Научная статья на тему '“EXIT POLL”НИ ЎЗБЕКИСТОН САЙЛОВ ҚОНУНЧИЛИГИГА ЖОРИЙ ЭТИШ МАСАЛАЛАРИ'

“EXIT POLL”НИ ЎЗБЕКИСТОН САЙЛОВ ҚОНУНЧИЛИГИГА ЖОРИЙ ЭТИШ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
63
16
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
“exit poll” / сайлов / сайлов натижасини билиш / оммавий ахборот воситалари / ижтимоий сўров / сайлов бланкаси / номзод / овоз бериш / сайловчи / сайлов куни. / “exit poll” / election / knowledge of election results / media / public opinion poll / ballot paper / candidate / voting / voter / election day.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Исмоилов Мавлудбек Муқимжон Ўғли

Мазкур мақолада “exit poll” нинг сайлов жараёнидаги ўрни, унинг сайлов натижаси учун аҳамияти қай даражада эканлиги изчил таҳлил қилинган. Ушбу маълумотларни аниқлигини ошириш мақсадида турли хил статистикалар ва қонун ҳужжатларидан кенг фойдаланилди. Мавзу доирасида хорижий ва миллий олимларнинг фикрларидан, илмий ишларидан, қилган тадқиқот натижаларидан, газета ва журналлардан, хориж мамлакатлари тажрибаларидан мақсадли ҳаволалар берилди. Шунингдек жадваллар билан креатив ёндашиш мақола мазмун моҳиятини янада теранроқ очиб беришга ёрдам берган. “exit poll” нинг сайлов жараёнларидаги ўрни кенг ёритилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article consistently analyzes the role of exit polls in the election process and their importance for election results. Various statistics and legislation have been widely used to increase the accuracy of this data. Within the framework of the topic, opinions of foreign and national scientists, scientific works, research results, newspapers, and magazines, targeted references to the experience of foreign countries were given. Also, a creative approach with tables helped to reveal the essence of the article contains more deeply. The role of the exit poll in the election process was widely

Текст научной работы на тему «“EXIT POLL”НИ ЎЗБЕКИСТОН САЙЛОВ ҚОНУНЧИЛИГИГА ЖОРИЙ ЭТИШ МАСАЛАЛАРИ»

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

"EXIT POLL"HH УЗБЕКИСТОН САЙЛОВ ЦОНУНЧИЛИГИГА ЖОРИЙ ЭТИШ МАСАЛАЛАРИ

Исмоилов Мавлудбек Мукимжон уFли

Тошкент давлат юридик университети "Халкаро хукук ва киёсий хукукшунослик" факултети 2-курс талабаси.

ismoilovmavludbek@gmail .com +998998998893

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада "exit poll" нинг сайлов жараёнидаги урни, унинг сайлов натижаси учун ахамияти кай даражада эканлиги изчил тахлил килинган. Ушбу маълумотларни аниклигини ошириш максадида турли хил статистикалар ва конун хужжатларидан кенг фойдаланилди. Мавзу доирасида хорижий ва миллий олимларнинг фикрларидан, илмий ишларидан, килган тадкикот натижаларидан, газета ва журналлардан, хориж мамлакатлари тажрибаларидан максадли хаволалар берилди. Шунингдек жадваллар билан креатив ёндашиш макола мазмун мохиятини янада теранрок очиб беришга ёрдам берган. "exit poll" нинг сайлов жараёнларидаги урни кенг ёритилди.

Калит сузлар: "exit poll", сайлов, сайлов натижасини билиш, оммавий ахборот воситалари, ижтимоий суров, сайлов бланкаси, номзод, овоз бериш, сайловчи, сайлов куни.

Abstract: This article consistently analyzes the role of exit polls in the election process and their importance for election results. Various statistics and legislation have been widely used to increase the accuracy of this data. Within the framework of the topic, opinions of foreign and national scientists, scientific works, research results, newspapers, and magazines, targeted references to the experience of foreign countries were given. Also, a creative approach with tables helped to reveal the essence of the article contains more deeply. The role of the exit poll in the election process was widely

Keywords: "exit poll", election, knowledge of election results, media, public opinion poll, ballot paper, candidate, voting, voter, election day.

Аннотация: В данной статье последовательно анализируется роль экзитпола в избирательном процессе и его значение для результатов выборов. Для повышения точности информации данной статьи были широко использованы различные статистические данные и множество законодательных актов. В рамках темы были использованыданы мнения зарубежных и отечественных ученых, научные работы, результаты исследований, газет и журналов, опыт зарубежных стран и были,соответственно, даны ссылки на

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda. данные работы авторов. Также творческий подход к таблицам помог глубже

раскрыть суть содержания статьи. Роль экзитпола в избирательном процессе

было широко изучена и раскрыта.

Ключевые слова: "exit poll", выборы, результаты выборов, СМИ, социальный опрос, бюллетень, кандидат, голосование, избиратель, день выборов.

КИРИШ. Сайловлар - демократик хукукий давлат ва кучли фукаролик жамиятининг узвий белгиси хисобланиб, халкнинг уз хохиш иродасини эркин ифода этиши, фукароларнинг мамлакат сиёсий хаёти, давлат ва жамият бошкаруви хамда давлат хокимиятини шакллантиришда бевосита иштирокининг асосий шакли хисобланади. Сайлов натижалари давлатнинг кейинги 5 йиллик сиёсатини белгилаб берадиган бир ислохотларнинг дебочаси десак муболага булмайди. Сайлов халол, тугри ва адолатли булишида сайловчиларнинг хукукий маданияти ва сайлов комиссиясининг урни катта. Хорижий мамлакатларида "Exit poll" дан сайлов жараёнларида фойлананмокда, Узбекистонда эса ушбу жараён жорий этилмаган. Шу сабабли, бу жараённи илмий тахлил килишга карор килинди.

АСОСИЙ ^ИСМ. "Exit poll" узи кандай жараён эканлиги хакида тухталадиган булсак, Ф.Ж. Счеурен, W. Алвейларниг ёзишича "Exit poll" - бу овоз берганидан сунг, минглаб сайловчилар уртасида утказилган суров хисобланади [1]. А. Козловскийнинг таъкидлашича "exit poll" - демократик мамлакатларда сайлов натижаларини башорат килиш учун кенг кулланиладиган восита [2]. Узбекистон миллий юридик энциклопедияси [3]да "exit poll" сузи мавжуд эмас.

"Exit poll" ни келиб чикишига тухталадиган булсак, 1967 йилда сиёсий тадкикодчи Уоррен Митофский Америка кушма штатлари Кентукки штатида губернаторлик сайловида биринчи "exit poll" ни ишлаб чикди ва утказди [4].

Узбек олимлари сайловга оид куплаб изланишлар олиб борган. Уларга мисол килиб оладиган булсак, Х. Абдурахмонов сайлов конунчилигининг эркинлаштириш ва такомиллаштиришга оид [5], Б. Наримонов кимлар сайлов комиссияси аъзоси була олиши хакида гапириб, сайлов кампаниясида иштирок этаётган сайлов комиссиялари аъзолари уз-узидан бошка сайлов комиссиясига аъзо этиб тасдикланиши мумкин эмаслиги, сиёсий партиялар аъзолари, вилоят, туман ва шахар хокимлари, прокуратура органлари, судларнинг мансабдор шахслари, номзодларнинг якин кариндошлари ва ишончли вакиллари, номзодларга бевосита буйсунувчи шахслар сайлов комиссияси аъзоси булиши такикланиши хакида айтиб утган [6].

Хукукшунос О.К.Тургунов сайлов кандай булиши кераклиги хакида тухталиб, сайлов - фукароларнинг тенг хукуклигини таъминлаши, хохиш-

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda. иродасини эркин ифода этишга шароит яратиши, ошкоро утиши, фукароларнинг

овоз беришда катнашишида хар кандай ноконунийликларга йул куймаслик, овоз

беришга тайёргарлик куриш ва уни тула конун талаблари асосида утишига

боглик [7].

Х.Т. Одилкориев У.Х. Мухаммедов ва Б.А. Саидовларнинг фикрича сайловчиларнинг сайлов вактида эркин хохиш билдиришини таъминлайдиган яна бир омил сайлов куни ташвикот юритишга йул куйилмаслигидир деб таъкидлаб утилган [8].

Ушбу узбек олимлари сайлов хакида куплаб изланишлар олиб борган булса-да, маколаларида асосан сайлов жараёни ёритилган булиб, уларда "exit poll" хакида маълумотлар келтирилмаган.

"Exit poll" хакида жахон олимлари куплаб изланишлар олиб борган. Мисол учун, А.Л. Андерсен ва Ж. Тенсенлар "exit poll" нинг эълон килиниши сайлов натижаларига таъсир килиши мумкинлиги аниклашди [9].

Гарвард университети профессори Д. Жамес Греинер ва Калифорния университети профессори Кевин М. Куиннлар "exit poll" нинг тарихи ва унинг келажаги хакида изланишлар олиб бориб, келажакда сайловчиларнинг кимга овоз бергани ва уни аниклаш "exit poll" нинг асосий максади булиши, уни асосан академик институтлар ва оммавий ахборот воситалари амалга оширишини айтиб утган [10].

Рус олими О.И. Коврикованинг ёзишича "exit poll" сайлов куни катнашаётган барча сайловчиларни, хукумат амалдорлари, депутатликка номзодлар, сайлов комиссияси кузатувчилари, хукукни мухофаза килиш органлари ходимлари ва бошка иштирокчиларни хукукий онгини оширишга ёрдам беради ва сайлов жараёнининг очиклигини таъминлайди [11].

Яна бир рус олими Й.М. Баскарованинг таъкидлашича "exit poll" сайлов натижалари конунийлигини ва жамоатчиликни амалдаги хукуматга булган ишончини белгилайди [12].

В.Й. Назарова, О.В. Репин, Й.А. Тюкиналарнинг ёзишича "exit poll" нинг асосий вазифалари - сайлов натижаларини тезда башорат килиш ва сайлов хакидаги статистик маълумотларни туплашдан иборат [13].

Юкоридаги олимларнинг фикридан келиб чиккан холда, "exit poll" ни куйидагича таърифлаш мумкин. Баъзи мамлакатларда сайлов куни оммавий-ахборот воситалари ва академик институтлар томонидан сайлов кай тарзда кетаётгани, сайловда кайси номзод голиб булаётганини билиш учун сайлов участкаларида овоз берувчиларга сохта сайлов бланкалар таркатилиб кимга овоз берганлигини белгилашларини суралади. Сайловчилар овозлари маълум вакт утгандан сунг сархисоб килиниб, сайлов тамомланиб, натижалар эълон килинмасидан аввал голибни тахмин килиш имконини беради. Ушбу жараён

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda. "exit poll" деб аталиб, бу сайлов жараёнида акс этадиган тадкикотлардан хисобланади.

Бугунги кунда дунёнинг турли давлатлари сайлов участкасидан чикишда сиёсий танлов буйича тадкикотларни куллаш тажрибасига эга. Украина каби поссовет давридаги ислохотчи мамлакатлар, Литва, Озарбайжон, Грузия, ^озогистон, Молдова, Беларус Республикаси, ^иргизистонда хам "exit poll" жараёнидан фойдаланилади [14].

Европада Хавфсизлик ва Хдмкорлик Ташкилоти (бундан буён матнда ЕХХ,Т)нинг Демократик сайлов тизимлари ва инсон хукуклари буйича бюроси инсонийлик мезонлари буйича утказилган Копенгаген конференсияси хужжатларида сайловларга тайёргарлик куриш ва утказишга оид талабларни тасдиклаган [15].

1-жадвал

Давлатлар Сайлов булган йил "Exit poll" натижалари

Франция 2017 йил Белгиядаги РТБФ телеканали маълумотига кура, "exit poll" мамлакатнинг собик иктисодиёт вазири, "Маршда" харакати асосчиси Емманюел Макрон устунликка эришаётганини курсатилган [20].

Америка ^ушма Штатлари 2020 йил Америка Кушма Штатларида булиб утган Президентлик сайловида хам "exit poll" дан кенг фойдаланилди. Ушбу маълумотлар аник бир тартибда тузилган булиб, ушбу суровнома хаттоки, сайловчиларни^дин, жинс, ёш, худуд, партиявийлик ва бошка категорияларга ажратган холда утказилиб, хар бир категория буйича кимни сайлагани тугрисидаги статистикалар хам эълон килинди [21].

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES

К030FИCT0H 2019 йил 9 июнь 2019 йилги Козогистон президентлигига булган сайловда "Когамдйк пикир" институти 325 та сайлов участкаларидаги сайловчилар овозини хисобга олган холда "exit poll" утказган. Унда аник булишича умумий овозларнинг 70,13 фоизи Косим-Жомарт Токаевга тегишли [22].

Буюк Британия 2017 йил 8 июнь Буюк Британияда 2017 йил 8 июн куни булиб утган умумий сайловлар кечаси соат 22:00 да ёпилганда, BBC, ITV ва SKY "exit poll" натижаларини эълон килишди. Унга кура консерваторлар кули баланд келаётгани аник булди [23].

Германия 2021 йил 26 сентябрь 2021 йил 26 сентабр куни Германияда янги парламентга булиб утган сайловда POLITICO Poll of Polls томонидан "exit poll" утказилиб натижалари эълон килинди [24].

Италия 2013 йил Италияда утказилган умумий сайловлар олдидан утказилган суров натижаларига кура, Пер Луиджи Берсани бошчилигидаги чап-марказий блок устунлик килмокда. Аммо, эрта хисоб-китобларга кура, жаноб Берлускони блоки юкори палата пойгасида етакчилик килаётганга айтилган. ББC мухбири Катя Адлернинг айтишича, Италияда "exit poll" суровлари ишончсиз ва натижалар аникрок булишини кутиш керак булади [25].

Япония 2021 йил 22 август "Exit poll" лар мухолифат томонидан куллаб-кувватланган согликди саклаш профессори Такехару Яманаканинг аник галабасига ишора килди [26].

Мамлакатимиз Конституциясида [16], "Сайлов кодекси"да мамлакатимизда сайлов жараёнларининг хукукий механизмлари яратилган. Сайлов натижаларини эълон килиш хакида сайлов кодексида "Узбекистан Республикаси

29

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda. Президента сайлови, Узбекистан Республикаси Олий Мажлисига сайлов якунларига кура Марказий сайлов комиссиясининг карори сайловдан кейин ун кундан кечиктирмай кабул килинади" Аммо, бошка демократик давлатлардан фаркли уларок Узбекистон конунчилигида сайловчилардан улар кандай овоз берганлигини суриштириш ёки сайловчиларга сайлов бюллетенига белги куйишда бирон-бир тарзда ёрдам курсатиш сайлов кузатувчиларига такикланган

[17].

Бу хакида 2007 йилги президентлик сайловларида Марказий сайлов комиссияси раиси Мирзо Улугбек Абдусаломов "Сайлов куни Узбекистонда суров утказиш ва унинг натижаларини эълон килиш такикланади" деб таъкидлаб утган [18].

Лекин шундай булса-да, Марказий сайлов комиссияси Бутунжахон сайлов органлари ассосасияси (БСОА), ЕХХ,Т, Мустакил Давлатлар Хдмдустлиги (МДХ,), Шанхай Хдмкорлик ташкилоти (ШХ,Т) доирасида халкаро хамкорликни ривожлантириб, хорижий мамлакатлар сайлов органлари билан икки томонлама алокаларни мустахкамлаб келмокда [19].

"Exit poll" дан жахон сайлов жараёнларида фойдаланиш статискасини куйидаги жадвалда куришимиз мумкин.

ХУЛОСА. Юкорида келтирилган маълумотларни урганиб чиккан холда "exit poll" куплаб давлатларда сайлов жараёнида кулланиб келинаётганини ва бу ижобий натижа бераётганини баъзи давлатларда (Италия) "exit poll" натижалари ишончли булмасдан сайлов натижасини кутиш кераклигини куришимиз мумкин.

Фикримизча "exit poll" дан фойдаланишнинг салбий томонлари хам булиши мумкин. Мисол учун, сайлов жараёнида Оммавий ахборот воситалари манипулацияси вужудга келиши мумкин. Сайловда катнашаётган номзод бирор бир ОАВ си билан келишган холда "exit poll" суровномасини утказиши мумкин. Сайлов жараёнидан чикаётган фукародан олинган "exit poll" ларни сохталаштириш ёки бирор бир курсатувда келишинилган номзодни голиб булаётганини курсатилиниши мумкин. Натижада, халк уша номзод ютиши эхтимоли катталигига ишониб колади. Хдкикдй сайлов натижалари эълон килингач, тахмин килинган номзод эмас балки, бошка номзод голиб булса, халк голиб булган номзодни куллаб кувватламаслиги мумкин. Бундан куриниб турибдики, "exit poll" сайлов жараёнида ахборот хужумини вужудга келтириши хамда сиёсий жихатдан баркарорликка таъсир этиши мумкин. Шунинг учун хам натижалар аникрок булишини кутиш максадга мувофик булади.

Узбекистонда "exit poll" такикланганини мавзу доирасида урганиб чикдик. Узбекистон сайлов тизимида "exit poll" нинг урнига сайлов якунлангандан сунг, онлайн тарзда сайловчилар сайлов жараёнида конунбузарлик холатлари кузатилганлиги тугрисида мурожаат этиши учун платформа яратилиб,

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda. мурожаатларни тахлил килиб чикилса сайлов жараёнининг конунийлигини янада мустахкамлаган булар эди. Зеро, сайлов натижалари давлат келажагини белгилаб берувчи мухим жараён хисобланди.

Фойдаланилган адабиётлар руй^ати

1. F.J. Scheuren, V. Alvey, Election and exit polling "A John wiley and Sons, INC." - New Jersey. - 2008. - Б. 4.

2. A. Kozlovski, The use of non-sample information in exit poll surveys in Poland "Statistics in Transition" 2014 // available at: https://www.researchgate.net/publication/320842458 The use of non-sample_information_in_exit_poll_surveys_in_Poland

3. Р.А. Мухитдинов, Узбекистон юридик энциклопедияси "Адолат", -Тошкент: - 2009. - Б. 709.

4. Levy, R. Mark "The Methodology and Performancye of election Day Polls." The Public Opinion Quarterly 47, no. 1 (1983): 54-67. // Available at: https://www.jstor.org/stable/2748705

5. Х. Абдурахмонов "Сайлов конунчилигининг еркинлаштириш ва такомиллаштириш" // - Т.: Жамият ва бошкарув, - 2016. 3-сон. - б. 26

6. The official website: Янги Узбекистон // Кимлар участка сайлов комиссияси аъзоси булади? 2021-йил 3-август

7. О.К. Тургунов, Сайлов хукуки, дарслик. -Тошкент: ТДЮУ. 2018. Каранг: 240 б. Available at: https://drive.google.com/file/d/1 GN9nG l1NQ8kwbfo7prrEBMcrHWCvP4Y/viyew

8. Х.Т. Одилкориев У.Х. Мухаммедов ва Б.А. Саидов Конститусиявий хукук дарслик, - Тошкент: 2014-йил

9. A.L. Andersen J. Tensen, Exit polls and voter turnout, "Journal of Theoretical Politics" 2013 Каранг: 13-бет // available at: https://www.researchgate.net/publication/241761348 Exit Polls and Voter Turnout

10. D. J. Greiner, K.M. Quinn. Long Live the exit Poll, "Daedalus" 2012. Каранг: 7-бет // available at: https://www.researchgate.net/publication/254925166 Long Live the Exit Poll

11. Коврикова О.И. Задачи и проблемы диагностирования политической ситуации методом «Экзитпол» // Pro nunc. 2015. №1 (14). //

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda. https://cyberleninka.ru/article/n/zadachi-i-problemy-diagnostirovaniya-politicheskoy-situatsii-metodom-ekzitpol

12. Баскакова Юлия Михайловна Экзит-полл и его задачи // Мониторинг.

2011. №4 (104). URL: https://cyberleninka.ru/article/n/ekzit-poll-i-ego-zadachi

13. В.Ю.Назарова, О.В.Репин, ЯА. Тюкина Опросная технология "Exit pool" для целей обеспечения достоверности выборного процесса // Pro nunc.

2012. №1 (11). // https://cyberleninka.ru/article/n/oprosnaya-tehnologiya-exit-pool-dlya-tseley-obespecheniya-dostovernosti-vybornogo-protsessa

14. Винославская С., Чурилов Н. "exit poll" Методика исползования в оперативном режиме. - 2008. 189-196 бб. // available at: https://www.twirpx.com/file/2863190/

15. The official website of organization of security cooperation in Europe( Европада Хавфсизлик ва Хдмкорлик Ташкилоти) // https: //www.osce.org/ru/odihr/elections/14304

16. Узбекистон Республикаси Конституцияси, Конун хужжатлари маълумотлари миллий базаси 09.02.2021-й., 03/21/671/0093-сон // https://lex.uz/docs/-20596

17. Узбекистон Республикаси Сайлов кодекси. Конунчилик маълумотлари миллий базаси, 31.05.2021-й., 03/21/691/0508-сон // https://lex.uz/docs/-4386848#-4389754

18. Выборы президента Узбекистана пройдут без экзит-полов // https: //lenta.ru/news/2007/12/22/exit/

19. Узбекистон Республикаси Марказий сайлов комиссияси расмий сайти // http: //www. elections. uz/uzevents/news/3 874/

20. The official website: Kun.uz 23.04.2017 // https://kun.uz/uz/news/2017/04/23/exit-poll-asosii-nomzodlarning-natizalari-elon-kilindi

21. The official website of CNN politics // https://edition.cnn.com/election/2020/exit-polls/president/national-results

22. The official website of Reuters 09.06.2019 // https://www.reuters.com/article/us-kazakhstan-election-exitpoll-idUSKCN1TA0Q9

23. John Curtice, Stephen Fisher, Jouni Kuha and Jonathan Mellon, Surprise, surprise! (again) The 2017 British general election exit poll, Royal statistical society, 2017.// available at: https://www.researchgate.net/publication/318664027 Surprise surprise again The 2017_British_general_election_exit_poll

24. The official website of Politico 02.10.2021// https://www.politico.eu/europe-poll-of-polls/germany/

CENTRAL ASIAN RESEARCH JOURNAL FOR INTERDISCIPLINARY STUDIES (CARJIS) ilmiy jurnali bilan hamkorlikda.

25. The official website of BBC News 13.02.2013 // https://www.bbc.com/news/av/world-europe-21579609

26. The official website of Reuters 23.08.2021// https://www.reuters.com/world/asia-pacific/yokohama-mayor-election-seen-bellwether-iapan-pm-suga-2021-08-22/

27. Saloydinov, S. Q. (2021). Paxta tozalash zavodlarida energiya sarfini kamaytirishning texnik-iqtisodiy mexanizmini yaratish. "Academic research in educational sciences", 2(9), 886-889. https://doi.org/10.24412/2181-1385-2021-9-886-889

28. Saloydinov, S. Q. (2021). Creation of feasibility studies to reduce energy costs in ginneries. "Экономика и социум", 9(88), 147-149.

29. Caлойдинов, C. К. (2021). Образовательные кредиты в Узбекистане. "Экономика и социум", 12(91), 470-472.

30. Caлойдинов, C. К. (2021). Спрос на рынке дифференцированных продуктов. "Экономика и социум", 12(91), 473-476.

31. Салойдинов, С. К. (2022). С паровой турбиной 471 МВт на Талимарджанской ТЭЦ расчет электрических режимов при максимальной зимней нагрузке. "Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS)", Special issue, 116-121.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.