Научная статья на тему 'ФАНАТ БАДАХАНА И СТАТУС ЕГО ГАЗАЛИ'

ФАНАТ БАДАХАНА И СТАТУС ЕГО ГАЗАЛИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
105
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
БАДАХШАНСКИЙ ВЕЕР / ГАЗЕЛЬ / ПОЛУМЕСЯЦ / ЛЮБОВЬ / НРАВСТВЕННОСТЬ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хикматов Джумабой Хакимович

Поклонник Бадахшана - один из ведущих поэтов таджикской персидской литературы второй половины XIX века. «Газли Мухлис» представляет для нас большую ценность своим реальным содержанием и образами, гимнами чистой человеческой любви, с социально-политическими мелодиями и гуманитарными идеями. В поэзии Мухлиса Бадахшани мы читаем жалобы и обиды тяжелой жизни, описание темной среды, ее яростную критику и осуждение, и мы ясно видим, что все мелодии поэта, стоны и вопли трудящихся времени. Недовольство Мухлиса мирозданием - одна из традиционных тем таджикской поэзии. Однако газели поэта - продукт социально-экономической и политической жизни Бухары конца 19 - начала 20 веков. По этой причине идеологическая общность между мухлисами и прошлыми спикерами должна быть результатом схожей социальной структуры. Потому что время жизни Мухлиса существенно не отличалось от предыдущих. Неспособность найти правильный способ улучшить свою жизнь разочаровала Мухлиса. Рассмотрение всех аспектов Бадахшанской Мухлис Газали требует отдельного исследования. В дальнейшем мы постараемся следить за этой темой и представлять свои взгляды ученым, писателям и любителям художественного слова.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

A FAN OF BADAKHSHAN AND THE STATUS OF HIS GHAZAL

A fan of Badakhshan is one of the leading poets of Tajik Persian literature of the second half of the XIX century. Ghazli Mukhlis is of great value to us with its real-life content and images, hymns of pure human love, with socio-political melodies and humanitarian ideas. In the poetry of Mukhlis Badakhshani we read the complaints and grievances of a difficult life, the description of the dark environment and its fierce criticism and condemnation, and we clearly see that all the melodies of the poet, the groans and cries of the working people of the time. Mukhlis's dissatisfaction with the universe is one of the traditional themes of Tajik poetry. However, the ghazals of the poet are the product of the socio-economic and political life of Bukhara in the late 19th and early 20th centuries. For this reason, the ideological commonalities between Mukhlis and past speakers should be the result of a similar social structure. Because the time of Mukhlis's life was not significantly different from the previous ones. Failing to find the right way to improve his life disappointed Mukhlis. Considering all aspects of Badakhshan's Mukhlis Ghazali requires a separate study. In the future, we will try to follow this topic and present our views to scientists, writers and lovers of the word art

Текст научной работы на тему «ФАНАТ БАДАХАНА И СТАТУС ЕГО ГАЗАЛИ»

This gives grounds to assume that the translator of the named story was a well-educated writer and poet, fluent in Russian and in poetic technique. Now this translation, one might say, is forgotten, but meanwhile it represents a certain artistic value and its introduction into literary use would enrich Tajik literature. The appearance in 1977 of this translation is a confirmation of how great was the interest in the work of A. Tolstoy in Tajik literary circles.

Key words: A. Tolstoy, translation, tradition, Tajik literature, poets and writers. Сведение об авторах

Бегматова Сония Аскаровна - Докторант Phd 2 курса Кулябского государственного университета им. А.Рудаки, ассисент кафедры русского языка и литературы Электронная почта: soniya_begmatova@mail.ru тел. (+992) 985734423. Валиев Нурали Умарович - Зав.кафедройрусской и мировой литературы Таджикского государственного педагогического университета имени С.Айни, Электронная почта: nurali_56hhhh@mail.ru тел. (+992) 909091612 About the authors

Begmatova Sonia Askarovna - Phd 2 year student of Kulob State University named after A. Rudaki, Assistant of the Department of Russian Language and Literature E - mail: soniya_begmatova@mail.ru tel. (+992) 985734423.

Valiev Nurali Umarovich — the Head of the Department of Russian and World Literature Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, E - mail: nurali_56hhhh@mail.ru Tel. (+992) 909091612

МУХЛИСИ БАДАХШОНЙ ВА МАВЗУОТИ ГАЗАЛИЁТИ У

Хцкматов Ц.Х.

Донишгоуи техникии Тоцикистон ба номи акад. М. С. Осимй

Адабиёти классикии форсии точикй аз огози пайдоиш то ба имруз барои дар рухи ахлоки неки инсонй тарбия намудану ганй гардонидани маънавиёти башарият хидмат менамояд.

Яке аз даврахои мухим ва пурбори ин адабиёт, адабиёти нимаи дуюми асри XIX ва ибтидои асри XX мебошад. Устод Садриддин Айнй дар китоби худ «Намунаи адабиёти точик» (Москва 1926) омухтану нашр кардани осори шуарои асрхои XVI ва ибтидои асри ХХ-и Мовароуннахрро таъкид намуда буд. [2]

Х,арчанд рузгору осори кисме аз адибони ин давра, ба монанди Ахмади Дониш, Савдо, Возех, Х,айрат, Х,асрат, Мирзо Сирочи Х,аким, Тошхуча Асирй, Туграл ва дигарон як дарача омухта пешкаши ахли илм ва дустдорони каломи бадеъ шуда бошанд хам, аммо хануз адибони зиёде хастанд, ки дар бораи онхо танхо дар тазкирахову баёзхо ва асархои илмии чудогона маълумоти хеле кутох ва ё нопура мавчудасту бас. [1,4,5,6,7,8,10,11,12]

Яке аз хамин гуна шоирон Мухлиси Бадахшонй мебошад. Вай аз зумраи он шоирони адабиёти нимаи дуюми асри XIX ва авали асри XX мебошад, ки то ба имруз рузгору осораш комилан омухта нашудааст

Мухлиси Бадахшонй шоири сохибдевон мебошад. Хушбахтона, то замони мо нусхаи девони у омада расидааст. Ин нусхаи девони шоир ягона буда, холо тахти раками 66 дар захираи дастхатхои шаркии маркази мероси хаттии АИ Точикистон нигахдорй мешавад. [3]

Девони Мухлис 335 газал, 234 мухаммас, 26 рубой, 2 бахри тавил, 14 мусаддас, 9 мувашшах, 6 наът, 5 таърих, 3 мусамман, 3 касида, 2 газал дар санъати саволу чавоб, 1 тарчеъбанд, 1 мураббаъ, 1 мусаббаъ ва 1 ишкномаро, ки дар шакли маснавй суруда шудааст, дар бар мегирад. ^исми зиёди девони Мухлисро аз чихати шумора аввал газал ва аз чихати микдори абёт мухаммас ишгол мекунад.

Газалхои девон аз 335 адад иборат буда, 3716 байтро ташкил мекунанд. Мухаммасоти шоир 234 адад буда, 3890 байт мебошад.[3] Абёти бокимондаи девонро дигар шаклхои шеърй ташкил мекунанд, ки номгуи онхоро дар боло зикр кардем.

Газалиёти Мухлис дар мавзуъхои ишку мухаббати поки инсонй, танкиди золимон ва зохидони риёкор, шикоят аз замона ва фалаки качрафтор, тасвири холи бади худ, фикрхои панду ахлокй ва монанди инхо суруда шудаанд.

Тасвири ишку мухаббати поки инсонй яке аз мавзуъхои асосии газалиёти Мухлиси Бадахшонй мебошад. Ишку мухаббат дар газалиёти Мухлис гохе дар алохидагй ва гохе дар алокамандй бо дигар мавзуъхо тасвир шудааст.

Аз чумла, дар байтхои газали зерин симои ошики дилдодавy бекароре тасвир шyдааст. Шоир тавонистааст бо забони содавy фахмо ин рухияи ошики бечораро дар пеши назари хонанда чилвагар созад:

Эй шух, мaрo вoлaву шaйдo нaкунй чй?

Сaргaштa 6a щр кyчaву ca^o нaкунй чй?

З-он шaккaрu лaб 6yca дщй бaурu уaётaм,

Му^тоц 6a он Хызру Maceуо нaкунй чй?

Бaр рaгмu рaцuбoн бuнuгaр рост 6a суям,

Kay-my 6a mayu чйтм тaмoшo нaкунй чй? [3.вaр. 126 6]

Дар газали дигари шоир, ки дар пайравии газали машхури Сайидо «Мурги беболy паре дидам, дилам омад ба ёд...» сyрyда шyдааст, мавзyи ишку мухаббат оханги ичтимой касб кардааст:

Дaр дuлu шaб тoрu зулфu дuлбaрaм oмaд 6a ёд, Нaщaтu кофуру мушку aнбaрaм oмaд 6a ёд. Гулрухонро 6acrn улфaт 6уд 6о axflu тно, Дuдa бaр рухcoрu ху6он шуд, зaрaм oмaд 6a ёд [3.вaр. 45 a].

Х,илолй дар байте аз як газали худ шиква мекунад, ки гамхои бехадду канори Уро ба ягон чизе ё ба гамхои касони дигар монанд кардан гайри имкон аст: Faмu мaрo 6a гaмu дuгaрoн цжс мaкун, Ku мaн нuшoнau гaмуou 6ецжс шудaм [1 с., 74].

Мухлис низ чун ошики сухтадил ва бечора аз гами фироку чафои ёр хилоливор шикоят мекунад:

Як су гaмu ф^оц, дтйр су yaфou ёр,

Мухлж 6a зeрu чaрх чу мaн бeдuмoг нест [3.вaр. 23 a].

Мавзуи дигаре, ки дар газалиёти Мухлис дида мешавад, шикоят аз замонаи худ мебошад. Ин, албатта, бесабаб нест. Амирони хонадони мангит зулму ситамро нисбат ба халки мазлум бештар карда буданд ва онро асоси давлатдорй мехисобиданд. Ахли илму фарханг зиндагии кашшокона доштанд ва баръакс бехирадону чохилон аз моли дунё бениёз буданд. Мухлиси Бадахшонй дар газале хофизвор аз ин нобаробарй шикоят мекунад: Эй дт, 6ж кунем зu дaврoн шжояте, Дйр лaвуu рузгор бuмoнaд щкояте. Дйр ш зaмoнa фйрц нaдoрaд дур(р) aз caдaф, Сaнyuдaaм 6a ma6ъы aмaл 6енщояте. Хунu yuгaр хyрaнд уaрuфoнu нуктaдoн, Kaнду шaкaр нacuб 6a щр бeдaрoятe [3.вaр. 127 a].

Мавзуи шикоят аз холи бади худ ва гарибй дар газалиёти Мухлис дар алокамандй ба хамдигар омадаанд. Мухлис, ки аз Бадахшон ба Бухоро барои тахсил омада барои якумрй дар он чо монд, зиндагии осуда надошт. Ба болои хаёти осуда надоштан, хар лахза хумори ватан ва фироки ёру дустон шоирро азият медод. Аз ин ру, дар газале аз холи бади худ ва мехнати гурбат бедилсон фарёд мекунад:

Fубoрu хот рощм, зeрu дoмaн гйрдро мoнaм,

Аcuрu зулфu ёрaм дудu oyu сйрдро мoнaм.

Фaлaк бoзuчau тру yaвoнaм сохт дйр sурбaт,

Бa чaшмu axflu cурaт нaцшu рyu нaрдрo мoнaм.

Бa рyu caфуau aйём дур as дустон, Мухлж,

Бa тс рй6те нaдoрaм, бaйтуou фaрдрo мoнaм [3.вaр. 94 a].

Шоир дар чои дигар шикоят аз фалаку дунё мекунад, ки хамеша уро гирифтори гаму андух кардааст. Дар байте афсус аз он мехурад, ки аз «суфраи рохат» нон нахурдааст: Ноне aз cуфрau рощт нaчaшuдaм aфcyc, Бaурu щр луцмa фaлaк cam 6a дaндoнaм зaд. [3.вaр. 47a]

Ч,ое аз бетолеъии худ шикоят мекунад, ки аз хар кас умеди вафо карда чафо дидааст:

Чу мaн 6етолеъе нaбвaд 6a oлaм,

Ku aз щр тс вaфo yуcтaм, yaфo трд [3^р. 516].

Дар газалиёти Мухлиси Бадахшонй фикрхои зиёди панду ахлокй мавчуданд, ки ин чо ба таври ичмолй чанде аз онхоро дида мебароем. Албатта, фикрхои панду ахлокй дар газалиёти шоир давоми андешахои шоирони гузаштаи мо мебошанд.

Мухлис дар зиндагй мисли сарв озод ва бебанду бор зиста, аз хирси андухтани молу сарват ва ё ба хотири ин пой дар халкаи банди ахли сарват доштан ва умуман бори токатфарсои миннатро нанг дониста, аз он пархез кардааст. Шоир бо вучуди имкониятхои зиёде, ки дар дарбори шохон аз ин вачх дар ихтиёр дошт, губори хирсу оз дар ойинаи хотири

y ва савдои чамъ овардани молу зар дар калби поки вай рох наёфт. Камбизоатиро аз ин амали нангин афзалтар донист. Мавсуф даъват менамояд, ки дар зиндагй хеч гох аз мардуми мумсику паст чизе нахохем:

Mенашояд сар фуру кардан ба пеши мумсикон, Э^тиёц %арчанд боло гашт, истигно кунед. [3.вар. 48 а].

МаFрyрию худписандй аз шумори хислатхои бади инсонианд. Aз ин ру, дар байти дигар Мухлис хоксориро, ки бехтарин хислати инсонист, бо онхо мукобил мегузорад: Доимо бош ту бар хоки мазаллат, Mухлис, Myри ланге чи кунад тахти сулаймониро [3.вар. 3 а]. Ё худ:

Mакаш сар то ба зери по наафти,

Ки найро саркашщо зери по кард [3.вар. 51 б].

Мухлис зотан инсони накукор, хайрхоху хайрандеш ва нисбат ба хамнавъон дилсузу Fамхор буд. Саъй мекард бо хар василаву чорае ба мардум ёрй расонад ва дар зулматободи замони феодалй бо нури шамъи донишу маърифат рохи онхоро равшан намояд. Вай ба кадри хол кушиш мекард дасти одамони афтодаро бигирад. Зеро ба акидаи шоир хосили умри гузарон барои инсон ба даст овардани номи нек аст. Aз ин ру шоир моро ба накукорию накуномй даъват мекунад:

Fайри ном аз мо дар ин манзил нишоне беш нест, Хастии моро сурог аз байзаи анцо кунед [З.вар. 48 а].

Мухлис хушсуханиро аз гавхар барин чизи пуркимат ва аз сухани бад дахони морро боло медонад. Вай моро ба хушсуханй даъват мекунад: Харфи хуш аз гав%ари ша%вор бе%, Аз сухани бад да%ани мор бе%, Гул, ки аз он бу нарасад дар машом, Fунчаи нашкуфта бари хор бе% [3.вар. 121 а].

Fазалиёти Мухлиси Бадахшонй 5-19-байтй буда, аз чихати забону услуб хеле содаву равон мебошанд ва сурудхои зебои халкиро ба ёд меоранд. Шоир кушиш кардааст, ки Fазалхояшро ба забону дили мардум наздик гуяд. Гувохи гуфтахои мо чанд мисраи Fазали зерини Мухлис аст:

Эй кош, бувад дасти ману зулфи ёраке, Чун шона зулфакаш бикунам тор-тораке. Бошам %амеша бар сараки куякаш муцим, Чун хоксоракон ба дараш хоксораке. Mухлис, дилам ба оташи %ицрон кабоб кард, Он шухаки ситамгараки бецарораке [3.вар. 120 а].

Fазлиёти Мухлис барои мо бо мазмунхои хаётию тасвирхои вокей, бо охангхои ичтимоию сиёсй ва акидахои инсондустй кимати калон доранд. Мо дар ашъори Мухлиси Бадахшонй шикваю шикоятхои хаёти вазнин, тасвири авзоъи мухити тира ва танкиду мазаммати пурхарорати онро мутолиа мекунем ва ба хубй пай мебарем, ки хама охангхои пурсузу гудози шоир, оху нола ва фарёди ахли захмати замонро ифода намудааст.

Хулоса, бо тамоми пахлухояш мавриди баррасй карор додани Fазалиёти Мухлиси Бадахшонй тахкикоти алохидаеро талаб менамояд. Кушиш менамоем дар оянда ин мавзуъро пайгирй намоем ва бардошти худро пешкаши ахли илму адаб ва дустдорони каломи бадеъ гардонем.

АДАБИЁТ

1. Ддабиёти точик барои синфи IX.- Душанбе: Маориф, 1987. 315с.

2. Añrn С. Намунаи адабиёти точик.- Москва, 1926

3. Мухлис. Девони ашъор, нусхаи дастхатти раками 66, захираи дастхаттхои шаркии Институти шаркшиносй ва мероси хаттии ЛИ Ч,умхурии Точикистон.

4. Мухаммад Шариф Садри Зиё. Тазкор-ул-ашъор, тахти раками 519, шуъбаи дастнависхои шаркии Институти шаркшиносй ва мероси хаттии AH Ч,умхурии Точикистон.

5. Икромов И. Ганчхои нухуфта. - Душанбе: Кишоварз, 2006.

6. 6 . Х,абибов A. Ганчи Бадахшон.- Душанбе: Ирфон, 1972.-320с.

7. Х,икматов Ч..Х,. Дарачаи омузиш ва мухтасари рузгору осори Мухлиси Бадахшонй. Aхбори ЛИ Ч,умхурии Точикистон №3.-с 49-55.

8. Х,икматов Ч..Х,. Мероси адабии Мухлиси Бадахшонй. Мачмуаи маколахо бахшида ба 60-солагии факултаи зооинженерии ДAT. Душанбе, 2003.-с 69-70.

9. Хикматов Ч,. X,., Шарифова Д.У. Fазалиёти Соиб дар тазмини ду шоири мухаммассаро. Паёми ДМТ №5, 2018.- сах. 204-207

10. Шарифчон-махдуми Садри Зиё. Наводири Зиёия. Дастхатти №983. Ганчинаи дастхатхои Институти шаркшиносй ва мероси хаттии АИ Чумхурии Точикистон.

11. 11.Шоирони Мовароуннахр.БачопхозиркунандаА.М.Хуросонй.-Душанбе: Адиб,2006-688с.

12. Энсиклопедияи адабиёт ва санъати точик, кисми 2.- Душанбе, 1989.-524с.

ФАНАТ БАДАХАНА И СТАТУС ЕГО ГАЗАЛИ

Поклонник Бадахшана - один из ведущих поэтов таджикской персидской литературы второй половины XIX века. «Газли Мухлис» представляет для нас большую ценность своим реальным содержанием и образами, гимнами чистой человеческой любви, с социально-политическими мелодиями и гуманитарными идеями. В поэзии Мухлиса Бадахшани мы читаем жалобы и обиды тяжелой жизни, описание темной среды, ее яростную критику и осуждение, и мы ясно видим, что все мелодии поэта, стоны и вопли трудящихся времени.

Недовольство Мухлиса мирозданием - одна из традиционных тем таджикской поэзии. Однако газели поэта - продукт социально-экономической и политической жизни Бухары конца 19 - начала 20 веков. По этой причине идеологическая общность между мухлисами и прошлыми спикерами должна быть результатом схожей социальной структуры. Потому что время жизни Мухлиса существенно не отличалось от предыдущих. Неспособность найти правильный способ улучшить свою жизнь разочаровала Мухлиса.

Рассмотрение всех аспектов Бадахшанской Мухлис Газали требует отдельного исследования. В дальнейшем мы постараемся следить за этой темой и представлять свои взгляды ученым, писателям и любителям художественного слова.

Ключевые слова: бадахшанский веер, газель, полумесяц, любовь, нравственность.

A FAN OF BADAKHSHAN AND THE STATUS OF HIS GHAZAL

A fan of Badakhshan is one of the leading poets of Tajik Persian literature of the second half of the XIX century. Ghazli Mukhlis is of great value to us with its real-life content and images, hymns ofpure human love, with socio-political melodies and humanitarian ideas. In the poetry of Mukhlis Badakhshani we read the complaints and grievances of a difficult life, the description of the dark environment and its fierce criticism and condemnation, and we clearly see that all the melodies of the poet, the groans and cries of the working people of the time.

Mukhlis's dissatisfaction with the universe is one of the traditional themes of Tajik poetry. However, the ghazals of the poet are the product of the socio-economic and political life of Bukhara in the late 19th and early 20th centuries. For this reason, the ideological commonalities between Mukhlis and past speakers should be the result of a similar social structure. Because the time of Mukhlis's life was not significantly different from the previous ones. Failing to find the right way to improve his life disappointed Mukhlis.

Considering all aspects of Badakhshan's Mukhlis Ghazali requires a separate study. In the future, we will try to follow this topic and present our views to scientists, writers and lovers of the word art.

Keywords: Badakhshan fan, ghazal, crescent, love, morality.

Сведение об авторе:

Хикматов Джумабой Хакимович - Таджикский технический университет им. акад. М.С. Осими. Заведующий кафедрой языков. Адрес: 734042, Республика Таджикистан, г. Душанбе, пр. акад. Раджабовых 10. Телефон: (+992) 935435329.

About the author:

Hikmatov Jumaboy Hakimovich -Tajik technical university named after acad. M. S. Osimi. Head of the Department of languages. Address: 734042, Republic of Tajikistan, Dushanbe, avenue of acad. Rajabovs 10. Phone: (+992) 935435329.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.