Научная статья на тему 'ХЛОРИДЛИ ТУЗИ СТРЕССИНИНГ ТУРЛИ КОНЦЕНТЬРАЦИЯСИДА ТРИТИКАЛЕ НАВЛАРИИНГ ЧИДАМЛИЛИГИ'

ХЛОРИДЛИ ТУЗИ СТРЕССИНИНГ ТУРЛИ КОНЦЕНТЬРАЦИЯСИДА ТРИТИКАЛЕ НАВЛАРИИНГ ЧИДАМЛИЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

51
55
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
тритикале / шўрланиш / унувчанлик / унувчанлик энергияси / колеоптиле / илдиз узунлиги / triticale / salinity / germination / germination energy / colioptile / Root Length.

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Дилоза Солижон Қизи Норбоева

Лаборатория шароитида тритикаленинг бир неча навлари NaCl тузининг турли концентрацияларида унувчанлиги ўрганилган. Назорат сифатида олинган дистилланган сувда тритикаленинг Сардор, ГулДУ ва Валентин навлари 100%, бошқа навлар 93-99% гача униб чиққан, NaCl тузининг 85 мМ эритмасида унувчанлик ўртача 3-4% га камайган, 165 мМ ли эритмасида 5-7% гача камайишига қарамай ўртача унувчанлик 90% га тенг эканлиги аниқланган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TOLERANCE OF TRITICALE VARIETIES IN DIFFERENT CONCENTRATIONS OF STRESS OF CHLORIDE SALT

The germination of several triticale varieties at different concentrations of NaCl salt was studied under laboratory conditions. In distilled water taken as a control, triticale varieties "Sardor", "Guldu" and "Valentin" gave germination of 100%, other varieties-up to 93-99%, in an 85-mm solution of NaCl salt, germination was reduced by an average of 3-4%, in a 165-mm solution of Li, the average germination was 90%, despite a decrease to 5-7%

Текст научной работы на тему «ХЛОРИДЛИ ТУЗИ СТРЕССИНИНГ ТУРЛИ КОНЦЕНТЬРАЦИЯСИДА ТРИТИКАЛЕ НАВЛАРИИНГ ЧИДАМЛИЛИГИ»

ХЛОРИДЛИ ТУЗИ СТРЕССИНИНГ ТУРЛИ КОНЦЕНТЬРАЦИЯСИДА ТРИТИКАЛЕ НАВЛАРИИНГ ЧИДАМЛИЛИГИ

Дилоза Солижон кизи Норбоева

Мирзо Улугбек номидаги Узбекистон Миллий университети магистранти

АННОТАЦИЯ

Лаборатория шароитида тритикаленинг бир неча навлари NaCl тузининг турли концентрацияларида унувчанлиги урганилган. Назорат сифатида олинган дистилланган сувда тритикаленинг Сардор, ГулДУ ва Валентин навлари 100%, бошка навлар 93-99% гача униб чиккан, NaCl тузининг 85 мМ эритмасида унувчанлик уртача 3-4% га камайган, 165 мМ ли эритмасида 5-7% гача камайишига карамай уртача унувчанлик 90% га тенг эканлиги аникланган.

Калит сузлар: тритикале, шурланиш, унувчанлик, унувчанлик энергияси, колеоптиле, илдиз узунлиги.

TOLERANCE OF TRITICALE VARIETIES IN DIFFERENT CONCENTRATIONS OF STRESS OF CHLORIDE SALT

ABSTRACT

The germination of several triticale varieties at different concentrations of NaCl salt was studied under laboratory conditions. In distilled water taken as a control, triticale varieties "Sardor", "Guldu" and "Valentin" gave germination of 100%, other varieties-up to 93-99%, in an 85-mm solution of NaCl salt, germination was reduced by an average of 3-4%, in a 165-mm solution of Li, the average germination was 90%, despite a decrease to 5-7%.

Keywords: triticale, salinity, germination, germination energy, colioptile, Root Length.

КИРИШ

Узбекистон шароитида тупрок бирламчи ва иккиламчи шурланиши йилдан-йилга ортиб бормокда ва кишлок хужалиги экинларининг тупрок шурланишига чидамли навларини танлашни такозо этмокда. Республикада етиштирилаётган бугдойнинг деярли 1/3 кисми, ёки 2 млн тоннадан ортиги чорва ва паранда учун ем сифатида ишлатилмокда. Тритикале усимлиги бу синтетик экин тури булиб, жавдар ва бугдойнинг дурагайидан олинган. Бу экин

тури бугдойга нисбатан биотик ва абиотик омилларга чидамлилиги, хосилдорлиги хамда ем сифатида озука бирлиги бугдойдан юкорилиги билан фарк килади. Бугунги кунда тупрок шурланиши натижасида бугдой етиштириш етарли самара бермайдиган майдонларга тритикале экиш самарали булиши мумкин. Шу муносабат билан тритикаленинг Республикада мавжуд булган бир неча навлари лаборатория ва дала шароитида хлоридли тузга чидамлилиги буйича бахоланди.

АДАБИЁТЛАР ШАРХИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Дуне кишлок хужалиги ишлаб чиаришига тупрок шурланиши катта зарар етказади. Шурланиш (асосан хлоридли ва сульфатли) 0,25% ортик булиб, планетимизнинг 25% дан ортиги кучли даражада шурланган. Россия федерациясида шурланган майдонлар 36 млн гектардан ортик ва у сугориладиган майдонларнинг 18% ни ташкил этади [3].

^ишлок хужалик усимликларининг тузга чидамлилигини бахолашнинг объектив диагностик усулларини ишлаб чикиш энг мухим илмий муаммо хисобланади. Бу муаммони хал килишнинг истикболли йули тузга чидамлилиги юкори булган усимлик нави андоза сифатида кулланилганда тузга чидамлилигини киесий бахолаш усулларини такомиллаштиришдир [8].

Усимликларнинг тузга чидамлилигини диагностика килиш усуллари сунгги пайтларда селекция ва уругчилик сохасида катта ахамият касб этмокда. Бундан ташкари тузга чидамли усимликлар уругини танлаш шурланган тупрокларда энг юкори хосилга эга булган шакллар орасида амалга оширилиши керак [7].

Тритикале экинининг озукавий киймати, хосилдорлиги, стрессга чидамлилиги ва бошка бир катор курсаткичлари буйича ота-оналаридан устун туради. Тритикале дони таркибида ажралмас аминокислоталарнинг (лизин, метионин, изолейсин ва фенилаланин) юкори микдори, шунингдек минерал ва витамин мувозанати билан ажралиб туради. Клейковина таркибига кура тритикале дони бугдой донидан 2 - 4% юкори булиб, дон таркибида юкори даражада биологик кийматга эга булган оксил микдорига бугдойга нисбатан 1,0-1,5%, жавдарникига нисбатан 3-4% га куп. Тритикале донида бошка донли экинлар таркибий кисмларининг асосий компоненти сингари крахмал булиб, у дон массасининг 3/4 ни ташкил килади, бу эса жавдарга караганда 7-8% га купдир. Долган курсаткичлар буйича озикбоб донли экинлар таркиби учун хосдир [10].

Тритикале - серхосил экин булиб, юкори дон хосилли навлари хамда силос учун бошка кишлок хужалик экинларига нисбатан юкори биомасса туплайдиган навлари хам бор.

Усимликларнинг шурланишга чидамлилигини бахолашда усиш, ривожланиш курсаткичлари, усимликларнинг махсулдорлиги, физиологик ва биокимёвий узгаришлар ва бошка параметрларни тахлил килиш асосида турли усул ва ёндашувлардан фойдаланилади. Усимликлар онтогенезининг бошлангич боскичлари стресга энг сезгир булганлиги сабабли уругларнинг униб чикиши ва кучатларнинг усиши билан тузга чидамлилигини бахолаш амалда умумий кабул килинган Удовенко ва Гончарова томонидан ишлаб чикилган услублардан фойдаланилди [5,7,11,12].

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Шурланишнинг донли экинларга (бугдой, жавдар, арпа) таъсири тугрисида мавжуд булган куплаб адабиёт маълумотларини хисобга олган холда [1,2,4,6,8,9,13,14] тритикале стресга нисбатан жавоб реакцияси, шунингдек, уларнинг таъсири хакида маълумот етишмаслиги ушбу экинда хлоридли шурланишга чидамлилик даражаси хар хил булганлиги сабабли, биз 85 ва 165 мМ №С1 концентрацияларидан фойдаланган холда тритикаленинг 11 та навининг тузга чидамлилигини лаборатори шароитида бахоладик (2-жадвал).

Уругларнинг униб чикиши жихатидан навлар уртасида сезиларли фарклар аникланди. Юкори шурланиш даражаси (165 мМ №С1) шароитида, урганилган 11 та навнинг 5 таси (Сардор, Туйимли, ГулДу, Валентин ва Фарход) энг юкори усиш курсаткичларга эга булди. Уларнинг орасида Сардор, Туйимли, Сват навларида илдиз узунлигининг юкори курсаткичлари (назоратга нисбатан 30-32%), майсаларининг баландлиги - Туйимли навида (34%) кузатилган. Пастрок концентратцияли (85 мМ) булган №С1 эритмасида Туйимли намунаси юкори усиш хусусиятларига эга булиб, илдиз узунлиги 81 фоизни, эр усти кисмининг баландлиги бошка навларга нисбатан 79 фоизни ташкил этди. Илдиз узунлиги ва майсалари баландлигининг энг паст курсаткичлари Одиссей навида кузатилди. Мос равишда 37 ва 38%. Икки нав -Сардор ва Туйимли навлари кучсиз (85 мМ) шурланиш шароитида юкори усиш суръатлари билан ажралиб турди ва шурланиш даражаси юкори булган шароитда ушбу навларнинг майсалари, илдиз узунлигининг кескин пасайиши ва ер усти кисмининг баландлиги кузатилди (3-жадвал).

с

N

О О

VO On

VO

О О

VO Ю

00 00

VO VO

VO 00

VO о

VO VO

VO Ю

Ю

о о

VO

VO LtJ

о о

VO On

VO Ю

H2O (назорат)

NaCl, 85 mM Унувчанлик, % да

NaCl, 165 мМ Унувчанлик, % да

H20 (назорат)

NaCl, 85 мМ Унувчанлик, % да

NaCl, 165 мМ Унувчанлик, % да

vît •а

и »

я s Е я s s ч

я

V! u>

4

5 H

■в s

H

s я

m f

es ц » »

0\ м

s f s S

S 65 s -a

i ^ 15 S

H И

» 2

S V!

Ü5

S H В

Я s

r> 2 s s s s

s

ba Й s

U>

V! U> V!

a

и s

s

n »

и

»

Й 03

as и

« W

^ s

со

►S H

Сват Сергей Тихон Одиссея Праг серебритсий Дустлик е РЭ 43 X о Й Валентин Туйимли Сардор \ ю \ 43 \ к \ Р3 тЧ и ин\ Н й \ 3 Со \ ™ 43 \

00 о\ о\ ^ ю ю о о о о ю о о Н20 (назорат)

ю ю 00 00 ю о\ ю о\ ю 00 ю ШС1, 85 мМ Унувчанлик, % да

00 00 0\ 00 0\ 00 ю 00 00 00 ю ю о ю ю ол ШС1, 165 мМ Унувчанлик, % да

ю 00 ю о\ ю ю 0\ ю ю ю о о о о ю ю о о НгО (назорат)

ю ю о 00 00 00 00 00 ю ю о\ ю ю ю ю ю ю ю о\ КаС1, 85 мМ Унувчанлик, % да

00 00 00 ю о\ ю ю 00 00 ю 00 ю ю ШС1, 165 мМ Унувчанлик, % яа

>

о >

а

и

•а

и »

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

я

Я

Е

о п

н

Ь 15

н •а

Я н

я

15

и

п

я

»

И

Ьа

15

■в а я

V!

а

ол

х

я

X

я

Е

ш я

п

•а ч я а

п Я

сл

л* 9

п Ьн

о =

О

»

•а

»

п Ч

15 О

о

ел

И >

Я

О

Я —

2 И

о

с

о >

н —

о

>

Г

сл О

■н

Н

О И сл

<

О Г

г

н

к»

Й ^

ч и 5Й

^ 2; ел

о к> Й

К> н- н

— 00

15 Ы 03 15

и

'м *-4

К» _ О К» 00 к» У (Л и

Фарход 99 96 91 99 96 92

Дустлик 93 88 84 93 82 74

Праг 95 92 88 95 84 76

Одиссей 96 94 89 96 88 72

Тихон 97 95 86 97 84 73

Сергей 96 93 86 96 90 88

Сват сербетсий 98 94 87 98 93 87

Изох: бундан кейин * - p <0.05 даражасида ишончлилик.

Олинган натижаларни адабиёт маълумотларини хисобга олган холда тахлил килиб (Куртсева ва бошк., 1992), биз тритикаленинг урганилган 11 навида юкори шурланиш даражасига (NaCl 165 мМ) караб уч гурухга ажратдик. Усиш параметрларини (илдиз узунлиги ва майсаларининг баландлиги) шурланиш шароитида назоратга (H2O билан ундирилган вариантга) нисбатан унувчанлик кийматларини 25% даражасида саклаган навлар чидамли гурухга (I) киритилди Ундан юкори навларни II гурухга (уртача чидамли) ва бошка навларни шартли равишда III гурухга киритиб, шурланишнинг турли даражасида чидамлилик курсатгичлари буйича генотипланди ва мамлакатимизнинг хлоридли шурланишга учраган далалари учун 3 хил гурухга мансуб булган генотиплар тавсифланди, унда шурланиш шароитида усиш суръатларининг киймати назоратга нисбатан 16 % дан 25% гача узгариб турди. Ушбу параметрлар 15% гача пасайган намуналар бекарор гурухга (III) киритилган (4-жадвал).

4-жадвал

Тритикале навларининг тузга чидамлилик хусусиятлари бойича

гурухлаш

Чидамлилик гурух,лари (курсаткич, назоратга нисбатан % билан) Илдиз узунлиги Ер усти кисми баландлиги (майсаларининг)

I Чидамли 25% дан юкори Сардор, Туйимли, ГулДу, Валинтин, Фарход, Дустлик, Праг, Тихон, Одиссей Сардор, Туйимли, ГулДу, Валинтин, Фарход,

II Уртача чидамли 16-25% оралигида Фарход, Дустлик, Праг, Тихон, Одиссей Дустлик, Праг, Тихон, Одиссей

III Чикамсиз 0-15% оралигида Праг, Одиссей, Сергей, Сват Одиссей, Сергей, Сват

ХУЛОСА

Лаборатория шароитида тритикаленинг бир неча навлари NaCl тузининг турли концентрацияларида унувчанлиги урганилган. Назорат сифатида олинган дистилланган сувда тритикаленинг Сардор, ГулДУ ва Валентин навлари 100%, бошка навлар 93-99% гача униб чиккан, NaCl тузининг 85 мМ эритмасида унувчанлик уртача 3-4% га камайган, 165 мМ ли эритмасида 5-7% гача камайишига карамай уртача унувчанлик 90% га тенг эканлиги аникланган.

REFERENCES

1. Ахиярова, Г.Р. Быстрая реакция растений пшеницы и ячменя на засоление: автореф. дис. канд. биол. наук / Г.Р. Ахиярова. - Уфа. - 2004. - 24 с. 81

2. Ахиярова, Г.Р. Быстрая реакция растений пшеницы и ячменя на засоление: автореф. дис. канд. биол. наук / Г.Р. Ахиярова. - Уфа. - 2004. - 24 с.

3. Вальков, В.Ф. Засоление почв/В.Ф.Вальков, К.Ш. Казеев, С.И. Колесников// Ростов на Дону.: Феникс. 2014.- 165с.

4. Веселов, Д.С. Влияние засоления на рост и показатели водного обмена у разных сортов ячменя / Д.С. Веселов, Г.В. Шарипова, В. Е. Чернов, Г.И. Пендинен, Г.Р. Кудоярова // Известия Уфимского научного центра РАН. - 2017. - № 3 (1). - С. 141 - 147.

5. Гончарова, Э.А. Стратегия диагностики и прогноза устойчивости сельскохозяйственных растений к погодно-климатическим аномалиям / Э.А. Гончарова // Сельскохозяйственная биология. - 2011. - № 11. - С. 24 - 31.

6. Гурова, Т.А. Способ определения относительной устойчивости мягкой яровой пшеницы к хлоридному засолению / Т.А. Гурова, В.Ю. Березина, Н.С. Куцерубова // Патент на изобретение № 2446671. - 2012.

7. Диагностика устойчивости растений к стрессовым воздействиям/под ред. Г.В. Удовенко// Л. 1988.- 228с.

8. Стаценко А.П., Блинохватов А.А. Оценка солеустойчивости полевых культур. // Инновационная техника и технология. 2019. № 2, -С. 34-37.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

9. Терлецкая, Н.В. Диагностика устойчивости мягкой пшеницы к засухе и солевому стрессу, моделируемым in vivo и in vitro. Биотехнология. Теория и практика. - 2008. - № 4. - С. 64 - 70.

10. Ториков В.Е., Шпилев Н.С., Мамеев В.В., Яцекнков И.Н. Сравнительная характеристика качества зерна сортов озимой тритикале, вкрауиваемкх на Юго-

западе Росии// Вестник Алтайского Государственного университета. 2019, № 2(172), -С. 49-56.

11. Удовенко Г.В. Диагностика устойчивости растений к стрессовым воздействиям(Методическое руководств)/Под ред Л.,ВИР.1988.228 с.

12. Удовенко Г.В.,Гончарова Э.А.Влияние экстремальных услових среды на структуру уражая сельскохозяйственных растений.Л.,1982.144 с.

13. Шарипова, Г.В. Особенности роста и водного обмена растений пшеницы и ячменя с различной солеустойчивостью при натрий-хлоридном засолении: автореф. дис. канд. биол. наук / Г.В. Шарипова. - Уфа. - 2007. - 22с.

14. Шихмурадов, А.З. Биоресурсный потенциал и эколого-генетические аспекты устойчивости представителей рода Triticum L. к солевому стрессу: 104 автореф. дисс. докт. биол. наук / А.З. Шихмурадов. - Владикавказ. - 2014. - 37с

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.