Научная статья на тему 'ЭКОНОМИКА РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН В УСЛОВИЯХ ЭПИДЕМИИ COVID-19: СОСТОЯНИЕ И ПЕРСПЕКТИВЫ'

ЭКОНОМИКА РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН В УСЛОВИЯХ ЭПИДЕМИИ COVID-19: СОСТОЯНИЕ И ПЕРСПЕКТИВЫ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
41
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЭКОНОМИКА / РЕСПУБЛИКА ТАДЖИКИСТАН / COVID-19 / МИРОВАЯ ЭКОНОМИКА / ЭКОНОМИЧЕСКОЕ РАЗВИТИЕ / НАЦИОНАЛЬНАЯ ЭКОНОМИКА / ИНВЕСТИЦИИ В ТАДЖИКИСТАН / ИНОСТРАННЫЕ ИНВЕСТИЦИИ / ПРЯМЫЕ ИНВЕСТИЦИИ / ВВП

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Абдуллоев Бахром Рустамович

Ни одна страна в мире не может выйти на международную арену без сильной экономики и защитить своих жизненно важных интересов. С первых дней полной политической независимости Республика Таджикистан сосредоточила внимание на экономике как на приоритетном направлении внешней политики и, при содействии стран-партнеров, приступила к достижению своих экономических целей. Вопрос обеспечения устойчивого экономического развития и, тем самым, повышения уровня жизни людей упоминается также в политическом документе страны «Концепция внешней политики Республики Таджикистан от 27 января 2015 года №332. В частности, в документе говорится, что «цели создания благоприятных условий для экономических, социальных, культурных и постепенного повышения уровня жизни, обеспечения экономической безопасности страны входят в число интересов Республики Таджикистан на современном этапе и в ближайшем будущем". В то время, когда экономика Республики Таджикистан развивалась, началась пандемия COVID 19, которая замедлила экономическое развитие страны. Распространение вируса вызвало проблемы в национальной экономике, государственном бюджете, внешнеторговом обороте, курсе национальной валюты, а также замедлило работу промышленных предприятий и сферы услуг. Следует отметить, что не только экономика Республики Таджикистан, но и экономики развитых стран пострадали от негативных последствий этого опасного вируса. В данной статье автор делает попытку изучить экономику Республики Таджикистан в контексте распространения этого вируса и проанализировать его текущее состояние и перспективы.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ECONOMY OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN IN COVID-19 CONDITIONS: CURRENT SITUATION AND PROSPECTS

No country in the world can enter the international arena without a strong economy and protect its vital interests. From the first days of full political independence, the Republic of Tajikistan focused on the economy as a priority area of foreign policy and, with the assistance of partner countries, began to achieve its economic goals. The issue of ensuring sustainable economic development and, thereby, improving the living standards of people is also mentioned in the country's political document "Concept of foreign policy of the Republic of Tajikistan dated January 27, 2015 No. 332. In particular, the document says that "the goals of creating favorable conditions for economic, social, cultural and gradual improvement of the standard of living, ensuring the economic security of the country are among the interests of the Republic of Tajikistan at the present stage and in the near future." At a time when the economy of the Republic of Tajikistan was developing, the COVID 19 pandemic began, which slowed down the country's economic development. The spread of the virus caused problems in the national economy, the state budget, foreign trade turnover, the exchange rate of the national currency, and also slowed down the work of industrial enterprises and the service sector. It should be noted that not only the economy of the Republic of Tajikistan, but also the economies of developed countries suffered from the negative consequences of this dangerous virus. In this article, the author makes an attempt to study the economy of the Republic of Tajikistan in the context of the spread of this virus and analyze its current situation and prospects.

Текст научной работы на тему «ЭКОНОМИКА РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН В УСЛОВИЯХ ЭПИДЕМИИ COVID-19: СОСТОЯНИЕ И ПЕРСПЕКТИВЫ»

Sharifov Takdir Abdulmajidovich - Candidate of Economics, Associate Professor of the Department of Management and Marketing, Faculty of Economics and Management, Russian -Tajik (Slavian) University, Tel: (+992) 938888080, E mail: takdir7474@mail.ru

ЩТИСОДИ ЧУМХУРИИ ТОЧИКИСТОН ДАР ШАРОИТИ ХДМАГИРИИ COVID-19: ВАЗЪ ВА ДУРНАМО

Абдуллоев Б.Р.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Маpяилаи кунунии pyшди муносибатяои байналмилалй нишон медияад, ки pyшди самаpаноки иктисодии кишваpяо 6идуни шомил каpдани оняо ба системаи чаяонй, тичоpат, 6идуни иштиpок даp муяоч^ати меянатй ва саpмоя, бе pyшди шакляои каpздияии байналмилалй ва чалби саpмоягyзоpияои хоpичй Fайpиимкон аст. Аз ин py, таваччУяи бештаpи олимон, коpшиносон ва баpномаяои давлатй ба таялили конунмандияо ва тамоюляои pyшди муносибатяои байналмилалии иктисодй ва муносибатяо, таялили падидаяои нав, омузиши окибатяои ичтимоию иктисодии оняо ба иктисоди чаяонй ва иктисодиёти кишваpяо зохдо каpда мешавад [1, с.161.

Иктисоди чаяонй ин системаи муносибатяои байналмилалии иктисодй, pобитаи yнивеpсалии байни хочагияои миллй: гуногунии yнсypяои таpкибии он, аз кабили табиати иеpаpхиявй доштан, бисёpсатяй ва сохтоpдоpй мебошад. Асоси ин низомpо истеясоли миллй ва байналмилалии неъматяои моддй ва маънавй, таксим, мубодила ва истеъмоли оняо ташкил медияанд. X£p яке аз ин маpяилаяои pаванди бозистеясолкунй даp чаяон ба фаъолияти тамоми системаи иктисодии чаяонй таъсиp меpасонад. [2, с.381.

Даp соляое, ки Чумя^ии Точикистон истиклолият ба даст оваpд, кишваp ба пояяои давлатдоpии худ ва пеш аз яама, ба бypдани сиёсати хоpичии мустакил py оваpд ва ин сиёсат ба сиёсати хоpичии куллан дигаp - сиёсати чаяонй py ба py гаpдид. Даp OFOЗи ташаккулёбии истиклолияти худ чyмяypиpо чанги таямилии шахрвандй фаpо гиpифт ва даp ин шаpоити дyшвоp сиёсати мутавозин ташаккул ёфт, ки мебоист дахлнопаз^ии давлат, ваядати миллй ва мавкеи yстyвоpи кишваppо даp саянаи pавобити байналмиллал таъмин мекаpд. Хушбахтона, даp ин маpяилаи такдиpсоз, бо шаpофати талошяои pоябаpияти кишваp, Чyмяypии Точикистон узви комиляукуки чомеаи чаяонй гаpдид ва имpyз Чyмяypии Точикистонpо 178 кишваpи чаяон pасман шинохтанд ва бо 126 давлат муносибатяои дипломатй баpкаpоp каpда шуданд. Чyмяypии Точикистон узви фаъоли зиёда аз 51 ташкилот, аз чумла ташкилотяои байналмилалии молиявй ва минтакавй мебошад. Таялили мушкилоти воpидшавии дигаp кишваpяо бо иктисоди чаяонй нишон медияад, ки шаpти асосии бунёди иктисоди кобили амал даp давpаи гyзаpиш ошкоpо будани он мебошад. Даp шаpоити иктисоди боз, наpхяои бозоpи чаяонй мустаким ё Fайpимyстаким наpхи маясулоти ватанвдо муайян мекунанд ва онpо нисбат ба яама гуна макомоти давлатй хеле мyассиpтаp танзим мекунад. Аз ин py, pоябаpияти кишваp сиёсати "даpяои боз" ва заpypати мyаppифии аpзандаи меpоси фаpяангии точиконpо ба чаяон эълон каpд, ки он бо сиёсати хоpичии бисёpсамта, мутавозин ва пpагматикй, тавсеа ва таякими pобитаяои дустй , яамкоpии судманд бо кишваpяои гуногуни чаяон OFOЗ ёфт. Ба шаpофати ин сиёсат, Чyмяypии Точикистон мавкеи хyдpо даp аpсаи байналмилалй мустаякам каpд, даp яалли мушкилоти чаяонй саям гузошт, бо бисёp кишваpяо яамкоpияоpо OFOЗ намуд ва бо назаpдошти манфиатяои миллй тавозуни манфиатяои дигаpон ва хyдpо даp сиёсати хоpичй таъмин намуд.

Даp даясолаи охиp, Чyмяypии Точикистон даp самти кояиш додани сатяи камбизоатй ва pyшди иктисодиёти худ ба пешpафти yстyвоp ноил гаpдид. Даp байни соляои 2000 ва 2017 сатяи камбизоатй аз 83% шyмоpаи умумии аяолй ба 29,5% кояиш ёфт ва pyшди иктисодиёт ба яисоби миёна даp як сол 7% ташкил дод. Даp маколаи мазкyp муаллиф кушиш ба хаpч додааст то иктисоди Чyмяypии Точикистонpо даp шаpоити яамаг^ии COVID 19 таялил намояд. [31

Имpyз даp дунё амалан давлат ва сояае нест, ки аз таъс^и бyяpон эмин монда бошад.

Дар натичаи пахн шудани бемории сироятии коронавирус ва вобаста ба он, босуръат паст рафтани фаъолнокии иктисодй ва афзоиши бесобикаи бекорй вазъияти сайёра боз хам печида гардида, ба бухрони бисёр шадиди иктисодиву молиявй ва ичтимой ру ба ру омад.

Мувофики арзёбии коршиносони байналмилалй чунин бухрони шадиду фарогир дар сад соли охир бори аввал ба миён омада, боиси таназзули чиддии иктисодиёти чахон гардид.

Пайомадхои пандемия ба иктисодиёти кишвархои чахон, аз чумла ба рушди иктисоди миллй, бучети давлатй, гардиши савдои хоричй, курби асъори миллй, инчунин, ба фаъолияти корхонахои саноативу муассисахои хизматрасонй низ таъсири манфии худро расонида истодаанд.

Ч,умх,урии Точикистон соли 2020 дар вазъияти бошиддати иктисодиву молиявии чахонй фаъолият карда, бо вучуди мушкилоти пешомада, чихати пешгирй намудани пайомадхои бухрон ва хифзи амнияти иктисодии мамлакат як катор чорахои фавриро рохандозй намуд.[41

Пас аз сустшавии назаррас дар семохаи дуюми соли 2020, рушди иктисодй дар нимаи тобистон пас аз сабук гардидани чорахои карантин, ки боиси эхёи фаъолияти иктисодй гардид, суръат гирифт. Тибки хисобхои расмй, афзоиши вокеии солонаи ММД дар нух мохи соли 2020 , аз 3,5% дар моххои январ-июни соли 2020 ва 7,2% дар моххои январ-сентябри 2019 ба 4,2% расид. Дар холе ки сабади истеъмолии шахрвандон бо сабаби кохиш ёфтани интиколи пул аз чониби мухочирон кохиш ёфтааст, сармоягузорихои давлатй ва хусусй низ аз нишондихандахои пеш аз бемории хамагирй кохиш ёфтанд. Дар нух мохи соли 2020 афзоиши ММД идома ёфт, ки асосан аз хисоби содироти металлхои киматбахо ба даст омадааст, дар холе ки талаботи дохилй такрибан 4% солона кохиш ёфт. Ин нишон медихад, ки пандемия ба даромади дохилй ва чойхои корй нисбат ба афзоиши ММД зарбаи сахттаре зад [51.

Сохахои кишоварзй ва саноат дар рушди иктисодй дар нух, мохи соли 2020 аз хама бештар сахм гузоштанд. Бо вучуди хучуми малаххо дар минтакахои чанубии кишвар, кишоварзй сол аз сол 8,1% афзоиш ёфт. Шароити мусоиди обу хаво, азхудкунии заминхои нави корам ва баланд бардоштани самаранокии мехнат дар сохаи паррандапарварй имкон дод, ки хачми умумии махсулот дар соха афзоиш ёбад. Истехсоли махсулоти саноатй ба хисоби 10,7% солона аз хисоби рушди саноати хурокворй ва металлургия зиёд гардид, ки ин сохахо мутаносибан 25,9% ва 23,3% афзоиш ёфтанд. Пандемия ба сохаи хидматрасонй таъсири бенихоят манфй расонд. Дар моххои январ-сентябри 2020 мизони бандии мехмонхонахо дар мукоиса бо як сол 67% кохиш ёфт, бахши тарабхонахо 19,5% поин омад ва хидматрасонй ба мусофирон ва ё гардиши мусофирон 14,3% кохиш ёфт. Аз тарафи дигар, сохахои бонкдорй, коммуникатсия ва тандурустй нисбат ба соли гузашта ба таври назаррас рушд карданд. Умуман, сохаи хизматрасонй дар бо хисоби солона 1,1% афзоиш ёфт. Кохиши сармоягузорихои давлатй ва хоричй боиси кохиши фаъолият дар сохаи сохтмон дар сатхи 6,9%солона гардид. Зиёда аз нисфи корхои сохтмонй аз хисоби буча, чоряки он аз чониби бахши хусусии ватанй ва такрибан панчяки он аз чониби сармоягузорони хоричй маблаггузорй мешуданд. [61

То мохи октябри 2020, таваррум пас расидан ба нишондищандаи баландтарин ба 10,6% дар мохи апрели 2020 то 8,5% кохиш ёфт. Хосили баланд ва содироти муътадил сатхи таварруми солонаро аз 16,3% дар огози пандемия то 11,3% кохиш доданд. Аз тарафи дигар, халалдор шудани фаъолияти наклиёти хавой ва заминй боиси болоравии назарраси нарххои маводи гайрихурокворй гардид, зеро таварруми солона дар мохи октябри соли 2020 ба 5,5% расид, дар холе, ки ин нишондиханда дар мохи апрели соли 2020 ба 4%ва дар як соли кабл ба 4,8% баробар буд. Таваррум махсусан дар дорусозй ва махсулоти безараркунандаву тамизкунанда баланд буд, ва сабаби асосии он афзоиши талабот ба ин навъи махсулот бо сабаби пандемия дониста мешавад. Тасхехи нарххои соли гузашта барои гази табий ва неруи барк ва болоравии нархи хадамоти алока таварруми куллиро дар сохаи хидматрасонй то 5,1% солона афзоиш дод. Гарчанде ки таваррум ба сатхи хадафии 6 ± 2% гузашт, бекурбшавии пули миллй дар аввали мохи ноябр ба беш аз 9% расида, фишорхои нави таваррумро ба вучуд овард.[71

Мавкеи Чумхурии Точикистон дар хорич дар нимсолаи аввали бо сабаби афзоиши нарххои содироти металлхои киматбахо дар соли 2020 бехтар шуд. Касри амалиётхои чорй

даp моххои янваp-июни соли 2020 нисбат ба 7,6 фоизи ММД даp як сол кабл то 1,8% ММД кохиш ёфт. Содиpоти мол даp нух мохи аввали соли 2020-ум 54,8% афзоиш ёфтааст, ки ин аз хисоби содиpоти тилло ба амал омад, зеpо макомот аз талаботи зиёд даp бозоpи чахонй истифода каpдаанд. Аз pyи нишондихандаи номиналй содиpоти металлхои киматбахо ба 690 миллион доллаp pасид ва такpибан 58% сабади сод^от^о ташкил дод. Содиpоти маъданхо ва дигаp ашёи хоми асосй, аз кабили алюминий ва пахта, бо кохиши наpххои чахонй дyчоp шуданд. Сатхи нокофии об даp обанбоpхо ба истехсоли неpyи баpк ва фypyши он ба кишваpхои хамсоя таъсиpи манфй гузоштааст. Содиpоти мол, ба истиснои металлхои киматбахо, аз янваp то сентябpи 2020 ба хисоби сол 22,4% кохиш ёфт. Сатхи умумии воpидот бо сабаби кохиш ёфтани воpидоти махсулот баpои лоихахои саpмоягyзоpии давлатй ва кам шудани талаботи истеъмолкунандагон кохиш ёфт. Воpидоти умумии молхо даp моххои янваp-сентябpи соли 2020 6,6% кохиш ёфт, ки ин асосан даp кохиши талабот ба мошину тачхизот, мошинхо ва дигаp молхои ниёзи маpдyм зохиp шуд. Пандемияи COVID-19 ба саpмоягyзоpихои мустакими хоpичй таъсвди бенихоят манфй pасонд. Хачми саpмоягyзоpихои хоpичй даp дохили кишваp беш аз 70% даp як сол кохиш ёфта, ба 59,8 миллион доллаp ё 1,8% ММД даp нимаи аввали соли 2020 баpобаp гаpдид. Асосан чунин сохахо аз кабили саноати кухй, истехсолоти саноатй ва миёнаpавии молиявй аз саpмоягyзоpихои хоpичии мyстакимpо аз даст доданд. Даp чаpаёни афзалият додани хаpочоти давлатй, асосан бахши энеpгетика (ба хисоби миёна солона 23,1%), инчунин хаpочоти давлатй ва маъмypй (ба хисоби солона 11,4%) кохиш ёфтанд. Баpъакс, хукумат хаpочотpо баpои солимгаpдонй даp давоми сол 19,6% ва маблаFгyзоpии чоpабинихои хифзи ичтимоиpо баpои сохтани муассисахои нави тандypyстй ва таъмини зиндагии оилахои камбизоат беш аз 9% зиёд каpд.[81

Аз мохи июли соли pавон, макомот баpномаи кумаки унвонии ичтимоиpо ба 28 нохияи дигаp баpои фаpогиpии тамоми кишваp OFOЗ каpданд. Оилахое, ки ба кyмак ниёз доpанд, даp як сол 400 сомонй кумак мегиpифтанд ва интизоp меpавад, ки ин маблаF ба 464 сомонй pасонида шавад. Хукумат инчунин ба гypУххои осебпазиp 500 сомонй кумаки яквакта чудо каpдааст. Тибки накшахои каблан пешбинишуда, аз 1 сентябpи соли 2020 музди мехнат даp бахши давлатй ва нафака 10-15% зиёд шудааст.

Рушди бештаpи иктисодй , даp сypати таъмин намудани дастpасй ба ваксинаи COVID-19, аз соли 2021 шояд OFOЗ гаpдад. Баpкаpоpшавии pyшди иктисодиёт даp кишваpхои хамсоя, бавижа Чин ва Русия, боис ба тичоpати кавй, зиёд шудани интиколи пул ва саpмоягyзоpии хоpичй хохад гаpдид. Aксаpи мухаккикон афзоиши 3,5% фо даp соли 2021 ва афзоиши бештаppо даp солхои оянда пешбинй мекунанд. Даp давpаи миёнамyхлат, бояд фишоpи таваppyм пас аз yстyвоp шудани наpххои воpидотй ва бо шаpти pохандозй гаpдидани сиёсати коpояндае аз чониби Бонки миллии Точикистон кохиш ёбад.[91

Баpкаpоpшавии эхтимолии талаботи чахонй ба ашёи хом бояд содвдоти молхои Ч,yмхypии Точикистонpо афзоиш дихад. Интизоp меpавад, ки саноати маъданхои кухй чалби кисмати асосии саpмояи мyстакимpо ба кишваp бо даpназаpдошти pyшди иктисодй даp минтака идома диханд. Бо кам шудани махдудиятхои сафаp ва дастpасй ба бозоpхои мехнат даp хоpича интиколи маблаFхои мyхочиpон бояд афзоиш ёбад. Муттахидсозии пешбинишудаи молияи давлатй баpои даp сатхи yстyвоp нигох доштани касpи беpyна кумак хохад каpд.

Хавфхо ба дypнамои иктисодии кишваp асосан аз чустучуи ваксинаи COVID-19, инчунин аз сypъати баpкаpоpшавии интиколи маблаFхо ва савдои хоpичй вобастаанд.

Точикистони сохибитиклол, низ пас аз даст ёфтан ба истиклолияти сиёсй ба мушкилоти чанги шахpвандй печида иктисоди кишваp низ дyчоpи бyхpон гаpдид.

Иктисодиёти кишваp даp соли 2020-ум 4,5 фоиз афзоиш ёфта, хачми мачмуи махсулоти дохилй ба 82,5 миллиаpд сомонй баpобаp гаpдид.

Даp ин давpа 9,7 фоиз афзоиш ёфтани хачми истехсоли махсулоти саноатй, кишоваpзй 8,8 ва гаpдиши савдои хоpичй 0,8 фоиз, аз чумла содиpот даp хачми 19,8 фоиз заминаи pyшди иктисоди кишваppо ба вучуд оваpд.[101

Ба сохахои гуногуни иктисоди миллй даp хачми умумии беш аз 5,4 миллиаpд сомонй саpмояи хоpичй, аз чумла 1,3 миллиаpд сомонй саpмояи мустакими хоpичй чалб каpда шуд.

2017 2018 2019 Янв-Сен 2020

Рушди ММД-и вокеи 7,1 7,3 7,5 4,2

Саноат 3,6 2,2 2,6 2,1

Хочагии кишлок 1,6 0,9 1,5 2,1

Сохтмон 0,5 0,8 -0,7 -0,6

Хизматрасонихо 1,4 3,3 4,1 0,5

Ч,адвали 1: Хиссагузори дар афзоиши вокеии ММД (бо фоиз %)

Бо вучуди таъсири манфии омилхои зикршуда, дар натичаи амалй гардидани тадбирхои таъхирнопазир аз чониби Хукумати кишвар устувории нишондихандахои макроиктисодй таъмин гардида, дар самти бехтар намудани сатху сифати зиндагии ахолй тамоюлхои мусбат нигох дошта шуданд.

Вобаста ба тахаввулоти босуръати чахони имруза ва таъсири манфии онхо Хукумати мамлакатро зарур аст, ки фаъолияти худро дар самти муковимат ба тахдиду бухронхо, ташаккули имконияту захирахои молиявии ба рушд нигаронидашуда, таъмин намудани гуногунсамтии иктисодиёт, густариши раванди ракамикунонй, дастрасии молиявию дастгирии сохибкорй, халли масъалахои ичтимоии ахолии кишвар, омодагй ба пайомадхои тагйирёбии иклим ва гузариш ба иктисоди «сабз» таквияти бештар бахшад.[111

Яъне дар шароити зудтагйирёбанда ва вазъи шиддатноки чахони муосир мо бояд, кабл аз хама, ба иктидору имкониятхои дохилии кишвар такя карда, барои рушди устувори иктисодй, хифзи амнияти озукаворй ва химояи саломатии шахрвандон боз хам бештар талош намоем.

Дар ин самт, пеш аз хама, зарур аст, ки дар соли 2021 истифодаи самараноки имконияту захирахои мавчуда, ба кор андохтани иктидорхои нав ва фаъол гардонидани иктидорхои амалкунанда, чалби сармояи ватаниву хоричй таквият бахшида, дар ин замина ичрои нишондихандахои пешбинишуда, хусусан, доир ба афзоиши мачмуи махсулоти дохилй дар сатхи на камтар аз 7 фоиз ва халли проблемахои рузмарраи ахолй таъмин карда шавад.

адабиёт

1. Кадыров Д.Б. Мировая экономика: учебное пособие. / Д.Б.Кадыров, В.И.Боровиков, И.А. Ашмаров Душанбе, 2009.

2. Сатторов Э.И., Мирзоева М.У. Современный этап развития экономики Республики Таджикистан // Наука и образование сегодня. 2020. №4 (51).

3. [3].Обзор по Таджикистану (Сарчашмаи электронй) https://www.vsemirnyjbank.org/ru/country/tajikistan/overview (санаи мурочиат 08.03.2021)

4. Паёми Президента Чумхурии Точикистон, Пешвои миллат мухтарам Эмомалй Рахмон ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон «Дар бораи самтхои асосии сиёсати дохилй ва хоричии чумхурй», шахри Душанбе, 26 январи соли 2021.(Сарчашмаи электронй) http://jшmhшriyat.tj/index.php?art_id=43193 (санаи мурочиат 07.03.2021).

5. Таджикистан. Доклад об экономике Осень 2020. Замедление экономики на фоне пандемии (сарчашмаи электронй) https://www.vsemimyjbank.org/ru/coшntry/tajikistan/pшblication/economic-шpdate-fall-2020 (санаи мурочиат 04.03.2021).

6. Обзор по Таджикистану (Сарчашмаи электронй) https://www.vsemirnyjbank.org/ru/country/tajikistan/overview (санаи мурочиат 08.03.2021)

7. «Вазъи ичтимоию иктисодии Ч,умхурии Точикистон барои моххои январ-октябри соли 2020» Агентии омори назди Президента Чумхурии Точикистон. 300 с.

8. Сарчашмаи электронй: https://asiaplшstj.info/m/news/tajikistan/economic/20210106/po-pшgnozш-vsemirnogo-banka-tadzhikistan-v-2021-godш-vosstanovit-tempi-rosta-ekonomiki (сана мурочиат: 14.02.2021)

9. Краткий макроэкономический обзор и деятельность банковской системы Республики Таджикистан в первом полугодии 2020 года. (Сарчашмаи электронй) https://nbt.tj/ru/news/494529/ (санаи мурочиат 20.02.2021).

10. Баротзода Ш. Паём - заминагузори рушди иктисодиёти миллй. .(Сарчашмаи электронй) http://btsu.tj/2021/02/02/паём - заминагузори - рушди - иктисодиёт (санаи мурочиат 01.03.2021).

11. Паёми Президента Чумхурии Точикистон, Пешвои миллат мухтарам Эмомалй Рахмон ба Мачлиси Олии Чумхурии Точикистон «Дар бораи самтхои асосии сиёсати дохилй ва хоричии чумхурй», шахри Душанбе, 26 январи соли 2021.(Сарчашмаи электронй) http://jumhш^yat.tj/mdex.php?art_id=43193 (санаи мурочиат 07.03.2021).

ЭКОНОМИКА РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН В УСЛОВИЯХ ЭПИДЕМИИ СОУГО-19: СОСТОЯНИЕ И ПЕРСПЕКТИВЫ

Ни одна страна в мире не может выйти на международную арену без сильной экономики и защитить своих жизненно важных интересов. С первых дней полной

политической независимости Республика Таджикистан сосредоточила внимание на экономике как на приоритетном направлении внешней политики и, при содействии стран-партнеров, приступила к достижению своих экономических целей. Вопрос обеспечения устойчивого экономического развития и, тем самым, повышения уровня жизни людей упоминается также в политическом документе страны «Концепция внешней политики Республики Таджикистан от 27 января 2015 года №332. В частности, в документе говорится, что «цели создания благоприятных условий для экономических, социальных, культурных и постепенного повышения уровня жизни, обеспечения экономической безопасности страны входят в число интересов Республики Таджикистан на современном этапе и в ближайшем будущем".

В то время, когда экономика Республики Таджикистан развивалась, началась пандемия COVID 19, которая замедлила экономическое развитие страны. Распространение вируса вызвало проблемы в национальной экономике, государственном бюджете, внешнеторговом обороте, курсе национальной валюты, а также замедлило работу промышленных предприятий и сферы услуг. Следует отметить, что не только экономика Республики Таджикистан, но и экономики развитых стран пострадали от негативных последствий этого опасного вируса. В данной статье автор делает попытку изучить экономику Республики Таджикистан в контексте распространения этого вируса и проанализировать его текущее состояние и перспективы.

Ключевые слова: экономика, Республика Таджикистан, COVID-19, мировая экономика, экономическое развитие, национальная экономика, инвестиции в Таджикистан, иностранные инвестиции, прямые инвестиции, ВВП.

ECONOMY OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN IN COVID-19 CONDITIONS: CURRENT SITUATION AND PROSPECTS

No country in the world can enter the international arena without a strong economy and protect its vital interests. From the first days of full political independence, the Republic of Tajikistan focused on the economy as a priority area of foreign policy and, with the assistance of partner countries, began to achieve its economic goals. The issue of ensuring sustainable economic development and, thereby, improving the living standards of people is also mentioned in the country's political document "Concept of foreign policy of the Republic of Tajikistan dated January 27, 2015 No. 332. In particular, the document says that "the goals of creating favorable conditions for economic, social, cultural and gradual improvement of the standard of living, ensuring the economic security of the country are among the interests of the Republic of Tajikistan at the present stage and in the near future."

At a time when the economy of the Republic of Tajikistan was developing, the COVID 19 pandemic began, which slowed down the country's economic development. The spread of the virus caused problems in the national economy, the state budget, foreign trade turnover, the exchange rate of the national currency, and also slowed down the work of industrial enterprises and the service sector. It should be noted that not only the economy of the Republic of Tajikistan, but also the economies of developed countries suffered from the negative consequences of this dangerous virus. In this article, the author makes an attempt to study the economy of the Republic of Tajikistan in the context of the spread of this virus and analyze its current situation and prospects.

Key words: economy, Republic of Tajikistan, COVID-19, world economy, economic development, national economy, investment in Tajikistan, foreign investment, direct investment, GDP.

Сведения об авторе:

Абдуллоев Бахром Рустамович - Таджикский государственный педагогический университет имени С.Айни, факультет экономики и управления образованием, ассистент кафедры экономической теории. Адрес: 734025, Республика Таджикистан, г. Душанбе, проспект Рудаки 121. E-mail: bahrom_g@mail.ru Тел: (+992) 113111143.

About the author:

Abdulloev Bahrom Rustamovich - Tajik State Pedagogical University named after S.Aini, Faculty of Economics and Education Management, Assistant of the Department of Economic Theory. Address: 734025, Republic of Tajikistan, Dushanbe, Rudaki Avenue 121. E-mail: bahrom_g@mail.ru Phone: (+992) 113111143.

МЕТОДИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ОЦЕНКИ КОНКУРЕНТОСПОСОБНОСТИ ПОТРЕБИТЕЛЬСКОГО РЫНКА В УСЛОВИЯХ ИННОВАЦИОННОЙ ЭКОНОМИКИ

Зубайдов С.

Таджикской государственной университет коммерции

Анализ литepатypы пoказываeт, что «кoнкypeнция являeтcя экoнoмичecким катeгopиям и eë cyщнocть да имeeт однозначного толкования» Даннoe понятда вeл А. Смит и cчитаeт, что ee cлeдyeт pаccматpивать как «чecтнoe coпepничecтвo мeждy ^одавцами за бoлee выгoдныe ycлoвия ^одажи cвoих тoваpoв», c «нeвидимoй py^rö» pынка -цeнами, фopмиpyющими под влияндам кoнкypeнтных cил.

Нами ycтанoвлeнo, что cлeдyeт выдeлить «нeoклаccичecкий ваpиант пoвeдeнчecкoгo толкования кoнкypeнции, пpeдлoжeнным А. Mаpшаллoм, cвязаннoй c бopьбoй за peдкиe экoнoмичecкиe pecypcы и за дeньги пoтpeбитeля, на кoтopыe эти pecypcbi можно купить».

Важным cчитаeтcя c^y^yp^^ подход пpeдлoжeнным . Дж.Poбинcoнoм, Э. oreocme^^ тeopии чeтыpeх типов pынкoв: а) coвepшeннoй кoнкypeнции, б) мoнoпoлиcтичecкoй кoнкypeнции, в) олигополии; г) монополии.

Kpoмe того cлeдyeт выдeлить функциональный подход для oпpeдeлeния кoнкypeнтнoгo phm^ пpeдлoжeнным Й. Шyмпeтepoм на ocнoвe oцeнки cпocoбнocти pынка peагиpoвать дocтижeния наyчнo-тeхничecкoй пpoгpecc.

Ceйчаc pаccматpиваeтcя ваpиант пepeхoда от жecткoй кoнкypeнции к coчeтанию кooпepации и кoнкypeнции, выдeляя:

- coпepничecтвo по вхoждeнию в наибoлee эффeктивныe и надeжныe пpoизвoдcтвeнныe цeпи coздания цeннocтeй;

- бopьба за мecтo в цeпи, так как от этого завдаит pазмep доли пoлyчаeмoй пpибыли.

В далом «цeннocтнo-ceтeвoй кoнцeпции что пpeдпpиятия cчитаютcя пoтeнциальными паpтнepами в coздании коечного пpoдyкта, чeм кoнкypeнтами» [1, c.361.

Coглаcнo Закона Pecпyблики Tаджикиcтан от 30 мая 2017 года № 1417 «О защш^ кoнкypeнции», кoнкypeнция - coпepничecтвo хoзяйcтвyющих cyбъeктoв, пpи кoтopoм cамocтoятeльными дeйcтвиями каждого из них иcключаeтcя или oгpаничиваeтcя вoзмoжнocть каждого из них в oднocтopoннeм пopядкe вoздeйcтвoвать на oбщиe ycлoвия oбpащeния тoваpoв на cooтвeтcтвyющeм тoваpнoм phm^.

Иcхoдя из этого можно выдeлить кoнкypeнцию cpeди пpoдавцoв, cpeди пoкyпатeлeй и мeждy пpoдавцами и пoкyпатeлями, учитывая их pазличныe интepecы. Tакжe кoнкypeнция являeтcя мнoгoypoвнeвым явлeниeм и пpoявляeтcя на микpoэкoнoмикe, макpoэкoнoмикe и мeзoэкoнoмикe на ocнoвe yтoчнeния pазличных cпocoбoв дocтижeния кoнeчнoгo peзyльтата [2-4].

Mbi выдeляeм мнoжecтвo типов кoнкypeнции, имeющиe pазличныe фopмы (pиc.1).

Классификац^нный признак Виды Характеристика вида

Mаcштаб кoнкypeнции Mecтная Koнкypeнция в pамках одного гeoгpафичecкoгo cyбъeкта

Национальная Koнкypeнция мeждy oтeчecтвeнными нpoизвoдитeлями внyтpи oтдeльнoй cтpаны

Глобальная Koнкypeнция на миpoвoм pынкe

В нyтpиoтpаcлeвая Фopмиpyeт pынoчнyю цeнy на тoваp и oпpeдeляeт ypoвeнь нpибыльнocти oтpаcли

Meжoтpаcлeвая Oбecпeчиваeт макpoэкoнoмичecкoe pавнoвecиe

Ctoco6 coнepничecтва Цeнoвая Boзникаeт нyтeм иcкyccтвeннoгo cбивания цeн на данную нpoдyкцию. npn этом

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.