Научная статья на тему 'ЕМ ТАЙЕРЛАШ УЧУН ОҚСИЛГА БОЙ НОАНЪАНАВИЙ ОЗУҚА-ЕМ КОМПОНЕНТЛАРИ ВА ЦЕЛЛЮЛОЛИТИК БАКТЕРИЯЛАРНИ ҚЎЛЛАШ ИМКОНИЯТЛАРИ'

ЕМ ТАЙЕРЛАШ УЧУН ОҚСИЛГА БОЙ НОАНЪАНАВИЙ ОЗУҚА-ЕМ КОМПОНЕНТЛАРИ ВА ЦЕЛЛЮЛОЛИТИК БАКТЕРИЯЛАРНИ ҚЎЛЛАШ ИМКОНИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
қора арслон (Hermetia illucens L.) личинкасининг уни / суяк уни / пробиотиклар / целлюлолитик бактериялар / лактобактериялар / бифидобактериялар / балиқчилик / чорвачилик сохалари

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Кутлиева Г.Ж, Тураева Б.И, Камолова Х. Ф

Маҳаллий пробиотик, целлюлолитик бактериялар ва қора арслон (Hermetia illucens L.) личинкасининг унидан чорвачиликнинг соҳаларида қўлланилиши ва суяк унини ўрнини босувчи восита сифатида фойдаланиш борасида тадқиқотлар олиб борилган. Биологик воситалардан фойдаланиш экологик тоза махсулот етиштириш ва импорт ўрнини босувчи маҳаллий хом ашёлардан фойдаланишнинг самарадорлиги асосланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Кутлиева Г.Ж, Тураева Б.И, Камолова Х. Ф

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЕМ ТАЙЕРЛАШ УЧУН ОҚСИЛГА БОЙ НОАНЪАНАВИЙ ОЗУҚА-ЕМ КОМПОНЕНТЛАРИ ВА ЦЕЛЛЮЛОЛИТИК БАКТЕРИЯЛАРНИ ҚЎЛЛАШ ИМКОНИЯТЛАРИ»

УДК. 579.6

ЕМ ТАЙЕРЛАШ УЧУН ОЦСИЛГА БОЙ НОАНЪАНАВИЙ ОЗУЦА-ЕМ КОМПОНЕНТЛАРИ ВА ЦЕЛЛЮЛОЛИТИК БАКТЕРИЯЛАРНИ ЦУЛЛАШ ИМКОНИЯТЛАРИ

1Кутлиева Г.Ж., 2Тураева Б.И., 3Камолова Х. Ф.

!УзРФА Микробиология институти, б.ф.н. к.и.х.

2УзРФА Микробиология институти, PhD, к.и.х.

3УзРФА Микробиология институти, к.и.х. https://doi.org/10.5281/zenodo.11474004

Аннотация. Ма^аллий пробиотик, целлюлолитик бактериялар ва цора арслон (Hermetia illucens L.) личинкасинингунидан чорвачиликнинг соуаларида цулланилиши ва суяк унини урнини босувчи восита сифатида фойдаланиш борасида тадцицотлар олиб борилган. Биологик воситалардан фойдаланиш экологик тоза махсулот етиштириш ва импорт урнини босувчи мауаллий хом ашёлардан фойдаланишнинг самарадорлиги асосланган.

Калит сузлар: цора арслон (Hermetia illucens L.) личинкасининг уни, суяк уни, пробиотиклар, целлюлолитик бактериялар, лактобактериялар, бифидобактериялар, балицчилик, чорвачилик сохалари.

Abstract. Localprobiotics, cellulolytic bacteria, and black lion (Hermetia illucens L.) meal have been investigated for use in animal husbandry and as a substitute for bone meal. The use of biological means is based on the effectiveness of growing environmentally friendly products and using domestic raw materials that replace imports.

Key words: black lion (Hermetia illucens L.) larva meal, bone meal, probiotics, cellulolytic bacteria, lactobacilli, bifidobacteria, fisheries, livestock sectors.

Бугунги кунга келиб дунё ах,олисининг озик-овкатга булган талабини кондириш максадида кишлок хужалиги сохдсида бир катор янги инновацион технологиялар ишлаб чикилиб, амалиётга жорий килинмокда. Ресурс тежамкор технологияларни куллаш, интенсив боглар барпо килиш, алмашлаб экиш технологияларини такомиллаштириш ва кишлок хужалиги экинларининг х,олатини тезкор бах,олаш ва мониторинг килиш бунга мисол булиши мумкин. Шу каторда, чорвачилик, паррандачилик ва баликчиликни ривожлантиришда х,ам бир катор илмий ишланмалар ишлаб чикилиб, амалиётга жорий килинмокда. Жумладан, паррандачилик ва баликчилик сохдлари учун озука мах,сулотларини етиштириш х,ам кейинги пайтларда анча ривожланди. Ушбу сохдларда озука захираларини тулдириш учун х,озирда турли хил оксилга бой, озукабоп хашоротларни етиштириш амалиётга кенг жорий килинмокда. Бирок, чорва учун оксилга бой сифатли озукабоп ем-хашак етиштириш максадида хашаротлардан фойдаланиш, уларни махсус фермаларда бокиб, купайтириш Республикамизга энди кириб келаётганлиги сабабли, бу сохада амалга оширилиши зарур булган ишлар жуда куп.

Аквакультуранинг жадал ривожланиши билан бирга озука таркибидаги оксилли компонентларга булган эхтиёж ортиб бормокда. Протеин балик хаёт циклининг барча боскичларида зарур булган, тукима ва органларининг усиши учун асосий материал булиб Х,исобланади. ^ишлок хужалигининг бошка хайвонларига нисбатан баликларнинг протеинга булган талаби сезиларли даражада юкори. Балик етиштириш интенсивлиги канча юкори булса, озукада оксилга булган эхтиёж хам шунча юкори булади [1].

Республикамизда интенсив усулда кишлок хужалиги махсулотлари етиштиришда, жумладан сабзавотчилик, полизчилик, айникса, богдорчиликда кенг кулланилаетган булсада, чорвачиликда, хусусан, парранда ва баликчиликда ем-хашак етиштиришда интенсив усулдан фойдаланиш бирмунча янги сохд х,исобланади. Бирок, кейинги йилларда дуне микесида чорва учун озука ем етиштириш учун хдшаротлардан фойдаланиш анча ривожланиб кенг кулланилиб келинмокда. Бу йуналишнинг афзалликлари шундаки, унда сув ва ер ресурслари кам талаб килинади, экологик тоза х,исобланади, хдшаротлар чикиндини кайта ишлаш оркали уларни органик чикиндидан юкори сифатли оксилга айлантиради, хдшаротларни купайтиришда атроф-мух,итга кам чикинди чикарилади, чорва учун озука етиштиришнинг юкори самарадорлиги (тахминан 400 м2 ерда хдфтасига 14 тонна чикинди кайта ишланади ва тахминан 3 тонна махсулот етиштирилади.

Озука-емнинг юкори сифатли таркиби учун балик уни, суяк уни каби компонентлардан фойдаланилади. Уларнинг танкислиги хдмда таннархи юкори булганлиги сабабли, алтернатив оксилли компонентларни излаш буйича куплаб тадкикотлар утказилади. Жумладан, кора арслон (Hermetia illucensL.) личинкасининг (1, 2 расм) унидан суяк унининг урнини босишнинг принципиал имкониятлари урганилган [2] булиб, кора арслон личинкасидан ун ишлаб чикариш дунё буйича энг ривожланган йуналишлардан бири х,исобланади [3]. Хозирги кунда озик-овкат хавфсизлигини таъминлаш мух,им ахдмият касб этади. Мамлакатимизда чорвачилик, паррандачилик ва баликчилик сохдларига кенг эътибор каратилаётган бир пайтда ах,олининг хавфсизлигини таъминлаш, уларни экологик тоза махсулотларга булган талабини кондириш ва хавфсиз махсулотлар билан таъминлашни талаб этади.

Vogel H. et al (2018) охирги тадкикот ишлари кора арслон личинкасининг антимикроб пептид синтез килиш хусусиятларига багишланган. Хашаротларда 150 дан ортик турли антимикроб пептидлар аникланган [4 -5].

^ора арслон личинкасидан емга кушимча сифатида фойдаланиш имкониятлари тадкикотчилар томонидан кенг еритилган [6].

Маълумки, озука-ем таркибида усимлик ва хдйвонлардан олинадиган манбалар билан бир каторда микробиологик синтез оркали олинадиган озик моддалардан хдмда пробиотиклардан фойдаланилади.

Пробиотиклар - овкат х,азм килиш системаси тизимидаги фойдали бактериялардир, улар ошкозон ичак фаолиятини яхшилайди, фойдали микрофлоранинг купайишини таъминлайди ва соглом балансни саклайди ва организмнинг иммун тизимини % кисмини ташкил этади [7;8]. Шунингдек энзим-оксиллар, липазалар, витаминлар (В, К) ишлаб чикарилишини таъминлайди ва овкат хазм килиш жараёнини фаоллаштиради, иммунитетни мустахкамлайди. Лактобактериялар организмдаги шамоллаш ва яллигланиш жараёнларини бартараф этувчи иммуноглобулин (антитела) ва антибиотик урнини босувчи моддаларни ишлаб чикарилишини таъминлайди хдмда ошкозон-ичак тизимида пайдо булган турли инфекцияларга карши курашади, купгина яллигланиш касалликларига карши бардошлилигини оширади [9; 10,11].

1-расм. ^ора арслон (Hermetia illucens L.) пашшаси

2-расм. ^ора арслон (Hermetia illucens L.) личинкаси Микробиологик биотехнологиянинг истикболли йуналиши пробиотик озука препаратларини ишлаб чикишдир. Шу билан бирга, махаллий озука ишлаб чикариш муаммолари билан боглик холда целлюлолитик хусусиятларга эга пробиотикларга катта эътибор берилади. Х,айвонлардан ажратиб олинган микроорганизмлар-симбионтларининг целлюлолитик фаоллиги овкат хазм килишни яхшилаш, хайвонларнинг овкатланишини физиологик асослаш учун хам мухимдир. Х,айвонлардан 20 дан ортик бактериялар изолятлари ажратилган. Барча ажратиб олинган микроорганизмлар орасида доминант гурух Bacillus авлодига кирувчи бактериялар булди. Танланган штаммлар турларининг вакиллари сифатида аникланди ва целлюлолитик хусусиятлари урганилди [15-20].

. >г л V .

* »S

' N

т » , v - i ' -

si

( А) (Б)

3-расм. Х,айвонлардан ажратиб олинган Bacillus megaterium (А); Bacilluspumilis (Б).

Тадкикотнинг максади: ^ора арслон личинкасидаги умумий оксиллар микдорини урганиш хамда кора львинка личинкасини уни ва пробиотиклар кушилган янги компонентларнинг озука-ем таркибидаги умумий азот ва протеин микдорига таъсирини аниклашдан иборат.

Товук гунгида устирилган ва 55 0С да куритилган личинка хавончада эзилди ва 10% микдорда дистилланган сувда суюлтирилди. Ундаги умумий оксиллар микдори Лоури усулида[12]аникланди.

Бугдой кепаги, майдаланган маккажухори дони, майдаланган бугдой донидан иборат озука-ем аралашмасига 5% микдорда кора арслон личинкасининг уни ва 5% микдорда суюк холдаги целлюлолитик бактериялар ва пробиотиклар аралашмаси кушилиб, 50 °С хароратда куритилди. ^ора львинка личинкасининг уни ва пробиотиклар кушилмаган озука-ем аралашмасидан назорат учун фойдаланилди. Тайёр озукалардаги умумий азот ва протеин микдори ГОСТ 13496.4-93 буйича аникланди [13].

Тадкикот натижаларига кура, куритилган личинкадаги умумий оксиллар микдори -54,2 мг/г ни ташкил килди.

Тайёрланган озука-ем аралашмаларидаги умумий азот ва протеин микдори урганилганда, тажриба вариантида умумий азот микдори 2,34%, протеин 14,63% ни, назоратда эса умумий азот 1,66%, протеин 10,37% ни ташкил килди.

Тадкикот натижаларига кура кора львинка личинкасини оксилга жуда бой булиб, озука-емга 3% микдорда кушилганда умумий азот микдори 0,68%, протеин 4,26% га ортиши аникланди. Баликлар учун турли бактериялар асосида озука-ем тайёрланиши уларнинг ичак микрофлорасини баланслаштириш ва турли хил касалликлардан химоя килиш билан бирга баликлар танасидаги протеин микдорининг ортишига хам олиб келади [14].

Олинган тадкикот натижаларига асосан кора арслон личинкаси ва пробиотиклардан, целлюлолитик бактериялардан анъанавий юкори протеинли озука-ем компонентиларининг самарали алтернативаси сифатида фойдаланиш мумкин. Кейинги илмий ва амалий тадкикотларда ушбу хашаротлар хом ашеси ва бактериялар асосида озука кушимчаларининг бир кисми сифатида фойдаланиш режалаштирилган. ^ора арслон личинкаси, целлюлолитик ва пробиотик бактериялар билан ем махсулотларини тайерлаш микроб биотехнологияси асосида янги махсулот сифатида шакллантириш имконини яратади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Камилов Б.Г., Юлдашов М.А., Соатов У.Р., Халилов И.И./ Пресноводная аквакультура Узбекистана // Монография, Ташкент, 2018 г. 154 с.

2. Кияшко В.В., Гуркина О.А., Клименко А.А., Голубева Н.Ю. / Тиляпия как объект индустриальной аквакультуры // Материалы Всероссийской научно-практической конференции «Современные пробле-мы животноводства в условиях инновационного раз-вития отрасли». 2017. С. 84-87.

3. Яковлев Д.А., Рудой Д.В. / Экономический анализ технологии переработки личинки чёрной львинки (Hermetia illucens L), с получением протеинового концентрата // Инновационные технологии в науке и образовании сборник трудов VI международной научно-практической конференции. Редколлегия Ю.Ф. Лачуга и др. - 2018. -С. 419-422.

4. Vogel H. et al. Nutritional immunology: diversification and diet-dependent expression of antimicrobial peptides in the black soldier fly Hermetia illucens //Developmental & Comparative Immunology. - 2018. - Т. 78. - С. 141-148.

5. Otvos L.Jr. , Antibacterial peptides isolated from insects .// J Pept Sci. 2000 Oct;6(10):497-511.doi:10.1002/1099-1387(200010)6:10<497:ATO-PSC277>3.0.œ;2-W.PMID:11071264.

6. A.van. Huis. Insects as food and feed, a new emerging agricultural sector: a review. https://www.researchgate.net/publication/335431984.

7. P. Martinez Cruz., Ana L. Ibanez., Oscar A. Monroy Hermosillo., Hugo C. Ramirez Saad. Use of Probiotics in Aquaculture //International Scholarly Research Network ISRN Microbiology-2012. Р. 1-13.

8. Кутлиева Г.Дж., Элова Н.А., Сахибназарова Х.А., Джуманиязов Дж. А. Создание коллекции клинических штаммов Helicobacter pylori и лактобацилл-антагонистов к H.pylori для профилактики и лечения язвенных заболеваний ЖКТ //Материалы 8-й Международной научной конференции молодых ученых и исследователей "Инновационные подходы современной биологии" посвященной 95 летнему юбилею Гейдара Алиева. -Баку. 118-121 стр.

9. B.F. Ige. Probiotics use in intensive fish farming. //African journal of microbiology research. -2013. № 7(22). Р-2701-2711.

10. G. Banerjee., A. Kumar Ray. The advancement of probiotics research and its application in fish farming industries //Research in Veterinary Science. 2017. V-115.P-66-77

11. Горковенко Л.Г., Чиков А.Е., Омельченко Н.А., Пышманцева Н.А. / Эффективность использования пробиотиков «Бацелл» и «Моноспорин» в рационах коров и телят // Зоотехния. - 2011. - № 3. - С. 13-14.

12. Lowry O.H., Rosenbrough N.J., Farr A.L., Randall R.J. / Protein measurement with the Folin phenol reagent // J. Biol., Chem. - 1951. - V. 193. -P. 265 - 275

13. Корма, комбикорма, комбикормовое сырье. Методы определения содержания азота и сырого протеина. Межгосударственный стандарт. Москва. Стандартинформ, 2011 г.

14. Котова Е.А., Пышманцева Н.А., Осепчук Д.В., Пышманцева А.А., Тхакушинова Л.Н. / Пробиотики в аквакультуре // Сборник научных трудов Всероссийского научно-исследовательского института овцеводства и козоводства.-2012. -Т.3. №1-1.-С.100-103.

15. Bakhora Turaeva, Guzal Kutlieva, Khulkar Kamalova, Nigora Zukhritdinova. Isolation and identification of bacteria with cellulolytic activity from the microflora of animal juice //Journal of Wildlife and Biodiversity. -2023. -V. 7(4). -P. 241-264. http://www.wildlife-biodiversity.com/

16. Г.Дж.Кутлиева, Б.И.Тураева, Х.Ф.Камолова - Спектр целлюлолитической активности штаммов Bacillus subtilis, выделенных из домашних животных // VETERINARIYA MEDITSINASI. maxsus son. -2023. y. -№4.- 55-57 b.

17. B.I.Turayeva, G.J.Kutlieva, X.F.Kamolova. O'zbekiston sharoitida tselyulolitik faollikka ega bakteriyalarni aniqlash va bacillus turiga mansub bakteriyalarning tsellyuloza faolligini aniqlash //«Yosh olimlar axborotnomasi» ilmi jurnali, № 4 (4) 2023. 62-69 b.

18. Bakhora Ismoilovna Turaeva, Guzal Jumaniyazovna Kutlieva, Xulkar Fozil qizi Kamolova, Azamjon Bakhodirovich Soliev, Study of bacteria with cellulolytic activity in uzbekistan and determination of cellulolytic activity of bacteria belonging to the bacillus group ///"Fundamental va amaliy mikrobiologiyaning holati va rivojlanish istiqbollari" xalqaro ilmiy-amaliy anjumani. Toshkent. -2023. 640-647.р. https://doi.org/10.5281/zenodo.8368141

19. Kutlieva, G. J., Turaeva B. I., Kamalova KH. F. Isolation of bacteria belonging to the Bacillus genus and determination of cellulolytic activity //2023- Indiya. Himachal Pradesh University, Summer Hill, Shimla, HP, India ISBN: 978-93-91872-31-1. -P.109.

20. Kutlieva G. J. Turaeva B.I. Kamolova H.F. Kuziev B.U. New possibilities of application of cellulolytic bacteriya BACILLUS SUBTILIS isolated from local termites A nacanthotermes turkestanicus // International Asian Congress On Contemporary Sciences VIII. Aksaray, Turkiye. -2023. 328 p.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.