Научная статья на тему 'ХИТОЙ ВА ЭРОН ТОМОНИДАН МАРКАЗИЙ ОСИЁ РЕСПУБЛИКАЛАРИДА “ЮМШОҚ КУЧ” СИЁСАТИНИНГ ҚЎЛЛАНИЛИШИ'

ХИТОЙ ВА ЭРОН ТОМОНИДАН МАРКАЗИЙ ОСИЁ РЕСПУБЛИКАЛАРИДА “ЮМШОҚ КУЧ” СИЁСАТИНИНГ ҚЎЛЛАНИЛИШИ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
106
34
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Хитой / Эрон / таълим сиёсати / “юмшоқ куч” / ташқи сиёсат / таълим тизими / Марказий Осиё / Конфуций институти. / China / Iran / education policy / "soft power" / foreign policy / education system / Central Asia / Confucius Institute.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Ходжимуратова, Д.С.

Мақолада Хитой ва Эроннинг Марказий Осиё республикаларига нисбатан ташқи сиёсатида “юмшоқ куч” элементларидан фойдаланиши ўрганилган. Хитой ва Эроннинг мазкур сиёсати Марказий Осиё давлатлари таълим тизимига таъсири мисолида таҳлил қилинади. Марказий Осиё республикаларининг мазкур давлатлар томонидан минтақада амалга оширган ташқи сиёсатига муносабати ўрганилади, шунингдек, ушбу давлатлар таълим бозоридаги иштироки таҳлил қилинади. Хусусан, Қирғизистон таълим бозорида Хитой ва Эрон иштирокининг ошганлиги қиёсий ўрганилади. Мақолада Марказий Осиё республикаларининг таълим соҳасидаги сиёсатининг ўзига хос хусусиятлар таҳлил қилинар экан, уларга нисбатан Хитой ва Эрон томонидан амалга оширилган оммавий дипломатиянинг асосий йўналишлари очиб берилади. Шунингдек, Хитой ва Эрон минтақа давлатлари билан ҳамкорликда таълим ва маданият соҳасида қатор лойиҳаларни амалга ошириш орқали Марказий Осиёда “юмшоқ куч” сиёсатини қўллай олиши имкониятлари ва амалга ошириш ресурслари, механизмлари ҳам ўрганилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COOPERATION OF UZBEKISTAN AND THE CHINESE PEOPLE'S REPUBLIC IN OBLAST DOBYCHI MINERAL RESOURCES

The article examines the use of "soft power" elements in the foreign policy of China and Iran towards the Central Asian republics. This policy of China and Iran will be analyzed on the example of the impact on the education system of Central Asian countries. The attitude of the Central Asian republics to the foreign policy of these countries in the region, as well as the participation of these countries in the education market will be analyzed. In particular, a comparative study of China and Iran participation increase in the Kyrgyz education market. The article analyzes the specifics of the education policy of the Central Asian republics in the field of education, reveals the main directions of public diplomacy pursued by China and Iran. It also explores the possibilities and resources and mechanisms for implementing a "soft power" policy in Central Asia through the implementation of a number of projects in the field of education and culture in cooperation with China and Iran.

Текст научной работы на тему «ХИТОЙ ВА ЭРОН ТОМОНИДАН МАРКАЗИЙ ОСИЁ РЕСПУБЛИКАЛАРИДА “ЮМШОҚ КУЧ” СИЁСАТИНИНГ ҚЎЛЛАНИЛИШИ»

ХИТОЙ ВА ЭРОН ТОМОНИДАН МАРКАЗИЙ ОСИЁ РЕСПУБЛИКАЛАРИДА "ЮМШО^ КУЧ" СИЁСАТИНИНГ

КУЛЛАНИЛИШИ

d 10.24412/2181-1784-2021-1-719-724

Ходжимуратова Д.С.

Тошкент давлат шаркшунослик университети таянч докторанти

Аннотация. Мацолада Хитой ва Эроннинг Марказий Осиё республикаларига нисбатан ташци сиёсатида "юмшоц куч " элементларидан фойдаланиши урганилган. Хитой ва Эроннинг мазкур сиёсати Марказий Осиё давлатлари таълим тизимига таъсири мисолида таулил цилинади. Марказий Осиё республикаларининг мазкур давлатлар томонидан минтацада амалга оширган ташци сиёсатига муносабати урганилади, шунингдек, ушбу давлатлар таълим бозоридаги иштироки таулил цилинади. Хусусан, Цирзизистон таълим бозорида Хитой ва Эрон иштирокининг ошганлиги циёсий урганилади. Мацолада Марказий Осиё республикаларининг таълим соуасидаги сиёсатининг узига хос хусусиятлар таулил цилинар экан, уларга нисбатан Хитой ва Эрон томонидан амалга оширилган оммавий дипломатиянинг асосий йуналишлари очиб берилади. Шунингдек, Хитой ва Эрон минтаца давлатлари билан уамкорликда таълим ва маданият соуасида цатор лойиуаларни амалга ошириш орцали Марказий Осиёда "юмшоц куч" сиёсатини цуллай олиши имкониятлари ва амалга ошириш ресурслари, механизмлари уам урганилган.

Калит сузлар: Хитой, Эрон, таълим сиёсати, "юмшоц куч", ташци сиёсат, таълим тизими, Марказий Осиё, Конфуций институти.

Annotation. The article examines the use of "soft power" elements in the foreign policy of China and Iran towards the Central Asian republics. This policy of China and Iran will be analyzed on the example of the impact on the education system of Central Asian countries. The attitude of the Central Asian republics to the foreign policy of these countries in the region, as well as the participation of these countries in the education market will be analyzed. In particular, a comparative study of China and Iran participation increase in the Kyrgyz education market. The article analyzes the specifics of the education policy of the Central Asian republics in the field of education, reveals the main directions of public diplomacy pursued by China and Iran. It also explores the possibilities and resources and mechanisms for

implementing a "soft power" policy in Central Asia through the implementation of a number of projects in the field of education and culture in cooperation with China and Iran.

Key words: China, Iran, education policy, "soft power", foreign policy, education system, Central Asia, Confucius Institute.

Охирги йиллар минтака ва халкаро майдонда фаол ташки сиёсат олиб бораётган давлатлар уз миллий манфаатларини илгари суришида "каттик куч" деб номланувчи анъанавий босим усулларининг урнига "юмшок куч" концепциясидан кенг фойдаланиши тобора оммалашиб бормокда. "Каттик куч" сиёсати давлатларга нисбатан муайян бир фикрни мажбуран сингдиришга каратилган булса, "юмшок куч" сиёсати эса давлатларни уз ихтиёри билан керакли йуналишда харакат килишига ва эргаштиришга эришиш йулида самарали натижа бермокда"[1]. Ушбу назарияга кура, маданий, ижтимоий-сиёсий омиллар хамда ички ва ташки сиёсатнинг максадли амалга оширилиши оркали керакли сиёсий натижаларга эришиш мумкин. Мазкур омилларнинг мохирона кулланилиши мамлакат имиджининг ташки майдонда ошишига хизмат килади ва ташки сиёсатнинг "юмшок куч" деб номланадиган узига хос ресурсини шакллантиради. Давлатнинг "юмшок кучи" унинг маданияти, кадриятлари, сиёсий ва ижтимоий дастурларининг жозибадорлигига асосланади[2]. "Юмшок куч" муайян бир давлатнинг бошка мамлакатларда оммавий ахборот воситалари таъсири натижасида ижобий образининг шаклланишидир"[3].

Сунгги йилларда Хитой рахбарияти ички ва ташки сиёсатида "юмшок куч" дан фаол фойдалана бошлади. Хусусан, Хитой хукумати Ху Цзинтаонинг хокимиятга келиши билан жахон хамжамиятига таъсир курсатадиган ноанъанавий воситаларнинг ролини жиддий куриб чика бошлади. Шу даврдан бошлаб Хитойнинг жахон микёсида ижобий имиджини шакллантириш йуналишига янгича ургу берила бошланди. Эндиликда Хитой ташки сиёсатида тинчликни куллаб-кувватлашга каратилган, бир кутбли дунё ва куч ишлатар сиёсатга карши турувчи тус берди.

Ху Цзинтаонинг Хитой Коммунистик Партияси Марказий Кумитасининг 17-курултойида сузлаган маърузасида "юмшок куч" масаласига алохида ургу берилди. Хусусан, маърузада "хозирги кунда маданият хокимиятда ракобатнинг тобора мухим элементига айланиб бормокда ва мамлакат ичидаги маданиятнинг ривожланиши унинг халкаро таъсирининг кучайиши билан бирга

олиб борилиши керак" дейилган[4]. Натижада, ХХР рахбарияти давлатнинг осуда ривожланиши хакидаги шиорини илгари сурган холда, жахон жамоатчилик фикрини жалб этишга мулжалланган бир катор ташки сиёсий дастурларини ишлаб чикди. Мисол тарикасида "оммавий дипломатия", "периферик дипломатия" каби янги сиёсий ташаббусларни келтириш мумкин. Хитой хукумати томонидан Коммунистик партиянинг дастурига "юмшок куч" концепцияси киритилганидан сунг Хитой маданиятини кушни давлатларга фаол эксперт килишга карор килинди.

Шуни айтиш жоизки, ХХРнинг иктисодий кудрати ошиши билан дунё микёсида, айникса, унга худудий жихатдан кушни булган Марказий Осиё республикаларига нисбатан таъсир доирасини кенгайтириш учун яхши имкон яратилмокда.

Бугунги кунда Марказий Осиё минтакаси минтакавий ва минтакавий булмаган уйинчилар уртасида муайян сабабларга кура жиддий ракобатни келтириб чикармокда. СССР парчаланиб кетганидан буён Марказий Осиё минтакаси нафакат углеводородларнинг катта захираларига эга, балки бозор сифатида хам мухим ахамият касб эта бошлади. Минтаканинг кулай геостратегик жойлашуви ва Марказий Осиё давлатларининг транзит салохияти бу минтакада турли халкаро акторларнинг манфаатларини илгари суришни такозо килади.

Расмий Пекин таълим инсонларнинг тафаккурига таъсир этувчи асосий омиллардан бири эканлигини инобатга олган холда узининг "юмшок куч" сиёсатини амалга оширишга катта эътибор беради. Шу муносабат билан мазкур кадриятлар тизимига эга ижтимоий гурухни шакллантириш минтакада уз манфаатларини мажбурлаш оркали эмас, балки узаро келишув асосида илгари суриш борасидаги давлат сиёсатининг устувор вазифаларидан бири хисобланади. ХХР мамлакат ташки сиёсатини амалга ошириш доирасида Марказий Осиё республикаларининг таълим тизимига уз таъсирини утказишга интилади. Бунда Конфуций институти алохида уринга эга. Мазкур институт нафакат хитой тилини укитиш, балки хитой маданиятини таргиб килувчи фаолият олиб боради.

Марказий Осиё республикалари ичида Конфуций институти дастлаб Тошкент давлат шаркшунослик университети хузурида 2005 йил ташкил этилди. 2013 йилга келиб, Самарканд шахрида хам мазкур институт фаолияти бошланди. Хрзирги вактда Козогистонда 4 та Конфуций институти фаолият юритиб келмокда. Тожикистонда Конфуций институти ушбу республиканинг

миллий университетлари хузурида ташкил этилган. Бугунги кунда факат Туркманистонда хануз Конфуций институти мавжуд эмас, аммо Хитой университетларида 2 мингдан ортик туркман талабалари тахсил олмокда.[8]

Киргизистонда сунгги йилларда Хитой тилини урганаётган хамда, Хитойга укиш учун кетаётган талабалар сонининг купайиши кузатилмокда. Киргизистон Республикаси Таълим ва фан вазирлигининг маълумотларига кура, хитой тили мамлакатнинг 8 та энг йирик университетларида укитилади: Бишкек гуманитар университети, Киргизистон миллий университети, Киргизистон давлат университети, Киргизистон-Россия Славян университети, Норин давлат университети, Уш давлат университети, Уш технология университети, шунингдек, Уш гуманитар педагогика институти ва Уш давлат университети кошидаги Билим литсейида[10].

Самарали ва ижодий фаолияти учун Уш давлат университети хузуридаги Конфуций институти 2017 йилнинг энг яхши институт деб топилди. Жусуп Баласагин номидаги Киргиз миллий университети мамлакатдаги хитой тили укитиладиган энг йирик олийгохлардан булиб, у ерда 1300 талаба киргиз-хитой факультетида тахсил олади. 2017 йилда уларнинг 100 нафари Хитойда грант асосида укишга борди.

Марказий Осиёда Хитой "юмшок куч" сиёсатининг самарали амалга оширилаётганлигини минтака республикаларида Конфуций институтларининг фаолиятида куриш мумкин. Хусусан, Козогистондаги Конфуций институтларида жами 14 мингдан ортик, Тошкентдаги мазкур марказда эса йилига 2 мингга якин талабалар тахсил олмокдалар[6].

Эрон хам кадимдан Хитой каби уз маданиятини кушни минтакаларга таркатишга харакат килади. Буни "юмшок куч" сиёсати компонентларининг биридан фойдаланиш деб бахолаш мумкин. Марказий Осиё республикаларининг геостратегик нуфузи тобора ортиб борган сари минтакада Эрон томонидан уз миллий манфаатларини илгари суришни такозо килган. Эрон узининг изчил ташки сиёсий концепциясини амалга ошириш йулида Марказий Осиёда уз сиёсий таъсирини кенгайтириш ва мустахкамлашга интилади. Ушбу стратегия Эрон томонидан Тожикистон ва Киргизистон йуналишларида изчил амалга оширилмокда. Этномаданий якинлик, шунингдек, минтака ахолисининг салмокли кисми форсийзабон эканлиги Эронга Марказий Осиё республикаларига нисбатан "юмшок куч" сиёсатини кенг татбик этиши учун кулай имкониятлар яратади. Хрзирда минтака давлатларидан Киргизистон

маданият ва таълим сохаларида Эрон билан изчил алокаларни ривожлантирмокда.

Эрон уз маданиятини Марказий Осиёда таргиб килиш, ахоли уртасида мамлакатнинг ижобий имиджини шакллантириш учун минтака республикаларида Эроннинг маданият ва тил укитиш марказларини ташкил этиш оркали амалга оширишни режалаштирган. Мазкур стратегияни амалга оширишда Эроннинг "Саъдий" жамгармаси фаолияти алохида ахамиятга молик.

"Саъдий" жамгармаси 2012 йилда Эрон ташки сиёсатининг стратегик максадлари асосида ташкил килинган булиб, хорижий мамлакатларда таълим, илмий тадкикот, маданият ва медиа сохасида фаолиятни ташкил килиш оркали "юмшок куч" сиёсати ресурсларидан фойдаланишни кузлаган[9].

Мазкур фонд форс тили укитувчилари малакасини ошириш, зарур укув адабиётларини яратиш билан бирга хар йили чет элликлар учун форс тилини укитиш буйича укув курслари ва махсус дастурлар ташкил этади.

2017 йилдан Эрон ва Киргизистон уртасидаги алокаларнинг фаол ривожланиши кайд этилмокда. Эрон ташки сиёсатининг "юмшок куч" ресурслари Киргизистоннинг маданият ва таълим сохасига сафарбар этилган. Эроннинг Бишкекдаги элчихонаси хузурида фаолият юритувчи Эрон маданият маркази "юмшок куч"ни амалга оширишда мухим урин тутади[5]. Шунингдек, бугунги кунда Киргизистоннинг етакчи олий таълим муассасаларида, хусусан, Бишкек гуманитар университети, Ташки ишлар вазирлиги Дипломатик академияси, Киргизистон-Россия Славян университетида Эрон маданият марказлари очилган. Эрон ушбу марказларни зарур моддий-техник воситалари ва укув адабиётлари билан таъминлаб боради. Шунингдек, Эроннинг Киргизистондаги элчихонаси ислом динига оид фундаментал асарларни киргиз тилига таржима килиш ишларини молиялаштиради[5].

Хулоса урнида шуни айтиш керакка, Марказий Осиё республикаларига нисбатан Хитой ва Эрон амалга ошираётган "юмшок куч" сиёсати мазкур минтака ахолисини хавотирга тушишга сабаб булмокда. Хусусан, минтаканинг катор давлатлари учун иктисодий хамкор ва инвесторга айланган Хитой охир окибатда бу давлатларни огир молиявий ахволга солиб куйиши, кейинчалик эса харбий ва сиёсий карамликка дучор этишидан хавотирга тушаётган булса, Эрон сиёсий тизимининг диний мохияти доим Марказий Осиё республикаларини хавотирга солиб келган. Бу уз навбатида, Хитой ва Эроннинг "юмшок куч" сиёсати учун узига хос тусик вазифасини утайди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Nye J. S. Soft Power : The Means to Success in World Politics. Public Affairs. — 2004. P. 5.

2. Бобыло А.М. «Мягкая сила» в международной политике: особенности национальных стратегий // Вестник Бурятского государственного университета. —2013. —№ 14. —C. 129—135.

3. Kazantsev A.A. and Merkushev, V.N. (2008), "Russia and Post-Soviet Space: the Prospects for the Use of "Soft Power", Polis, no. 2. pp. 122-135.

4. Чжэньпэн Лян. Культурная дипломатия Китая в Центральной Азии в XXI веке на примере институтов Конфуция // Азиатско-Тихоокеанский регион: экономика, политика, право. — 2017. — № 1. — С. 33-46.

5. Гарбузарова Е.Г. Инструменты «мягкой силы» Ирана в Кыргызстане // Вестник Российского университета дружбы народов. Серия: Политология. —2020.— № 1. —С. 26.

6. Габриелян Г.Р. Влияние политики «мягкой силы» на укрепление роли КНР в государствах Центральной Азии // Постсоветские исследования. Т. — 2021. — № 1. — С. 63-69.

7. Данилов В.Д. Проблемы культурно-гуманитарного сотрудничества КНР со странами центральной азии (на примере Киргизии). file:///Q/Users/Lenovo/Downloads/problemy-kulturno-gumanitarnogo-sotrudnichestva-knr-so-stranami-tsentralnoy-azii-na-primere-kirgizii.pdf

8. Руслан Изимов: "Мягкая сила" Китая - на прицеле Центральная Азия. https://regnum.ru/news/economy/1759411.html (фойдаланиш вакти: 14.10.2021).

9. "Саъдий" жамгармаси расмий сайти. https://saadifoundation.ir/en/page/280/objective-and-duties. (Фойдаланилган вакт: 20.07.2021)

10. Механизмы «мягкой силы» Китая в Кыргызстане. https://eurasia.expert/mekhanizmy-myagkoy-sily-kitaya-v-kyrgyzstane/. (Фойдаланган вакти: 10.10.2021).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.