Научная статья на тему 'ГУЛЬЧЕХРА СОДИКОВА И ТРАДИЦИИ ИСПОЛНЕНИЯ НАРОДНОЙ МУЗЫКИ'

ГУЛЬЧЕХРА СОДИКОВА И ТРАДИЦИИ ИСПОЛНЕНИЯ НАРОДНОЙ МУЗЫКИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
777
18
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Область наук
Ключевые слова
ИСКУССТВО ПЕНИЯ / УМЕЛЫЙ МУЗЫКАНТ / НАРОДНЫЙ ТЕАТР / СЕМЕЙНЫЙ АНСАМБЛЬ / ФЕСТИВАЛ-КОНКУРС / АРТИСТ / МЕЛОДИЯ / МУЗЫКА ФАЛАК / МУЗЫКАНТ / САМОДЕЯТЕЛЬНЫЙ КОЛЛЕКТИВ

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Амроев Умедджон Мамадхонович

Гульчехра Содикова - одна из тех, кто посвятила свою жизнь исполнению и популяризации наследия народной музыки, разработав свой стиль пения (степной фалак). Её вклад в популяризацию и обогащение традиционного искусства народной музыки непреходящ. Она является одной из самых успешных исполнителей в жанре народной музыки, продолжая стиль ныне ушедщих мастеров Одины Хошимова (1937-1993), Хашима Косимова (1886-1964) и Бобохалила Одинаева (1878-1968). Результатом предусмотрительности этой ремесленницы стало то, что ее исполнительское искусство развивалось, а ее репутация росла день ото дня. Творческий успех Гульчехры Содиковой, как певицы значителен в возрождении народной музыки «Фалак». Выступала в Азии, Европе, Индии, Франции, Германии, Нидерландах, Швейцарии, Российской Федерации, Туркменистане и других странах. Гульчехра Содикова обладает уникальным стилем в исполнительском искусстве, а ее песни возрождают древние традиции народной музыки, созданные и исполненные на новую мелодию. Совершенная гармония содержания поэзии и мелодии, хорошее понимание стиля и звучания, заунывных мелодий и орнаментов составляют суть её искусства. В статье кратко упоминается о творческой деятельности этой дамы искусства, одного из возрожденцев древних традиций народной музыки, известного философа таджикского народа.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GULCHEHRA SODIQOVA AND THE TRADITION OF PERFORMING FOLK MUSIC

Gulchehra Sodikova is one of those who devoted her life to the performance and popularization of the heritage of folk music, developed a singing style (steppe falak). His contribution to the popularization and enrichment of the traditional art of folk music is timeless. He is one of the most successful performers in the folk music genre, continuing the style of the living masters Odina Khoshimov (1937-1993), Khashim Kosimov (1886-1964) and Bobokhalil Odinaev (1878-1968). The result of this craftswoman's foresight was that her performing arts developed and her reputation grew day by day. The creative success of Gulchekhra Sodikova as a singer is significant in the revival of folk music "Falak". He has performed in Asia, Europe, India, France, Germany, the Netherlands, Switzerland, the Russian Federation, Turkmenistan and other countries. Gulchehra Sodikova has a unique style in the performing arts, and her songs revive the ancient traditions of folk music, created and performed to a new melody. The perfect harmony of the content of poetry and melody, a good understanding of style, style and sound, mournful melodies and ornaments are the essence of this artist's art. The article briefly mentions the creative activity of this lady of art, one of the revivalists of the ancient traditions of folk music, a famous philosopher of the Tajik people.

Текст научной работы на тему «ГУЛЬЧЕХРА СОДИКОВА И ТРАДИЦИИ ИСПОЛНЕНИЯ НАРОДНОЙ МУЗЫКИ»

Information about the author:

Yusupova Shakhnoza Azizbekovna-assistant of the Department of costume design and fashion art Of the technological University of Tajikistan (734061, Dushanbe, Ph. D. Karabaeva, 63/3. Tel: 2340654).

УДК: 78 (575.3) (092)

ГУЛЧЕ^РА СОДЩОВА ВА АНЪАНАИ И^РОИИ МУСЩИИ МАРДУМЙ12

АМРОЕВ У. М., Институти таърих, бостоншиносй ва мардумшиносии ба номи А. Дониш

Санъати мусикии мардуми точик бо суннату русуми вижа ва бунёду неруи фарогираш аз дер боз машхури олам аст. Ибтидои рушд ва нумуи хунари мусикии точикро дар замони бостон ва садахои миёна бояд чуст. Санъати сарояндагй марбут ба «Фалак» дар таърихи фарханги мардуми точик чое вижа дорад. Ин ибора дар фарханги мардуми точик маъно ва мафхуми гунонгунро аз кабили «гунбади осмон», «кайхон», «дунё» ва «гетй»-ро ифода мекунад [5,6].

Фалак яке аз жанрхои машхури овозхониву сознавозии кадимаи мардуми точик буда, рохи пайдоишу инкишоф ва тагйиру такомули тулониро тай намудааст. Аз нуктаи назари академик Бартелс Е. Э. (1890-1957) «Мафхуми фалак - (чархи фалак) бисёр кадима буда, аз зардуштиён реша мегирад» [2,543].

Фалакхониву фалакнавозй асосан дар байни мардуми кисмати шарку чануби Точикистон: Дарвозу Рашт, Хатлону Бадахшон ва дар кисме аз сарзамини Чину Афгонистон арзи вучуд дошта, маъмулу машхур аст [11,18].

Дар суннати мусикии точик «Фалаки даштй» ва «Фалаки рогй» басо хам маъруф аст. Фалаки даштй жанри фалаки яккисма буда, бо тарзи озод, бидуни колабзарб ва асбоби мусикй хонда шуда ва таърихи хеле кадимаи худро дорад. Вобаста ба таърихи ин жанри фалак доктори илмхои санъатшиносй Аслиддин Низомов чунин ибрози андеша намуда: «Фалаки даштй, ки то имруз дар Точикистон маъмул аст, шояд таърихи зиёда аз дувоздаххазорсола дорад ва давоми хамон суннатхои яккахонии кадим ба шумор меравад» [4,39].

Содикова Гулчехра аз аввалин занони кухистонист, ки бо шеваи овозхонии мардумй (фалаки даштй) кори хунарию пуровоза шуда аст. Сахми ин бонуи хунар дар рушди санъати мусикии мардумй хеле хам назаррас мебошад. У баробари фалаксароёни дорои сабки хоси ичрой будан, инчунин давомдихандаи мактаби анъанавии сарояндагони ин жанри мусикии мардумй

12 Макола дар асоси лоихаи «Таърих ва назарияи санъати халки точик» (барои солхои 2021-2025), раками кайди давлатй 01011TJ0454 навишта шудааст.

Одина Хошимов (1937-1993), Хошим ^осимов (1886-1964) ва Бобохалил Одинаев (1878-1968) ба шумор меравад.

Хангоми мактабхонй ба дастаи хаваскорони мактаби ба номи «Коммунизм»-и нохия шомил шуда, бештари вакташро он чо ба тамринхо сипарй карда, дар озмунхои нохиявй ширкат варзида, фалаксарой мекард. Аз чумла, соли 1957 дар озмуни чумхуриявии эчодиёти мардумй ширкат намуда, барандаи озмун мегардад ва фаъолияти хунарии у аз ин солхо ибтидо мегирад [6,51].

Гулчехра Содикова соли 1960 ба Театри халкии нохияи Ленин (холо нохияи Рудакй) ба кор омада, муддати се сол дар театри мазкур фаъолият намуда [1], сипас соли 1962 ба Театри халкии нохияи Москва (холо нохияи Мир Сайид Алии Хамадонй) ба кор омада, хунари сарояндагии худро дар назди устодони фалаксаро Хофизони халкии Точикистон Одина Хошимов, Дошим ^осимов ва инчунин Бобохалил Одинаев такмил бахшида, аз мактаби ин хунармандони мардумй саба; меомузад.

Он солхо рохбари бадеии театрро Одина Хршимов ба зимма дошта, бо падараш Хошими ^осим, Бобохалили Одина, бародараш Абдулхайр, навозандагону сарояндагони хушсалика Достй Орзуев, Гулчехра Содикова ва дигарон махфили бадеии муназзам таъсис менамояд. Барномахои хунарии театри халкй бештар суруду охангхои халкиро фаро мегирифт [12, 60].

Гулчехра Содикова фаъолияти хунариашро то соли 1968 дар театри халкии нохия идома дода, хамон сол бо даъвати директори Театри вилоятии мусикй-драмавии шахри Кулоб, Корманди хизматнишондодаи маданияти ЧШС Точикистон бурбон Зардаков (1929-1993) ба кор меояд. Дар театр у бо хунармандони сохибкасб Хунарманди халкии Точикистон Убайдулло Рачабов (1941-2021), Рахмондусти ^урбониён (1944-2020), Сурайё ^осимова, Хунарпешаи шоистаи Точикистон Саъдулло Каримов (1918-1990) ва дигарон хамкадаму хаммаром гашта, чихати баланд бардоштани фаъолияти эчодии театр кушишхо ба харч медихад. Мавсуф дар назди театр дастаи духтарони дуторнавозро иборат аз 15 нафар ташкил медихад. Соли 1969 саркоргардони театр Мирзо Шаропов таъйин мегардад. Номбурда ду гурухи сайёр, яке драмавй дигаре мусикй таъсис медихад. Бо гурухи мусикй барномахои рангини консертй омода месозанд, ки дар ин барномахо Гулчехра Содикова, Достй Орзуев, Неъматуллох Тиллоев (1930-2022), Зебй Бегахмадова (1952-2009), Сурайё ^осимова ва хамчунин дастахои духтарони думбуранавоз, таблакнавоз ва лабчангнавоз шомил буданд [9,12]. Г. Содикова бо ин дастаи мазкур кариб, ки ба тамоми шахру нохияхои кишвар сафархои хунарй анчом дода, ба мардум хизмати маънавй расониданд.

Соли 1979 Г. Содикова хамрохи Д. Орзуев аввалин ансамбли оилавиро бо номи «Орзу» дар назди шуъбаи фарханги шахри Кулоб таъсис медиханд. Дар мухлати кутох бо рохбарии Д. Орзуев хайати ансамбл аз хисоби оила мукаммалу пешрафт менамояд ва дар вилоят шухратёр мегардад [10,24].

Гулчехра Содикова дар санъати ичрой сабки хоси худро дошта, сурудхояш

эх^гари анъанахои кадими муоткии халкй бyда, бо оханги нав эчод гардидавy cадо медиханд. Мувофикати комили мазмyни шеърy оханг, дарки ху6и тархy вазн, ycyлy cавт, нолаю ороишхои охангй бозгуйи хунари ин бонуи cанъаткор аст.

Вокеан мавcyф кувваи хофизаи баланд дошта, ашъори шоирони зиëдеро аз ëд медонад. Дар баробари cyрyдани таронахои мардумй, инчунин аз эчодтети клаccикони адабиëти форcy точик, аз кабили Саъдии Шерозй, Мавлоно Ч,алолуддини Балхй, Х,офизи Шерозй, Aбдyррахмони Ч,омй, Бадриддини Хдлолй, Камоли Хучандй, Соиб, Сайидо, Бедил, Шохин ва cyxанварони муоотр Мирзо Тyрcyнзода, Бокй Рахимзода, Лоик Шералй ва дигарон cyрyдy таронахо меcарояд.

У xоcтори дар мардум завки шеърдонию шеърфахмиро парваридан буда ва барномааш cаршор аз мавзуоти ишку мухаббат, зебой, хаëт, дустй, панду ахлок, чавонй, cy-лх, Ватан, мехнат ва гайраро мебошанд. Баcтакорони машхури кишварамон Хайрулло Aбдyлло (1930-2008), Фаттох Одина (1938-2010), Aнвари Барот (1937-2019), Шарифи Бедак, Aбдycаломи Рахим, инчунин шавхараш Доcтй Орзуев (1932-1984) ва фарзандаш Орзу Орзуев ва дигарон барояш охангхо эчод кардаанд.

Сурудахои y, аз чумла, «Fам махур», «Юcyфи гумгашта», «Маро махчур медорй», «Сузи дил», «Ёрам чу кадах ба даст гирад», «Магар хеч», «Наcихати падар», «Духтари точик», «Точикиcтон», «Ба Ватан», «Ширин аст», «Навои ишк», «Куртат гули гулинай» байни мардум маъруфанд [13, 53].

Комëбии эчодии Гулчехра Содиковахамчун cарояндаи хушовоз, дар эхëи мycикии мардумй «Фалак» назарраc аст. У бо cyрyдхои фалакй ба кишвархои Оcиëвy Aврyпо Х,индустон, Фаротоа, Олмон, Х,олланд, Шветcария, Федератcияи Руотя ва Тyркманиcтон ва гайра cафархои хунарй анчом додааcт [3,79]. Инчунин номбурда иштирокчии феcтивалy озмунхои чумхуриявию байналхалкй: Озмуни чумхуриявии театрхои халкй (1963), «Дурдонахо» (1986), Феcтивали умумииттифокии театрхои халкии мycикй (1967), Конгретеи байналхалкии мycикй (1971), Конгреccи байналхалкии «Оилаи cанъаткор»

(1978), Намоишгохи комëбихои хочагии халк (ВДНХ) дар шахри Моcква

(1979), Феcтивали эчодиëти халкй дар Чумхурии Олмон (1987), Лауреати Конгреccи байналхалкй дар шахри Можва ва Феcтивали эчодиëти халк дар Олмон буда, хамзамон барандаи ва чоизаи ифтихорй махcyб меëбад [15, 461].

Хизматхои биcëрcолавy пyрcамари эчодию ичроии Гулчехра Содикова бо медали «Барои мехнати шоëн», ордени «Дустии халкхо» (1970), унвонхои «Хунарпешаи шоистаи Точикиcтон (1980)», «Х,офизи халкии Точикистон (1990)», барандаи Ч,оизаи давлатии ба номи Aбyабдyллохи Рудакй (2008)» [14], Ч,оизаи cyлхи «Симург» (2015) ва ифтихорномахои давлатй cарфароз шyдааcт.

Санъати ичроии Гулчехра Содикова мавриди тавотфи донандагони муоткй, ходимони cанъат шуда ва композитор Хайрулло Aбдyллоев чунин гyфтааcт: «Овози cофy тозаи Гулчехра, думбранавозии нозуку нолааш дар cанъати фалакcарой cахифаи тозаеcт. Aгар мо маънавтети ниëгонамонро

тавассyти ин гуна устодони асил ба наслхои имруза фахмонида надихем, минбаъд хеч кас дар хифз ва пойдор мондани он кафолат нахохад дод. Пас хато намекунем, агар Гулчехра Содиковаро яке аз ситорахои хунари суннатии точик ном барем» [3,80].

Aктëр ва режиссëри театр Убайдулло Рачабов хам дар идомаи нукоти болой ишора намуда: «Вакте, ки садои апаи Гулчехраро мешунавам, хаëл мекунам, ки осмон дар зери овои y гирд мегардад, ахтарон ба вачд омада ба садояш гуш медиханд. Зухраи чанги панча ба чанг мезанаду бо y хамнаво мегардад. Дар зери садои мусикии фалак оламе нихон аст, ки танхо садои фалакгир метавонад асрори онро ба мо бикушояд ва садои апаи Гулчехра чунин кудратро дорост. У бо сози фалак ба куи дилхо рох ëфтааст. Бемухобот апаи Гулчехра гулест дар чамани миллат ва сахнаи хунари точик, ки хеч гох хазонро нахохад дид» [8,9].

Устоди мусикй, Aртисти халкии Иттиходи Шуравй Чурабек Муродов дар иртибот ба сабки хоси ичроии Гулчехра Содикова чунин гуфта: «Дар миëни занхои хунарманд симои Гулчехраи Содик бароям хамеша муборак ва гарки нур менамояд. Баробари ба сахна баромадан кадамзании махинаш, нигохи пурмехру чехраи рушанаш, мавчи докаи сафед ва чилваи либоси миллиаш садои дили моро таквият мебахшад, ин аст модари хунарманди точик» [8, 8].

Ба андешаи драматург Нур Табаров махорати ичрой, шахсияти Гулчехра Содикова дигаргунатар аст: инсонест басо нексиришт, ки дилаш аз мехр саршор аст. Зохиран як шахсест камгапу фурутан, вале хине, ки думбра ба даст мегираду нохун мезанад, ryë y созро махз ба он хотир ба наво меорад, ки соз вайро ба хониш оварад. Гулчехра, гули сари сабади фарханги мардуми точик аст [8,7].

Aктëр ва режиссëри театр Толиб Бобоев бошад дар санъати ичрои ин зани таронсаро нукоти дигареро иброз дошта: вокеъан фикр мекунам, ки дар чумхурии мо махбубтарин зани хунарманд апаи Гулчехра ба хисоб мераванд. Зеро хар дафъае, ки он кас дар сахна хунарнамой мекунанд, хатман як тобиши нав, гардиши тозае дар хондани авч ë фуроварди сурудаш хис карда мешавад. Оре, чунин аламноку пуртаъсир ва чаззобу гуворо сароидани ин хунарпешаи нотакрор хосили дарки гаму шодии мардум, захмати бисëрсолаи y дар рохи омузишу эчоди охангу сурудхои халкист [7, 94].

Aз нуктахои ишоранамудаи устодони санъат метавон чунин хулоса кард, ки Гулчехра Содикова дар санъати ичроии муосири точик, жанри эчодтети шеърию мусикии фалаксарой шахсияти камназир аст. Вокеан, корномаи ин зани некном мактаби зиндагиест, ки саршор аз мехру вафо ва садокату матонат аст. Фаъолияти хунарй ва рузгори ин зани хунарманд намунаи ибрат барои насли нави занон буда, шоистаи пайравист.

АДАБИЁТ

1.Aбдyкодири Рахим. Ман ин тулуъро муборакбод мегуям//Чумхурият 12 апрели 2008.

2.Бартелс Е. Э. История. Персидско - таджикской поззии. М. 1960. Т. 1, С.543.

3.^урбони ^урбондан. «Фалак» ва системаи лахнии он. Рисолаи тахкикй ва таълимй (бо забони

точикй), Душанбе, 2006. 258 с.

4.Низомов А. Таърих ва назарияи «Шашмаком», Душанбе, 2006. С.39.

5.Саъдулло Каримов. «Фалак». Китоби дарсии амалй. Китоби 1. -Душанбе, 2019. 400 с.

6.Сипехри Дасанзод. Парастухои сахна, Кулоб, 1992. 96 с.

7.Толиби хунар. (Мачмуаи макола, мусохибахо, шеърхо ва хотирот аз хаёт ва фаъолияти Толиб Бобоев), -Душанбе, 2018, 472 с.

8.Файз Ашур. Гулчехраи дуторй (мачмуаи дастачамъии шеъру маколахо). -Душанбе, 2014. 64 с.

9.Файз Ашур, Мунаввара Аминова. Даргохи хунар. Душанбе, 2008. 24 с.

10.Фалак. Албоми мусаввир (бо забони точикй, русй, англисй), -Душанбе, -2004. 48 с.

11.Фаттох Одина. Гулчине аз гулзори Фалак. Душанбе, -2004. 95 с.

12.Ш. Шарифов. Сипохсолори суруду мусикии точик//Паёми Донишгохи миллии Точикистон (мачаллаи илмй), №3/7. Крсми II, -Душанбе, 2017. -С. 59-64.

13.Дафизов Абдурауф. Нуктае аз таърихи Кулоб ва сохибунвонхои сохаи фарханги он. Душанбе, 2018.130 с.

14.Электронный ресурс. -Режим доступа: https://sputnik.tj. com.Gulchehra Sodigova- Modar. 31.10.2009.

15.Энсиклопедияи Кулоб, Душанбе, -2006. 636 с.

ГУЛЧЕХРА СОДЩОВА ВА АНЪАНАИ ИЧРОИИ МУСИКИИ МАРДУМЙ

Гулчехра Содикова аз зумраи хунармандонест, ки умри пурбаракаташро ба ичро ва таргиби мероси мусикии мардумй сарф намуда, сабки овозхонй (фалаки даштй)-ро пеша кардааст. Сахми у дар таргибу ганй гардонидани санъати суннатии мусикии мардумй мондагор аст. У яке аз сарояндагони муваффаки жанри мусикии мардумй фалак буда, идомадихандаи сабки устодони зиндаёд Одина Дошимов (1937-1993), Дошим Досимов (1886-1964) ва Бобохалил Одинаев (1878-1968) мебошад.

Самараи дурандешиии ин зани хунарманд буд, ки санъати ичроияш рушд ёфту обрую эътибораш руз аз руз миёни мардум меафзуд.

Комёбии эчодии Гулчехра Содикова хамчун сарояндазан, дар эхёи мусикии мардумй «Фалак» назаррас аст. У бо сурудхои фалакй ба кишвархои Осиёву Аврупо Диндустон, Фаронса, Олмон, Долланд, Шветсария, Федератсияи Россия ва Туркманистон ва гайра сафархои хунарй анчом додааст.

Гулчехра Содикова дар санъати ичрой сабки хоси худро дошта, сурудхояш эхёгари анъанахои кадими мусикии халкй буда, бо оханги нав эчод гардидаву садо медиханд. Мувофикати комили мазмуни шеъру оханг, дарки хуби тарху услуб, усулу савт, нолаю ороишхои охангй бозгуйи хунари ин бонуи санъаткор аст.

Дар макола доир ба фаъолияти эчодии ин бонуи хунар, яке аз эхёкунандагони анъанахои кадими мусикии халкй, фалаксарои маъруфи халки точик мухтасар хотирнишон шудааст.

Калидвожщо: санъати сарояндагй, ромишгари мумтоз, театри халцй, ансамбли оилавй, фестивал- озмун, уунарпеша, оуанг, мусиции фалак, дастаи уаваскорон.

ГУЛЬЧЕХРА СОДИКОВА И ТРАДИЦИИ ИСПОЛНЕНИЯ НАРОДНОЙ МУЗЫКИ

Гульчехра Содикова - одна из тех, кто посвятила свою жизнь исполнению и популяризации наследия народной музыки, разработав свой стиль пения (степной фалак). Её вклад в популяризацию и обогащение традиционного искусства народной музыки непреходящ. Она является одной из самых успешных исполнителей в жанре народной музыки, продолжая стиль ныне ушедщих мастеров Одины Хошимова (1937-1993), Хашима Косимова (1886-1964) и Бобохалила Одинаева (1878-1968).

Результатом предусмотрительности этой ремесленницы стало то, что ее исполнительское искусство развивалось, а ее репутация росла день ото дня.

Творческий успех Гульчехры Содиковой, как певицы значителен в возрождении народной

музыки «Фалак». Выступала в Азии, Европе, Индии, Франции, Германии, Нидерландах, Швейцарии, Российской Федерации, Туркменистане и других странах.

Гульчехра Содикова обладает уникальным стилем в исполнительском искусстве, а ее песни возрождают древние традиции народной музыки, созданные и исполненные на новую мелодию. Совершенная гармония содержания поэзии и мелодии, хорошее понимание стиля и звучания, заунывных мелодий и орнаментов составляют суть её искусства.

В статье кратко упоминается о творческой деятельности этой дамы искусства, одного из возрожденцев древних традиций народной музыки, известного философа таджикского народа.

Ключевые слова: искусство пения, умелый музыкант, народный театр, семейный ансамбль, фестивал-конкурс, артист, мелодия, музыка фалак, музыкант, самодеятельный коллектив.

GULCHEHRA SODIQOVA AND THE TRADITION OF PERFORMING FOLK MUSIC

Gulchehra Sodikova is one of those who devoted her life to the performance and popularization of the heritage of folk music, developed a singing style (steppe falak). His contribution to the popularization and enrichment of the traditional art of folk music is timeless. He is one of the most successful performers in the folk music genre, continuing the style of the living masters Odina Khoshimov (1937-1993), Khashim Kosimov (1886-1964) and Bobokhalil Odinaev (1878-1968).

The result of this craftswoman's foresight was that her performing arts developed and her reputation grew day by day.

The creative success of Gulchekhra Sodikova as a singer is significant in the revival of folk music "Falak". He has performed in Asia, Europe, India, France, Germany, the Netherlands, Switzerland, the Russian Federation, Turkmenistan and other countries.

Gulchehra Sodikova has a unique style in the performing arts, and her songs revive the ancient traditions of folk music, created and performed to a new melody. The perfect harmony of the content of poetry and melody, a good understanding of style, style and sound, mournful melodies and ornaments are the essence of this artist's art.

The article briefly mentions the creative activity of this lady of art, one of the revivalists of the ancient traditions of folk music, a famous philosopher of the Tajik people.

Key words: singing, folk theaters, family ensemble, festival-competition, craftsman, song, falak music, amateur group, artistic activity.

Сведения об авторе:

Амроев Умедджон Мамадхонович - соискатель Института истории, археологии и этнографии имена А. Дониша НАНТ. Адрес:734025, Республика Таджикистан, город Душанбе, проспект Рудакй, 33. Телефон: (+992) 918 12 53 49. E-mail: umed-08@mail.ru

Information about the authors:

Amroev Umedjon Mamadkhonovich - applicant of the Institute of history, archeology and ethnography by named A. Donish of NАSТ. Address:734025, Republic Tajikistan, Dushanbe city, Rudaki Avenue, 33. Tеl: (+992) 918 12 53 49.E-mail: umed-08@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.