Научная статья на тему 'МАҲАЛЛИЙ ЦЕЛЛЮЛОЛИТИК, ЧИРИТУВЧИ ВА ПРОБИОТИК ХУСУСИЯТЛИ МИКРООРГАНИЗМЛАР АСОСИДА ОРГАНИК КОМПОСТ ЎҒИТЛАР ОЛИШНИНГ ЖАДАЛЛАШГАН ТЕХНОЛОГИЯСИНИ ҚЎЛЛАШ ИМКОНИЯТЛАРИ'

МАҲАЛЛИЙ ЦЕЛЛЮЛОЛИТИК, ЧИРИТУВЧИ ВА ПРОБИОТИК ХУСУСИЯТЛИ МИКРООРГАНИЗМЛАР АСОСИДА ОРГАНИК КОМПОСТ ЎҒИТЛАР ОЛИШНИНГ ЖАДАЛЛАШГАН ТЕХНОЛОГИЯСИНИ ҚЎЛЛАШ ИМКОНИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
21
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
компост / гўнг / чиқинди / микроорганизмлар / жадаллаштириш / ҳавфсизлик / пробиотиклар / целлюлолитик бактериялар.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Қутлиева Г.Ж, Тураева Б.И, Нурмухамедова Д.К, Камолова Х.Ф

Республикамизда турли фермер хўжаликларида компост тайёрлаш ва ундан фойдаланиш ҳосилнинг ошишига ҳамда уни сифатига сезиларли таъсир кўрсатади. Компост ишлаб чиқаришни бошлаш учун фермерлар етарли миқдорда ўсимлик қолдиқлари ва гўнгга эга бўлиши керак. Компостни микроб технологияси асосида тайерлаш жуда долзарб ва самарали иш ҳисобланади. Бунинг учун маҳаллий пробиотик, целлюлолитик ва чиритувчи хусусиятларга эга бактерияларни қўллаш мақсадга мувофиқ келади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «МАҲАЛЛИЙ ЦЕЛЛЮЛОЛИТИК, ЧИРИТУВЧИ ВА ПРОБИОТИК ХУСУСИЯТЛИ МИКРООРГАНИЗМЛАР АСОСИДА ОРГАНИК КОМПОСТ ЎҒИТЛАР ОЛИШНИНГ ЖАДАЛЛАШГАН ТЕХНОЛОГИЯСИНИ ҚЎЛЛАШ ИМКОНИЯТЛАРИ»

МАХДЛЛИЙ ЦЕЛЛЮЛОЛИТИК, ЧИРИТУВЧИ ВА ПРОБИОТИК ХУСУСИЯТЛИ МИКРООРГАНИЗМЛАР АСОСИДА ОРГАНИК КОМПОСТ УГИТЛАР ОЛИШНИНГ ЖАДАЛЛАШГАН ТЕХНОЛОГИЯСИНИ ЦУЛЛАШ

ИМКОНИЯТЛАРИ ^утлиева Г.Ж. 2Тураева Б.И 3Нурмухамедова Д.К 4Камолова Х.Ф.

Узбекистан Республикаси Фанлар Академияси Микробиология институти https://doi.org/10.5281/zenodo.10084692

Аннотация. Республикамизда турли фермер хужаликларида компост тайёрлаш ва ундан фойдаланиш %осилнинг ошишига %амда уни сифатига сезиларли таъсир курсатади. Компост ишлаб чицаришни бошлаш учун фермерлар етарли мицдорда усимлик цолдицлари ва гунгга эга булиши керак. Компостни микроб технологияси асосида тайерлаш жуда долзарб ва самарали иш %исобланади. Бунинг учун ма%аллий пробиотик, целлюлолитик ва чиритувчи хусусиятларга эга бактерияларни цуллаш мацсадга мувофиц келади.

Калит сузлар: компост, гунг, чицинди, микроорганизмлар, жадаллаштириш, %авфсизлик, пробиотиклар, целлюлолитик бактериялар.

Аннотация. Приготовление и использование компоста в различных хозяйствах нашей республики оказывает значительное влияние на повышение урожайности и ее качества. Чтобы начать производить компост, фермерам необходимо иметь достаточное количество растительных остатков и навоза. Укладка компоста на основе микробиологической технологии - очень актуальная и эффективная работа. Для этого желательно применять бактерии, обладающие местными пробиотическими, целлюлолитическими и гниющими свойствами.

Ключевые слова: компост, навоз, отходы, микроорганизмы, ускорение, безопасность, пробиотики, целлюлозолитические бактерии.

Abstract. The preparation and use of compost on various farms in our republic has a significant impact on the increase in yield and its quality. To start producing compost, farmers need to have enough plant residues and manure. Tiling compost based on microbial technology is a very relevant and effective work. For this, it is advisable to apply bacteria with localprobiotic, cellulolytic and rotting properties.

Keywords: compost, manure, waste, microorganisms, acceleration, insecurity, probiotics, cellulolytic bacteria

Кириш. Х,аётнинг хилма-хиллиги ва мул-куллиги бошка экотизимларга Караганда тупрокка купрок боглик. Микроорганизмлар тупрок унумдорлигини ва турли хоссаларини саклаб колишда мух,им рол уйнайди хдмда усимликларнинг ривожланишига ижобий таъсир курсатади. Тупрокда темир ва фосфор узлаштирилишини кучайтиради, азотни фиксациялайди, антибиотик синтезлаши х,исобига тупрокда мавжуд фитопатоген микроорганизмларни йукотади хдмда усимликларни усишини кучайтирувчи фитогормонлар х,осил килади [1].

Х,озирги вактда пробиотиклар билан комбинацияланган биоугитлар кенг куламда кулланилмокда. Пробиотик хусусиятли бактерия штаммларидан фойдаланиш уларни бир-бирини тулдирадиган бир грух,га, биологик фаол моддалар ва ферментлар синтезлаш кобилиятига караб бирлаштиришни талаб этади. Бундан ташкари, янги куп компонентли фаол органик угитларни олиш учун пробиотик бактериялар, целлюлоза парчаловчи ва чиритувчи бактериялар ассоциацияси кулланилади. Йирик шохли кора мол гунгидан

тугридан-тугри органик угит сифатида фойдаланиб булмайди ва гунгнинг органик угитга айланиши узок вактни талаб этади. Йирик шохли кора мол гунгига сут ачитувчи пробиотик бактериялар билан ишлов бериш потенциали юкори булган, патоген микрофлорадан тозаланган, атроф мухитга ва инсон организмига хавфсиз булган куп компонентли органик угит олиш имконини беради. Дунё олимларининг тадкикотларида турли хайвонларнинг гунги махаллий микроорганизмлар билан ферментация килинган ва энг юкори самарадорликка эга органик угит йирик шохли кора мол гунгидан олиниши аникланган [2]. Йирик шохли кора мол гунги бу (сигирлар ва букалар), уй хайвонларининг чикиндиси булиб таркибида хайвонларнинг ичакларидан утган усимлик моддаларининг хазм килинмаган колдиги, сув (80%), узлаштирилмаган колдиклар (14,4%) ва микроорганизмлар (5,6%) гача булади, Ph киймати 7,1-7,4 орасида узгариб туради [3]. Шунингдек хазм булмаган целлюлоза, гемоцеллюлоза, пентозанлар, лигнин), азот (N), фосфор (P), калий (К), темир ^е), шу жумладан 24 турдаги минералларга бой, олтингугурт (S), магний (Mg), калций (Са), кобалт (Со), марганец (Mn), хлор (Cl) [4;5] кимёвий элементларни саклайди. Махаллий мироорганизмлар асосида ферментация килинган органик угитлар анъанавий равишда Осиё ва Африка кишлок хужалигида асрлар давомида ишлатилиб келинади [6]. Микрооргнизмлар ассоцацияси билан ишлов берилган ва тайёрланган органик угитлар тупрокни озука моддалари билан бойитишдан ташкари, усимликларда касаллик таркатувчи фитопатоген мироорганизмларга ва касалликларга карши чидамлилигини оширади, усимликларнинг усишини кучайтиради ва P хамда S эрувчанлигини таъминлайди [7].

Шунингдек тупрокда амалга ошувчи биокимёвий жараёнларни яхшилайдиган фаол микроорганизмлар гурухларини саклайди [8]. ^ора мол гунги пробиотик бактериялар асосида ферментация килинганда органик угитнинг тайёрланиш муддатини кискартиради ва тупрокдаги огир металларни биосорбент сифатида камайтиради. Биологик препаратлар - бу усимликлар учун узига хос озик моддалар билан таъминлашга ёрдам берадиган тупрокка тугридан тугри тушадиган тирик микроорганизмларни уз ичига олган компонентлардир. Маълумки, усимликларнинг усиши ва кучли ривожланишига ризосферада мавжуд микроорганизмларнинг фаоллиги катта таъсир курсатади [9]. Микроорганизмларнинг купгина тур вакиллари бир нечта амалий кимматбахо биологик фаоликка эга бирикмаларни (аминокислоталар, витаминлар грухи, ферментлар, полисахаридлар, бактериоцинлар, антибиотиклар ва фитогармонлар) энг фаол ишлаб чикарувчилари хисобланади [10].

Шунингдек илмий манбаларда Trichoderma asperellum штаммининг Fusarium туркумига мансуб токсин хосил килувчи фитопатоген замбуругларга нисбатан антагонистик фаоллиги тадкик килинган. F. sambucinum ва F. sporotrichioides га карши юкори антифунгал фаолликни Trichoderma asperellum МГ/6 ва Trichoderma Т-30 штаммлари намоён килиши аникланган [11]. T.koningii (Т-10), T.koningii (Л-17) ва T.lignorum (Т-3) замбуругларининг сояни илдиз чириш касаллигидан химоялашда фойдаланиш имкониятлари урганилган. Trichoderma авлодига мансуб микромицетларнинг энг фаол антагонистлиги белгиланган. Trichoderma штаммлари билан тупрокка ишлов берилганда уругларнинг униб чикиши уртача 24,7% га ортиши, касалликнинг ривожланиш даражаси назоратга нисбатан 14,0% ва 3,1% га камайиши аникланган [11,12]. ^ора мол гунгини пробиотик бактериялар, целлюлоза парчаловчи бактерия, замбуруглари билан кайта ишлаш, органик угит яратишнинг тезкор технологияси булиб, тупрок унумдорлигини

ошириш билан бирга унинг хоссаларини яхшилайди хамда фитопатоген микроорганизмлардан, улар таркатадиган касалликлардан химоя килди.

Тадкикот материаллар ва услублар. Уз РФА Ноорганик кимё институти тажриба участкасида 1-1,5 м хажмдаги тажриба майдонига 700 кг кора мол гунги УзРФА Микробиология институти «Пробиотиклар микробиологияси ва биотехнологияси» лабораторияси коллекциясида мавжуд пробиотик бактериялар ассоциацияси асосида яратилган 15 литр биологик препарат билан ишлов берилди. Микроорганизмлар ассоциациясига пробиотик хусусиятли сут кислотали 10 дан ортик бактерия штаммлари, ачиткиларнинг 2-штамми ва целлюлоза парчаловчи Trichoderma туркумига мансуб микромицет культурал суюклиги, Bacillus subtilis бактериялари билан ишлов берилди. Микроорганизм штаммлари микробиологияда умумкабул килинган классик методлар оркали сут махсулотлари ва кишлок хужалиги хайвонлари ошкозон ширасидан ва экинлар илдиз ризосферасидан ажратиб олинган. Дастлаб 15 литр биопрепарат 100 литр хлорсиз сувда суюлтирилди ва 700 кг кора мол гунгига ишлов берилди. Ферментация жараёни сифатини таъминлаш максадида ишлов берилган кора мол гунги полиэтилен плёнка билан ёпиб куйилди. Шунингдек лаборатория шароитда махсус мослаштирилган идишларда куйидаги вариантларда тажриба куйилди.

Тадкикот натижалари. Олиб борилган тажрибалар 1-жадвалда шуни курсатдики, корамол гунги ва фосфатли хом аше, сув ва хар хил микроорганизмлар ассоциацияси турли курсатгичларни намоен килди. 15 кун тажриба натижасида энг юкори гумин кислотаси ва фульво кислоталари курсатгичлари гунг таркибига фосфат хом ашесини кушмаганда курсатди. Бунда гумин кислотаси микдори 2,54% ва фульво кислотаси 2, 67% ни ташкил этди. Умумий органик моддаларнинг энг юкори фоизини хам (21,90%) айнан шу таркиб курсатди. Угит таркибига микроорганизмлар кушилмаганида эса гумин ва фульво кислоталарининг энг кам микдори кузатилган. (Гумин кислотаси -2 % ва фульво кислота 2,23%).

Хулоса. Угит тайерлаш жараенида таркибга сув солиш шарт эмас. Угит етилиш жараени сув кушмасдан турли микроорганизмлар суспензиясидан фойдаланса хам булади. 2 ой давомида микроорганизмлар ердамида угит етилиш жараени фаол утди. Гумин кислотаси микдори 8% гача кутарилган. Бундан ташкари, гунг таркибидаги шартли-патоген бактерияларнинг камайиши ва гунг хидининг йуколиши кузатилди. Олиб борилган тажрибалар пробиотик бактериялар, целлюлолитик бактерияларнинг самарали таъсирини ва органик угит тайерлашда санация, дезодорация ва жадаллаштириш таъсирини тасдиклади.

REFERENCES

1. Liina Edesi at.al. The effect of solid cattle manure on soil microbial activity and on plate count microorganisms in organic and onventional farming systems//Int.J.Curr.Microbiol.App.Sci.-2013. № 2(12). -P. 476-488.

2. D Novia, A Rakhmadi, E Purwati, I Juliyarsi, R Hairani, and F Syalsafilah. The characteristics of organic fertilizer made of cow feces using the Indigenous Micro-Organisms (IMO) from raw manures// Earth and Environmental Science.

3. Radha T.K., Rao, D.L.N. Plant growth promoting bacteria from cow dung based biodynamic preparations. Indian J. Microbiol. -2014. № 54 (4).-P. 413-418. doi: 10.1007/s12088-014-0468-6.

4. Garg, A.K. , Mudgal, V. Organic and mineral composition of Gomeya (cow dung) from Desi and crossbred cows- a comparative study. Int. J. Cow Sci. 2007. №.3. -Р.17-19.

5. Randhawa G.K., Kullar J.S. Bioremediation of pharmaceuticals, pes- ticides, and petrochemicals with gomeya/cow dung. ISRN Pharmacol. 2011. №.7. doi: 10.5402/2011/362459, Article ID 362459.

6. Sawatdeenarunat C. at.al. Anaerobic biorefinery: current status, challenges, and opportunities. Bioresour. Technol. 2016. №.215. -Р.304-313. doi: 10.1016/j.biortech.

7. Sharma B. , Singh M. Isolation and characterization of bacteria from cow dung of desi cow breed on different morpho-biochemical parameters in Dehradun, Uttarak- hand, India. Int. J. Adv. Pharm. Biol. Chem. 2015. №.4. -Р. 276-281.

8. Akinde S.B., Obire O. Aerobic heterotrophic bacteria and petroleum-utilizing bac- teria from cow dung and poultry manure. World J. Microbiol. Biotechnol. № 24 (9). 1999-2002. doi: 10.1007/s11274-008-9700.

9. Chanway CP, Radley RA, Holl FB (1991) Inoculation of conifer seed with plant growth promoting Bacillus strains causes increased seedling emergence and biomass. Soil Biol Biochem 23:575-580.

10. Amr H. Nassar et.al. Growth promotion of bean (Phaseolus vulgaris L.) by a polyamine-producing isolate of Streptomyces griseoluteus // Plant Growth Regulation . -2003.-№. 40. -Р.97-106.

11. Попова А.Д., Садыкова В.С. Изучение антагонистических свойств штаммов Trichoderma asperellum в отношении токсин образующих грибов рода Fusarium //Межд. Науч. Конф. «Молодой учёный» . - 2014. - № 8 (67) -Казань. -С. 328-330.

12. Шендрик Е.Н. Роль грибов Trichoderma spp. в ограничении корневых гнилей сои //Иммунопатология, Аллергология, Инфектология. - 2010. -№1.-С. 139-140.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.