Научная статья на тему 'ИҚЛИМ ЎЗГАРИШИГА ҚАРШИ КУРАШ: ХИТОЙ ВА МАРКАЗИЙ ОСИЁ ДАВЛАТЛАРИ ТАЖРИБАСИ'

ИҚЛИМ ЎЗГАРИШИГА ҚАРШИ КУРАШ: ХИТОЙ ВА МАРКАЗИЙ ОСИЁ ДАВЛАТЛАРИ ТАЖРИБАСИ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
71
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
иқлим ўзгариши / Киото протоколи / Париж келишуви / Хитой / Марказий Осиё / сув тақчиллиги / climate change / Kyoto Protocol / Paris Agreement / China / Central Asia / water shortage

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Назиров, Мухтор Махмудович

Мақолада иқлим ўзгариши муаммолари, табиий офатлар ва уларнинг оқибатлари глобал аҳамияти кўриб чиқилган. Шу жумладан, Хитойнинг иқлим ўзгариши оқибатларига қарши курашиш борасидаги тажрибаси ва Марказий Осиё давлатларидаги долзарб экологик муаммолар таҳлил қилинган ҳамда бу борадаги ўзаро ҳамкорлик масалалари умумлаштирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FIGHT AGAINST CLIMATE CHANGE: CASES OF CHINA AND CENTRAL ASIA COUNTRIES

The article examines the global significance of the problems of climate change, natural disasters and their consequences. It also analyzes China's experience in combating the consequences of climate change and the main environmental problems in the countries of Central Asia, as well as issues of mutual cooperation in this direction.

Текст научной работы на тему «ИҚЛИМ ЎЗГАРИШИГА ҚАРШИ КУРАШ: ХИТОЙ ВА МАРКАЗИЙ ОСИЁ ДАВЛАТЛАРИ ТАЖРИБАСИ»

"Uzbekistan-China: development of R VOLUME 3 | SPECIAL ISSUE 21

historical, cultural, scientific and Q ISSN 2181"1784

economic relations" SJIF 2023: 6.131 | ASI Factor = 1.7

ЩЛИМ УЗГАРИШИГА ЦАРШИ КУРАШ: ХИТОЙ ВА МАРКАЗИЙ ОСИЁ ДАВЛАТЛАРИ ТАЖРИБАСИ

d https://doi.org/10.24412/2181-1784-2023-21-488-493

Назиров Мухтор Махмудович

Сиёсий фанлар буйича фалсафа доктори, доцент в.б.

Узбекистон халкаро ислом академияси m.nazirov@iiau.uz

Аннотация. Мацолада ицлим узгариши муаммолари, табиий офатлар ва уларнинг оцибатлари глобал ауамияти куриб чицилган. Шу жумладан, Хитойнинг ицлим узгариши оцибатларига царши курашиш борасидаги тажрибаси ва Марказий Осиё давлатларидаги долзарб экологик муаммолар таулил цилинган уамда бу борадаги узаро уамкорлик масалалари умумлаштирилган.

Калит сузлар: ицлим узгариши, Киото протоколи, Париж келишуви, Хитой, Марказий Осиё, сув тацчиллиги

FIGHT AGAINST CLIMATE CHANGE: CASES OF CHINA AND CENTRAL

ASIA COUNTRIES Nazirov Mukhtor Makhmudovich

Ph.D. in political sciences, acting associate professor International Islamic Academy of Uzbekistan m.nazirov@iiau.uz

Annotation. The article examines the global significance of the problems of climate change, natural disasters and their consequences. It also analyzes China's experience in combating the consequences of climate change and the main environmental problems in the countries of Central Asia, as well as issues of mutual cooperation in this direction.

Key words: climate change, Kyoto Protocol, Paris Agreement, China, Central Asia, water shortage

Иклим узгариши давримизнинг асосий муаммоси булиб, унинг ечими тарихнинг бурилиш нуктаси булиши мумкин. Бугунги кунда барча мамлакатлар глобал исиш таъсирида колмокда. Дунё аллакачон тезкор ва мукаррар глобал исишнинг таъсирини бошдан кечирмокда. Маржон рифларининг нобуд булиши, денгиз сащининг кутарилиши, Арктикадаги денгиз музларининг эриши, биологик хилма-хилликнинг камайиши, хрсилдорликнинг пасайиши, аномал иссиклик ва кучли ёгингарчилик шулар жумласидандир. Мисол учун, глобал

488

historical, cultural, scientific and Q ISSN 2181"1784

economic relations" SJIF 2023: 6.131 | ASI Factor = 1.7

микёсда об-хаво ва иклим билан боглик офатлар 2017 йилда 320 миллиард доллар микдорида зарар келтирган. Бирок, унинг окибатлари номутаносиб равишда камбагал ва заиф катламлар хиссасига тугри келмокда, муаммо учун энг кам жавобгар булган мамлакатлар купрок унинг таъсири остида колмокда.

Иклим узгаришининг салбий окибатларини бартараф этиш учун вакт ва имконият мавжуд булса-да, у барча сохаларда мисли курилмаган саъй-харакатларни талаб килади. Соха мутахассисларининг фикрича, кам углеродли, баркарор ривожланишга утиш анъанавий ривожланиш йуллари билан солиштирганда 2030 йилга келиб 26 триллион А^Ш доллари микдорида тугридан-тугри иктисодий фойда келтириши мумкин.

"Охирги тахлил шуни курсатадики, агар хозир харакат килсак, 12 йил ичида углерод чикиндиларини камайтиришимиз ва глобал исишни Цельсий буйича 1,5 даражагача чеклашимиз мумкин. Аммо хозир килаётган ишимизни давом эттирсак, бу олдиндан айтиб булмайдиган окибатларга олиб келади", -дейди БМТ Бош котиби Антониу Гутерриш. [3]

1992 йилда кабул килинган БМТнинг Иклим узгариши буйича доиравий конвенцияси иклим узгаришига карши кураш йулидаги биринчи кадамни белгилаб берди. Хрзирги вактда 197 давлат Конвенцияни ратификация килган ва унинг иштирокчиларидир. Конвенциянинг асосий максади "иклим тизимига хавфли антропоген таъсир"нинг олдини олишдир.

Киото протоколи. 1995 йилда дунё мамлакатлари иклим узгаришига карши глобал жавоб чораларини кучайтириш буйича бошлаган музокаралари икки йил утгач, Киото протоколи кабул килиниши билан якунланди. Ушбу хужжат ривожланган мамлакатлар - Протокол иштирокчиларига иссикхона газлари чикиндиларини камайтириш мажбуриятини юклади. 192 та давлат иштирок этган Киото протоколи 2020 йилгача амал килди.

Париж келишуви иклим узгаришига карши курашиш ва баркарор паст углеродли ривожланишга эришиш учун зарур булган харакатларни 2030 йилгача фаоллаштиришга каратилган булиб, унинг асосий максади - бу асримизда глобал хароратнинг усишини 2°C даражасида ушлаб туриш учун иклим узгаришига карши кураш буйича глобал харакатни кучайтириш ва хатто бу курсаткични 1,5°С гача камайтиришга харакат килиш.

Жахон Метеорология Ташкилотининг сунгги хисоботлари иссикхона газлари, айникса, казиб олинадиган углерод чикиндилари Ернинг нормал иклимида зарарли узгаришларга олиб келишини хамда бу салбий тенденция XXI асрнинг иккинчи ярмида хам давом этиши мумкинлиги тасдикламокда. Иклим узгариши ва табиий офатларнинг куплаб окибатлари сув тошкинлари, буронлар, кургокчилик, музликларнинг эриши ва денгиз сатхининг кутарилиши туфайли киргок чучук сув ресурсларининг шурланиши каби ходисаларда уз аксини топмокда. Охирги 20 йил ичида 2 миллиард одам йирик вайрон килувчи

historical, cultural, scientific and Q ISSN 2181"1784

economic relations" SJIF 2023: 6.131 | ASI Factor = 1.7

сув тошкинлари, 1,5 миллиард киши кургокчилик ва 700 миллион киши халокатли тропик буронлардан азият чекди.

Глобал чикиндиларнинг учдан бир кисми "Катта Еттилик" (G7) ва Европа Иттифоки давлатлари хиссасига тугри келса, "Катта Йигирматалик" (G20) гурухининг колган мамлакатлари, жумладан БРИКС (Бразилия, Россия, Х,индистон, Хитой ва Жанубий Африка) хиссаси глобал иссикхона газлари чикиндиларининг деярли ярмини ташкил килади. [Петтери Таалас. 2022]

Иклим узгаришининг энг ёмон сценарийларини олдини олиш учун бир катор ижобий кадамлар хам куйилмокда. Куёш ва шамол энергияси, иссиклик насослари, электр ва биоёкилги билан ишлайдиган транспорт воситалари ва туйимли озик-овкатлар каби янги юмшатиш технологиялари мавжуд. 32 давлат сунгги 15 йил ичида чикиндиларни муваффакиятли кискартиришга эришди ва уларнинг иктисодиёти усишда давом этмокда.

Хитой иклим узгаришидан энг куп зарар курган давлатлардан бири сифатида ушбу муаммога карши курашиш учун бир катор чора-тадбирларни белгилаб олди. Мисалан, 2017 йилда Хитой иссикхона газлари чикиндилари савдоси миллий тизимини яратиш режаларини, 2020 йилда эса 2060 йилгача углерод нейтраллигига эришиш режаларини эълон килди. [8]

Хитойнинг иклим узгариши окибатларига карши курашиш тажрибаси катор муваффакиятли ташаббус ва тадбирларни уз ичига олади.

Биринчидан, Хитой дунёдаги кайта тикланадиган энергиянинг (куёш панеллари ва шамол турбиналарининг) энг йирик ишлаб чикарувчиси ва истеъмолчисидир. Куёш ва шамол электр станциялари, гидроэнергетика ва атом энергетикасига сармоя киритилиши натижасида Хитой кумир ва нефтга карамлигини сезиларли даражада камайтирди, бу эса иссикхона газлари чикиндиларининг камайишига олиб келди.

Иккинчидан, саноат, транспорт ва курилишда энергия самарадорлиги ва чикиндиларни камайтириш буйича фаол иш олиб борилмокда. Хитой янги технологияларни жорий килмокда, биноларнинг энергия самарадорлигини оширмокда ва автомобиллар чикиндиларини камайтириш дастурларини ишлаб чикмокда.

Бундан ташкари, сув таъминотини яхшилаш ва тупрок унумдорлигини саклаш буйича фаол иш олиб бормокда. Хитой хукумати сув ресурсларидан самарали фойдаланиш, экотизимларни тиклаш ва тупрок шурланишига карши курашиш дастурларини ишлаб чикмокда ва амалга оширмокда. Сув тошкинлари, кургокчилик ва кум буронлари каби табиий офатларнинг халокатли окибатларини олдини олиш учун тугонлар, сунъий куллар ва урмон камарлари курилмокда.

Марказий Осиё давлатларига келсак, минтакадаги экологик муаммолар умумий характер касб этади. Ушбу муаммолар минтакавий, айримлари эса умумбашарий даражага кутарилган. Глобал иклим узгаришлари окибатида

historical, cultural, scientific and Q ISSN 2181"1784

economic relations" SJIF 2023: 6.131 | ASI Factor = 1.7

вужудга келаётган музликлар эриши, табиий офатлар, шунингдек, шиддатли демографик усиш, урбанизация жараёнлари ва саноатлашув натижасида юзага келаётган техноген омиллар каби янги хавф ва тахдидлар туфайли минтацада сув ва экология билан боглиц вазият ёмонлашиб бормоцда.

Марказий Осиёда сув такчиллиги муаммоси уткир ва мукаррар тус олди хамда бундан буён у тобора чукурлашиб бораверади. Экспертларнинг хисоб-китобларига кура, Марказий Осиёнинг айрим минтакаларида 2040 йилга бориб сув ресурсларига булган эхтиёж уч баробар ошади. Вакт утиши билан иктисодий зарар ялпи минтакавий махсулотнинг 11 фоизига етиши мумкин. БМТ маълумотига кура, хозирнинг узидаёк минтака давлатлари сув ресурслари такчиллиги ва ундан самарасиз фойдаланиш окибатида йилига 2 миллиард долларгача маблаг йукотмокда.

Президент Шавкат Мирзиёев БМТ Бош ассамблеясининг 78-сессиясида таъкидлаганидек, "кейинги 30 йилда минтакамизда хаво харорати бир ярим градусга кутарилди. Бу - дунёдаги уртача исишдан икки карра купдир. Окибатда музликлар умумий майдонининг карийб учдан бир кисми йуколиб кетди. Ушбу тенденция сакланиб колса, якин йигирма йилда минтакамиздаги иккита йирик дарё - Амударё ва Сирдарё окими 15 фоизга кискариши мумкин. Жон бошига сув билан таъминланиш даражаси 25 фоизга, кишлок хужалиги экинлари хосилдорлиги эса 40 фоизга камайиши кутилмокда." [1]

Дархакикат, бу минтакамиздаги ижтимоий-иктисодий баркарорликка жиддий путур етказиши мумкин. Шундан келиб чикиб, давлатимиз рахбари БМТ Бош котибининг Сув ресурслари буйича махсус вакили лавозими таъсис этиш, тизимли хамкорлик йулга куйилишини таклиф этди. Бу борада "Марказий Осиё иклим мулокоти"ни жорий этиш хамда БМТ Бош Ассамблеясининг "Марказий Осиё глобал иклим тавдидлари каршисида: умумий фаровонлик йулида хдмжихатлик" резолюциясини кабул килиш ташаббусини илгари сурилди.

Минтаканинг давлатларида сув чекланган ресурсдир. ^иргизистон ва Тожикистонда гидроэнергетика аллакачон мухим энергия манбаи булиб, янги тугонлар уни экспорт даромадининг асосий манбаига айлантириши мумкин. Дарё сувининг куйи окимида жойлашган Узбекистон, ^озогистон ва Туркманистон кишлок хужалигида сувдан интенсив фойдаланиши сув ресурсларига босим утказмокда. Сунгги йилларда бу жараёнга хукукий мажбуриятларга эга булмаган Афгонистоннинг кушилиши муаммони янада чигаллаштирмокда.

Марказий Осиё давлатлари уртасида юкори окимдаги гидроэнергетика ва куйи окимдаги кишлок хужалиги эхтиёжларини хисобга олган холда чекланган ресурсларни адолатли таксимлаш долзарб масала хисобланади. Бу борада хамкорлик мухим ахамиятга эга. Бирок, сув учун ракобат купинча куйи ва юкори окимда жойлашган кушни давлатлар уртасида кескинлик манбаи булиш

historical, cultural, scientific and Q ISSN 2181"1784

economic relations" SJIF 2023: 6.131 | ASI Factor = 1.7

эхтимоли катта. Бу борада вазият Узбекистоннинг янги рахбарияти сув билан боглик минтакавий муаммоларни хал килишда конструктив ёндашганидан кейин яхшилана бошлади. [6]

Марказий Осиёдаги асосий экологик муаммо сифатида ер ости сув захиралари йилдан-йилга камайиб, ичишга яроксиз булиб бораётганлигини кузатиш мумкин. Масалан, Узбекистондаги ер остидаги ичимликка ярокли сувнинг 35-38% техноген факторлар сабабли яроксизланиб бормокда. Бу тенденция бутун минтакага хос хисобланади. [Сирожов, Назиров 2021: 142]

Президент Шавкат Мирзиёев Оролни куткариш халкаро жамгармаси таъсисчи давлатлари рахбарлари кенгашининг 2023 йил 15 сентябрь куни Душанбе шахрида утган мажлисида таъкидлаганидек, хозирги вактда БМТ Бош Ассамблеясининг "Оролбуйи минтакасини экологик инновациялар ва технологиялар худуди деб эълон килиш тугрисида"ги резолюцияси асосида баркарор ижтимоий-иктисодий ривожланиш, ахоли бандлигини таъминлаш ва турмуш даражасини ошириш буйича Хдракатлар режаси ва Чора-тадбирлар дастури амалга оширилмокда.

Сунгги бир неча йил давомида Орол денгизининг куриган тубида 1,7 миллион гектар урмонзорлар яратилди, яна 400 минг гектар яшил худудлар барпо этиш режалаштирилмокда. Орол фожиаси окибатларини юмшатиш, шунингдек, Оролбуйида биохилма-хилликни саклаш учун 3,5 миллион гектардан ортик майдонда табиат парклари, курикхоналар ва давлат химоя худудлари яратилди. Бугунги кунда Оролбуйи минтакасида курикланадиган худудларнинг умумий майдони 4,6 миллион гектарни ташкил килмокда. [2]

Узбекистон учун иктисодиётнинг асосий тармокларини иклим узгаришларига мослаштириш, углерод нейтраллигига эришиш ва "яшил" энергетика улушини кескин ошириш стратегик вазифа булиб колмокда.

Охирги 7 йил мобайнида Узбекистонда сугориладиган ерларнинг туртдан бир кисмини ташкил этадиган 1 миллион гектардан ортик майдонда сувни тежайдиган технологиялар жорий этилди. Тараккиёт стратегияси доирасида сувни тежаш буйича миллий дастурни ишлаб чикилмокда. [2]

Президент Шавкат Мирзиёев сувни тежаш сохаси Оролни куткариш халкаро жамгармаси фаолиятининг устувор йуналишларидан бири сифатида белгилаб, Марказий Осиё давлатларининг сув ресурслари, энергетика, экология ва иктисодиёт вазирларининг доимий учрашувлари буйича Минтакавий платформани таъсис этиш таклифини илгари сурди.

Хулоса килганда, иклим узгариши - бу сайёрамизнинг иссикрок ва бекарор булиб бораётган жараёни. Унинг окибатларини Марказий Осиё хам бошдан кечирмокда. Шу уринда Хитой иссикхона газлари чикиндиларини камайтириш ва янги иклим шароитларига мослашишда ёрдам бериш учун уз билими ва тажрибасини бошка давлатлар, жумладан, Марказий Осиё давлатлари билан булишиши мумкин. Бу кайта тикланадиган энергиядан

historical, cultural, scientific and Q ISSN 2181"1784

economic relations" SJIF 2023: 6.131 | ASI Factor = 1.7

фойдаланиш, сув таъминоти ва тупрокни саклашни яхшилаш хамда табиий офатларга карши курашиш режаларини ишлаб чикишни уз ичига олиши мумкин. Бу Марказий Осиё мамлакатларига кумир ва нефтга карамликни камайтириш, табиий ресурсларини саклаш ва фукаролар хавфсизлигини таъминлашга ёрдам беради.

Умуман олганда, Хитой тажрибаси Марказий Осиё мамлакатларига иклим узгаришига карши самаралирок кураш олиб бориш ва ресурслари ва хавфсизлигини саклашга ёрдам беради.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES):

1. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблеясининг 78-сессиясидаги нутки. 20.09.2023. https://president.uz/uz/lists/view/6677

2. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Оролни куткариш халкаро жамгармаси таъсисчи давлатлари рахбарлари кенгаши мажлисидаги нутки. 15.09.2023. https://president.uz/uz/lists/view/6662

3. Борьба с изменением климата. https://www.un.org/ru/aboutun/ booklet/climate.shtml.

4. Петтери Таалас. Изменение климата, стихийные бедствия и смягчение их последствий. 22.03.2022. https://www.un.org/ru/173142

5. Сирожов О., Назиров М. Марказий Осиё давлатлари хамкорлигининг истикболлари ва имкониятлари. - Тошкент: УзХИА, 2021. - Б. 142.

6. Water in Central Asia: An increasingly scarce resource. https://www.europarl.europa.eu/thinktank/en/document/EPRS BRI%282018%29625 181

7. Water Resources in Central Asia: Challenges and Prospects. March 18, 2023. https://www.undp.org/kyrgyzstan/speeches/water-resources-central-asia-challenges-and-prospects

8. Климатическая повестка 2030. https://russiancouncil.ru/climate2030

9. Назиров, М. М. (2022). Значение государств Центральной Азии для экономического развития КНР. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(Special Issue 26), 669-673.

10. Nazirov, M. (2021). Main Features of Chinese Policy in Central Asia. Central Asian Journal of Social Sciences and History, 2(12), 90-95. Retrieved from https://caissh.centralasianstudies.org/index.php/CAJSSH/article/view/215

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.