Научная статья на тему 'ХЎЖАОБОД ЕР ОСТИ ГАЗ ИНШООТИ ҚУДУҚЛАРИДА САҚЛАНАДИГАН ГАЗ ҲАЖМИНИ ОШИРИШ УСУЛЛАРИ'

ХЎЖАОБОД ЕР ОСТИ ГАЗ ИНШООТИ ҚУДУҚЛАРИДА САҚЛАНАДИГАН ГАЗ ҲАЖМИНИ ОШИРИШ УСУЛЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
132
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
газни ер остида саклаш иншоотлари / газодинамик тадқиқотлар / ҳайдовчи-эксплуатацион қудуқлар / қудуқ туби / отқинга қарши қурилма / қум тиқинлари / желонка / кольтюбинг технология / насос компрессор қувурлари / қудуқларни тубини ювиш / босим кўрсаткичлари / технологик жараён / винтли қудуқ туби двигатели / ротор / пикадолота / underground gas storage / gas-dynamic studies / injection-production wells / bottomhole / anti-blowout equipment / sand plugs / thief / coiled tubing technology / pump compressor pipe.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Муродов Абдулазиз Илҳом Ўғли, Хабибуллаев Саидазиз Шохсуварович

Тадқиқотнинг мақсади газни ер ости саклаш иншооти қудуқларида сақланадиган газларни ҳажмини ҳайдовчи қудуқлар сонини ошириш эвазига ошириш усуллари бўйича тавсиялар ишлаб чиқиш. Ер ости газ сақлаш иншоотларини тўғри ва самарали ишлатишни ташкил қилиш учун қудуқлар қудуқлар сонини мақбуллаштириш катта ахамият касб этади. Мақолада Ҳўжаобод ГЕОСИ мисолида қудуқлар сонини ошириш бўйича тавсиялар ишлаб чиқилган. Шунингдек Хўжаобод газни ер ости саклаш иншоотларида сақлаш иншоотининг XX-XXI-XXII горизонтларидаги ҳайдовчи-эксплуатацион қудуқларини бўйича тавсиялар ишлаб чиқилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Муродов Абдулазиз Илҳом Ўғли, Хабибуллаев Саидазиз Шохсуварович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

The purpose of the study is to develop recommendations on ways to increase the volume of gases stored in the wells of the underground gas storage facility by increasing the number of driving wells. Optimizing the number of wells is of great importance in order to organize the correct and efficient use of underground gas storage facilities. The article elaborates recommendations on increasing the number of wells on the example of Khojaabad GEOSI. Also, recommendations were developed for the pilot-exploitation wells in the XX-XXI-XXII horizons of the Khojaabad gas underground storage facility.

Текст научной работы на тему «ХЎЖАОБОД ЕР ОСТИ ГАЗ ИНШООТИ ҚУДУҚЛАРИДА САҚЛАНАДИГАН ГАЗ ҲАЖМИНИ ОШИРИШ УСУЛЛАРИ»

УДК 622.692.24

ХУЖАОБОД ЕР ОСТИ ГАЗ ИНШООТИ ЦУДУЦЛАРИДА САЦЛАНАДИГАН ГАЗ

^АЖМИНИ ОШИРИШ УСУЛЛАРИ

1 Муродов Абдулазиз Илхом угли - докторант. E-mail: murodov_8600@mail.m.

2Хабибуллаев Саидазиз Шохсуварович - т.ф.ф.д., PhD. E-mail: xabibullayev.saidaziz@rambler.ru

^арши мух,андислик-иктисодиёт институти. Карши ш. Узбекистон Республикаси.

2И.Каримов номидаги Тошкент давлат техника университети. Тошкент ш. Узбекистон. :

Аннотация. Тадцицотнинг мацсади газни ер ости саклаш иншооти цудуцларида сацланадиган газларни %ажмини %айдовчи цудуцлар сонини ошириш эвазига ошириш усуллари буйича тавсиялар ишлаб чициш. Ер ости газ сацлаш иншоотларини тугри ва самарали ишлатишни ташкил цилиш учун цудуцлар цудуцлар сонини мацбуллаштириш катта ахамият касб этади. Мацолада Хужаобод ГЕОСИ мисолида цудуцлар сонини ошириш буйича тавсиялар ишлаб чицилган. Шунингдек Хужаобод газни ер ости саклаш иншоотларида сацлаш иншоотининг XX-XXI-XXII горизонтларидаги %айдовчи-эксплуатацион цудуцларини буйича тавсиялар ишлаб чицилган.

Калит сузлар: газни ер остида саклаш иншоотлари, газодинамик тадкикотлар, хдйдовчи-эксплуатацион кудуклар, кудук туби, откинга карши курилма, кум тикинлари, желонка, кольтюбинг технология, насос компрессор кувурлари, кудукларни тубини ювиш, босим курсаткичлари, технологик жараён, винтли кудук туби двигатели, ротор, пикадолота.

The purpose of the study is to develop recommendations on ways to increase the volume of gases stored in the wells of the underground gas storage facility by increasing the number of driving wells. Optimizing the number of wells is of great importance in order to organize the correct and efficient use of underground gas storage facilities. The article elaborates recommendations on increasing the number of wells on the example of Khojaabad GEOSI. Also, recommendations were developed for the pilot-exploitation wells in the XX-XXI-XXII horizons of the Khojaabad gas underground storage facility.

Key words: underground gas storage, gas-dynamic studies, injection-production wells, bottomhole, anti-blowout equipment, sand plugs, thief, coiled tubing technology, pump compressor pipe.

Дунёнинг ривожланган мамлакатларида ёкилги энергияларига булган эх,тиёж ортиб борган сари уларни захирасини йигиш х,ам зарур булиб бормокда. Мамлакат иктисодиётини усишида ва ах,оли хдётини яхшиланиши учун нефть ва газ арзон энергия манбаъаси х,исобланади. Юртимизда ^оракалпогистонда куриб ишга туширилган QK "UzKorGas" OAJ заводида газдан турли полимер мах,сулотлар олиниши четдан пластик ва полимер мах,сулотларни импортини сезиларли даражада камайтириб, мамлакат иктисодиётига катта х,исса кушяпти. GTL технологияси яратилгач, метан газидан юкори сифатли бензин ва дизел ёкилгилари олина бошланди. Бу технология асосида 2016 йилдан бошлаб "Oltinyo'l GTL" MChJ компанияси курилиши бошланган булиб, х,озирги кунга келиб завод уз ишини бошлади ва бунда 2000 дан зиёд мутахассисларни иш билан таъминланишига эришилади.

Бундай катта лойихдлар учун катта хджмдаги газ керак булади, шунинг учун "O'zbekneftgaz" AJ томонидан ишлаб чикилган аник ва мукаммал режалар асосида газ казиб олиш микдорини ошириш буйича кенг куламли ишлар олиб борилмокда. Республика буйлаб ах,олининг турли об-х,аволи минтакаларда яшаши айникса, кишки мавсумда табиий газга булган эх,тиёжни ошириб юборади. Бу эса газни транспорт килиш билан шугулланувчи "Uztransgaz" AJ ва таъминоти билан шугулланувчи "Hududgaz" AJ тизимида кийинчиликлар юзага келишига сабаб булади. Магистрал кувурлар линиясидаги тасодифий авариялар, сикув компрессор станцияларидан техник тухталишлар, конларда газ казиб олиш суръати камайиб

кетиши каби муаммолар туфайли ахолини табиий газ билан таъминлашда узилишлар пайдо булиши мумкин. Бунинг олдини олиш максадида газни ер остида саклаш иншоотлари (ГЕОСИ) барпо этилади (1-расм) ва улардан фойдаланилади. [1] Газни саклаш, дастлаб, гази казн б олиб булинган уюмларга газни юкори босимда хайдаш хисобига амалга оширилган.

Газни ер остида саклаш омборларини ташкил килиш усуллари

Ишлатилган газ конлари урнида Ишлатилган нефт-газ конлари урнида Сувли катламларда Тузли катламларда Шахта усулида

1-расм. Газни ер остида саклаш иншооти ташкил килиниши усуллари

Узбекистон Республикасида газни ер остида саклаш иншооти учта булиб, Шимолий Сух ГЕОСИ 1978 йилда курилган. Газли ГЕОСИ 1988 йилда курилган. Учинчи ГЕОСИ Андижон вилоятининг Хужаобод туманида жойлашган булиб, хозирги кунда 64 та кудуклари мавжуд.[2] 2019 йилда тузилган янги лойихага кура газ саклаш хажмини 1,0 млрд м3 гача етказиш кузда тутилган булиб, кушимча 10 га якин кудук бургилаш режалаштирилган. Хужаобод ГЕОСИ худудида лойихага кура 2021 йил октябрь холатига битта янги кудук бургиланиб тугатилди. ^удук устки ускуналари урнатилгач, шу йилнинг узида яна иккита кудук бургилаш учун ишлар бошлаб юборилиши режалаштирилган.

2019-2020 йиллар олиш мавсумида ХХ - XXII горизонтлардан 490,7 млн.м3 хажмдаги газ эксплуатацион фонд томонидан 32 та кудукдан казиб олинди. Бирок, таъкидланганидек, хозирги вактда ХХ-ХХ11 горизонтларнинг эксплуатацион фондида 10 та кудук (828,829,831,832,836,838,840,843,852,853-кк)да ишлатиш колоннасининг кисилиб торайганлиги уларнинг циклик ишлашини мураккаблаштиради. Шу муносабат билан санаб утилган кудукларни актив газ хажмини ошириш учун XIX горизонтга утказиш тавсия этилади. Хужаобод ГЕОСИнинг куйи иншоот ^Х-ККИ горизонтлар) эксплуатацион фондини мавжуд даражада саклаб туриш учун (32 та кудукни) XIX горизонтга утказилган кудуклар урнига 10 та янги кудукларни бургилаш тавсия этилади. [2].

ХХ - XXII горизонт кудукларининг хозирги холати хакида маълумот келтирилган.

1-жадвал

ХХ-ХХП катламларга бурFилиниши ва XIX катламга утказилиши керак буладиган

кудукларнинг кетма-кетлиги

Иил кудуклар сони №№ кудук

ХХ-ХХ11 горизонтга бургиланувчи кудуклар

2019 3 883, 884, 888

2020 7 885, 886, 887, 889, 890, 891, 892

кудукларни XIX катламга утказилиши

2019 3 852, 838, 840

2020 7 828, 853, 846, 836, 832, 831, 830

Хозирги кунда Хужаобод ГЕОСИ уни ташкил килишда тасдикланган 2-лойиха ва унга киритилган тузатишларга мос равишда ишлатилиб келинмокда. Хужаобод ГЕОСИ портлашга хавфли объект хисобланади. Унинг кудуклардан газни йигиш ва ташишнинг хакикий схемаси 1 -расмда келтирилган. Ушбу технологик схема ГЕОСИ нинг хайдаш ва казиб олиш даврида тугри ишлашни таъминлайди.

ГЕОСИнинг лойихавий катлам босими - 250,0 кгс/см2;

ГЕОСИнинг лойихавий кунлик казиб олиш микдори - 9,0 млн.м3.

Янги бургиланувчи кудукларни шундай жойлаштириш керакки, улар узидан бошка ХХ-ХХ2-горизонт кудуклари билан газни кабул килиш бошланганда, газни тенг таркалишини таъминлаши зарур. Бундан ташкари кудукларни бургиланиш нукталарини белгилашда,

кудуклар ишининг фактик схемасида келиб чиккан холда, ёткизилган газ кувурлари устидан, ёнидан утмайдиган худудларда бургилаш максадга мувофик булади. Газтаксимлаш цехларидан то кудукларгача тортилган газ кувурлари Хужаобод ГЕОСИни куриш лойихасида келтирилганга нисбатан амалда фарклидир. Шунинг учун аввало ер участкасидаги газ кувурлари линияларини ётишини схемасини тайёрлаб олиб, сунгра кудуклар бургилаш учун нукталар белгиланади. Урганилган маълумотлар асосида бургиланиши зарур кудукларни жойлашиши куйидаги расмда белгиланган.

2-расм. XX-XXII катламни ГЕОСИ режимида ишлатиш учун лойихавий кудукларни жойлаштириш режаси

Табиийки, кудуклар сони купайтирилиши билан газни таксимлаш цехларига юклама тушади. Уларнинг лойихавий кунлик газ таксимлаш ва казиб олиш имконияти 9,0 млн м3. Бу муаммони хал килиш учун 3-газни таксимлаш цехини куриш ва кудукларни бир хил мувозанатда таксимлаш зарур булади. Масалан, янги кудуклар бургилангач, эксплуатацион фонд 72 та кудукка етади. Уларни уртача 24 тадан цехларга булиб чикиш максадга мувофикдир [3].

3-расм. Газни казиб олиш даврида Хужаобод ГЕОСИдан йигиш, тайёрлаш, сикиш ва ташиш

тизими буйича технологик схема

Уларни жойлашиш уринларини куйидаги схемада курсатилган. 3-газни таксимлаш цехини жойлаштиришда узига бириктириладиган кудуклар майдонининг уртасида булиши, цехгача тортилиши зарур буладиган газ кувурларига кетадиган сарф харажатларни камайтиради.

ХХ-ХХ11 горизонтларнинг жорий эксплуатацион фондидаги 32 та кудукда фильтрлар цементлашларсиз туширилган ва объект муаллак турган 50-200 метр узунликдаги фильтр-

колонналар оркали ишламокда. Бундан ташкари Хужаобод ГЕОСИнинг бундан олдинги циклик ишлатиш даврида 13 та кудукда ( 828, 829, 831, 832, 836, 838, 839, 840, 844, 846, 847, 852, 853 кудуклар) фильтрларнинг юкори кисмида XXII горизонт интервалларида бутунлай ёпилиб колиши ва XXI горизонт интерваллари колоннасининг 2/3 кисми кисилиб колиши юзага келган. Газни казиб олишни нисбатан актив зоналарида, айникса катламдан кумли суюклик келадиган жойларда фильтрнинг абразив-коррозион емирилишлар юзага келган.

2-жадвал

Хужаобод ГЕОСИнинг актив газ х,ажмини 1050,0 млн м3 да ишлатишда асосий

параметрлар

Параметрлар Курсаткичлар

XIX гор. XX-XXII гор. Бутун ГЕОСИ буйича

Актив хажм, млн.м3 600,0 450,0 1050,0

Буфер хажм, млн.м3 600,0 550,0 1150,0

Максимал катлам босими, кгс/см2 229,49 231,34

Минимал катлам босими, кгс/см2 119,2 127,89

Эксплуатацион кудуклар сони 40 32 72

Максимал кунлик казиб олиш, млн. м3 4,9 5,3 10,2

Максимал кунлик хайдаш, млн. м3 6,2 4,7 6,2

^азиб олиш мавсумнинг давомийлиги, сут. 161 161 161

Х,айдаш мавсумнинг давомийлиги , сут. 102 102 204

XX-XXII горизонтларнинг колоннаси кисилган кудукларининг газни хайдаш ва олиш мавсумида самарасиз ишлаётганларини, 1-боскич (XIX-катлам) га утказиш буйича тавсия этамиз. Улардан учтаси (839, 844, 847 кудуклар) XIX-катламга утказилган. Долган кудуклар эса янги кудуклар бургиланишибилан боскичма боскич утказиб борилиши керак булади [4].

Бажарилган ушбу ишда Хужаобод ГЕОСИда газ саклашнинг умумий хажмини 1050,0 млн м3 гача ошириш имкониятарини асослаб беришга харакат килинган.

Хулоса. XIX горизонтда казиб олиш мавсумида актив хажмни 600 млн. м3 гача ошириш учун буфер хджмни 600 млн м3 га етказиш керак ва эксплуатацион-хайдовчи фонд кудуклари 40 та кудуклардан иборат булиши керак. Бу фондга эришиш учун колоннаси кисилган кудукларни юкори катламга утказиш керак ва урнига кетма-кет янги кудукларни бургилаш керак.

кудуклар ва газ таксимлаш цехлари (газ йигиш пункти) орасида газни хайдаш ва казиб олиш мавсумида шлейфларида гидравлик йукотишларни камайтириш максадида 3-ГТЦ (ГИП) куриш талаб этилади. Бунинг эвазига мавжуд 2 та ГИП лардаги юклама камаяди.

АДАБИЁТЛАР

1. Зиновьева Л.М. Подземное хранение газа - курс лекций - Ставрополь, Изд-во СКФУ, 2016.

2. Х,абибуллаев С.Ш., Буронов М.Д. Газни саклаш объектларини лойихалаштириш ва куриш.

Укув кулланма. Тошкент, 2020. - 46-50 б.

3. Интернет ресурсы. https://neftegaz.ru/tech-library/burovye-ustanovki-i-ikh-uzly/141498-sposoby-likvidatsii-peschanykh-probok-v-skvazhinakh/

4. Технический паспорт. Винтовой забойный двигатель Д-105.5.18. IDT, Пермь-2019

5. Правила безопасности при геологоразведочных работах. [Зарегистрированы Министерством юстиции Республики Узбекистан от 29 января 1997 г. Регистрационный № 304], пункты 5.3.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.