Научная статья на тему 'Иқлим ўзгариши шароитида Чирчиқ ҳавзаси оқим динамикасининг узоқ муддатли прогнози'

Иқлим ўзгариши шароитида Чирчиқ ҳавзаси оқим динамикасининг узоқ муддатли прогнози Текст научной статьи по специальности «Сельскохозяйственные науки»

CC BY
5
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Чирчиқ ҳавзаси / сув ресурслари / GCM / RCP / иқлим ўзгариши / дельта ёндашув. / the Chirchik basin / water resources / GCM / RCP / climate change / delta approach.

Аннотация научной статьи по Сельскохозяйственные науки, автор научной работы — Ғаффоров Ҳусен Ширинович, Унгалов Акмал Наврўзович, Бао Аньмин, Олимжонов Нодир Олимжонович

Ўтмиш ва келажакдаги иқлимий фарқларнинг дарё ҳавзалари оқим динамикасига таъсирини баҳолаш келажакда дарё ҳавзалари учун барқарор қишлоқ хўжалиги ҳосилдорлигини таъминлаш, шунингдек, иқлим ўзгаришининг экология ва атроф-муҳитга таъсирини камайтиришда муҳим аҳамият касб этади. Ушбу ҳолат бир неча соҳаларда: технология, инфратузилма, сиёсат, иқтисодиёт, экология ва атроф-муҳитни муҳофаза қилиш бўйича шошилинч ва келишилган ҳаракатларни талаб этади. Мақолада дельта ёндашув усули ёрдамида 2030, 2050 ва 2070 йилларда глобал циркуляцияси модели (GCM)ни мувофиқлаштириш сценарийлари, RCP4.5 ва RCP8.5 асосида ёғингарчилик интенсивлиги ўзгаришларнинг Чирчиқ дарёси оқими динамикасига таъсири баҳоланди. Тадқиқот натижаларида Чирчиқ ҳавзасида яқин ва узоқ келажак учун оқим динамикаси ўзгаришларига аниқ далиллар келтирилган. Мазкур тадқиқот иқлим ўзгаришига жавобан Чирчиқ ҳавзасида барқарор қишлоқ хўжалиги ҳосилдорлиги ва озиқ-овқат хавфсизлигини таъминлаш, экология ва атроф-муҳитни муҳофаза қилиш, жамиятнинг ижтимоий даражасини яхшилашда, сув ресурсларини оператив бошқариш механизмини ишлаб чиқиш ва иқтисодий барқарорликни таъминлашга эришишда фойдали маълумот бўлиб хизмат қилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Long-term forecast of flow dynamics in the Chirchik river basin in the context of climate change

Assessing the impact of the past and future climatic differences on the runoff dynamics in river basins is important in view to ensure sustainable agricultural output in the future, as well as to reduce the impact of climate change on the environment. This situation requires urgent and concerted action in several areas: technology, infrastructure, policy, economics, ecology and environment. The study assesses the impact of changing precipitation intensity on the flow dynamics of the Chirchik River based on the Global Circulation Model (GCM) for 2030, 2050 and 2070 using the delta approach method under RCP4.5 and RCP8.5 scenarios. The study findings convincingly show changes in flow dynamics in the Chirchik River basin in the short and long term perspectives. This study will be useful information to ensure sustainable agricultural productivity and food security in the Chirchik basin in response to climate change, as well as to develop a mechanism for operational water management to protect the environment, improve the social status of society and achieve economic sustainability in the region.

Текст научной работы на тему «Иқлим ўзгариши шароитида Чирчиқ ҳавзаси оқим динамикасининг узоқ муддатли прогнози»

d ) https://dx.doi.org/10.36522/2181-9637-2022-l-8 UDC: 556.551.58

ИКЛИМ УЗГАРИШИ ШАРОИТИДА ЧИРЧИК ХАВЗАСИ ОКИМ ДИНАМИКАСИНИНГ УЗОК

МУДДАТЛИ ПРОГНОЗИ

Гаффоров Хусен Ширинович1,

техника фанлари фалсафа доктори (PhD), доцент, ORCID: 0000-0003-1302-5349, e-mail: khusen.uz@gmail.com;

Унгалов Акмал Наврузович2,

«Мис саноати кластерлари ва иктисодиётни инновацион ривожлантириш» бошкармаси бош мутахассиси, e-mail: a.ungalov@mininnovation.uz;

Бао Аньмин3,

PhD, профессор, Шинжон масофадан зондлаш маркази ра^бари, e-mail: baoam@ms.xjb.ac.cn;

Олимжонов Нодир Олимжонович1,

магистрант, nodir93-00@mail.ru

1 «Тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш му^андислари институти» миллий тадкикот университети, «Гидромелиоратив тизимлардан фойдаланиш» кафедраси;

2 Узбекистон Республикаси Инновацион ривожланиш вазирлиги;

3 Хитой Фанлар Академияси, Шинжон экология ва география институти

Аннотация. Утмиш ва келажакдаги ицлимий фарцларнинг дарё хавзалари оцим динамикасига таъсирини бахолаш келажакда дарё хавзалари учун барцарор цишлоц хужалиги хосилдорлиги-ни таъминлаш, шунингдек, ицлим узгариши-нинг экология ва атроф-мухитга таъсирини камайтиришда мухим ахамият касб этади. Ушбу холат бир неча сохаларда: технология, инфратузилма, сиёсат, ицтисодиёт, экология ва атроф-мухитни мухофаза цилиш буйича шошилинч ва келишилган харакатларни талаб этади. Мацолада дельта ёндашув усули ёрда-мида 2030, 2050 ва 2070 йилларда глобал цир-куляцияси модели (GCM)ни мувофицлаштириш сценарийлари, RCP4.5 ва RCP8.5 асосида ёгин-гарчилик интенсивлиги узгаришларнинг Чирчиц дарёси оцими динамикасига таъсири бахоланди. Тадцицот натижаларида Чирчиц хавзасида яцин ва узоц келажак учун оцим динамикаси узгариш-ларига аниц далиллар келтирилган. Мазкур тадцицот ицлим узгаришига жавобан Чирчиц хавзасида барцарор цишлоц хужалиги хосилдор-лиги ва озиц-овцат хавфсизлигини таъминлаш, экология ва атроф-мухитни мухофаза цилиш, жамиятнинг ижтимоий даражасини яхшилашда,

Кириш

Охирги ун йилликда глобал исиш ту-файли ицлим узгариши нафацат минтаца экотизимининг узгаришига сабаб бул-моцда, балки дунё х,амжамияти эътибо-рини узига тортди [1]. Ицлимий узгариш-лар жараёни бевосита ёки билвосита барцарор цишлоц хужалиги х,осилдорлиги, озиц-овцат хавфсизлиги, сув ресурслари тацсимланганлиги ва уларни оператив бошцариш, шунингдек, жамиятнинг ижтимоий даражасига тугридан-тугри уз таъсирини курсатади.

Шотландиянинг Глазго шах,рида булиб утган Бирлашган Миллатлар Ташкилоти (БМТ)нинг ицлим узгаришига багишлан-ган 26-халцаро конференциясида таъкид-ланганидек, йиллик уртача х,арорат 1900 йил билан таццослаганда, Цельсий шка-ласи буйича бир даражага (1 °C) кутарил-ганини БМТнинг ицлим буйича тадцицот

гурух,и х,амда И;лим узгариши буйича ху-куматлараро комиссия (IPCC) яна бир бор тасди;лади (IPCC, 2021). Ушбу х,олатда ёгингарчиликнинг мекансал ва ва;т ора-лигида тебраниш узгаришларига мойил-лиги ёгингарчилик ми;дори ва интенсив-лигининг узгаришига сабаб булмо;да. Гидрологик циклнинг асосий омили булган ёгингарчилик ми;дори ва интенсивлиги дунёнинг турли бурчакларида турлича узгаришга эга булиши глобал исишнинг гидрологик циклга таъсирини янада ку-чайтиради ва шу сабабли дарёлар о;ими динамикаси хусусиятларида узгаришлар кузатилади [2]. Шунингдек, курго;чил ва ярим курго;чил худудлардаги экоти-зимнинг и;лимий узгаришларга сезгир-лиги [3] дунёнинг бош;а минта;аларига [2; 4] нисбатан XXI асрда глобал исишни 2 °С (ани;роги, 1,5 °С)дан паст даража-га чеклаш буйича Париж конвенцияси Оролбуйи минта;асига жорий этишда бир ;анча ;ийинчиликларга дуч келишни тас-ди;лайди [1].

Марказий Осиёда ;ишло; хужалигида ишлаб чи;ариш тенденциясининг критик амалга оширилиши олтмиш йил давомида Оролбуйи минта;асининг дунёнинг барча курго;чил ва ярим курго;чил минта;а-ларининг учдан бир ;исмини эгаллаши-ни таъминлади, и;лимий узгаришларга жуда сезгир экотизм шаклланди, натижа-да дарёлар о;ими динамикасидаги узгаришлар ;ишло; хужалиги экинларининг мах,сулдорлиги ва биомассага таъсир ут-казди [1; 4].

Бугунги кунда глобал и;лим узгариши мавжуд экологик муаммолар орасида дунё х,амжамиятида асосий уринни эгаллаб булди. Бу эса сув ресурсларига кескин таъсир курсатади. Дарё х,авзаларида гидрологик жараёнлар ёки о;имидаги узгаришлар ушбу минта;ада бевосита ялпи ички мах,сулот (ЯИМ)нинг узгариш динамика-сига секин ёки кескин таъсир этади. Чир-чи; х,авзаси республиканинг 16%га я;ин ЯИМни таъминлаши билан бирга, 70%дан купро; сув ресурслари экинларни сугориш

сув ресурсларини оператив бошцариш механиз-мини ишлаб чициш ва ицтисодий барцарорликни таъминлашга эришишда фойдали маълумот бу-либ хизмат цилади.

Калит сузлар: Чирчиц хавзаси, сув ресурслари, GCM, RCP, ицлим узгариши, дельта ёндашув.

ДОЛГОСРОЧНЫЙ ПРОГНОЗ ДИНАМИКИ СТОКА В БАССЕЙНЕ РЕКИ ЧИРЧИК В КОНТЕКСТЕ ИЗМЕНЕНИЯ КЛИМАТА

Гаффоров Хусен Ширинович1,

доктор философии по техническим наукам (PhD), доцент;

Унгалов Акмал Наврузович2,

главный специалист управления инновационного развития кластеров и экономики медной промышленности;

Бао Аньмин3,

PhD, профессор, руководитель Синьцзянского центра дистанционного зондирования;

Олимжонов Нодир Олимжонович1,

магистрант

1 Национальный исследовательский университет «Ташкентский институт инженеров ирригации и механизации сельского хозяйства», кафедра «Эксплуатация гидромелиоративных систем»;

2 Министерство инновационного развития Республики Узбекистан;

3 Синьцзянский институт экологии и географии Китайской академии наук

Аннотация. Оценка влияния прошлых и будущих климатических различий на динамику стока в речных бассейнах важна для обеспечения устойчивой продуктивности сельского хозяйства в будущем, а также для снижения воздействия изменения климата на окружающую среду. Эта ситуация требует срочных и согласованных действий в нескольких областях: технологии, инфраструктура, политика, экономика, экология и окружающая среда. В исследовании оценивается влияние изменения интенсивности осадков на динамику стока реки Чирчик на основе модели глобальной циркуляции (GCM) для 2030, 2050 и 2070 годов с использованием метода дельта-подхода по сценариям RCP 4.5 и RCP 8.5. Результаты исследования убедительно показывают изменения в динамике стока в бассейне река Чирчик в краткосрочной и долгосрочной перспективе. Данное исследование будет полезным в целях обеспечения устойчивой продуктивности сельского хозяйства и продовольственной безопасности в бассейне реки Чирчик в ответ на изменение климата,

а также разработки механизма оперативного управления водными ресурсами для защиты окружающей среды, улучшения социального положения общества и достижения экономической стабильности в регионе.

Ключевые слова: бассейн Чирчик, водные ресурсы, GCM, RCP, изменение климата, дельта-подход.

LONG-TERM FORECAST OF FLOW DYNAMICS IN THE CHIRCHIK RIVER BASIN IN THE CONTEXT OF CLIMATE CHANGE

Gafforov Khusen Shirinovich1,

PhD, Associate Professor;

Ungalov Akmal Navruzovich2,

Chief Specialist of the Department of Innovative Development of Clusters and economics of the copper industry;

Bao Anming3,

Head of Xinjiang Remote Sensing Center, PhD, Professor;

Olimjonov Nodir Olimzhonovich1,

Master's Student

1National Research University "Tashkent Institute of Irrigation Engineers and Mechanization of Agriculture" Department

"Operation of Irrigation Systems";

2 Ministry of Innovative Development of the Republic of Uzbekistan;

3 Xinjiang Institute Ecology and Geography of the Chinese Academy of Sciences

Abstract. Assessing the impact of the past and future climatic differences on the runoff dynamics in river basins is important in view to ensure sustainable agricultural output in the future, as well as to reduce the impact of climate change on the environment. This situation requires urgent and concerted action in several areas: technology, infrastructure, policy, economics, ecology and environment. The study assesses the impact of changing precipitation intensity on the flow dynamics of the Chirchik River based on the Global Circulation Model (GCM) for 2030, 2050 and 2070 using the delta approach method under RCP4.5 and RCP8.5 scenarios. The study findings convincingly show changes in flow dynamics in the Chirchik River basin in the short and long term perspectives. This study will be useful information to ensure sustainable agricultural productivity and food security in the Chirchik basin in response to climate change, as well as to develop a mechanism for operational water management to protect the environment, improve the social status of society and achieve economic sustainability in the region.

Keywords: the Chirchik basin, water resources, GCM, RCP, climate change, delta approach.

учун ишлатилади (stat.uz). Шу сабабдан дарё х,авзасидаги гидрологик жараёнлар ва оцим динамикасига таъсир этувчи х,ар цандай омиллар, айницса, ицлим узгари-ши минтацадаги х,аётнинг х,ар цандай жаб-х,алари, жумладан, жамиятнинг ижтимо-ий даражаси ва ицтисодий барцарорлик-ка дарх,ол таъсир этади. Жадал ицтисодий ривожланиш куз унгида демографик усиш ва сув ресурсларига булган талабнинг ор-тиши ицлим узгариши сабабли дарё х,ав-засида сув ресурсларини оператив ва узоц муддатли бошцариш тугридан-тугри оцим динамикасидаги узгаришлар билан бог-лиц булиб, мавжуд муаммони янада мурак-каблаштиради.

Шу сабабли дарё х,авзаларида мавжуд сув ресурсларини оптимал тацсимлаш ва оператив бошцаришнинг сув ресурсларига булган талаб билан биргаликда куриб чицилиши ва мумкин булган ицлимий омилларнинг таъсири булмаган х,олда, турли хил кенг куламли таъсирларни бар-тараф этиш учун ер тизимининг моделла-рига мос равишда урганиш талаб этилади

[5].

Охирги 10 йилликда ицлимий узгариш-лар таъсирида сув ресурслари ва улардан фойдаланишдаги мунозаралар тобора сиё-сий тус олаётганига царамай, ёгингарчи-лик интенсивлигининг мекансал ва вацт оралигида узгариши [6; 7] ва ушбу узга-ришларнинг ицлим узгаришига жавобан Чирчиц х,авзаси оцим динамикасига таъ-сирини [1] бах,олаш буйича жуда х,ам кам илмий изланишлар олиб борилган.

Ицлим узгариши Марказий Осиё мам-лакатларида мисли курилмаган офатлар-га, жанубда Тянь-Шань [8] ва Помир-Олой [9] тог тизмаларидаги музлик юзасининг цисцариши, минтацада гидрологик цикл учун мух,им булган Орол х,авзасининг то-бора чул - «Орол Кум»га айланиб бора-ётганлиги, ёгингарчилик мицдори ва ин-тенсивлигида кузатилаётган утмиш ва келажакдаги узгаришларни тушуниш, сув ресурсларини тацсимлаш ва улардан фой-даланишдаги хавфларни бах,олаш, экоти-

зимдаги узгаришлар таъсирида цишлоц хужалиги хосилдорлиги ва озиц-овцат хавфсизлигини таъминлашда узоц муд-датли бошцарув буйича чора-тадбирларни режалаштириш бугун ва келажак учун ке-чиктириб булмас харакатларни талаб эта-ди.

Шу боисдан ицлим узгариши шароити-да ёгингарчилик интенсивлигининг ут-миш ва келажакдаги узгариш тенденция-лари буйича Чирчиц хавзаси оцим динами-касини узоц муддатли прогнозлаш илмий ва амалий ахамият касб этади. Мацолада дельта ёндашув усули ёрдамида 2030 йил (2020-2039), 2050 йил (2040-2069) ва 2070 йил (2060-2099) келажак даврлари-да глобал циркуляцияси модели ^СМ)ни мувофицлаштириш сценарийлари, RCP4.5 ва RCP8.5 асосида ёгингарчилик интенсив-лигидаги узгаришларнинг оцим динами-касига таъсири бахоланди.

Материал ва методлар

Тадцицот объекты. Чирчиц хавзаси Сир-дарё хавзасининг унг ирмоги, Узбекистон-нинг шимоли-шарцида, Тянь-Шань тог тизмаларининг гарбий цисми ва Сирдарё хавзаси оралигида, 41°10'00» шимолий кенглик хамда 69°45'00» шарций узунлик-да жойлашган (1-расм). Узунлиги 155 км, хавзанинг умумий майдони 14.9 минг км2, Чотцол ва Пскем дарёлари цуюлиш нуцта-сида хосил булади. Мураккаб рельеф, туп-роц ва ицлимий хусусиятларга эга. Сувга туйинганлиги аралаш, асосан, цор цопла-мига боглиц. Уртача сув оцими 221 м3/сек. Юцори оцимида Чорвоц ГЭС жойлашган.

1-расм. Тадцицот объекти

Ицлим тасодифий, одатда, цургоц ва цургоцчил, шимолдан жануб томон тог тиз-маларидан текисликка цадар ёгингарчи-лик ва хароратнинг кучли градиенти мав-жуд. Ёгинлар мицдори нотекис, шимоли-шарцда ва тог ён багирларида интенсив-лик юцори [9], асосан, циш ва бахор ойла-рига тугри келади. Ёгингарчиликнинг ми-нимал мицдори хавзанинг жануби-гарбий цисмида 250-300 мм ни ташкил этади, ши-моли-шарций ва тог олдида 550 мм га ета-ди [10]. Тогларнинг гарбий цисмида нам хаво массалари таъсирида 1400-3000 мм гача ёгингарчилик мицдори кузатилган. Уртача харорат январь ойида -1,3 °C дан -1,8 °C гача, ёз ойларида текисликларда энг юцори харорат +47 °C гача кутарилади [1]. Бугунги кунда ицлим узгаришининг таъсири хароратнинг чегарасидан юцори-га кутарилишига сабаб булмоцда.

Бирламчи маълумотлар. Тахлиллар-нинг тугрилигини текширишда кунлик кузатув маълумотлари 1990-2016 йиллар учун Узбекистон Республикаси Гидрометеорология хизмати маркази (УзГидро-мет) томонидан хавза маълумотларини хисобга олган холда тупланган. Келажакда хавзадаги сув сатхи динамикасидаги уз-гаришларни башорат цилишда CMIP5 ар-хивидаги 5 GCM моделидан кунлик ёгингарчилик маълумотларини кичрайтириш (downscaling) орцали фойдаланилган.

Тадцицотда 2030, 2050 ва 2070 йиллар келажак даврлари учун учта тажриба се-риялари ишлаб чицилган булиб, GCM мувофицлаштириш сценарийлари RCP4.5 ва RCP8.5 асосида таснифланган. 1975-2005 йиллар тарихий маълумотлари дельта усули ёрдамида статистик жихатдан цисцартирилган [11; 12] булиб, натижалар кирувчи маълумотлар сифатида фойдаланилган. RCP4.5 сценарийси 2100 йилгача ицлим узгаришини бошцаришда радиа-циявий таъсирларни барцарорлаштириш учун иссицхона газларини камайтириш буйича бир цатор технология ва стратегия-ларни кузда тутса [4], RCP8.5 демографик узгаришлар натижасида энергияга булган

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

талаб туфайли ва;т утиши билан чи;инди ва исси;хона газларининг ортишини тав-сифлайди [13].

1-жадвал GCM х,ак;ида умумий маълумотлар

Модели Институт Давлат Кискартма

ACCESS1-3 (RCP 4.5) Commonwealth Scientific and Industrial Research Organization Австралия ACCESS1-3

ACCESS1-3 (RCP 8.5)

bcc-csm1-1-m (RCP 4.5) Beijing Climate Centre (BCC), China Meteorological Administration Хитой bcc-csm1-1-m

bcc-csm1-1-m (RCP 8.5)

CanESM2 (RCP 4.5) Canadian Centre for Climate Modelling and Analysis, Victoria, BC Канада CanESM2

CanESM2 (RCP 8.5)

CSIRO-Mk3-6-0 (RCP 4.5) Commonwealth Scientific and Industrial Research Organization Австралия CSIRO-Mk3-6-0

CSIRO-Mk3-6-0 (RCP 8.5)

GISS-E2-R (RCP 4.5) «NASA/GISS» Goddard Institute for Space Studies, New York, NY АКЩ1 GISS-E2-R

GISS-E2-R (RCP .5)

PRCPлар уртасидаги фар;ни х,исоблаш ор;али кузатилган ва;т ;аторида кушим-ча равишда уртача ойлик ва йиллик, х,о-зирги ва келажакдаги PRCPга энг я;ин GCM мувофи;лаштириш сценарийлари, RCP4.5 ва RCP8.5 дан фойдаланиб, симуляция килинган.

Ушбу тад;и;отда узгариш коэффици-ентлари гидрология ва ёгингарчилик учун энг мух,им и;лим узгаришидаги фар;лар-нинг утмиш, бугун ва келажакдаги GCM мувофи;лаштириш сценарийлари RCP4.5 ва RCP8.5 симуляцияларидан олинган.

[1] ва [2] тенгламалардан фойдаланиш натижалари GCM моделларидан чи;иш маълумотларини ани;лайди. Ушбу х,олат-ни ёгингарчилик учун куйидагича ифода-лаш мумкин:

Wt) = PobsCt)(^S>) V "control /

Pobs,reference

(1)

(2)

Купгина тад;и;отлар [4] GCMларда-ги турли узгаришлар Марказий Осиёда и;лим узгариши таъсирини башорат ;и-лишда ухшаш характерларга эга эканлиги-ни тасди;лайди.

Тадцицот усули. И;лим узгарувчанли-гини GCM сценарийларидан гидрологик моделларга узатишда бир ;анча усул-лар мавжуд булиб, улар орасида дельта ёндашув усули кенг тар;алган [14; 15]. У кечаётган ва келажак и;лими уртасидаги фар;ларни тавсифловчи дельта омил-ларга асосланган. Ушбу тад;и;от дельта омилларни ва;т шкаласи, интенсивлик даражаси ва ;айтиш даврига богли;лиги учун тах,лил ;илади [16]. Дельта узгариши сценарийларини х,исоблаш учун куза-тув станцияси ва GCM маълумотларидан фойдаланилган [17]. Дарё х,авзасида о;им узгаришини моделлаштиришда дельта усулидан фойдаланиб, и;лим узгариши

d, _ d I Obs,reference

PGCM,Future — *GCM,Future I p

V "GCM.reference

Бу ерда: PDelta - дельта усули буйича тах-мин цилинган келажакдаги ёгин мицдори, (мм); PFuture - GCM мувофицлаштириш сценарийлари асосида х,исобланган уртача

^ин мицд0ри, (мм); P'GCM, Future ва PGCM, Future

- ёгин мицдорига мос равишда келажак учун созланган ва созланмаган GCM (мм); PObs, эталон ва PGCM, эталон - уртача кузатилган ва GCM ёгинлар мицдори.

Тадцицот натижалари

Ёгингарчилик интенсивлигининг узгариши. Бугунги кунда глобал ёки минтаца-вий ицлим узгариши жах,он жамжамияти-нинг асосий экологик муаммолари орасида, шубх,асиз, биринчи уринни эгаллаган. Ицлимий узгаришлар таъсири, биринчи навбатда, глобал исиш туфайли жуда кенг ва мураккаб, ноаницлиги мавжуд сув ре-сурслари ва гидрологик циклга катта таъ-сир этади. Бунинг оцибатлари натижаси улароц, экология ва атроф-мух,итда кутил-маган муаммолар пайдо булиши тайин. Юзага келиши мумкин булган муаммолар-нинг олдини олиш ва бартараф этиш чо-

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

ра-тадбирларини ишлаб чикиш учун ушбу тадкикот натижалари, иклим узгариши шароитида келажакда турли даврлар учун (2030, 2050, 2070] ёгингарчилик интен-сивлигидаги узгаришлар Чирчик х,авзаси сув сатх,и динамикасига кандай таъсир ки-лиши бах,оланди.

Келажакдаги турли даврларда танлан-ган GCM моделлари учун ёгингарчилик ин-тенсивлиги ва частотасидаги узгаришлар-нинг дастлабки маълумотлари аниклан-ди. Барча кузатув станциялари RCP4.5 ва RCP8.5 сценарийлари учун деярли бир хил булган уртача ойлик узгаришларни кур-сатди (2-расм). Барча моделларда ёгин-гарчилик микдоридаги асосий узгаришлар киш ва куз ойларида кузатилди. Уму-ман олганда, бу тенденция Туябугуз (2]-расм] кузатув станциясидан ташкари барча станцияларда RCP4.5 сценарийси учун кучлирок булгани аникланди. Ёз ойи-да ёгин микдори камайишига карамай июль ойи учун иккала сценарийда х,ам бар-

ча кузатув станцияларида ёгингарчилик фаоллиги кузатилди. Март ойида RCP4.5 сценарийси буйича Бекобод (2а-расм) ва Туябугуз Pj-расм) станцияларида ёгин-гарчилик микдорида камайишлар куза-тилади. Бошка кузатув станцияларида - Чоткол (2Ь-расм), Чимён ^d-расм), Ой-гаинг (2е-расм), Пскем (2^расм), Кизил-ча ^g-расм), Сукок (2Ь-расм), Тошкент (2ьрасм) ва Янгийулда (2к-расм) камайиш апрель ойида бошланади. Киш мавсумида ёгингарчилик интенсивлиги юкррилаши-га карамай февраль ойи учун RCP8.5 сцена-рийси буйича деярли барча станцияларда уртача ойлик ёгингарчиликнинг сезилар-ли даражада камайиши кузатилди. Паса-йишнинг катта улуши Бекобод станцияси-га тугри келади.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Дарё окимининг ишончлилигини урта-ча ойлик маълумотларидан фойдаланган х,олда бахдлаганда, GCM моделлари ва ку-затув маълумотлари уртасида сезиларли фарклар топилмади.

RCP4.5

RCP8.5

(а) Бекобод; (b) Чоткол; (d) Чимён; (e) Ойгаинг; (f) Пскем; (g) Кизилча; (h) Сукок;

(i) Тошкент; (j) Туябугуз; (k) Янгийул

2-расм. GCM мувофицлаштириш сценарийларига нисбатан келгуси даврларда ^осил булган ёFингарчилик интенсивлигидаги ойлик узгаришлар

Маълумотларни текшириш. Маълу-мотлар тугрилигини бах,олашда кузатув (1990-2016) ва GCM маълумотлари (1975-2005) уртасидаги корреляция (R2), уртача квадрат хатолик (RSME)ни

топиш учун R-studio дастурида [3] ва [4] чизикли тенгламаларни куллаш оркали CMIP5 архиви ёгингарчилик маълумот-ларидан фойдаланилди (3- ва 4- тенгла-ма).

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

(1)

(2)

у- 51.44 <-0.54х, R 2 -0.64. F ¡MSE- 12 05

a)

J РГССг - -(mm)* ™

Р -

у =-46.99+ 1.1x, R2 = 0.92, RMSE = 6.71 у/ • / / •

//

/ / • X/* b)

40 50 Preco2(mm) 90 100

у = -33.7 2 + 0.87X, R2 = 0.76, RMSE = J.75 JS

E 5 E

go . a.

Я • У» * d)

у = -3.61 + 0.44X, R2 = 0.88. F 3MSE = 3.2

• / • / / e)

Preconf.(mm)

a) ACCESS1-3

b) Bcc-csml-13

c) CanESM2

d) CSIRO-Mk3-6-0

e) GISS-E2-R

CO 70.

Prect»s(mm)

3-расм. Кузатув ва GCM маълумотлари уртасида ёгингарчилик интенсивлигининг

тарцалиш диаграммаси

ACCESS1-3, bcc-csm1-1-m, CanESM2, CSIRO-Mk3-6-0 ва GISS-E2-P моделлари учун RSME ;ийматлари мос равишда ойига 12,05 мм, 6,71 мм/ой, 5,33 мм/ой, 9,75 мм/ ой ва 3,2 мм/ой (3-расм), шу каби R2 ;ий-матлари мос равишда 0,64, 0,92, 0,92, 0,76 ва 0,88 ни ташкил этди (3-расм).

Тадкикот натижалари таххлили

Келажакда энергетика, саноат, ;ишло; хужалиги, жумладан, ирригация хамда ичимлик сув таъминоти учун сувга бул-ган талаб сув хавзасидан фойдаланадиган истеъмолчиларнинг купайиши хисобига ортиши мумкин. Жамиятдаги демографик усиш тугридан-тугри и;лим омиллари ха-рактеристикасига таъсир этади. Чунки ин-сон хаёти учун зарур булган барча ресурс-лар ах,оли сони усишига параллеллигини курсатади. Ушбу холатда миграцияни х,и-собга олиш ахамиятли. Барча и;лим омил-ларининг хусусиятларини сув сатхи ди-намикасидаги узгаришлар билан боглаш мумкин [18; 19].

Чирчи; дарёсидаги и;лим узгариши сув ресурслари, хавзада бар;арор ;ишло; хужалиги хосилдорлиги, ози;-ов;ат хавф-сизлиги, саноат ва электр энергия ишлаб чи;аришига жиддий таъсир курсатади. Чирчи; хавзасида сув ресурслари турли баландликдаги дарё хавзалари йигинди-сидан хосил булади [20; 15]. Бу эса и;лим курсаткичлари (ёгингарчилик ва харорат) узгаришига олиб келади [21]. Сув о;ими-нинг хосил булишига купгина омиллар, жумладан, ёгин, харорат, рельеф, тупро; ва усимлик ;оплами таъсир курсатади [22]. Шу сабабли Чирчи; дарёси хавзасида и;-лим характеристикасининг сув сатхи ди-намикасига таъсирини бахолаш, и;лим узгариши шароитида келажакда сув ресурс-ларини оператив бош;ариш ва оптимал та;симлаш учун мухим ахамият касб этади.

И;лим узгаришининг и;тисодий, ижти-моий ва сиёсий, экология ва атроф-мухит учун реакцияларини олдиндан билиш ут-миш ва келажакдаги и;лимий узгариш-ларни тахлил ;илишни талаб этади [15; 23]. Шундай экан, и;лим узгариши шаро-итида Чирчи; дарёси хавзасида, барча сув

истеъмолчиларини хисобга олган холда, утмиш ва келажакдаги и;лимий фар;лар-нинг дарё хавзаси сув сатхи динамикасига таъсирини бахолаш хавзада сув ресурсла-ридан о;илона фойдаланишда, ;ишло; хужалиги бар;арор хосилдорлиги ва ози;-ов;ат хавфсизлигини таъминлашда хамда экология ва атроф-мухитни мухофаза ;и-лишда ахамиятлидир.

Тад;и;отлар шуни курсатдики, Чирчи; хавзаси сув сатхи динамикаси 2030, 2050 ва 2070 даврлар учун иккала сценарий (RCP4.5 ва RCP8.5) буйича ёгингарчили-гида узгариш нисбатини оширади. И;лим узгариши сценарийлари, Чирчи; хавзаси-да сув о;имининг купайиш тенденцияси мавжудлигига ;арамасдан, дарё хавзаси-даги сув истеъмолчиларининг эхтиёжла-ридан келиб чи;иб, сув ресурсларининг нотекис та;симланиши хисобига келажак-да мавжуд сув етарли булмаслиги мумкин. Тахлилларда сув сарфига нисбатан ёгин-гарчиликнинг нисбий узгариши башорат ;илинди.

Тахлил натижалари шуни курсатадики, кейинги ун йил ичида Газалкент гидро-постининг иккала сценарийсидаги давр-ларда QF1 (2020-2039) дарё о;имининг камайиши кузатилмо;да (3-расм). Иккин-чи даври учун QF2 (2040-2069) маълумот-ларни та;;ослаганда, сув сатхи динамика-сидаги узгаришлар март ойидан кузатила бошлайди. Бу июль ойида тенглашади, сунг сентябргача сатхда пасайиш кузати-лади ва сентябрдан бошлаб иккала сцена-рийлар буйича сув сатхида кутарилиш ку-затилади. Учинчи даврда QF3 (2060-2099) иккала сценарий буйича сув сатхидаги кутарилиш о;им динамикасининг узгари-шига сабаб булди.

Чиноз гидропостида сув сатхидаги уз-гаришлар (4-расм) QF1 (2030), QF2 (2050) ва QF3 (2070) даврлар учун мос равишда RCP4.5 ва RCP8.5 сценарийлари тахлил ;илинганда, сув сатхидаги энг паст о;им иккала сценарийда хам август ойига тугри келди. Ушбу холат харорат узгариши ёки Чорво; сув омборининг тартибга солини-ши билан богли; булиши мумкин.

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

3-расм. Чирчиц ^авзасидаги барча станцияларда о^имнинг ёFингарчилик интенсивлигига нисбати (Газалкент гидропости)

Jan Feb Мат Apr May Jun Jul Aug Sep Oct Nov Dec

Chinaz Station (RCP8.5)

4-расм. Чирчиц ^авзасидаги барча станцияларда о^имнинг ёFингарчилик интенсивлигига нисбати (Чиноз гидропости)

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

Унга кура, QF1 ва QF2 даврларда икка-ла сценарийда хавзадаги сув сатхдда па-сайиш кузатилади. Гарчи пасайиш майдан июнь ойининг урталарига цадар содир булса-да, май ойидан кейин сатх динами-каси циймати 2050 давр учун ортиши кузатилади. QF3 давр учун RCP4.5 ва RCP8.5 сценарийларида сатх, мос равишда ортиши аницланди.

Шунингдек, хавзада 2030, 2050 ва 2070 йиллар учун кузатув ва GCM маълумотла-ри асосида ёгингарчилик интенсивлиги-даги нисбат билан дарё оцимида сув сатхи йиллик узгариш динамикаси тахлил ци-

линди. Ёгингарчилик тенденцияси буйича сув сатхи келажакдаги йиллик узгариши 5- ва 6- расмларда келтирилган. Айтиш мумкинки, Чирчиц хавзаси сув сатхидаги узгаришлар ойлик ва йиллик тахлил нати-жалари билан бир хилликни такрорлайди. Афсуски, ушбу холатларда Чиноз гидропос-ти сув сатхида пасайиш такрорланмоцда ва бу холат шуни англатадики, ицлим узгариши бир нечта сохаларда: технология, ин-фратузилма, сиёсат, ицтисодиёт, экология ва атроф-мухитни мухофаза цилиш буйича шошилинч ва келишилган харакатларни талаб этади.

2020-2039

2040-2069

Оагэ1кеп< Station (RCP4.5)

Gazalkent Station (RCP8.5)

5-расм. Чирчиц х,авзасидаги барча станцияларда 2030, 2050 ва 2070 даврлардаги сув оцимининг ёгингарчиликка нисбати (Газалкент гидропости)

Чирчиц дарёси сув сатхидаги урта-ча йиллик узгариш RCP4.5 ва RCP8.5 сценарийларига мос равишда иккала гидропостда хам содир булади. Чиноз гидропостида Газалкент гидропостига

нисбатан сатхнинг пасайиши иккала кузатув пости орасида сув ресурслари-дан фойдаланиш билан боглиц. Йиллик асосий усиш 2070 йил давр учун куза-тилади.

| 1500

■ GCMPR, mm

■ QF. mm

2020-2039 2040-2069

Chinaz Station (RCP4.5)

Herat» 2020-2039 2040-2069 2060-2099

Chinaz Station (RCP8.5)

6-расм. Чирчиц х,авзасидаги барча станцияларда 2030, 2050 ва 2070 даврлардаги сув оцимининг ёгингарчиликка нисбати (Чиноз гидропости)

Тахлил натижалари шуни англатадики, хавзада сув сатхининг купайиши кела-жакда сув ресурсларининг мавжудлигини

белгиламайди. Ушбу холатда сув сатхи-даги узгаришларни тахлил цилишда ха-рактерли булган, эвапотранспирация ва

харорат каби ицлим узгаришига таъсир этувчи мухим омилларни хисобга олган холда, сатх динамикасидаги узгаришлар-ни симуляция цилиш талаб этилади. Шу-нингдек, юцоридаги тахлил натижалари-га асосланиб, сув ресурсларидан фойдала-ниш ва дарё хавзаларида сув сатхи дина-микасидаги узгаришларни келажак учун башорат цилишда хавзанинг барча хусуси-ятларини инобатга олиб, SWAT, MIKE SHE каби узига хос гидрологик моделлардан фойдаланган холда амалга оширилиши, цолаверса, GCM мувофицлаштирувчи барча (RCP1.9, RCP2.6, RCP3.4, RCP4.5, RCP6, RCP7, RCP8.5) сценарийлари учун 21 мо-делни цуллаш ёрдамида харорат, умумий бугланиш ва инсон фаолияти хусусиятла-рини хисобга олиб, сув сатхи динамикасидаги узгаришларда тадцицотлар олиб бо-риш, хавзада сув ресурсларини оператив бошцариш, цишлоц хужалиги барцарор хосилдорлиги ва озиц-овцат хафвсизли-гини таъминлашга имкон яратади.

Хулосалар

Дарё хавзалари сув сатхи динамикаси-даги узгаришлар инсон фаолиятида, ицти-содиёт, сиёсат, саноат, цишлоц хужалиги барцарорлиги ва озиц-овцат хафвсизлиги, экология ва атроф-мухит мухофазаси каби куплаб сохаларда мухим роль уйнайди. Шу сабабдан ицлим узгариши шароитида дарё хавзаларида сув сатхи динамикаси-даги мумкин булган узгаришларни ба-шоратлаш, хавзалар, жумладан, Чирчиц дарёсида, цишлоц хужалиги экинларининг хосилдорлиги, озиц-овцат хавфсизлиги, экология ва атроф-мухитни мухофаза ци-лиш, жамиятнинг ижтимоий даражасини яхшилашда, сув ресурсларини оператив бошцаришга царатилган чора-тадбирлар-ни ишлаб чициш ва цабул цилишда алохи-да цизициш уйготади.

Тадцицот иши ицлим узгаришининг Чирчиц дарёси сув сатхи узгариш дина-

микаси ва оцимга таъсирини аницлашда, ёгингарчилик интенсивлигидаги узгариш-лар GCM мувофицлаштириш сценарийла-ри, RCP4.5 ва RCP8.5 асосида CMIP5 архи-ви, 5 моделидан фойдаланган холда, уч хил давр (2030 йил (2020-2039), 2050 йил (2040-2069) ва 2070 йил (2060-2099) учун тахлил цилинган. Замон ва макон буйича узгаришларни бахолаш, сув ресурсларини оператив бошцариш учун узоц муддатли чора-тадбирларни ишлаб чицишда амалий ва мувофиц усул булган дельта ёндашув комбинациясида ицлим моделлари симуляция цилинди. Келажакдаги ноаницлик-ларни бартараф этиш хамда сув ресурсла-рини бошцаришда, тезкор царорлар цабул цилишга имкон берадиган тадцицотлар учун ицлим моделлари ва тегишли сцена-рийлардан фойдаланиш ицлим узгариши таъсирини башорат цилишда жуда мухим-дир.

Дарё хавзалари ва ицлимнинг барча параметрларини хисобга олган холда, урганилаётган объектда ицлим модел-ларидаги ноаницликларни бахолаш учун цушимча тадцицотлар талаб этилади. Ко-лаверса, цоида тарицасида, ицлим узгари-шининг минтацавий моделларини урга-ниш сув сатхи динамикасидаги узгариш-ларни башоратлашда аницликни мус-тахкамлайди.

Ушбу тадцицот одатий булишига ца-рамасдан, ицлим узгаришига жавобан Чирчиц хавзасида барцарор цишлоц ху-жалиги хосилдорлиги ва озиц-овцат хавфсизлигини таъминлаш, экология ва атроф-мухитни мухофаза цилиш, сув ресурсларини бошцаришни такомиллашти-риш, жамиятнинг ижтимоий даражасини яхшилаш, сув ресурсларини оператив бошцариш механизмини ишлаб чициш ва ицтисодий барцарорликни таъминлашга эришишда фойдали маълумот булиб хиз-мат цилади.

КИШЛОК ХУЖАЛИГИ ФАНЛАРИ СЕЛЬСКОХОЗЯЙСТВЕННЫЕ НАУКИ AGRICULTURAL SCIENCES

REFERENCES

1. Gafforov Kh.Sh., Bao A., Rakhimov Sh., Liu T., Abdullaev F., Jiang L., Durdiev Kh., Duulatov E., Rakhimova M., Mukanov Y. The Assessment of Climate Change on Rainfall-Runoff Erosivity in the Chirchik-Akhangaran Basin, Uzbekistan. Sustainability, 2020, no. 12, 3369, pp. 2-21. DOI: 10.3390/ su12083369/.

2. Luo M., Liu T., Frankl A., Duan Y., Meng F., Bao A., De Maeyer P. Defining spatiotemporal characteristics of climate change trends from downscaled GCMs ensembles: how climate change reacts in Xinjiang, China. International Journal of Climatology, 2018, no. 38 (5), pp. 2538-2553. DOI: 10.1002/ joc.5425/.

3. Jiang C., Zhang H., Wang X., Feng Y., Labzovskii L. Challenging the land degradation in China's Loess Plateau: Benefits, limitations, sustainability, and adaptive strategies of soil and water conservation. Ecological Engineering, 2019, no. 127, pp. 135-150. DOI: 10.1016/j.ecoleng.2018.11.018/.

4. Luo M., Liu, T., Meng, F., Duan, Y., Bao, A., Frankl, A., & De Maeyer, P. Spatiotemporal characteristics of future changes in precipitation and temperature in Central Asia. International Journal of Climatology, 2019, no. 39 (3), pp. 1571-1588. DOI: 10.1002/joc.5901/.

5. Nazemi A., Wheater H.S. On inclusion of water resource management in Earth system models. Part 2. Representation of water supply and allocation and opportunities for improved modeling. Hydrology & Earth System Sciences, 2015, no. 19, pp. 33-61. DOI: 10.5194/hess-19-33-2015/.

6. Ganasri B., Ramesh H. Assessment of soil erosion by RUSLE model using remote sensing and GIS-A case study of Nethravathi Basin. Geoscience Frontiers, 2016, no. 7 (6), pp. 953-961. DOI: 10.1016/j. gsf.2015.10.007/.

7. Wang X., Pedram Sh., Liu T., Gao R., Li F., Luo Y. Estimated grass grazing removal rate in a semiarid Eurasian steppe watershed as influenced by climate. Water, 2016. no. 8 (8), p. 339. DOI: 10.3390/ w8080339/.

8. Shahgedanova M., Afzal M., Severskiy I., Usmanova Z., Saidaliyeva Z., Kapitsa V., Dolgikh S. Changes in the mountain river discharge in the northern Tien Shan since the mid-20th Century: Results from the analysis of a homogeneous daily streamflow data set from seven catchments. Journal of hydrology, 2018, no. 564, pp. 1133-1152. DOI: 10.1016/j.jhydrol.2018.08.001/.

9. Duulatov E., Chen X., Amanambu A.C., Ochege F.U., Orozbaev R., Issanova G., Omurakunova G. Projected rainfall erosivity over Central Asia based on CMIP5 climate models. Water, 2019, no. 11 (5), p. 897.

10. Usmanov S., Mitani Y., Kusuda T. An Integrated Hydrological Model for Water Balance Estimation in the Chirchik River Basin, Northern Uzbekistan. Computational Water, Energy, and Environmental Engineering, 2016, no. 5 (03), p. 87. DOI: 10.4236/cweee.2016.53009/.

11. Kumar M.S. Application of SWAT model to the Nethravathi River Basin. A post graduate thesis. National Institute of Technology Karnataka, Surathkal, India, 2011.

12. Mondal A., Khare D., Kundu S. Change in rainfall erosivity in the past and future due to climate change in the central part of India. International Soil and Water Conservation Research, 2016, no. 4 (3), pp. 186-194. DOI: 10.1016/j.iswcr.2016.08.004/.

13. Chen L., Frauenfeld O.W. Surface air temperature changes over the twentieth and twenty-first centuries in China simulated by 20 CMIP5 models. Journal of Climate, 2014, no. 27 (11), pp. 3920-3937. DOI: 10.1175/JCLI-D-13-00465.1/.

14. Carlsson B., Graham L.P., Andréasson J., Rosberg J. Exploring the range of uncertainty in climate change impacts on runoff and hydropower for the Lulealven River. Paper presented at the Proceedings of the 15th International Northern Research Basins Symposium and Workshop, Luleâ to Kvikkjokk, Sweden, 2005, August 29 - Sept. 2.

15. Rakhimova M., Liu T., Bissenbayeva S., Mukanov Y., Gafforov Kh.Sh., Bekpergenova Zh., Gulakhmadov A. Assessment of the Impacts of Climate Change and Human Activities on Runoff Using Climate Elasticity Method and General Circulation Model (GCM) in the Buqtyrma River Basin, Kazakhstan. Sustainability, 2020, no. 12 (12), p. 4968. DOI: 10.3390/su12124968/.

16. Mailhot A., Duchesne S., Caya D., Talbot G. Assessment of future change in intensity - duration - frequency (IDF) curves for Southern Quebec using the Canadian Regional Climate Model (CRCM). Journal of hydrology, 2007, no. 347 (1-2), pp. 197-210. DOI: 10.1016/j.jhydrol.2007.09.019/.

17. Hay L.E., Wilby R.L., Leavesley G.H. A comparison of delta change and downscaled GCM scenarios for three mountainous basins in the United States 1. JAWRA. Journal of the American Water Resources Association, 2000, no. 36 (2), pp. 387-397. DOI: 10.1111/j.1752-1688.2000.tb04276.x/.

18. Zhang F.-Yu., Li L.-H., Ahmad S., Li X.-M. Using path analysis to identify the influence of climatic factors on spring peak flow dominated by snowmelt in an alpine watershed. Journal of Mountain Science, 2014, no. 11 (4), pp. 990-1000.

19. Fu G., Crosbie R.S., Barron O., Charles S.P., Dawes W., Shi X., Van Niel T., Li Ch. Attributing variations of temporal and spatial groundwater recharge: A statistical analysis of climatic and non-climatic factors. Journal of Hydrology, 2019, no. 568, pp. 816-834.

20. Gapparov F., Qodirov S., Gaffarova M., Mansuro S. Change of hydrological regime of foothill small rivers of Uzbekistan. ICISCT - International Conference on Information Science and Communications Technologies, 2019. IEEE. DOI: 10.1109/ICISCT47635.2019.9011993/.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

21. Williams J.R., Nicks A., Arnold J.G. Simulator for water resources in rural basins. Journal of Hydraulic Engineering, 1985. no. 111(6): p. 970-986.

22. Liu W., Li Zh.W., Zhu J., Xu Ch., Xu X. Dominant factors controlling runoff coefficients in karst watersheds. Journal of Hydrology, 2020, p. 125486. DOI: 10.1016/j.jhydrol.2020.125486/.

23. Berihun M.L., Tsunekawa A., Haregeweyn N., Meshesha D.T., Adgo E., Tsubo M., Masunaga T., Fenta A.A., Sultan D., Yibeltal M., Ebabuae K. Hydrological responses to land use/land cover change and climate variability in contrasting agro-ecological environments of the Upper Blue Nile basin, Ethiopia. Science of The Total Environment, 2019, no. 689, pp. 347-365. DOI: 10.1016/j.scitotenv.2019.06.338/.

Такризчи: Акмалов Ш., техника фанлари буйича фалсафа доктори (PhD), доцент, "Гидрология ва гидрогеология" кафедраси, Тошкент ирригация ва цишлок; хужалигини механизациялаш мухандислари института.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.