CC BY
28
ISKUSTVA U RAZVOJU PRONALASKA SA ASPEKTA NAUCNE VERIFIKACIJE > I STVARANJA TRZISTA
0
01
2Í Nikola P. Zegarac
□E Srpska akademija izumitelja i naucnika, Beograd
^ e-mail: zegaracnikola@vektor.net,
0 ORCID iD: http://orcid.org/0000-0002-1766-8184 <
í^ DOI: 10.5937/vojtehg64-9315 z
^ OBLAST: masinstvo, pronalazastvo
üü VRSTA CLANKA: originalni naucni clanak
£ JEZIK CLANKA: srpski ct
T
Rezime:
U radu su prikazana iskustva u razvoju pronalaska, patenata i na-ucnih dela sa aspekta naucne verifikacije i plasmana na trzistu. Opisa-
< ni su problemi koji se uobicajeno javljaju u procesu razvoja pronalaska,
^ kao i druga vrsta problema, koji prate pronalaske za vreme plasmana
KCI na trziste.
1 Kljucne reci: pronalazak, patent, monitoring sistemi, tehnicka dijagno-h stika, dijagnosticki parametri, klizni lezajevi, motori sa unutrasnjim sa-§ gorevanjem, hidroelektrane, termoelektrane, uredaj za demontazu i o montazu tesko rastavljivih sklopova, metoda proracuna vibracione i > udarne zastite, pogonski sistem radarske antene.
iD
ZAHVALNICA: Veliku zahvalnost izrazavam generalu u penziji, opitnom i borbenom pilo-tu-lovcu Branku Bilbiji, koji je za vreme mog rada u Saveznoj upravi za kontrolu letanja bio direktor te ustanove i pruzio mi sveobuhvatnu podrsku u naucnoistrazivackom i struc-nom radu. U tom periodu objavio sam nekoliko svetski priznatih patenata, izvrsio projek-tovanje sistema, uveo nova tehnicka resenja i tehnoloske inovacije u procesu moderniza-cije, opremanja i odrzavanja tehnickih sistema kontrole letenja. General Bilbija je u svojoj bogatoj karijeri leteo na mnogim savremenim borbenim avionima u nasoj zemlji i u svetu. Aktivno je doprineo odluci da se u sistem odbrane nase zemlje uvede borbeni avion MIG-29. Poseban doprinos dao je Republici Srbiji kao visoki drzavni i vojni funkcioner, kako u mirnodopskim uslovima, tako i u uslovima NATO agresije 1999. godine. U tom periodu je, zahvaljujuci izuzetnom smislu za organizaciju rada, umecu u rukovodenju i komandova-nju u Vojsci, sistem kontrole letenja odrzan na visokom nivou, uprkos brojnim ljudskim zr-tvama i ogromnim neprijateljskim razaranjima.
Uvod
U radu su prikazana iskustva u razvoju pronalaska, patenata i nauc-nih dela, koja pripadaju oblasti masinstva, brodogradnje i avio-industriji. Prikazani su i odredeni problemi koji prate stvaranje novog pronalaska. Pronalazac ne moze predvideti sve detalje u momentu pojavljivanja ideje.
Posebno je vazno da se utvrdi sta je sustina pronalaska, stanje tehnike, ko su potencijalni korisnici, mogucnosti realizacije pronalaska, uslovi rada za stvaranje pronalaska, odnosno novog proizvoda, finansijski troskovi i drugo.
U toku stvaranja pronalaska posebno su prikazani korisni momenti, prekretnice - kako ici dalje u stvaranju pronalska.Ponekad se pojavljuju situacije da li uopste uspeti u svemu tome?
U radu su pronalasci podeljeni i opisani po odredenim grupama iz raznih naucnih oblasti.Rad ce biti koristan svima koji se bave tehnikom, nauCnoistrazivackim radom, projektovanjem sistema, nastavnom osoblju, studentima, a posebno tehnickom osoblju koje se bavi odrzavanjem teh-nickih sistema i krajnjim korisnicima tehnike.
Monitoring sistemi na masinskim postrojenjima
Definisanje cilja
Na osnovu prikazane seme tehnickog odrzavanja (slika 1) mogu se odrediti ciljevi istrazivanja. Posebna paznja posvecena je preventivnom odrzavanju: odrzavanje po stanju, odrzavanje po resursu i komplementarne tehnike (Zegarac, 1989a).
Brza detekcija • Korektivne mere smisleno planírane Nema sluiajnih poja va astecenja
Brza detekcija
* Korektivne mere su precteno usmerene i isplanirane
* Zastoji su kontrollsari
Slika 1 - Sema tehnickog odrzavnja sistema Рис. 1 - Схема технической поддержки системы Figure 1 - Schematic presentation of the system technical maintenance
С9Г>
o
co
"o >
CD
O CM
D¿ UJ
a.
Z)
o
o <
o
X
o
LU
H >-
a. <
H
<
CD ■O
X LU H O
O >
Ponalazak-patent pod nazivom „Monitoring sistemi na masinskim postrojenjima", ima prevashodni cilj da se blagovremenim reagovanjem sprece havarije na masinskim sklopovima ili kompletnim postrojenjima.
Krajnjem korisniku nudi se kompletno resenje za monitoring masin-skih postrojenja bez rastavljanja; samo kod nekih postrojenja potrebno je izvrsiti delimicno rastavljanje radi montaze monitoring sistema. Patent je zasticen kod Zavoda za inetelktualnu svojinu-Beograd br. 48216-P-640/93, pod nazivom: „Postupak i uredaj za odredivanje zazora u kliznim lezajevima, merenjem dinamicke putanje glavnih rukavaca kolenastog vratila motora sa unutrasnjim sagorevanjem".
Novi monitoring sistemi treba da omoguce brzo i pouzdano merenje velicine stepena istrosenja, odnosno zazora u kliznim lezajevima, merenje vibracionih parametara i mocnu analizu vibracija, merenje brzine vrt-nje, merenje temperature ulja za podmazivanje ili temperature tecnosti za hladenje, analizu ulja za podmazivanje, pozicioniranje gornje mrtve tacke, ako se radi o motorima sa unutrasnjim sagorevanjem. Posto se radi o visekanalnim sistemima moze se pratiti i meriti veliki broj dijagnostickih parametara.
Na osnovu izmerenih velicina vrsi se dijagnostika stanja masinskih postrojenja. Dobijaju se podaci o stepenu istrosenja i ostecenju masinskih elemenata (zupcanika, rukavaca vratila i osovina, kliznih i kotrljajnih lezajeva), podaci o debalansu, koji su veoma vazni da se izvrsi balansira-nje sistema u jednoj ili dve ravni balansiranja.
Odabrani simptomi kvarova markiraju relevantne frekvencijske linije i stvaraju velicine simptoma kvarova ciji se trend moze pratiti. Uslovi alar-miranja mogu biti zasnovani i na statistickim procenama odabranih parametara.
Monitoring sistem kliznih lezajeva na motorima sa unutrasnjim sagorevanjem
Na slici 2 prikazan je monitoring sistem kliznih lezajeva na motorima sa unutrasnjim sagorevanjem.
U toku razvoja pronalaska trebalo je resiti problem da merni sistem ne zavisi od toga da li je motor sa unutrasnjim sagorevanjem 2-taktni ili 4-taktni, koju vrstu pogonskog goriva trosi, da ne zavisi od nacina grad-nje motora tj. da li je motor linijske ili V-izvedbe i da se uredaj moze kori-stiti i za dijagnostiku kliznih lezajeva na drugim masinskim postrojenjima. Vazno je napomenuti da se za realizaciju ovog pronalaska morao kon-struisati poseban mehanicki uredaj za centraciju davaca pomaka (senzo-ra) i kalibraciju mernog sistema pre merenja (Zegarac, 1989b).
Slika 2 - Prikaz monitoring sistema kliznih lezajeva Рис. 2- Изображение системы мониторинга подшипников скольжения Figure 2 - Plain bearings monitoring system
Ovaj uredaj (slika 3) takode predstavlja patent.
U toku razvoja novih dijagnostickih metoda i uredaja veliki je problem da se odrede kriticna merna mesta. Veliki broj mernih mesta znacajno uslo-zava merni sistem i onemogucava da se prate ostali vazni dijagnosticki pa-rametri. U ovom slucaju, pronasao sam da su merenja dinamickih parame-tara (dinamicke putanje rukavaca u kliznom lezaju) vrsena na najoptereceni-jem kliznom lezaju, a da su merenja vibracionih parametara vrsena na odredenim mernim mestima na spoljasnjim povrsinama postrojenja gde se mogu registrovati najveci stepeni istrosenja kliznih lezaja.
Na osnovu ovih merenja formiraju se baze podataka za svako po-strojenje: vrednosti parametara koje pokazuju da li se radi o novom po-strojenju (pocetne vrednosti parametara), izmerene vrednosti parametara koje pokazuju da li su vrednosti u propisanim granicama nakon odrede-nog vremena rada, izmerene vrednosti parametra kada su u blizini gra-nicnih vrednosti, kao i da li treba postrojenje planirati za remont ili ga is-kljuciti iz dalje upotrebe.
CD
О >
0
01
ОС ш 0£ ZD О о
-J <
о
X
о ш
н >-
Q1 <
(Л <
-J
О ■О
X ш н о
О >
Slika 3 - Uredaj za centraciju davaca pomaka i kalibraciju mernog sistema Рис. 3 - Прибор для позиционирования датчика перемещениядвижения и калибровки измерительной установки Figure 3 - Device for displacement sensor positioning and measurement system calibration
U toku razvoja nove dijagnosticke metode i monitoring sistema za klizne lezajeve, bilo je potrebno izvrsitii kompletna dinamicka modeliranja masinskih postrojenja. Ako je u pitanju motor sa unutrasnjim sagorevanjem, trebalo je saciniti kompletan dinamicki model motora sa svim ulaznim velicinama, izvrsiti dinamicki proracun, izvrsiti hidrodinamicke proracune u kliznim lezajevima, a zatim proracune dinamickih putanja rukavaca kolenastog vratila motora.
U pocetku istrazivanja dobijeni rezultati proracuna i merenja uopste se nisu slagali. Detaljnim analizama utvrtfeno je u kojoj meri nije dovoljno opisan dinamicki model motora, pa su u proracune naknadno uzete u ob-zir i te komponente.
Kod merenja se pokazalo da se za korekciju izmerenih velicina mo-raju uzeti nepravilnosti oblika rukavca (geometrijska odstupanja na ru-kavcu kolenastog vratila motora prikazana su na slici 4), posto se radi o
mikronskim mernim velicinama. Nakon toga dobijen je visoki stepen po-dudaranja rezultata proracuna i merenja u granicama od 5%, sto je veo-ma precizno i pouzdano za odredivanje stepena istrosenja kliznih lezaja.
To je bila prekretnica na ovom polju istrazivanja i razvoja novog pro-nalaska.
Slika 4 - Prikaz geometrijskih odstupanja na rukavcu kolenastog vratila motora Рис. 4 - Изображение геометрических отклонений на шейки коленчатого вала двигателя Figure 4 - Presentation of geometrical deviations on the engine crankshaft sleeve
Nova dijagnosticka metoda ima osnovno resenje izvodenja, da se merenje dinamickih parametara vrsi sa 4 davaca i varijantna resenja, da se merenja mogu vrsiti sa 2 beskontaktna ili sa jednim beskontaktnim da-vacem pomeraja (pomaka).
Postupak i uredaj za odredivanje zazora u kliznim lezajevima motora sa unutrasnjim sagorevanjem je specijalizovana i uspesna tehnika monitoringa kliznih lezajeva. Ona pokazuje stvarne informacije tehnickog sta-nja lezaja kroz njegov eksploatacioni period. To znaci da je pronalazak u
potpunosti pripremljen za trziste i jednostavno se moze koristiti. Jedini trud koji treba uloziti jeste instalacija dijagnostickog sistema na odabrano masinsko postrojenje ciji ce parametri biti praceni tokom eksploatacije. Patent se koristi na brodskim motorima u inostranstvu
Monitoring sistem na rotoru hidroagregata (hidroelektrane)
Monitoring sistem na rotoru hidroagregata prikazan je na slici 5. Ob-uhvata citav niz novih resenja i postupaka u toku dijagnosticiranja. Novi izum sadrzi nove metode merenja dinamickih velicina (vibridijagnostiku, merenje relativnih i apsolutnih vibracija sistema) u 3D sistemu i po tome se razlikuje od drugih proizvodaca uredaja i opreme.
Posebno je odredena pozicija mernih mesta, sto takode predstavlja novu metodologiju u merenju, analizu i obradu izmerenih velicina. Na slici 5 prikazan je primer on-line monitoring sistema (Licen, 2003).
Slika 5 - Prikaz monitoring sistema na rotoru hidroagregata Рис. 5- Изображение системы мониторинга ротора гидрогенератора Figure 5 - Presentation of the monitoring system on the hydrogenerator rotor
<*T)
Ako se radi o monitoring sistemu na parnim turbinama, kao sto su termoelektrane, veoma je bitan izbor dijagnostickih parametara u delu ni-skog pritiska, srednjeg i visokog pritiska turbine.
Od posebne je vaznosti dijagnosticki parametar, toplotna diletacija rotora turbine u toku rada, cija vrednost moze biti i do 25 mm. Na osnovu toga moze se zakljuciti u kakvom su stanju klizni lezajevi, uravnotezenost turbinskog rotora zbog ostecenja turbinskih lopatica u toku rada, koja prouzrokuju povisene nivoe vibracija i temperature lezajeva i remete dru-ge radne parametre sistema.
Trebalo je resiti problem kompatibilnosti novih sistema (hardver i softver) sa postojecim koncepcijama monitoring sistema:
1. on-line monitoring sistem - sluzi za kontinualno merenje i analizu stanja na masinskim postrojenjima. Merni senzori (davaci) i merni sistem ugradeni su na masinsko postrojenje (slika 6.)(Licen, 2003);
Slika 6 - On-line monitoring sistem na masinskim postrojenjima
Рис. 6 - On-line система мониторинга на механизации Figure 6 - On-line monitoring system on mechanical systems
2. off-line monitoring sistem - namenjen je za periodicna merenja i analize tehnickog stanja masina. Neki senzori ugradeni su u sistem (zavi-si koje velicine merimo), a drugi se postavljaju zajedno sa prenosivim de-lom monitoring sistema kada zelimo vrsiti merenje (slika 7).
OneproD MVP-2C
OneproD MVP-2EX
Multivib
Slika 7 - Off-line monitoring sistem na masinskim postrojenjima
Рис. 7- Off-line система мониторинга на механизации Figure 7 - Off-line monitoring system on mechanical systems
Inteligentni prenosivi sistemi za vibrodijagnostiku
Ovi instrumenti, koji mogu da stanu u dzep, imaju mocne performan-se koje olaksavaju svakodnevni rad vibrodijagnosticara.
Monitoring sistemi mogu se koristiti za daljinsko upravljanje i nadzor, sto je vrlo korisno kod sistema koji se nadziru bez prisustva posade, na primer dizel elektricni agregati i drugi sistemi.
Posebnu pogodnost i ekonomsku opravdanost primene pronalaska imaju veliki pogonski sistemi (veci gabariti motora omogucuju laksu ugradnju mernog sistema), kao sto su brodski motori, motori koji se kori-ste u vojnim vozilima, tenkovima, transporterima, tegljacima, gradevin-skim masinama, naftne platforme, posebno dizel elektricni agregati koji poseduju automatiku za pracenje funkcionalnih parametara, ali nemaju opciju pracenja istrosenja kliznih lezajeva radi zastite motora. Mnogi na-vedeni sistemi rade bez prisustva posade, tako da u slucaju nastanka ha-varije motora stete mogu biti velike.
Pronalazak je visoko ocenjen u zemlji i inostranstvu. Savez pronala-zaca i autora tehnickih unapredenja - Beograd dodelio je autoru zlatnu medalju „Nikola Tesla" za izuzetna ostvarenja u razvoju i unapredenju pronalazastva.
KORAK 1. Sta je bilo potrebno za razvoj novog pronalaska -proizvoda?
U okviru ovog dela ukazujemo da je:
• prvenstveno trebalo razviti novu dijagnosticku metodu, a zatim ure-daj za merenje zazora u kliznim lezajevima. U okviru toga treba izvrsiti potrebna testiranja i pripremiti uredaj za isporuku kupcima.
KORAK 2. TRZISTE
Koja je velicina i potencijalni rast izabranih ciljnih segmenata?
Za nadzor Za nadzor Za potrebe Za potrebe
hidroenergetskih termoenergetskih brodogradevne motorne industrije,
sistema kupuju se: sistema kupuje industrije, nadzor vlasnika motornih
se: motora u plovnim vozila i
- on-line monitoring objektima(brodovi i elektroagregata
sistem - on-line veci camci)kupuje kupuje se:
50+30+5 kom., monitoring sistem se:
- do sada su koristili 26+30 kom., - on-line
komercijalne uredaje - do sada su - on-line monitoring monitoring sistem
za vibracije koristili sistem 400 kom.,
komercijalne 30+80 kom., i off-line
uredaje za - do sada su monitoring sistem
vibracije koristili 400 kom.,
komercijalne -do sada su
uredaje za vibracije koristili
komercijalne
uredaje za
vibracije
Uredaj za demontazu i montazu delova tesko rastavljivih masinskih sklopova na masinskim postrojenjima
Zbog potreba odrzavanja i remonta na velikim i malim hidroelektra-nama u Srbiji i Crnoj Gori razvijen je uredaj za demontazu i montazu tesko rastavljivih sklopova na masinskim postrojenjima.
Poseban problem predstavljali su radovi na izvodenju demontaze i montaze sistema koji su na terenu, gde ne postoji mogucnost koriscenja radionicke i fabricke opreme, uredaja i masina za demontazu i montazu.
Vreme za remont nije dozvoljavalo da se sklopovi odvoze sa lokacije u radionice viseg stepena. Remont je trebalo obaviti u sto kracem roku kako bi se sistemi ukljucili u pogon i proizvodili elektricnu energiju.
Zbog toga je bilo potrebno da se osmisli i razvije specijalan uredaj. U ovom slucaju koristi se isti uredaj za demontazu i montazu na svih 16 elektrana u Elektroprivredi Crne Gore.U toku koriscenja uredaja, menjaju se njegovi sastavni delovi, odnosno prilagodavaju se velicini sklopova ko-ji se demontiraju, a nakon toga montiraju na prvobitno mesto.
Na slici 8 prikazani su takvi sklopovi nemacke firme Flender, koji se ugraduju u sistem malih hidroelektrana. Nemacka firma Flender proizvodi odredene pribore i naprave, alate i uredaje za demontazu i montazu sklopova, ali nema takav univerzalni uredaj, sto je velika prednost i odlika ovog uredaja.
Novi uredaj korisnicima omogucava laku, brzu i kvalitetnu demontazu i montazu tesko rastavljivih delova, prikazanih na slici 9 (Tehnische dokumetacionelastischekupplung). Nema mogucnosti da se ostete delovi tokom rastavljanja i ponovne montaze.
Uredaj za demontazu i montazu tesko rastavljivih sklopova na masinskim postrojenjima visoko je ocenjen kod nas i u svetu.
Slika 8 - Prikaz tesko rastavljivih masinskih sklopova nemacke firme Flender Рис. 8- Изображение сложных узлов на механизации, немецкого производителя Flender Figure 8 - Presentation of not easily separable mechanical assemblies of the German Flender company
Fig. 1 Assembly and removal fucility for components of mechanical construction of mechanical systems
View A-A
10 \11
1 - Separable difficulty part
2 - Cylindrical screw
3 - Hydraulic device
4 - Press plate
5 - Press plate
6 - Screw
7 -Holes
8 - Screw
9 - Pres plate
10 - Tapered roller bearing
Slika 9 - Uredaj za demontazu i montazu tesko rastavljivih sklopova na masinskim postrojenjima Рис. 9 - Установка для монтажа и демонтажа сложных узлов на механизации Figure 9 - Device for mounting and demounting not easily separable assemblies on
mechanical systems
Metoda proracuna vibracione i udarne zastite pogonskih sistema, uredaja i opreme
Patent pod nazivom Metoda proracuna vibracione i udarne zastite pogonskih sistema, uredaja i opreme, predstavlja naucno delo. Moze se primeniti u masinstvu, brodogradnji i ostalim granama industrije.
Razvijene su vlastite metode proracuna vibracione i udarne zastite, koje su koriscene prilikom projektovanja i proracuna brodskih pogonskih sistema. Metode proracuna vibracione i udarne zastite brodskih sistema, usled podvodnih eksplozija na moru, dale su izuzetne rezultate u proiz-vodnji novih brodova, na primer veliki patrolni brodovi i novi minolovac.
Novi minolovac imao je prakticno spoljasnji i unutrasnji trup broda ugraden jedan u drugi, a izmedu njih nalazili su se elementi vibracione i udarne zastite. Nova metoda omogucava optimizaciju nivoa parametara vibracija i udara, s obzirom na karakteristike, odnosno vrstu elasticnih elemenata (gumeni, zicani ili hidraulicni elementi), njihov broj i raspored.
11 - Nut
(ш>
Moze se primeniti za proracune dinamickih parametara za sisteme ugradnje, ako se uredaji ugraduju na temelje, odnosno patose ili za slu-cajeve visece ili bocne ugradnje. Verifikacija metode proracuna izvrsena je na mnogim primerima rezultata merenja, gde je dobijena podudarnost rezultata proracuna i merenja.
Nova metoda proracuna ima velike mogucnosti primene za resava-nje brojnih problema prilikom eksploatacije postojecih brodova.
Metoda ima niz prednosti u primeni u odnosu postojece metode proracuna CAD/CAM.
Dinamicki model vibracione i udarne zastite prikazan je na slici 10 (Zegarac, 1994).
Slika 10 - Dinamicki model vibracione i udarne zastite pogonskih sistema, uredaja i opreme Рис. 10 - Динамическая модель виброзащиты, защиты от ударов энергосистем,
оборудования и механизмов Figure 10 - Dynamic model of the vibration and impact protection of power systems,
devices and equipment
Novi pogonski sistem radarske antene
Na osnovu zahteva koji su postavili korisnici radarskih stanica, tre-balo je projektovati i osmisliti novi sistem pogona radarske antene, kako bi se postigao pouzdan rad i bezbednost vazdusnog saobracaja u siste-mu kontrole letenja.
Ideja da se osmisli novi pogonski sistem radarske antene nastala je zbog potrebe da se rese brojni tehnicki problemi postojecih pogona na radarskim sistemima. Poznato je da u svetu postoji nekoliko proizvodaca radarskih sistema koji se koriste za potrebe kontrole letenja i za vojne potrebe. Svaki proizvodac radara ima svoje konstrukcije pogonskih sistema
koji se medusobno razlikuju. Koliko god izgleda da je neka konstrukcija savrsena, kroz dugogodisnju eksploataciju pokazu se stvarne karakteri-stike - prednosti i nedostaci. Upravo je to bio problem na nasim radarima u Kontroli letenja Srbije i Crne Gore. Novim resenjem pogona postignuta je znacajna usteda elektricne energije. Antenski sistem pokrece se elek-tromotorom snage 3 kW, umesto 30 kW.
Realizovan je sistem dupleks pogona radarske antene. Pogon ante-ne sa elektromotorom snage 30 kW koristi se ako radarska stanica nema kupolu, a pogon sa elektromotorom snage3 kW vrsi se kada je sistem sa kupolom, kao sto je prikazano na slici 11 (Zegarac, 1999).
Novi obrtni mehanizam ima mnoge prednosti u odnosu na dosada-snje sisteme. Pored novog sistema pogona, problem je da se resi sistem centracije postolja elektromotora u odnosu na pogonsko vratilo. Patentiran je novi sistem centracije elektromotora u odnosu na pogonsko i go-njeno vratilo antenskog sistema. Pokazalo se da je sistem vrlo kvalitetno izveden. U sistemu neprekidnog pogona antene, za vise od godinu dana bilo je potrebno izvrsiti blago podesavanje pogonskog remena. Nisu uoceni tragovi trosenja na ostalim elementima u pogonu.
I -pogonskl clcklroifiolui
2-originalno ugiadjcni dcklmnmtnr
3-prem>sn¡k snage
4-kaixlunsko vratilo
5-/,upcasli ¡cdnktoi fi-¡inlciiski sislcin
/ / У
3
Slika 11 - Kinematska sema pogona antenskog sistema radara Рис. 11 - Кинематическая схема привода радиолокационной антенны Figure 11 - Kinematic scheme of the radar antenna drivesystem
C¿0!>
o
co
Ô >
CD
O CM
D¿ UJ
a.
Z)
o
o <
o
X
o
LU
H >-
a. <
H
<
CD >Q
X LU H O
O >
Zakljucak
Naucni i strucni radovi, autorska dela, pronalasci, patenti i drugi ra-dovi nastali su kao rezultat dugogodisnjeg rada i iskustva u remontnim zavodima, proizvodnim firmama, naucnim institutima: Brodarski institut -Zagreb, Vazduhoplovnotehnicki institut -Beograd, Vojnotehnicki institut -Beograd i drugim renomiranim kompanijama kod nas i u svetu.
U radu su prikazana vlastita iskustva u razvoju pronalska, patenata, naucnih dela sa aspekta naucne verifikacije i stvaranja trzista. Mnogi pro-blemi pojavili su se u procesu stvaranja i realizacije pronalaska; jedan deo problema vezan je za struku, a ostali su komercijalnog karaktera: plasman na trzistu, potencijalni kupci, finansijski troskovi, administrative problemi - prijava, odnosno zastita pronalazaka u zemlji i inostranstvu.
Tehnicka dijagnostika je nedovoljno istrazeno podrucje i privlaci pa-znju mnogih strucnjaka. Izum koji se odnosi na monitoring sistem na masinskim postrojenjima omogucava ocenu kvaliteta rada i stanja rotirajucih masina pracenjem razlicitih parametara, koji se mogu oceniti kao:
• osrednji (ocenjene promene u nacinu rada masine u skladu sa pro-pisanim standardima za svaku vrstu masine za ovakvo tehnicko stanje i ostale subjektivne metode),
• dobri (procesne velicine izmerenih parametara, vibracije i buka, gu-bici, elektricne velicine, u skladu sa propisanim standardima za ovaj nivo vrednosti parametara) i
• odlicni (nivoi vibracija i buke, porast radne temperature, vreme za-letanja, broj obrtaja, vreme zaustavljanja, snaga, obrtni moment u skladu sa propisanim standardima za ovaj nivo vrednosti parametara).
Pokazalo se da je razvijeni monitoring sistem na masinskim postrojenjima ekonomican, nadogradiv i univerzalan.
U radu su ukratko opisani i prikazani ostali pronalasci: nova tehnicka resenja, sa svim pratecim problemima koji su uspesno resavani, a odno-se se na uredaj za demontazu i montazu tesko rastavljivih sklopova, nove metode proracuna vibracione i udarne zastite, kao i nove konstrukcije i resenja pogona antenskih sistema i sistema centracije postolja pogona.
Nova resenja za centraciju postolja, koja su primenjena u obrtnom sistemu radarske antene, mogu se uspesno primenjivati u svim pogoni-ma gde su ugradeni mehanicki sklopovi, reduktori, multiplikatori i sl.
Pronalazaci i naucni radnici susrecu se sa brojnim problemima koji uticu na plasman novih resenja i proizvoda. Veoma je tesko stvarati nove vrednosti u sredini i okruzenju gde su ugasene mnoge proizvodnje i goto-vo da nema mogucnosti za razvoj i primenu pronalazaka u mnogim pri-vrednim granama. Stvaraoci su prepusteni sami sebi, nemaju podrsku od nadleznih drzavnih struktura i institucija. Trebalo bi sami da finansiraju iz-ume i proizvodnju, sto je nemoguce. Jedina mogucnost za uspeh jeste
da se sami pojave na inostranom trzistu, sto je u danasnjim uslovima ve-oma tesko, skoro nemoguce.
Svedoci smo vrlo losih primera da cak pojedini strani kvazistucnjaci i trgovacke firme plasiraju na nase trziste proizvode koji su mnogo losijeg kvaliteta od pronalazaka i proizvoda koje mi nudimo. U svemu tome po-mazu im ljudi koji su na pozicijama vlasti.
Postoje brojni problemi u vezi sa prijavama i zastitom patenata kod Zavoda za intelektualnu svojinu u Srbiji. U Zavodu su zaposlena lica koja ne poznaju dovoljno struku i procedure zastite intelektualne svojine, sto otvara mogucnost za kradu intelektualne svojine.
Za nauCnoistrazivacki rad, odnosno stvaranje novih pronalazaka i novih vrednosti neophodno je da istrazivaci i pronalazaci imaju uslove za rad: odgovarajuce okruzenje, „zdravo drustvo", timski rad sa naucnicima iz raznih oblasti, tehnicku opremljenost, saradnju sa proizvodnim firma-ma, institutima i raznim laboratorijama, kao i mogucnosti ispitivanja novih proizvoda u stvarnim uslovima primene pre plasmana na trziste.
Literatura
Tehnische dokumetacion elastische kupplung. Bocholt, Deutschland: Flender, Frieder, GmbH.
Licen, H. 2003. Vibrodijagnostika kao elemenat osiguranja kvaliteta i pouzdanos-ti. . U: Naucno-strucni skup sa medunarodnim ucescem, Kvalitet, Zenica, B&H.
Zegarac, N. 1989a. Dijagnostika kliznih lezajeva u dizel motorima. Fakultet strojar-stva i brodogradnje, Sveuciliste u Zagrebu. Doktorska disertacija.
Zegarac, N. 1989b. Dijagnostika stanja kliznih lezajeva merenjem dinamickih putanja glavnih rukavaca kolenastog vratila dizel motora. U: IFTOM, Treci znanstveno-strucni skup Vibracije rotacionih strojeva i i sistema, Karlovac.
Zegarac, N. 1994. Metoda proracuna vibracione i udarne zastite pogonskih sistema, uredaja i opreme. Naucno-tehnicki pregled (Scientific Technical Review), 4.
Zegarac, N. 1999. Rekonstrukcija pogona antenskog sistema radara u cilju smanjenja potrosnje elektricne energije i povecanja bezbednosti u vazdusnom saobracaju. Tehnika-Savezinzenjera i tehnicara Jugoslavije, 5. novembar, II Kongres o saobracaju, Beograd.
ОПЫТ В РАЗВИТИИ ИЗОБРЕТАТЕЛЬСТВА С АСПЕКТА НАУЧНОЙВЕРИФИКАЦИИ И СОЗДАНИЯ РЫНКА
Никола П. Жегарац
Сербская академия изобретателей и ученых, Белград
ОБЛАСТЬ: машиностроение, изобретательство ВИД СТАТЬИ: оригинальная научная статья ЯЗЫК СТАТЬИ: сербский
dö7>
Резюме
В данный работе описывается личный опыт в развитии изобретательства, патентов и научных работ с аспекта научной верификации и размещения на рынке изобретений. В работе рассматриваются частые проблемы, возникающие в процессе развития изобретательства и размещения изобретений на рынок.
Ключевые слова: изобретение, патент, система мониторинга, техническая диагностика, диагностические параметры, подшипники скольжения, двигатель внутреннего сгорания, ГЭС, ТЭС, установки для монтажа и демонтажа сложных узлов, метод расчета виброустойчивости и защиты от ударов, привод антенны радиолокационной системы.
EXPERIENCE IN THE DEVELOPMENT OF THE INVENTION FROM THE ASPECT OF SCIENTIFIC VERIFICATION AND MARKET CREATION
Nikola P. Zegarac
Serbian Academy of inventors and scientists, Belgrade
FIELD: Mechanical Engineering, Invention ARTICLE TYPE:Original Scientific Paper ARTICLE LANGUAGE: Serbian
Abstract:
The paper presents experiences in the development o finventions, patents and scientific work in terms of scientific verification and marketing. It also describes common problems in the invention development process as well as those regarding invention marketing and introduction to market.
Keywords: invention, patent, monitoring systems, technical diagnostics, diagnostic parameters, plain bearings, internal combustion engines, hydropower plants, thermalpower plants, device for mounting and demounting not easily separable assemblies, methods of calculating vibration and impact protection, radar antenna drive system.
Datum prijema clanka / Дата получения работы / Paper received on: 20. 10. 2015. Datum dostavljanja ispravki rukopisa / Дата получения исправленной версии работы / Manuscript corrections submitted on: 28. 11. 2015.
Datum konacnog prihvatanja clanka za objavljivanje / Дата окончательного согласования работы / Paper accepted for publishing on: 30. 11. 2015.
<шТ)
© 2016 Autor. Objavio Vojnotehnicki glasnik / Military Technical Courier (www.vtg.mod.gov.rs, §
втг.мо.упр.срб). Ovo je clanak otvorenog pristupa i distribuira se u skladu sa Creative Commons |
licencom (http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/). g
© 2016 Автор. Опубликовано в "Военно-технический вестник / Vojnotehnicki glasnik / Military S
Technical Courier" (www.vtg.mod.gov.rs, втг.мо.упр.срб). Данная статья в открытом доступе и распространяется в соответствии с лицензией "CreativeCommons" (http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/).
© 2016 The Author. Published by Vojnotehnicki glasnik / Military Technical Courier §
(www.vtg.mod.gov.rs, втг.мо.упр.срб). This article is an open access article distributed under the ^
terms and conditions of the Creative Commons Attribution license -f?
(http://creativecommons.org/licenses/by/3.0/rs/).
о го
Чт-ф
>
<U С
>o
го с го 32 <u
<Л
го го
<Л
го
(Л
J5 го с о
:з
с? >
N 2 т
ГО
>
(Л (Л
о
го сл
<u >N
do9>
