишлаган вакт купайиб борган сари С зонасининг юзи катталашиб, курумнинг катталиги ортиб боради ва каттиклиги 3Т кийматга етади.

Учинчи бочкик учун поршен тубида 3Т калинликдаги FOвакдор курумнинг бир текис таксимланиши хам хосдир. Ишлаган вакт купайиб борган сари цилиндрлар галовкасининг аланга тегадиган сиртида С зона кенгайиб бориб, иккала клапанинг в зонасини, форсунка тешигининг б зонасини эгаллайди ва уларни тулдириб юборади.бунда клапанлар зич тегиб турмайди ва газ алмашув жараёни бузилади, форсунка тузиткичи саплосининг тешиклари коксланиб колади, хамда ёнилFи бериш характеристикалари ёмонлашади.

Двигател 1200-1500 мото соат ишлагандан кейин курум хосил булиши калинлик буйича баркарорлашади, чунки юкори четки нукта холатидаги поршен билан галовканинг аланга тегадиган сирти орасидаги тиркиш 1800 мкм га тенг булади. Бунда курумнинг умумий массаси 3-3,5 грамни ташкил этади. Курум

катламининг калинлиги ортмаган холда унинг массаси яна купайиши унинг каттиклашишига олиб келади. Бунда сикилиш даражаси ортади, цилиндр -поршен гурухи деталларига тушадиган юклама купаяди ва двигателда такиллашлар пайдо булади.

Шундай килиб, такиллашлар пайдо булишига сабаб поршен туби билан цилиндрлар галовкасининг аланга тегадиган сирти орасида курум тупланиши туфайди деталларнинг бир-бирига урилиши эканлиги аникланди. Тадкикотлар натижасида 1000 мото соат ишлаганда клапанлар тарелкаларида Fовакдор катлам ок катлам хосил булиши хам аникланди.

Иш шароитларида ва тезлаштирилган синовларда олинган курум хосил булиш курсаткичлари таккосланганда ишлаган вакт купайган сари коксланганлик даражаси бир хил конуният билан узгариши маълум булади. Тезлаштирилган синовлар дизелни куюк аралашмада ишлатиб ва кириш вактида мой бериб туриб курум хосил булишини жадаллаштириш йули билан утказилди.

ХУЛОСА

Маколада бажарилган тадкикот ишлари буйича куйидача хулоса килиш ва таклифлар киритиш мумкин:

Поршен тубини ва цилиндрлар каллагининг аланга тегадиган сиртини курум босиши цилиндр ичида ёниш жараёнининг бузилишига, иссиклик окимларининг кайта таксимланишига хамда двигателларнинг самарадорлик ва тежамкорлик курсаткичлари ёмонлашувига олиб келади.

Цилиндр-поршен гурухи деталларини курумдан уларни кисмларга ажратмасдан тозалаш усули автомобилларга техник хизмат курсатиш тизимида жорий килиш пайтида истикболли хисобланади.

Хулоса килиб айтганда цилиндр-поршен гурухи деталларида курум ва кокс хосил булиши двигателнинг пухталигини куп даражада чеклаб куяди хамда унинг самарадорлик ва тежамкорлик курсаткичларига салбий таъсир курсатади.

REFERENCES

1. С.М.Кодиров "Ички ёнув двигателлари"Т., "Заркалам", 2006.

2. С.М.Кодиров, М.А.Кодирхонов "Двигатель ва автомобиллар назарияси", Т., "Укитувчи", 1969.

3. "Жиззах автотеххизмат" МЧЖ дан олинган статистик маълумотлар, 2019.

4. Бегматов, Б. Я. (2020). Техника олий таълим муассасаларида талаба амалиёти тадкики. Academic research in educational sciences, (3).

5. Бегматов, Б., Хдккулов, Б., & Хдккулов, К. (2020). Транспорт воситаларини синаш усуллари тахлили. Academic research in educational sciences, (3).

6. Бегматов, Б. Я., & Хдккулов, Б. А. (2020). Кафолат даврида автомобилларнинг техник холатини текшириш. Academic research in educational sciences, (3).

7. Адилов, О. К., Кулмурадов, Д. И., & Бегматов, Б. Я. (2014). Переходные характеристики машины при скачкообразном повороте рулевого колеса. Молодой ученый, (20), 101-104.

8. Нуруллаев, У. А., & Умиров, И. И. У. (2020). Создание программных средств автоматизированной информационной системы транспортных предприятий. Academic research in educational sciences, (1).

9. Адилов, О. К., Умиров, И. И., & Уразов, Б. А. (2020). Методика определения деталей, критических по надежности автомобилей. Academic research in educational sciences, (1).

10. Адилов, А. К., Сувонкулов, Ш. А., Кулмурадов, Д. И., Умиров, И. И., & Бойжигитова, И. А. (2019). Причины изменения технического состояния автомобиля. Актуальные научные исследования в современном мире, (1-2), 116118.

11. Умиров, И. И. У., & Хдмракулов, Ё. М. (2020). Автомобиллардан чикаётган газсимон чикиндиларнинг атмосферага аралашиши. Academic research in educational sciences, (1).

12. Нуруллаев, У. А., & Умиров, И. И. (2020). Улучшения эксплуатационных показателей двигателей газобаллонных автомобилей. Academic research in educational sciences, (3).

13. Адилов, О. К., Умиров, И. И. У., & Барноев, Л. (2020). Транспортни хавфсиз бошкариш курсаткичларини бахолаш. Academic research in educational sciences, (1).

14. Эшонкулов, М. З. (2020). Транспорт воситаларининг ишлаб-чикариш техник база билан таъминланганлик даржаси тадкики. Academic research in educational sciences, (4).

15. Azimov A. "Avtomobilsozlik sanoatida polimer va kompozit materiallardan foydalanishning samaradorlik ko'rsatgichlari", ООО «Academic Research», Vol. 1 No. 1, 2020, (DOI: https://doi.org/10.24411/2181-1385-2020-00010).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.