Научная статья на тему 'ФУҚАРОЛИК ЖАМИЯТИ РИВОЖИДА СИЁСИЙ ВА ҲУҚУҚИЙ МАДАНИЯТНИНГ ЎРНИ'

ФУҚАРОЛИК ЖАМИЯТИ РИВОЖИДА СИЁСИЙ ВА ҲУҚУҚИЙ МАДАНИЯТНИНГ ЎРНИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
демократия / жамият / давлат / шахс / сиёсий фаолият / ҳуқуқий маданият / индувидуализм. / democracy / society / state / person / political activity / legal culture / individualism.

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Раматов, Жуманиёз Султанович, Кушаков, Файзулла Абдуллаевич.

Ушбу мақолада жамият сиёсий ҳаётида ҳуқуқий маданиятни ўрни ва аҳамияти хусусида бир қатор қараш ўрганиб чиқилди. Демократия тушунчасини шарқ ва ғарб талқинидаги фикрлар тахлил қилиниб, жамият ва давлатчилик муносабатларида демократик тамоилларни ўрни ўрганилди. Юртимизда мавжуд қонунчиликни шаклланишида сиёсий қарашлар тахлил қилинди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ROLE OF POLITICAL AND LEGAL CULTURE IN THE DEVELOPMENT OF CIVIL SOCIETY

This article examines a number of views on the role and importance of legal culture in the political life of society. Eastern and Western interpretations of the concept of democracy are analyzed, the role of democratic principles in society and state relations is studied. The political views on the formation of the current legislation in our country are analyzed.

Текст научной работы на тему «ФУҚАРОЛИК ЖАМИЯТИ РИВОЖИДА СИЁСИЙ ВА ҲУҚУҚИЙ МАДАНИЯТНИНГ ЎРНИ»

"Yangi O'zbekiston huquqiy, dunyoviy va ijtimoiy (E)ISSN: 2181-1784 davlat sifatida rivojlanishining ijtimoiy, falsafiy, 4(21), May, 2024

iqtisodiy va siyosiy masalalari" www.oriens.uz

ФУ^АРОЛИК ЖАМИЯТИ РИВОЖИДА СИЁСИЙ ВА ХУКУКИЙ

МАДАНИЯТНИНГ УРНИ

d https://doi.org/10.5281/zenodo. 11628030

Раматов Жуманиёз Султанович

Тошкент давлат транспорт университети Фалсафа фанлари доктори, профессор e-mail: j umanyoz@gmail .com

Кушаков Файзулла Абдуллаевич.

Тошкент давлат транспорт университети e-mail: kushakovfayzullo@gmail .com

Телефон: +99897 777 25 83

АННОТАЦИЯ

Ушбу мацолада жамият сиёсий уаётида ууцуций маданиятни урни ва ауамияти хусусида бир цатор цараш урганиб чицилди. Демократия тушунчасини шарц ва гарб талцинидаги фикрлар тахлил цилиниб, жамият ва давлатчилик муносабатларида демократик тамоилларни урни урганилди. Юртимизда мавжуд цонунчиликни шаклланишида сиёсий царашлар тахлил цилинди.

Калит сузлар: демократия, жамият, давлат, шахс, сиёсий фаолият, ууцуций маданият, индувидуализм.

РОЛЬ ПОЛИТИЧЕСКОЙ И ПРАВОВОЙ КУЛЬТУРЫ В РАЗВИТИИ ГРАЖДАНСКОГО ОБЩЕСТВА

АННОТАЦИЯ

В данной статье изучен ряд взглядов на роль и значение правовой культуры в политической жизни общества. Проанализированы восточные и западные трактовки понятия демократии, изучена роль демократических принципов в обществе и государственных отношениях. Проанализированы политические взгляды на формирование действующего законодательства в нашей стране.

Ключевые слова: демократия, общество, государство, личность, политическая деятельность, правовая культура, индивидуализм.

"Yangi O'zbekiston huquqiy, dunyoviy va ijtimoiy (E)ISSN: 2181-1784 davlat sifatida rivojlanishining ijtimoiy, falsafiy, 4(21), May, 2024

iqtisodiy va siyosiy masalalari" www.oriens.uz

THE ROLE OF POLITICAL AND LEGAL CULTURE IN THE DEVELOPMENT OF CIVIL SOCIETY

ABSTRACT

This article examines a number of views on the role and importance of legal culture in the political life of society. Eastern and Western interpretations of the concept of democracy are analyzed, the role of democratic principles in society and state relations is studied. The political views on the formation of the current legislation in our country are analyzed.

Key words: democracy, society, state, person, political activity, legal culture, individualism.

КИРИШ.

Узбекистан Республикаси Президентининг 2022 йил 28 январдаги «20222026 йилларга мулжалланган Янги Узбекистоннинг тараккиёт стратегияси тугрисида»ги Фармонининг "Маънавий таракккиётни таъминлаш ва сохани янги боскичга олиб чикиш" деб номланган бешинчи устувор вазифасидаги 73-максадда, айнан, "Буюк аждодларимизнинг бой илмий меросини чукур урганиш ва кенг таргиб этиш" кузда тутилган. Мазкур вазифа аждодларимизнинг бой маънавий меросини илмий жихатдан чукур тадкик килиш хамда усиб келаётган ёшлар уртасида кенг таргиб килишни назарда тутади.

Х,озир кунда жахон сиёсий хаётида катта узгаришлар руй бермокда. Куп кутбли дунёга айланиб бораётган дунёдаги сиёсий жараёнларнинг тез суръатларда узгариши мураккаб жараёнларнинг кетма-кетлиги ва сабаларини англашни бир мунча мураккаблаштиради. "Демократия" шиори остида вужудга келаётган куролли низоларнинг замирида худудларни назоратини кулдан чикармаслик ётганини оддий фукаролар теран англаб турибди. Фукароларда сиёсий ва хукукий онгнинг шаклланиши хар кандай сиёсий жараёнларга объектив бахо бериш имконини яратади.

Демократик тараккиёт йулини танлаган хар кандай мамлакатда сиёсий ва хукукий маданият савияси демократик давлатларга мос булиши лозим. Албатта Узбекистондаги сиёсий маданият савияси гарб мамлакатларидан фарк килади. Юртимиздаги демократик жараёнлар халкимиз миллий маданиятининг узига хос жихатларини, унинг табиатини узида мужассам этмоги керак. Гарб намунаси эса куп холларда индувидуализм фалсафасига таянади ва оммани хаддан ташкари сиёсийлаштиришга олиб келади.

"Yangi O'zbekiston huquqiy, dunyoviy va ijtimoiy (E)ISSN: 2181-1784 davlat sifatida rivojlanishining ijtimoiy, falsafiy, 4(21), May, 2024

iqtisodiy va siyosiy masalalari" www.oriens.uz

Узига хос xycyc^raap, aньaнa вa тaжрибaдaргa эгa Осиё минтaкaси вa мусулмон Шaркидaги демокрaтик кaдриятлaр Faрб мaмлaкaтлaридaги кaдриятлaрни йук кдлишга R^amm^ демокрaтиядaн тоборa фaркдaниб бормокдa. Шaркдa демокрaтия тyшyнчaси хaмжихaтлик FOяси, жaмоaтчилик фикрининг устуворлиги зaминидa шaкдлaнaди. Биздa демокрaтик жaрaёнлaр хaдк,имизнинг конунни хyрмaт килиш, конунга итоaт этиш таби фaзилaтлaригa мое рaвишдa ривожлaниши зaрyр. Aхлок,ий-мaьнaвий кaдриятлaр сиёсий мyносaбaтлaрдa хдм устунлик килиши дaркор.

Идмий-нaзaрий aдaбиётлaрдa бaён кдлинган фикрлaрни yмyмлaштириб, сиёсий мaдaниятгa кyйидaгичa тaьриф бериш мумкин: y сиёсий тизим сyбьектлaри 6улмиш сиёсий пaртиялaр, бирлaшмaдaр, жaмоaдaрнинг дaвлaт хокимиятини юргизишдaги иштироки чоFидa, шунингдек, сиёсий мyносaбaтлaрни тaртибгa солиш борaсидa кУллaйдигaн, тaянaдигaн, риоя этaдигaн кaдриятлaр, сиёсий FOялaр, эътикод вa рaмзлaр тизимидир. Бундж тaшкaри, сиёсий мaдaният мyaйян миллaт ёки ижтимоий жaмоaнинг сиёсaт олaми, сиёсий жaрaёнлaрни aмaлгa оширишнинг конyн-коидaдaри тyFрисидaги тaсaввyрлaри мэжмуи хaмдир.

Узбекистондa шaкдлaнгaн сиёсий мaдaниятнинг кyйидaги умумий хyсyсиятлaрини aжрaтиб кyрсaтиш мумкин:

- aдохидa олингaн шaхс мaнфaaтлaрининг дaвлaт вa жaмият мaнфaaтлaригa хaмохaнглиги;

- ижтимоий мyaммолaрни х&л этишдa дaвлaт вa жaмиятнинг х&л килувчи aхaмиятгa молик роли эътироф этилиши;

- хокимиятгa хyрмaт билaн мyносaбaтдa 6УЛИШ aньaнaсининг мaвжyдлиги, рaхбaрлaрнинг мaънaвий кдёфaсиra юксaк тaдaб куйиш;

- пaрлaмент вa бошкд вaкиллик оргaнлaрининг ижтимоий хaётдaги ролигa эътиборли мyносaбaтнинг мaвжyдлиги;

- деярли бaрчa сиёсий пaртиялaр вaкиллaригa хос булган хислaт - уз FOя вa тaмойиллaрининг тyFрилигигa кдтъий ишонч.

МЕТОДЛАР. Шлхс - жaмият - дaвлaт тизимидa мaнфaaтлaрни yЙFyнлaштириш нaфaкaт сиёсий жaрaёнлaрни yЙFyнлaштириш рaционaд бошкдриш эхтиёжидaн, шу билaн биргa, шaрконa aхлок-одоб вa демокрaтия тaдaблaридaн хaм келиб чикади. Демокрaтик тaрaккдётнинг мaнфaaтлaр рaнг-бaрaнглиги кенгaйгaн шaроитидa yлaрни мyтaносиблaштириш, yЙFyнлaштириш сиёсий фaолиятнинг бош вaзифaсигa aйлaнaди. Aдохидa олингж хaр бир шохс вa гурухнинг мaнфaaтлaрни рaд килмaгaн холдa, yлaрни синтезлaш вa шу тaрикa yЙFyнликкa эришиш радион^ усулини топмaй, фукдролик жaмияти вa демокрaтик хукукий дaвлaт куриб бyлмaйди.

"Yangi О^Ье^^п huquqiy, dunyoviy уа уИто1у davlat sifatida riуojlanishining ijtimoiy, Га^аАу, iqtisodiy уа siyosiy masalalari"

Фукаролик жамиятида демократик тизимнинг мавжудлиги ва унинг мустахкамланиб бориши фукароларда сиёсий-хукукий маданиятни шакллантириш ва ривожлантиришнинг асосий шартидир. Бундай сиёсий тизим шахс сиёсий-хукукий онги ва фаолиятининг ривожланишига кенг имкониятлар яратади, уни рагбатлантиради. Жамият сиёсий тизими канчалик демократик булса, инсон сиёсий хаётда шунчалик фаол иштирок этади. Бу- аксиомадир.

Шахс - жамият - давлат тизимида хар бир бугин манфаатлари бир даражада зарур булган вокеликдек туюлади, аслида эса, улар, канчалик мухим урин тутмасин, бугиннинг уз мохиятидан келиб чикади ва унинг субстанционал хусусиятини белгилаб беради. Шунинг учун манфаатлар канчалик вокелик булмасин, улар бугин мохиятига субстанционал тарзда богликдир. Индивид, гурух ёки халк хокимиятчилиги билан боглик субъектларнинг манфаатлари айнан бир хил була олмайди. Улар уртасидаги фарк нафакат бу тушунчаларнинг узида, балки уларнинг намоён булишида, таъсирида, кулами ва даражасида хам куринади. Бу фаркларни камайтиришнинг сиёсий, хукукий, психологик, иктисодий, маънавий механизмларини тахлил этиш манфаатларга оид ижтимоий-сиёсий ва фалсафий-сиёсий ва фалсафий-хукукий карашларни кенгайтириш, мавжуд муаммоларни турли илмий воситалар, ёндашишлар нуктаи назаридан хал этиш имконини беради.

Илмий-назарий адабиётларни, уларда баён этилган манфаатлар хакидаги фикрларни урганиш курсатадики, фукаролик жамиятида ва демократик хукукий давлат куришда манфаатлар фундаментал вокелик сифатида ижтимоий-сиёсий жараёнларнинг боришига, бошкарув ишларининг йуналишига ва хокимият теварагидаги курашлар мохиятига таъсир этиб, жамиятнинг сиёсий маданиятини ифода килади. Бирок манфаатларни ижтимоий-сиёсий вокелик сифатида тадкик этиш, унинг миллий демократик тараккиёт шароитида намоён булиш хусусиятларини очиб бериш долзарб илмий муаммо булиб колмокда.

Сиёсий адабиётларда ижтимоий муаммоларни хал этишда давлат ва жамиятнинг ролини тадкик этиш доим бош мавзу булиб келган, чунки хокимият сиёсатнинг юрагидир. Хркимият одамлар орасида буйрук бериш ва буйсуниш, амр этиш ва тобелик каби бир-бирига таъсир курсатишнинг алохида шакли сифатида инсон фаолиятининг ажралмас кисми хисобланади. Инсон фаолияти эса доим давлат ва жамиятни бошкариш ишларига бориб такалади. Шу маънода, инсон фаолияти доимо у ёки бу даражада сиёсат билан богликдир.

НАТИЖА. Сиёсий маданият бир томондан фукароларнинг иккинчи томондан давлат идоралари ва жамият ташкилотлари хамда хужалик юритувчи субъектларнинг конунга буйсунишидан иборатдир.

"Yangi О^Ье^^п huquqiy, dunyoуiy уa ijtimoiy daуlat sifatida riуojlanishining ijtimoiy, falsafiy, iqtisodiy уa siyosiy masalalari"

Демак, биз барпо этаётган жамиятда нафакат ахоли хукукий билимларининг ошиши, унинг онги юксалишига балки хокимиянинг барча тармокдари нодавлат ташкилотлари ва ижтимоий институтлари фаолиятининг самарадорлиги ортишига хам жиддий эътибор каратилади.

Ижтимоий тараккиётга интилаётган, сиёсий ва иктисодий хаёни еркинлаштириш йулидан бораётган хар кандай жамият хукукий маданияти юксак, озод ва эркин шахсни тарбиялашга интилади. Зеро, шундагина демократия, фикр ва виждон еркинлиги, плюрализм ва инсон хукукларини таъминлаш, гуманизм ва умуминсоний кадриятларга амал килиб яшаш тамойили жамият хаётининг асосий мезонига айланади. Чунки, демократия факат халк хокимияти булиб колмай, у айни пайтда, хар бир инсон, хар бир жамоа ва бутун халкнинг уз мамлакати келажаги, уз такдири олидаги маъсулияти хамдир.

Демократия ва сиёсий хаётни эркинлаштириш заруриятини ахлократиядан (охлос-туда, оломон), яъни, турли гурухларнинг сиёсий узбошимчалигидан, хокимият идораларига ноурин талаблар куйишидан, таъзик утказишидан фарк килиши лозим.

Бу уз навбатида демократия, сиёсий хаётни эркинлаштириш оркали фукаролардан уз манфаатларини давлат ва жамият манфаати билан уйгунлаштиришни, юксак сиёсий маданиятга эга булишни талаб килади.

МУНОЗАРА. Хулоса килиб айтганда, жамиятимиздаги турли манфаатлар, карама-карши куч ва харакатлар уртасидаги мувозанатни таъминлайдиган самарали механизмни шакллантириш, сиёсий хаётда хакикий маънодаги куппартиявийлик тамойилини карор топтириш миллий гоянинг сиёсий сохадаги узига хос тамойилларини ифодалайди.

Бу нафакат инсон фаолиятига, шу билан бирга, шахс-жамият-давлат тизимидаги ижтимоий муносабатларга, улар туфайли демократик жамиятда пайдо буладиган муаммолар ечимга тегишлидир. Сиёсий фаолиятнинг, сиёсий маданиятнинг мохияти хам шу тизимга, унда кечадиган ижтимоий-сиёсий жарёнларга бориб такалади. Бу жараёнларнинг ким (шахс, жамият, давлат) томонидан, кандай усуллар (авторитар, демократик ва бошка) билан бошкарилишига караб, жамиятнинг стратегик максадини, тараккиёт моделини аниклаш мумкин.

Шундан келиб чикиб, Узбекистонда ижтимоий муаммоларни умухалк манфаатлари нуктаи назардан хал этувчи куч сифатида давлат ва жамият эътироф килинар экан, демак мамлакатимиз ижтимоий-сиёсий хаёти мана шу субъектларнинг баркарор институтларга айланишига, демократик тарккиётни таъминланишида уларнинг фаолияти мухим ахамиятга эга деб хисоблаймиз.

"Yangi O'zbekiston huquqiy, dunyoviy va ijtimoiy davlat sifatida rivojlanishining ijtimoiy, falsafiy, iqtisodiy va siyosiy masalalari"

КУЛЛАНИЛГАН МАНБАЛАР РУЙХАТИ.

1. Мирзиёев Ш.М. Янги Узбекистон Тараккиёт стратегияси. "Узбекистон", Тошкент, 2022 йил,

2. Узбекистон Республикаси Президентининг "Давлат олий таълим муассасаларининг академик ва ташкилий-бошкарув мустакиллигини таъминлаш буйича кушимча чора-тадбирлар тугрисида" ги ПК-60 сонли Карори. 2021 йил 24 декабрь.

3. Узбекистон Республикаси Президентининг "Давлат олий таълим муассасаларига молиявий мустакиллик бериш чора-тадбирлари тугрисида" ги ПК-61 сонли Карори. 2021 йил 24 декабрь.

4. Ш.Мирзиев. Миллий таракккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. - Тошкент: "Узбекистон", 2017 й.

5. Кушаков, Файзулла Абдуллаевич (2022). ТЕХНОЛОГИЯ ФАЛСАФАСИНИНГ ИЛМИЙ - НАЗАРИЙ АСОСЛАРИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2 (10-2), 875-880.

6. Файзулла Абдуллаевич Кушаков (2022). ТЕХНИКАНИНГ ФАЛСАФИЙ МУАММОЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3 (10), 365-371.

7. Файзулла Абдуллаевич Кушаков, & Кымбат Канагатовна Назарова (2022). ТЕХНИКА ИНКИЛОБИНИНГ ИНСОН ТАФАККУРИГА ТАЪСИРИ. Academic research in educational sciences, 3 (10), 360-364.

8. Файзулла Абдуллаевич Кушаков, & Бекслан Мирзарахим Угли Хакимов (2022). ТЕХНИКА ФАЛСАФАСИНИ ИНСОН ВА ЖАМИЯТ ДАЁТИДАГИ УРНИ. Academic research in educational sciences, 3 (Special Issue 2), 172-177.

9. Кушаков, Ф. А. (2022). ТЕХНИКА КАК ФУНДАМЕНТАЛЬНОЕ ОТНОШЕНИЕ ЧЕЛОВЕКА К МИРУ. World scientific research journal, 10(1), 249-256.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.