Научная статья на тему 'ХОДЖИКАЗГАН ГАЗОКОНДЕНСАТ КОНИНИ ИШЛАШ ХУСУСИЯТЛАРИ ҲАҚИДА'

ХОДЖИКАЗГАН ГАЗОКОНДЕНСАТ КОНИНИ ИШЛАШ ХУСУСИЯТЛАРИ ҲАҚИДА Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
62
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қудуқ / қатлам / конденсат / заҳира / кон / конденсат / газ / карбонат / маҳсулот / қазиб чиқариш. / well / formation / condensate / reserve / mining / condensate / gas / carbonate / product / mining.

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — О. Ғ. Ҳайитов, Р. Т. Зокиров, К. Усмонов, Н. У. Бекманов

Мақолада Ходжиказган газоконденсат конини жойлашган ўрни, унга яқин конлар билан боғлиқлиги, бурғиланган қудуқларларнинг жорий ҳолати, қудуқларни бурғилаш ва тўла таъмирлаш ишлари, қудуқлар махсулдорлигини ошириш мақсадида ўтказилган кислотали ишлов бериш ишлари, қатлам босими, кондан қазиб олинган маҳсулотлар миқдори, маҳсулдор горизонтларнинг ётиш шароитлари таҳлил қилиниб, маҳсулот таркибидаги сув миқдорини ажратиш ва газ етказиш тизимини яхшилаш мақсадида, газни дастлабки тайёрлаш қурилмасини қуришни тавсия этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по энергетике и рациональному природопользованию , автор научной работы — О. Ғ. Ҳайитов, Р. Т. Зокиров, К. Усмонов, Н. У. Бекманов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ON THE PROPERTIES OF DEVELOPMENT OF KHODJIKAZGAN GAZOKONDENSAT DEPOSIT

The article analyzes the location of the Khodjikazgan gas condensate field, its relationship with nearby fields, the current state of drilled wells, drilling and overhaul of wells, acid treatment to increase well productivity, formation pressure, the amount of products extracted from the field, the conditions of production horizons. , in order to separate the amount of water in the product and improve the gas delivery system, it is recommended to build a gas pre-treatment plant.

Текст научной работы на тему «ХОДЖИКАЗГАН ГАЗОКОНДЕНСАТ КОНИНИ ИШЛАШ ХУСУСИЯТЛАРИ ҲАҚИДА»

ХОДЖИКАЗГАН ГАЗОКОНДЕНСАТ КОНИНИ ИШЛАШ ХУСУСИЯТЛАРИ ХДКВДА

О. F. Х,айитов Р. Т. Зокиров К. Усмонов Н. У. Бекманов

Тошкент давлат техника университети

АННОТАЦИЯ

Маколада Ходжиказган газоконденсат конини жойлашган урни, унга яккин конлар билан богликдиги, бургиланган кудукларларнинг жорий холати, кудукларни бургилаш ва тула таъмирлаш ишлари, кудуклар махсулдорлигини ошириш максадида утказилган кислотали ишлов бериш ишлари, катлам босими, кондан казиб олинган махсулотлар микдори, махсулдор горизонтларнинг ётиш шароитлари тахлил килиниб, махсулот таркибидаги сув микдорини ажратиш ва газ етказиш тизимини яхшилаш максадида, газни дастлабки тайёрлаш курилмасини куришни тавсия этилган.

Калит сузлар: кудук, катлам, конденсат, захира, кон, конденсат, газ, карбонат, махсулот, казиб чикариш.

ON THE PROPERTIES OF DEVELOPMENT OF KHODJIKAZGAN

GAZOKONDENSAT DEPOSIT

O. G. Haitov R. T. Zokirov K. Usmonov N. U. Bekmanov

Tashkent State Technical University

ABSTRACT

The article analyzes the location of the Khodjikazgan gas condensate field, its relationship with nearby fields, the current state of drilled wells, drilling and overhaul of wells, acid treatment to increase well productivity, formation pressure, the amount of products extracted from the field, the conditions of production horizons. , in order to separate the amount of water in the product and improve the gas delivery system, it is recommended to build a gas pre-treatment plant.

Keywords: well, formation, condensate, reserve, mining, condensate, gas, carbonate, product, mining.

Ходжиказган газ конденсат кони 1970 йилда очилган булиб, Узбекистан Республикасининг Бухоро вилояти ^оракул туманида жойлашган. Ходжиказган кони Газли шахарчасидан жанубий - гарбда 110 км ва ^оракул шахридан 100 км узокликда жойлашган.

Ходжиказган кони атрофида бир нечта конлар жойлашган булиб, булар, Даяхатын, Кульбешкак, Гарбий Х,аккул, Хдккул. Конда чукур бургулаш ишлари Uzbekistan www.scientificprogress.uz Page 522

1966 йилда бошланиб, 1975 йилда жами 9 та (1,2,3,4,5,6,7,8) ва №1 Учбурган излов ва кидирув кудуклари бургиланган карбонат ва терриген ёткизикларидан саноат микёсида газ олинган Ходжиказган кони куп катламли булиб катлам XVIII, XVI, XV-2, XV-1 лардан иборат. XVIII катлам терриген булиб лойли кумтошдан иборат. Колган XVI, XV-2, XV-1 катламлари карбонат булиб ох,актошдан иборат .

л

Коннинг бошлангич XV-1 катлам босими - 196 кгс/см , температураси -83°С, XV-2 катлам 200 кгс/см2, температураси - 82.2 °С, XV-3 катлам 207 кгс/см2, температураси - 81.8 °С XVIII-1 катлам 255 кгс/см2, температураси + 95 °С. Газ

-5

таркибидаги XVIII катлам конденсатнинг бошлангич потенциал киймати 58 г/м , XV катлам конденсатнинг бошлангич потенциал киймати 31,9 г/м ни ташкил килади [1-6]. Xоджиказган кони 2009 март ойида XV-3, XV-2, XV-1 катламдан 1 та кудук оркали ишлатишга топширилган. Xоджиказган кони 2006 октябр ойида XVIII Батламдан 1 та кудук оркали ишлатишга топширилган [7-9].

Ходжиказган конида 01.01 2021 йил хрлатидаги XV-1 катлам босими - 91

2 2 кгс/см2, X^

катлам босими - 85 кгс/см Газ таркибидаги XVIII катлам

-5

конденсатнинг потенциал киймати 41,2г/м , XV катлам конденсатнинг потенциал киймати 24,16 г/м ни ташкил килади [10].

Ходжиказган конидан казиб олинган махсулот хакида маълумот.

Xоджиказган газ ва газ конденсати конига хдсобот йили бошида «Узнефтгаз» АЖ

томонидан 102,200 млн.м газ ва 3,030 минг тонна газ конденсати Xоджиказган

3

XVIII катламдан, 270,200 млн.м газ ва 6,005 минг тонна газ конденсати Xоджиказган XV катламдан казиб чикариш режа килинган булиб, амалда

"5

Xоджиказган XVIII катламдан 79,856млн.м (ёки режанинг 78,13% ини) газ ва 1,030 минг (ёки режанинг 33,97% ини) тонна газ конденсати, Xоджиказган XV катламдан эса 241,544 млн.м (ёки режанинг89,39 % ини) газ ва 3,862 минг.тонна (ёки режанинг 64,31% ини) газ конденсати казиб чикаришга эришилди. Жорий йилда газ таркибида огир углеводород (газ таркибидаги конденсат микдори) 24 г/м ташкил килди.

Бу курсаткичлар куйидаги жадвалда батафсил келтирилган: Конда кудукларни бурFилаш ва тула таъмирлаш ишлари. 2020-йилда Xоджиказган кони буйича 1 та яъни №56 сонли кудукда бургилаш ишлари олиб

"5

борилган булиб, кунлик 30 минг м газ ва 1 тн конденсат, жами йил охиригача бургилашдан чиккан кудуклар хисобидан 60 минг м газ ва 2 тонна конденсат казиб чикарилишига эришилган [11-14].

Кудукларда махсулдорлигини ошириш максадида утказилган кислотали ишлов бериш ишлари (СКО). 2020-йилда Xоджиказган кони буйича 18 та яъни №№ 46, 49, 24, 30, 23, 4, 20, 40, 45, 47, 35, 30, 36, 20, 53, 54, 55, 32 сонли кудукларда кислотали ишлов бериш ишлари олиб борилган булиб, кунлик 1млн

3

119 минг м ra3 17,99 тн конденсaт, жaми йил ox^rn^a ишловдaн чикдан кудувдр x1иcoбидaн 13 млн. 572 минг м ra3 Ba 434 тoннa кoнденсaт кaзиб чикдрилишига эришилди [15].

]£оджш&иад XV газшкша конпнпнг 2009-2020 ядллэшаш мжв Ж.карпщ

№ пп Йдаадюшиав 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 201S 2019 2020

1 Кшин&ази5 ИШД1М)« газ, ШШГЕТ 5 мя&задаа. ЙББ 56 is: не S21 132 993 300 033 :s2 967 426 579 474 357 418 453 369 693 293 620 269 659 241 544

ИТБ 56 is: 163 030 346 023 646 056 929 023 1355 602 1 330 459 2 243 911 2 618 604 2 912 224 3 181 333 3 423 427

2 Кшинкам£ о.жнон.газ ЙББ 1 006 : 866 : 160 4 304 3 716 4 336 4 701 8 972 3 076 2 403 6 589 5 899

кявлигн&кн. иивадавая ИТБ 1 006 3 941 6 101 10405 14 121 13 507 23 207 42 538 45 614 47 762 54 351 60 250

3 кондсдат мжкдори ■ г/смЗ ладя» is 24 12 14 13 10 10 21 3 3 24 24

4 к 1жик аизет.-ишж» (газ), шшгку Ó медмардз. 57 73 79 91 36 99 35 79 75 59 54 41

5 1 : 1 1 1 1 1 2 1 0,5 1:3 1,0

б Каизл äasHjjB, ак« 198 133 179 171 163 155 148 133 125 103 99;7 91

7 3 5 7 10 10 12 17 16 15 15 Акп 1-5 и Batí л >=ii ак~лвир< аметрам <□

3

Koндaн 2021 йилнинг oxиригaчa XV- к;aтлaмидaн 294 млн. 100 минг.м ra3 Ba

3

8,275 минг тонта ra3 кoнденсaти, XVIII к;aтлaмидaн 101 млн. 200 минг.м ra3 Ba 5,830 минг тонта Ta3 Ko^^cara кдзиб чикдриш режaлaштирилгaн [16-21].

Газ ва газоконденсат казиб чикариш суратини бир меёрда ушлаб туриш масадида конда 7 та (№№ 57,58,59,60,61,62,63) сонли кудукларни бургилаш оркали йилнинг охиригача 71 млн 60 минг.м газ ва 1705 тонна газ конденсати казиб чикариш, 15 та (№№ 46, 49, 24, 30, 23, 4, 20, 40, 45, 47, 35, 53, 54, 55, 2) сонли кудукларда кислотали ишлов бериш эвазига йилнинг охиригача 13 млн 225 минг.м газ казиб чикариш, 3та (№№2X, 4X, 50) кудукларда сув йулларини тозалаш ва кушимча перфорация килиш эвазига йилнинг охиригача 21 млн. 450 минг.м газ ва 274,9 тонна газ конденсати казиб чикариш, №4 кудукда эса тубдан таъмирлаш ишлари олиб бориш ва бунинг эвазига йилнинг охиригача 6 млн 640 минг.м газ казиб чикариш режалаштирилмокда [22-25].

Хрзирги вактда XVIII катлам буйича баъзи кудукларда катлам суви пайдо булиши натижасида кудуклар ишлаши ёмонлашмокда. Катлам сувларининг кудук тубида пайдо булишининг сабаби, коллекторларнинг юкори хусусиятли говаклиги ва дарзлилигидадир. Ушбу кудукларни таъмирлаш жараёнида яъни сув йулларини ёпишда, синов тарикасида замонавий усуллардан фойдаланиш тавсия этилади.

XV катлам кудуклари тубида сув конуси пайдо булган кудукларда иккинчи ён тана бургулаш ишларини олиб бориш. Кудукларнинг устки ва катлам босими тушишини инобатга олиб «Газли ГКИЗ» курилмаси олдидан «СКС» II ГПА курилиши ва ишга туширилишини тезлаштириш максадга мувофик [26].

Кудукларнинг технологик режим асосида ишлашини назоратга олиш максадида, кудукларда урнатилган шайбаларини текшириш (ревизия) килиш лозим.

Кондаги XVIII катлам кудукларидаги махсулот таркибидаги сув микдори ошган ва киска муддатларда "продувка" килиб ишлатиладиган кудукларда кудук тубига «забойный штуцер» туширишни синов тарикасида куллаб куриш тавсия этилади [27].

Кондаги XVIII катлам кудукларига ГКО (глино-кислотная обработка) ишларини олиб бориш тавсия этилади [28].

Тугатилган кудуклар мажмуасида турган №5 ва №6 сонли кудукларни мураккаб таъмирлаш йули оркали ишлатишга кайтариш лозим [29, 30].

Конда ишлатиш жараёнида катлам босими ва кудук устки кисми ва махсулот таркибидаги сув микдори ошишини инобатга олиб конда (ГБКТ) махсулот таркибидан сув микдорини ажратиш ва газ етказиш тизимини яхшилаш максадида газни дастлабки тайёрлаш курилмасини куришни тавсия этиш мумкин.

REFERENCES

[1] Агзамов, А. А., & Xайитов, О. Г. (2010). Обоснование метода увеличения коэффициента извлечения нефти на основе обработки геологопромысловых данных. Известия высших учебных заведений. Горный журнал, (8), 47-51.

[2] Khayitov, O. G. (2020). Evolution Of Petroleum Stratum Efficiency By-Multi-Factor Regression Analysis. The American Journal of Engineering and Technology, 2(08), 79-84.

[3] G'afurovich, K. O. (2020). Current State And Ways To Improve The Efficiency Of Field Development In The South-Eastern Part Of The Bukhara-Khiva Region. The American Journal of Applied sciences, 2(09), 194-206.

[4] Хайитов, О. Г., Акрамов, Б. Ш., & Нуритдинов, Ж. Ф. (2020). Инновационный методы повышения нефтеотдачи пластов. Евразийский союз ученых, (1-3 (70)).

[5] Акрамов, Б. Ш., Хайитов, О. Г., Нуритдинов, Ж. Ф., & Мирзакулова, М. Н.

(2019). Инновации в разработке месторождений с трудноизвлекаемыми запасами. Сборник научных статей по итогам работы Международного научного форума, 139.

[6] Хайитов, О. Г., Джураев, С. Д., Бекмуродов, А. О. У., & Равшанов, З. Я. У.

(2020). Особенности разработки пластового месторождения фосфоритов. Глобус, (5 (51)).

[7] Хайитов, О. Г., Очилов, Ш. А., Кадиров, В. Р., & Бабаев, З. Н. (2020). Механизация горно-транспортных работ, персонал и потребляемые материальные ресурсы. In Advanced Science (pp. 46-49).

[8] Акрамов, Б. Ш., Хайитов, О. Г., Нуритдинов, Ж. Ф. У., Гафуров, Ш. О. У., & Жанабоев, Д. Б. У. (2020). Влияние гидродинамического несовершенства на производительность скважин. Глобус, (5 (51)).

[9] Хайитов, О. Г., Набиева, Н. К., & Махмудов, Ш. Н. (2013). Оценка степени влияния плотности сетки скважин на коэффициент нефтеизвлечения подгазовых нефтяных залежей. Известия высших учебных заведений. Горный журнал, (6), 4650.

[10] Хайитов, О. Г., Набиева, Н. К., & Махмудов, Ш. Н. (2013). Оценка степени влияния плотности сетки скважин на коэффициент нефтеизвлечения подгазовых нефтяных залежей. Известия высших учебных заведений. Горный журнал, (6), 4650.

[11] Akramov, B. S., & Khaitov, O. G. (2017). Oil displacement by water in an electric field. Austrian Journal of Technical and Natural Sciences, (3-4), 20-22.

[12] Агзамов, А. А., Хайитов, О. Г., & Каршиев, А. Х. (2016). О степени влияния темпа отбора жидкости на темп отбора нефти на разных стадиях разработки залежей, представленных карбонатными коллекторами. Известия высших учебных заведений. Горный журнал, (4), 36-46.

[13] Хайитов, О. Г., & Агзамова, Х. А. (2011). Технико-экономическая и экологическая эффективность утилизации попутного нефтяного газа. Известия высших учебных заведений. Горный журнал, (1), 38-43.

[14] Акрамов, Б. Ш., ХАЙИТОВ, О., & ЖАЗЫКБАЕВ, К. (2010). Экспериментальное исследование химического выщелачивания нефти из нефтяных пластов. Известия высших учебных заведений. Горный журнал, (4), 2528.

[15] G'afurovich, K. O., Abdurashidovich, U. A., & Ogli, B. A. O. (2020). Small Torch Progress In Prospects Gold Mining In Improving Countries. The American Journal of Interdisciplinary Innovations and Research, 2(09), 65-72.

[16] G'OFUROVICH, H. O., ABDURASHIDOVICH, U. A., O'G'LI, I. J. R., & RAVSHANOVICH, S. F. (2020). Prospects for the industrial use of coal in the world and its process of reproducing. Prospects, 6(5).

[17] G'ofurovich, K. O., & Abdurashidovich, U. A. (2021). Justification of rational parameters of transshipment points from automobile conveyor to railway transport. World Economics and Finance Bulletin, 1(1), 20-25.

[18] Хайитов, О., Умирзоков, А., & Равшанов, З. (2020). Анализ текущего состояния и пути повышения эффектиности разработки нефтегазовых месторождений юго-восточной части бухаро-хивинского региона. Матергали конференцгй МЦНД, 8-11.

[19] Хайитов, О., Умирзоков, А., & Бекмуродов, А. (2020). О применении методов подсчета запасов газа в месторождении северный гузар. Збгрник наукових працъ А0ГОХ, 56-59.

[20] G'ofurovich, K. O., Abdurashidovich, U. A., Ugli, M. U. F., & Ugli, A. A. X. (2020). Justification Of The Need For Selective Development Of The Phosphorite Reservoir By Horizontal Milling Combines. The American Journal of Engineering and Technology, 2(11), 159-165.

[21] Акрамов, Б. Ш., Умедов, Ш. Х., Хайитов, О. Г., Нуритдинов, Ж. Ф. У., & Мирзакулова, М. Н. К. (2019). Использование промысловых данных для определения запасов нефти залежей, разрабатываемых при водонапорном режиме. Проблемы современной науки и образования, (10 (143)).

[22] Хайитов, О. Г., Каршиев, А. Х., & Хамраев, Б. Ш. (2018). Анализ эффективности бурения горизонтальных скважин на месторождении" южный кемачи". Горный информационно-аналитический бюллетень (научно-технический журнал), (8).

[23] Агзамов, А. А., & Хайитов, О. Г. (2016). Оценка степени влияния деформации коллектора на коэффициент продуктивности скважин месторождения Северный Уртабулак. Горный информационно-аналитический бюллетень (научно-технический журнал), (9).

[24] Хайитов, О. Г., & Агзамова, С. А. (2014). Прогноз конечного коэффициента нефтеизвлечения нефтяных залежей с малыми запасами на основе статистических моделей. Известия высших учебных заведений. Горный журнал, (7), 39-42.

[25] Акрамов, Б. Ш., Хайитов, О. Г., & Табылганов, М. К. (2010). Методы уточнения начальных и остаточных извлекаемых запасов нефти по данным разработки на поздней стадии. Известия высших учебных заведений. Горный журнал, (2), 20-24.

[26] Хайитов, О., Умирзоков, А., Усмонов, К., & Эдилов, Н. (2020). Анализ геолого-геофизический изученности юго-восточной части бухаро-хивинского региона. Збгрник наукових працъ Л0ГО£, 69-73.

[27] Хайитов, О., Джураев, С., Умирзоков, А., Бекманов, Н., & Искандаров, Ж. (2021). НЕКОТОРЫЕ АСПЕКТЫ РЕЗУЛЬТАТОВ ВСКРЫТИЯ, ИСПЫТАНИЯ И ОСВОЕНИЯ ПОИСКОВО-РАЗВЕДОЧНЫХ СКВАЖИН. Зб1рник наукових працъ SCIENTIA.

[28] Djurayevich, K. K., KxudoynazarO'g'li, E. U., Sirozhevich, A. T., & Abdurashidovich, U. A. (2020). Complex Processing Of Lead-Containing Technogenic Waste From Mining And Metallurgical Industries In The Urals. The American Journal of Engineering and Technology, 2(09), 102-108.

[29] Хайитов, О. Г., Умирзоков, А. А., Юсупходжаева, Э. Н., & Абдурахмонова, С. П. (2021). О РАНЖИРОВАНИЕ И КЛАССИФИКАЦИИ УГЛЕВОДОРОДНЫХ ОБЪЕКТОВ ЮГО-ВОСТОЧНОЙ ЧАСТИ БУХАРО-ХИВИНСКОГО РЕГИОНА. Scientific progress, 2(2), 447-453.

[30] Жолдасбоев, Р., Умирзоков, А. А., Хайитов, О. Г., & Давлетбоев, Ж. (2021). О КОРРОЗИОННЫХ АКТИВНОСТИ ПОДЗЕМНЫХ ВОД ПО ОТНОШЕНИЕ К ЦЕМЕНТНОМУ КАМНЮ. Scientific progress, 2(2), 1279-1286.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.