Научная статья на тему 'ХОТИН-ҚИЗЛАР СИЁСИЙ ФАОЛЛИГИНИ ОШИРИШ МАСАЛАЛАРИ'

ХОТИН-ҚИЗЛАР СИЁСИЙ ФАОЛЛИГИНИ ОШИРИШ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
532
79
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
хотин-қизлар / сиёсат / сиёсий фаоллик / “аёллар қаноти”. / women / politics / political activism / "women's wing".

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — A. Xaitova, S. Ibragimova, A. Nortoshev

Ушбу мақолада хотин-қизлар сиёсий фаоллигини ошириш бўйича мамлакатимизда амалга оширилаётган ислоҳотлар таҳлил қилинган. Шунингдек, хотин-қизлар сиёсий фаоллиги ошириш бўйича таклиф ва тавсиялар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ISSUES OF INCREASING THE POLITICAL ACTIVITY OF WOMEN

This article analyzes the reforms carried out in our country to increase the political activity of women. Also, proposals and recommendations were made to increase the political activity of women.

Текст научной работы на тему «ХОТИН-ҚИЗЛАР СИЁСИЙ ФАОЛЛИГИНИ ОШИРИШ МАСАЛАЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ХОТИН-ЦИЗЛАР СИЁСИЙ ФАОЛЛИГИНИ ОШИРИШ МАСАЛАЛАРИ

Хаитова Азиза Мамарасуловна

Тошкент ирригация ва кишлок хужалигини механизациялаш мухандислари институти Миллий тадкикот университети мустакил тадкикотчи Ибрагимова Сурайё Ботировна Ер ресурсларини бошкариш факультети тьютори Нортошев Асилбек Голиб ^ли Ер ресурсларини бошкариш факультети "Ер тузиш ва ер кадастри" йуналиши талабаси

https://doi.org/10.5281/zenodo.7428750

Аннотация. Ушбу мацолада хотин-цизлар сиёсий фаоллигини ошириш буйича мамлакатимизда амалга оширилаётган ислоуотлар та^лил цилинган. Шунингдек, хотин-цизлар сиёсий фаоллиги ошириш буйича таклиф ва тавсиялар берилган.

Таянч иборалар: хотин-цизлар, сиёсат, сиёсий фаоллик, "аёллар цаноти".

ВОПРОСЫ ПОВЫШЕНИЯ ПОЛИТИЧЕСКОЙ АКТИВНОСТИ ЖЕНЩИН

Аннотация. В данной статье анализируются реформы, проводимые в нашей стране для повышения политической активности женщин. Также были даны предложения и рекомендации по повышению политической активности женщин.

Ключевые слова: женщины, политика, политический активизм, «женское крыло». ISSUES OF INCREASING THE POLITICAL ACTIVITY OF WOMEN

Abstract. This article analyzes the reforms carried out in our country to increase the political activity of women. Also, proposals and recommendations were made to increase the political activity of women.

Keywords: women, politics, political activism, "women's wing".

Сиёсий жараёнларнинг умумий хусусиятларидан бири шундаки, х,ар кандай давлатда х,ам сиёсий жараённинг бош манбаи халк оммасининг онгли фаолияти х,исобланади. Агар кишилар жамиятнинг сиёсий хдётида фаол иштирок этсалар, сиёсий жараёнларнинг кечиши тезлашади ва бундай шароитда х,ар кандай сиёсий институтларнинг фаол хдракати узининг самарали натижасини беради.

Сиёсий фаоллик кишиларнинг онгли сиёсий фаолияти ва сиёсий жараёнларнинг боришини белгилар экан, унда жамиятнинг х,ар бир аъзосининг давлатда амалга оширилаётган сиёсий ишларда фаоллик билан иштирок этишини такозо этади. Бинобарин, жамиятдаги сиёсий фаоллик инсонларнинг эркинликлари, демократик тамойилларнинг таъминланиши билан узвий боглик х,исобланади.

2022-2026 йилларга мулжалланган Янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегиясида гендер тенгликни таъминлаш сиёсатини давом эттириш, хотин-кизларнинг ижтимоий-сиёсий фаоллигини ошириш, уларни куллаб-кувватлашга доир ислох,отларни амалга ошириш вазифалардан бири сифатида белгиланган [1].

Янгиланаётган Узбекистонда аёлларнинг жамият сиёсий хдётидаги иштироки мух,им роль уйнайди. Жамиятда хотин-кизларнинг ижтимоий-сиёсий фаоллигини ошириш, уларнинг турли сохд ва тармокларда уз кобилият ва имкониятларини руёбга чикариши учун шарт-шароит яратиш борасида мамлакатимизда кенг куламли ишлар амалга оширилган.

Жумладан, хотин-кизларнинг ижтимоий-сиёсий фаоллигини ошириш,

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕЯМАТЮМЛЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 8 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

манфаатларини мухофаза килиш ва уларнинг оиладаги ва умуман жамиятдаги мавкеини мустахкамлашга каратилган хукукий асослар шакллантирилган. БМТнинг "Хотин-кизларга нисбатан камситишларнинг барча шаклларини йук килиш хакида"ги [2], Халкаро мехнат ташкилотининг "Оналикни мухофаза килиш тугрисида"ги [3], "Мехнат ва машгулотлар сохасидаги камситишлар тугрисида"ги [4] конвенциялари Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси томонидан ратификация килинган.

Хотин-кизларнинг ижтимоий-сиёсий ва социал фаоллигини ошириш, уларнинг турли соха ва тармокларда уз кобилият ва имкониятларини руёбга чикариши учун шарт-шароит яратиш, хукук ва конуний манфаатларига сузсиз риоя килинишини таъминлаш, оналик ва болаликни хар томонлама куллаб-кувватлаш, шунингдек, оила институтини мустахкамлашга хизмат килувчи бир катор конунлар ва конун ости хужжатлари кабул киланган:

- 2018 йил 2 февралда "Хотин-кизларни куллаб-кувватлаш ва оила институтини мустахкамлаш сохасидаги фаолиятни тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида"ги Узбекистон Республикаси Президентининг Фармони кабул килинди;

- 2019 йил 7 мартда «Хотин-кизларнинг мехнат хукуклари кафолатларини янада кучайтириш ва тадбиркорлик фаолиятини куллаб-кувватлашга оид чора-тадбирлар тугрисида»ги Узбекистон Республикаси Президентининг карори кабул килинди;

- 2019 йил 2 сентябрида «Хотин-кизлар ва эркаклар учун тенг хукук хамда имкониятлар кафолатлари тугрисида» ва «Хотин-кизларни тазйик ва зуравонликдан химоя килиш тугрисида»ги [5] Узбекистон Республикасининг конунлари кабул килинди.

Амалга оширилган юкоридаги ишлар хотин-кизларнинг ижтимоий-сиёсий фаоллигини ошириш, саломатлигини мухофаза килиш, интилиш ва ташаббусларини куллаб-кувватлаш, уларга муносиб мехнат ва яшаш шароитларини яратишга алохида эътибор каратилмокда.

2020 йил 23 сентябрь Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблеясининг 75-юбилей сессиясида Президентимиз Ш. Мирзиёев нутк сузлаб нуткида гендер масаласига алохида эътибор каратди «биз учун гендер тенглик сиёсати устувор масалага айланди. Хотин-кизларнинг давлат бошкарувидаги урни тобора кучаймокда. Янги Парламентимизда аёл депутатлар сони икки баробарга купайди» [6], деб мамлакатимизда хотин-кизлар сиёсати буйича амалга оширилаётган ишларни назарда тутди.

Х,озирги вактда мамлакатимизда турли соха ва тармокларда мехнат килаётган ишчи ва хизматчиларнинг 45 фоизини хотин-кизлар ташкил этади. Жумладан, давлат ва жамоат ташкилотлари тизимида 1 минг 400 га якин опа-сингилларимиз рахбарлик лавозимларида мехнат килмокда [7]. Олий Мажлис ^онунчилик палатаси депутати булиб сайланганлар сони ортиб бормокда, жумладан, 2014 йили сайловда 150 та депутатнинг 24 нафар аёл депутатлар сайланган булса, 2019 йилги сайловда сайланган аёлларнинг сони 48 тага етди. Мингдан ортик хотин-кизларимиз халк депутатлари махаллий кенгашлари таркибида фаолият юритмокда.

Х,озирги даврда дунёнинг барча мамлакатларида аёллар сиёсат бобида тенг хукуклиликка эришиб, парламентда салмокли уринларни эгаллашмокдалар. Айникса, парламентларда аёллар роли ошганини куриш мумкин. Масалан, Швеция, Эстония ва бошка Европа давлатлари парламентларида аёллар купчиликни ташкил килиши билан ажралиб туради. Бирок, Африкадаги Руанда мамлакатининг парламенти депутатлари

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ичида хотин-кизларнинг сони бу борада бутун Европани ортда колдиради. Ушбу давлат парламентининг 48,8 %ини хотин-кизлар банд этган. Ундан кейин Швеция 45 %, Дания 40 %ни ташкил килади [8]. Мазкур курсаткичларнинг узиёк дунёда хотин-кизларнинг сиёсий, ижтимоий ва иктисодий хаётда фаоллашаётганлигини курсатмокда.

Булардан ташкари, мамлакатимизда фаолият курсатаётган 5 та сиёсий партия, яъни Узбекистон либерал-демократик партияси, «Миллий тикланиш» демократик партияси, «Адолат» СДП, Халк демократик партияси ва Узбекистон Экологик партияси фаолият курсатмокда. Бу сиёсий партияларининг барчасида "Аёллар каноти" фаолият курсатмокда. Унинг асосий максади партия аъзолари булган хотин-кизларнинг ижтимоий-сиёсий билимларини ошириш, хукук ва эркинликларидан фойдаланишларини таъминлаш, уларда фаол фукаролик карашларини ривожлантириш, шахс сифатида шаклланишлари ва узларининг имкониятларини руёбга чикаришларига, хотин-кизларнинг келгуси сайловларда купчилик уринларни эгаллашларига кумаклашиш хисобланади.

Аёлларнинг сайловда иштирокини, партияларга булган муносабати доимий урганиб борилади. Сайловлар арафасида аёлларнинг хукукий маданияти ва сиёсий фаоллигини оширишга каратилган "Хотин-кизлар ва сиёсат", "Хотин-кизлар фаоллигини оширишда сиёсий партияларнинг роли", "Хотин-кизлар ижтимоий-сиёсий фаоллигини ошириш ва уларда етакчилик кобилиятларини шакллантиришнинг долзарб вазифалари", "Миллий тикланиш гояларини таргибот ва ташвикот килишда аёлларнинг урни" мавзуларида семинар-тренинглар утказилмокда.

Хулоса урнида шуни таъкидлаш жоизки, Узбекистонда хотин-кизлар давлат ва жамиятнинг сиёсий хаётида фаол иштирок этишмокда, амалга оширилаётган ислохотлар хотин-кизларимизни хукук хамда эркинликларини таъминлаш, интеллектуал ва маънавий юксалиши учун зарур имкониятларни яратган.

Юкоридагилардан келиб чикиб, жамиятда хотин-кизларнинг ижтимоий-сиёсий фаоллигини ошириш борасида куйидаги ишларни амалга ошириш мухим деб хисоблаймиз:

Биринчидан, хотин-кизлар сиёсий ва ижтимоий фаоллигини ошириш борасида илмий-амалий тадкикотлар олиб бориш максадга мувофикдир. Шунингдек, тадкикот мавзуларини белгилашда Янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегиясида хотин-кизларнинг ижтимоий-сиёсий фаоллигини ошириш буйича белгиланган вазифалардан келиб чикиш максадга мувофикдир;

Иккинчидан, хотин-кизлар сиёсий ва ижтимоий фаоллигини оширишга каратилган илмий-амалий конференциялар ва социологик суровномалар утказиш мухим ахамият касб этди;

Учинчидан, хотин-кизларга сиёсий партияга аъзо булиш имкониятини ошириш учун турли хил интерактив хизматлар имкониятидан фойдаланиш. Х,ар бир сиёсий партиялар "аёллар канот"лари фаолиятини кайта куриб чикиш ва хотин-кизлар сиёсий фаоллигини оширишга йуналтирилган лойиха ва тадбирлар куламини кенгайтириши максадга мувофик.

REFERENCES

1. 2022-2026 йилларга мулжалланган Янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегияси тугрисида Узбекистон Республикаси Президентининг 2022 йил 28 январдаги ПФ-60-

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

сон Фармони. https://lex.uz/uz/docs/5841063.

2. Хотин-кизларни камситишининг барча шаклларига бархам бериш тугрисида Конвенция. https://www.lex.uz/ru/docs/2685528.

3. Оналикни мухофаза килиш тугрисида Конвенция. https://lex.uz/docs/2747578.

4. Мехнат ва иш турлари сохасида камситиш тугрисидаги 111-КОНВЕНЦИЯ. Женева, 1958 йил 25 июнь. Узбекистан Республикаси Олий Мажлисининг 1997 йил 30 августдаги 499-1-сон ^арорига мувофик ратификация килинган. https://nrm.uz/contentf? doc=150688_

mehnat_va_ish_turlari_sohasida_kamsitish_to'g'risidagi_111 -konvenciya

5. Узбекистон Республикасининг 2019 йил 2 сентябрдаги «Хотин-кизлар ва эркаклар учун тенг хукук хамда имкониятлар кафолатлари тугрисида», 2019 йил 2 сентябрдаги «Хотин-кизларни тазйик ва зуравонликдан химоя килиш тугрисида»ги ^онуни.

6. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг БМТ Бош Ассамблеясининг онлайн форматда утаётган 75-сессиясидаги нутки. https://daryo.uz/k/2020/09/23/shavkat-mirziyoyev-bmt-bosh-assambleyasining-onlayn-formatda-otayotgan-75-sessiyasida-nutq-sozladi-video

7. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Халкаро хотин-кизлар байрамига багишланган учрашувдаги нутки.2018 йил 18 март // https://agro-olam.uz/prezident-tabrigi

8. Мухитдинова Ф. Хотин-кизлар сиёсий фаоллигини оширишда сиёсий фанларнинг урни // Узбекистонда политологиянинг янги боскичи. Республика илмий амалий конференция материаллари туплами. - Т.: 2022.

9. Usmonov M. T. Legal Legislative Basis for Detection of Information Crime. International Journal of Academic Engineering Research (IJAER) ISSN: 2643-9085 Vol. 5 Issue 1, January - 2021, Pages: 80-87.

10. Usmonov M. T. Mathematical Proofs. Incomplete Induction, Deduction, Analogy. The Concept Of Algorithm And Its Properties. International Journal of Academic Multidisciplinary Research (IJAMR) ISSN: 2643-9670 Vol. 5 Issue 1, January - 2021, Pages: 26-29.

11. Usmonov M. T. Means of Information Protection. International Journal of Academic and Applied Research (IJAAR) ISSN: 2643-9603 Vol. 5 Issue 1, January - 2021, Pages: 27-30.

12. Usmonov M. T. Organization of E-Mail Protection. International Journal of Academic Engineering Research (IJAER) ISSN: 2643-9085 Vol. 5 Issue 1, January - 2021, Pages: 3640.

13. Usmonov M. T. Organizing Internet Protection. International Journal of Academic Engineering Research (IJAER) ISSN: 2643-9085 Vol. 5 Issue 1, January - 2021, Pages: 2428.

14. Usmonov M. T. Origin and Equal Strength Relationships between Sentences. Necessary and Sufficient Conditions. Structure of Theorem and Their Types. International Journal of Engineering and Information Systems (IJEAIS) ISSN: 2643-640X Vol. 5 Issue 1, January -2021, Pages: 45-47.

15. Usmonov M. T. PhysicalSecurity. International Journal of Academic and Applied Research (IJAAR) ISSN: 2643-9603 Vol. 5 Issue 1, January - 2021, Pages: 58-61.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

16. Usmonov M. T. Practical Security Management. International Journal of Academic Engineering Research (IJAER) ISSN: 2643-9085 Vol. 5 Issue 1, January - 2021, Pages: 7174.

17. Usmonov M. T. Problem Solving In Primary Schools. International Journal of Academic Information Systems Research (IJAISR) ISSN: 2643-9026 Vol. 5 Issue 1, January - 2021, Pages: 72-83.

18. Usmonov M. T. Reproduction. The Laws of Reproduction. International Journal of Engineering and Information Systems (IJEAIS) ISSN: 2643-640X Vol. 5 Issue 1, January -2021, Pages: 36-40.

19. Usmonov M. T. Security Models. International Journal of Academic Pedagogical Research (IJAPR) ISSN: 2643-9123 Vol. 5 Issue 1, January - 2021, Pages: 18-23.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.