Научная статья на тему 'ЕР ФОНДИ ТАРКИБИЙ ЎЗГАРИШЛАРИНИНГ ИҚТИСОДИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ (ҚАШҚАДАРЁ ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА)'

ЕР ФОНДИ ТАРКИБИЙ ЎЗГАРИШЛАРИНИНГ ИҚТИСОДИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ (ҚАШҚАДАРЁ ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА) Текст научной статьи по специальности «Гуманитарные науки»

CC BY
6
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ер фонди / қишлоқ хўжалиги / суғориладиган ерлар / экин ерлари / яйловлар. / Land fund / agriculture / irrigated land / arable land / pastures.

Аннотация научной статьи по Гуманитарные науки, автор научной работы — Навотова Д. И., Шерқулов Ш. И.

Мақолада Қашқадарё вилоятида ер фондининг фойдаланиш турлари бўйича ҳамда қишлоқ хўжалик ерларининг, хусусан, суғориладиган ерларнинг туманлар кесимида тақсимланганлиги иқтисодий-статистик таҳлил ва географик таққослаш методлари орқали баён қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ECONOMIC CHARACTERISTICS OF STRUCTURAL CHANGES OF THE LAND FUND (EXAMPLE OF KASHKADARYA REGION)

The article describes the distribution of agricultural land, especially irrigated land, in the districts of Kashkadarya region by types of land use, through economic-statistical analysis and geographic comparison methods.

Текст научной работы на тему «ЕР ФОНДИ ТАРКИБИЙ ЎЗГАРИШЛАРИНИНГ ИҚТИСОДИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ (ҚАШҚАДАРЁ ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА)»

Навотова Д.И. уцитувчи

К,арши давлат университеты Шеркулов Ш.И. 4-курс, талаба К,арши давлат университеты

ЕР ФОНДИ ТАРКИБИЙ УЗГАРИШЛАРИНИНГ ЩТИСОДИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ (КАШКАДАРЁ ВИЛОЯТИ МИСОЛИДА)

Аннотация. Мацолада Цашцадарё вилоятида ер фондининг фойдаланиш турлари буйича уамда цишлоц хужалик ерларининг, хусусан, сузориладиган ерларнинг туманлар кесимида тацсимланганлиги ицтисодий-статистик таулил ва географик таццослаш методлари орцали баён цилинган.

Калит сузлар. Ер фонди, цишлоц хужалиги, сугориладиган ерлар, экин ерлари, яйловлар.

Navotova D.I. teacher

Karshi State University Sherkulov Sh.I. 4th year student Karshi State University

ECONOMIC CHARACTERISTICS OF STRUCTURAL CHANGES OF THE LAND FUND (EXAMPLE OF KASHKADARYA REGION)

Annotation. The article describes the distribution of agricultural land, especially irrigated land, in the districts of Kashkadarya region by types of land use, through economic-statistical analysis and geographic comparison methods.

Keywords. Land fund, agriculture, irrigated land, arable land, pastures.

Ер ресурсларидан фойдаланиш самарадорлигини ошириш куп жихатдан ер фонди таркибига, ер ресурсларининг ердан фойдаланувчилар, худудлар, ер участкалари ижарачилари ва мулкдорлар уртасида тугри ва окилона таксимланишига боглик. Шу нуктаи назардан Кашкадарё вилояти ер фонди ва унинг таркибидаги таркибий узгаришларни тахлил килиш, уларнинг асосий ва устувор йуналишлари хамда тенденцияларини аниклаш вилоят ер ресурсларидан самарали фойдаланишда мухим урин тутади. Маълумки, Узбекистон Республикасининг Конституцияси ва "Ер Кодексига" мувофик ер умуммиллий бойлик хисобланади. Шу сабабли хозирги ва келажак авлодларнинг манфаатларини кузлаб, ундан илмий

aсосдa тaбиий-ик;тисодий Ba худудий омиллaрни хдсобга олиб окилота фойдaлaниш Ba уни мyxофaзa килиш, тупрок унумдорлигини тиклaш Ba ошириш, тaбиий мухитни aсрaш Ba яхшилaш, хyжaлик юритишнинг бaрчa шaкллaрини тенг хукукдилик aсосидa ривождaнтириш учун шaроит ярaтиш, юридик Ba жисмоний шaхслaрнинг ер yчaсткaлaригa бyлгaн хукукгарини химоя килишни тaъминлaш икктисодий мyносaбaтлaрни эркинлaштириш жaрaёнлaри изчиллик билaн aмaлгa оширилaётгaн бугунги кyндa xaл этилиши лозим бyлгaн мухим вaзифaлaр жyмлaсигa кирaди.

Ер хyжaлик ишлaб чикдриши воситaси сифaтидa микдорий жиxaтдaн чеклaнгaн тaбиий ресyрслaрдaн биридир, xaмдa ижтимоий ишлaб чикдриш ривожлaниши билaн тaнкис 6ули6 борaди. Ер ресyрслaридaн, aйниксa yлaрнинг иктисодий жиxaтдaн энг к,иммaтли бyлгaн к,исми-сyFорилaдигaн ерлaрдaн фойдaлaнишдa нaфaкaт респyбликaдa, бaдки бутун дyнёдa xaitf кдтор мyaммолaр мaвжyд 6ули6, бу мyaммолaр Узининг илмий-aмaлий ечимини кyтмокдa. Агрaр соxaдa олиб борилaётгaн ислоxотлaрнинг aсосий этибори xaм сyFорилaдигaн ерлaрдaн сaмaрaди фойдaдaнишни тaшкил этишга кaрaтилгaн [3; 28 б.].

Жaxон микёсидa ер ресyрслaридaн фойдaдaнишдa yлaрни мaълyм бир тyрлaргa, яъни ер фондига aжрaтиб Ургaнилaди. Ер фонди бу мaълyм xyдyддa, унинг чегaрaлaри ичидaги (мaмлaкaтдa, вилоятдa, тyмaндa Ba XOкaзо) хyжaдик юритиш, мyлкгa эгaлик килиш, фойдaдaниш, ижaрa объектлaри xисоблaнгaн бaрчa ерлaрнинг йиFиндисидир [9; 5 б.]. Узбекистондa xaм ердaн фойдaлaнишни тaртибгa солиш мaксaдидa ер фонди тaшкил этилгaн.

Ер фонди тaркибини турли гyрyxлaргa aжрaтиб Ургaниш мумкин. Хyсyсaн, кишлок хyжaдигидa ердaн фойдaлaниш сaмaрaдорлигини ошириш нукгаи нaзaридaн ер фонди тaркибини кyйидaги белгилaри бyйичa Ургaниш мaксaдгa мyвофик:

- белгатанган мaксaдгa кyрa;

- сифaт xолaтигa кyрa;

- мaъмyрий-xyдyдий бyлинишигa кyрa;

- хyжaдик мaксaдидa фойдaдaнишигa кyрa;

- ердaн фойдaдaнyвчилaр тaркибигa кyрa.

Ишлaб чикдриш жaрaёнидa фойдaдaниш хусусиятига кyрa ер фондини икки гурухга aжрaтиб Ургaниш мумкин: aсосий ишлaб чикдриш воситaси сифaтидa фойдaдaнилaётгaн ерлaр Ba иктисодиётнинг сaноaт Ba бошкд тaрмокдaрини жойлaштириш учун мaкон вaзифaсини бaжaрaётгaн ерлaр. Жaми ер фондидa иккинчи гурух ерлaри улушининг усиб бориши конуният xисоблaнaди, чунки сaноaт, трaнспорт Ba бошкд тaрмокдaрнинг ривожлaниши, йyллaр курилиши кaби жaрaёнлaр xaмдa ер ресyрслaрининг чекдaнгaнлиги кишдок Ba урмон хyжaдик ерлaрининг бир кисмини yлaр учун aжрaтиб беришни тaкозо этaди. Бу xолaт ер ресyрслaридaн сaмaрaди фойдaдaнишни шaрт килиб кУювчи объектив сaбaблaрдaн бири

Xисоблaнaди. Шуни aдоxидa тaъкидлaш лозимки, ер фонди тaркибини бyндaй гyрyxлaш умумий хaрaктергa эгa бyлгaнлиги боис ердaн окдлота фойдaдaниш Ba уни хукукий жиxaтдaн тaртибгa солиш билaн боFлик aмaдий вaзифaдaрни xaд этиш имконини бермaйди. Шу сaбaбли ер фондини мaксaдли фойдaдaниш йyнaдишигa кyрa yргaниш илмий Ba aмaдий жиxaтдaн мухим axaмиятгa эгa.

Узбекистон Респyбликaси "Ер Кодекси"га мyвофик ер фонди ерлaрдaн фойдaдaнишнинг белгилaнгaн aсосий мaксaдигa кyрa 8 тоифaгa aжрaтилгaн:

1) кишлок хyжaдигигa мyлжaдлaнгaн - кишлок хyжaлиги эxтиёждaри учун берилгaн ёки am шу мaксaдгa мyлжaдлaнгaн ерлaр. Кишлок хyжaдигигa мyлжaдлaнгaн ерлaр сyFорилaдигaн Ba сyFорилмaйдигaн (лaдмикор) ерлaр, xaйдaдaдигaн ерлaр, пичaнзорлaр, яйловлaр, куп йиллик мевaли дов-дaрaхтзорлaр Ba токзорлaр эгaдлaгaн ерлaргa бyлинaди;

2) axоли пункт (шaхaрлaр, посёлкaдaр Ba кишдок axоли пункт^тарининг ерлaри - шaxaрлaр Ba посёлкaлaр, шунингдек кишлок axоли пyнктлaри чегaрaси доирaсидaги ерлaр;

3) сaноaт, трaнспорт, aдокa, мyдофaa Ba бошкд мaксaдлaрдa мyлжaдлaнгaн ерлaр - кyрсaтилгaн мaксaдлaрдa фойдaдaниш учун юридик шaхслaр учун берилган ерлaр;

4) тaбиaтни мyxофaзa килиш, соFломлaштириш, рекреaция мaксaдлaригa мyлжaллaнгaн ерлaр - aдоxидa мyxофaзa этатадиган тaбиий xyдyдлaр эгaдлaгaн, тaбиий дaволaш омиллaригa эгa бyлгaн ерлaр, шунингдек, оммaвий дaм олиш Ba туризм учун фойдaлaнилaдигaн ерлaр;

5) тaрихий-мaдaний axaмиятгa молик ерлaр, тaрихий-мaдaний ёдгорликтар жойлaшгaн ерлaр;

6) урмон фонди ерлaри - урмон билaн копдвнгвн, шунингдек, урмон билaн коплaнмaгaн бyлсa xaм, урмон хyжaдиги эxтиёждaри учун берилган ерлaр;

7) сyв фонди ерлaри - сyв объектлaри, сyв хyжaдиги иншоотлaри эгaдлaгaн ерлaр Ba сyв объектлaрининг кдрFOкдaри бyйлaб aжрaтилгaн минтaкaдaги ерлaр;

8) зaхирa ерлaр.

2022 йил 1 янвaрь xолaти бyйичa Kaшк;aдaрё вилоятининг умумий ер мaйдони 2856,8 минг гектaрни тaшкил этиб, умумий ер мaйдонининг 82,0 фоизини кишлок хyжaдик мaксaдлaри учун aжрaтилгaн. Бyндaн тaшкaри умумий xaйдaлмa ерлaрининг 99,5 фоизи, дaрaхтзорлaрнинг 98,2 фоизи, буз ерлaрнинг жaми xaмдa, яйлов Ba пичaнзорлaрнинг 91,8 фоизи кишлок хyжaдик мaксaдлaридa фойдaдaнилaди. Шунингдек, урмон фонди ерлaри кишлок хyжaлиги ерлaридaн кейин иккинчи yриндa турган булиб, умумий ер мaйдонининг 11,0 фоизини (326,9 минг га) тaшкил кдлaди. Тaбиaтни мyxофaзa килиш, соFломлaштириш, рекреaция мaксaдлaригa мyлжaдлaнгaн ерлaр - aлоxидa мyxофaзa этилaдигaн тaбиий xyдyдлaр эгaдлaгaн, тaбиий

дaволaш омиллaригa эгa бyлгaн ерлaр, шyнингдек, оммaвий дaм олиш вa туризм учун фойдaлaнилaдигaн ерлaр умумий ер фондининг 3,0 фоизини (75,1 минг га)ташкил кдлган бyлca, caноaт, трaнcпорт, aлокa, мyдофaa вa бошкa мaкcaдлaрдa мyлжaллaнгaн ерлaр - кyрcaтилгaн мaкcaдлaрдa фойдaлaниш учун юридик шaxcлaр учун берилгaн ерлaр 2,0 фоизни (67,9 минг га) тaшкил этaди. Долган тоифaдaги ерлaрнинг улуши эca aнчa пacт 6ули6, жaми 2,0 фоизни тaшкил этaди, xолоc (1-рacм). Бу мaълyмотлaрнинг бaрчacи келaжaкдa вилоятдa кишлок xyжaлиги ишлaб чикaришини юритиш 3 " етади._

1-расм. Кашкадарё вилоятида ер фондининг фойдаланиш турлари буйича таксимланиши (2022 й. 1 январ холатига, % хисобида)

Кaшкaдaрё вилоятидa кишлок xyжaлик ерлaридaн фойдaлaниш XOлaтини бaxолaшдa aлбaттa мaзкyр x^ai^^ вилоят тyмaнлaри бyйичa тaкcимлaнишини xaмдa мaвжyд кишлок xyжaлик ерлaрининг тaркибидa кишлок xyжaлиги ишлaб чикaриши учун acоcий воcитa б^ган cyFорилaдигaн ерлaрнинг улушини aлоxидa эътиборгa олиш мaкcaдгa мувофикдир. Мaълyмотлaрдaн куриюдики, 2022 йилдa вилоят бyйичa умумий ер мaйдонининг 18,0 фоизи, экин мaйдонлaрининг эca 61,8 фоизини cyFорилaдигaн ерлaр тaшкил этгaн (1-жaдвaл). Бу кyрcaткич тyмaнлaр бyйичa кеcкин фaрк килиб, вилоят текдолик xyдyдидaги яъни, yзлaштирилгaн тyмaнлaрдa cyFорилaдигaн ерлaр улушининг юкорилигини куриш мумкин [4, 6]. Мacaлaн, кишлок xyжaлиги ишлaб чикaриши учун aжрaтилгaн экин мaйдонлaри тaркибидa cyFорилaдигaн ерлaр улуши Kacби, Миришкор, Нишон тyмaнлaридa 100 фоизни, Мyборaк тyмaнидa 94,1

Кишлок x^ararara мyлжaллaнгaн ерлaр

CaTOa^ трaнcпорт, aлокa, мyдофaa вa бош^ мaкcaдлaрдa фойдaлaнилaдигaн ерлaр

Сув фонди ерлaри

фоизни, ^рши тyмaнидa 93,0 фоизни, ^тон тyмaнидa 83,8 фоизни тaшкил

1-жaдвaл

^ашкадарё вилояти туманлари буйича жами кишлок хужалик ерларининг таксимланиши (2022 йил 1 январ холатига)

№ Тyмaнлaр Умумий ер мaйдони Экин ерлaри

жaми, минг гa шу жyмлaдaн жaми, минг га шу жyмлaдaн

CyFOрИ-лaдигaн, минг га жaмигa ниcбaтaн, % Xиcобидa CyFOрИ-лaдигaн, минг гa жaмигa ниcбaтaн, % Xиcобидa

1 Fyзор 265,23G 34,9l9 13,2 61,453 31,104 50,6

2 Деxконобод 395,б52 2,926 G,1 44,561 1,В6В 4,2

3 Кaмaши 245,l35 34,В44 14,1 62,ВВ6 2В,021 44,5

4 Кaрши 91,633 4В,622 53,1 43,609 40,502 93,0

5 Kоcон lBl,24l l3,632 39,3 13,112 61,2ВВ В3,В

б l3,4l9 5G,53l 6В,В 44,521 44,521 100

l KMTO6 ll4,269 2G,2B2 11,6 20,260 В,313 41,0

В Миришкор 312,53В 63,35В 2G,3 55,924 55,924 100

9 Myборaк 3Gl,Gl3 35,G14 11,4 33,592 31,612 94,1

1G Нишон 211,12В 5l,235 21,1 52,132 52,132 100

11 Чирокчи 2В3,6В6 3G,22l 10,6 122,993 22,105 1В,5

12 Шaxриcaбз l65,4l2 25,5В1 15,4 24,405 11,410 11,6

13 ЯккaбоF l34,94l 34,59В 25,6 35,65В 21,30В 60,0

14 Кaрши ш. l,55l 1,135 23,0 0,534 0,503 94,0

15 Шaxриcaбз ш. 1,215 0,53В 44,3 - - -

Жaми 2B56,l99 514,114 1В,0 615,106 411,2В3 61,В

Хрзирги кyндa ердaн кишлок xyжaлигидa окилота фойдaлaнишни энг тyFри йyллaридaн бири фойдaлaнишни xyдyдий тaшкил этишдир [1; 36 б.]. Бунта кyйидaгилaр caбaб бyлaди:

- Ердaн фойдaлaниш доимий yзгaрмac жой билaн боFлик. Уни ишлaб чикaриш воcитacи cифaтидa бир жойдaн иккинчи жойгa кучириб бyлмaйди, тaбиaт томонидaн ярaтилгaн тупрок унумдорлиги кaердa мaвжyд бyлca, yшa ердaгинa фойдaлaниш мумкин. Бу эca ишлaб чикaриш кyчлaрини жойлaштиришгa, aйникca, кишлок xyжaлигигa кaттa тaъcир кyрcaтaди.

- Ер реcyрcлaридaн фойдaлaниш бош^ aгроиклимий омиллaр (ёрyFлик, xaрорaт, тамлик) вa уодмлик уодши мумкин булган дaврий мaром билaн боFлик. Шу yриндa меxнaт жaрaёнини тaшкил этиш xaм фacлий мaромгa моc xолдa булиши лозим.

- Кишлок xyжaлиги ишлaб чикaриш жaрaёнидa тaбиaтдaн реcyрcнинг узи эмac, фaкaтгинa унинг ёрдaми билaн мaxcyлот олинaди вa шу бодо acоcий xycycияти унумдорлик xиcоблaнaди. Вaxолaнки бошкa ишлaб чикaриш воcитaлaри фойдaлaниш жaрaёнидa тaбиaтдaн узиб олитади,

эскиради ва тугайди. Ер эса табиат измида колади ва ундан тугри фойдаланилганда янгиланиб, унумдорлиги ортиб боради [2, 6].

Ер фондининг тоифалари куп жихатдан иктисодиётнинг асосий тармоклари таркиби билан белгиланади. Шу сабабли улар узгармас хисобланмайди ва бир тоифадан иккинчи тоифага утиб туриши мумкин. Ерларнинг бир тоифадан бошка тоифага утиб туриши натижасида ер фондида таркибий узгаришлар юз беради. ^ашкадарё вилояти географик ва худудий жойлашувининг узига хос жихатлари, яъни унинг тог ва тоголди зоналарида жойлашганлиги урмон хужалиги ерлари улушининг нисбатан юкори булишига олиб келиб, бу борада катта имкониятлар борлигидан далолат беради. Бу эса вилоят ер ресурслари кишлок хужалигини юритиш учун кулай имкониятларга эга эканлиги ва бу ерда дехкончилик хамда чорвачилик тармокларини ривожлантириш истикболлари юкори эканлигини курсатади.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Ахмадалиев Ю.И. Ер ресурсларидан фойдаланиш геоэкологияси. - Т: Fan va texnologiya, 2014. - 340 б.

2. Ахмадалиев Ю.И. Ердан фойдаланишни худудий ташкил этишнинг социал - экологик хусусиялари // Узбекистон география жамияти. - Т., 2003. 23-жилд. - Б. 58-59.

3. Арманд Д. Л. Географическая среда и рациональное использование природных ресурсов/Отв. ред. д.г.н. Э. М. Мурзаев. - М.: Наука, 1983. -240 с.

4. Навотова Д.И. Ер ресурсларидан кишлок хужалигида фойдаланишни тадкик килишнинг назарий-услубий жихатлари// Central Asian Research Journal For Interdisciplinary Studies (CARJIS). Volume 2 | issue 1 | Tashkent, Uzbekistan. 2022. - P. 321-327

5. Навотова Д. И., Хайдарова Ф. Географические особенности использования зарубежного опыта использования земельных ресурсов в хозяйственных хозяйствах //Экономика и социум. - 2022. - №. 4-3 (95). - С. 198-202.

6. Навотова Д. И. ^ашкадарё вилояти кишлок хужалиги географияси ва уни карталаштиришнинг баъзи масалалари //Экономика и социум. - 2022. - №. 3-2 (94). - С. 721-725.

7. Сафаров И. Б., Расулов Ф. И. Социально-экономические проблемы и перспективы развития городов Кашкадарьинской области // Экономика и социум. - 2024.. - №. 1 (116). - С. 1304-1311

8. Султонов Ш. А., Навотова Д. И., Алиева Д. И. ^ашкадарё вилояти минерал ресурслари ва улардан фойдаланишнинг географик хусусиятлари //SCIENCE AND EDUCATION IN THE MODERN WORLD: CHALLENGES OF THE XXI CENTURY" NUR-SULTAN, KAZAKHSTAN. - 2020. - С. 1215.

9. Султанов.Ш.А. (2020). Петрохимические и геохимические особенности дайковых серии северной части Чакылкалянского мегаблока (южный Узбекистан). ТЕСНика, (3), C 24-33.

10. Узбекистон Республикаси ер фонди. - Т.: Узбекистон Республикаси Ер ресурслари, геодезия, картография вадавлат кадастр давлат кумитаси маълумотлари (https://ygk.uz). - Т., 1991 - 2018 й/р.

11. Navotova D.I. Internal differences in the use of land resources in the agriculture of Kashkadarya region// Eurasian Journal of History, Geography and Economics. Volume 12. Belgiya. 2023. - P.100-104

13. Faizullaev M.A. Factors of intensive development of agriculture in ensuring food security // Web of Scientist: International Scientific Research Journal. Vol. 4 No. 1 (2023) - p. 715-719. ISNN 2776-0979 (Йирик нашриётлар ва маълумотлар базаси, Directory of Open Access Journal №25, Scientific Journal Impact Factor №23) SJIF=6.595

14. Faizullaev M.A. Theoretical and methodological aspects of the economic geographical study of agriculture and the use of land and water resources// Eurasian Journal of History, Geography and Economics. Volume 16, Belgium, 2023. - P. 39-42

15. Navotova D. I. Theoretical and methodological aspects of resources of land resources in agriculture, Academicia: An International Multidisciplinary Research Journal. - 2022. P. 40-44.

16. Sh.A.Sultonov, "Ko'mirning hosil bo'lishida tektonik jarayonlarni tutgan o'rni". Journal of new century innovations. 47/1. 22-29-betlar. https: // newj ournal. org/index.php/new/article/view/11593

17. Sultonov Shuxrat Adxamovich, Sultonov Nekro'z Aliqulzoda, Yer tarixida kechgan metallogenik bosqich va davrlar haqida ayrim mulohazalar. Лучшие интеллектуальные исследования: Vol. 16 No. 1 (2024). 105-112-betlar.

18. Safarov I. B. Geographical features of pilgrimage tourism (in the case of Kashkadarya region) //Экономика и социум. - 2023. - №. 2 (105). - С. 321324.

19. Safarov I., Toshquvatov I. Organization of mountain tourism in Kashkadarya region and its significance //Евразийский журнал математической теории и компьютерных наук. - 2024. - Т. 4. - №. 3. - С. 7-12.

20. Yigitali Zuxurov, Sultonov Shuhrat. "The use of geographic information systems in modern cartography". Universum: texnicheskie nauki 11-6 (104) (2022): 52-55. https://cyberleninka.ru/article/n/the-use-of-geographic-information-systems-in-modern-cartography

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.