Научная статья на тему 'ДОСТИЖЕНИЯ АЙГУЛЬ МУХАММАДЖОНОВОЙ В ГОДЫ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ'

ДОСТИЖЕНИЯ АЙГУЛЬ МУХАММАДЖОНОВОЙ В ГОДЫ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
830
32
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВЕЛИКАЯ ОТЕЧЕСТВЕННАЯ ВОЙНА / СОВЕТСКИЙ СОЮЗ / ТАДЖИКИСТАН / НАЦИСТСКАЯ ГЕРМАНИЯ / АЙГУЛЬ МУХАММАДЖОНОВА / ПОБЕДА / ДУШАНБЕ / ЖЕНЩИНЫ И ДЕВУШКИ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Нематуллоева Махинахон Хабибовна

Айгуль Мухаммаджонова, студентка Таджикского сельскохозяйственного института, сразу после окончания авиационного техникума была отправлена в авиационный полк под Смоленском. Эта отважная таджикская девушка неоднократно сражалась на полях сражений и 97 раз летела на своем самолете к противнику, за свой героизм была награждена орденом Ленина. Работающие женщины играли важную роль на всех этапах социалистического развития Советского Союза. Они стояли бок о бок с людьми в революционной борьбе за власть, в борьбе за индустриализацию и коллективизацию сельского хозяйства страны, в ожесточенных войнах против басмачей и в мирном и созидательном труде.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ACHIEVEMENTS AIGUL MUKHAMMADZHONOVA IN THE YEARS OF THE GREAT PATRIOTIC WAR

Aigul Mukhammadzhonova, a student of the Tajik Agricultural Institute, was sent to an aviation regiment near Smolensk immediately after graduating from the aviation technical school. This brave Tajik girl repeatedly fought on the battlefields and flew 97 times on her plane to the enemy, for her heroism was awarded the Order of Lenin. Working women played an important role at all stages of the socialist development of the Soviet Union. They stood side by side with people in the revolutionary struggle for power, in the struggle for the industrialization and collectivization of the country's agriculture, in the fierce wars against the Basmachi and in peaceful and creative work.

Текст научной работы на тему «ДОСТИЖЕНИЯ АЙГУЛЬ МУХАММАДЖОНОВОЙ В ГОДЫ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ»

ТАДЖИКСКИЕ УЧЕНЫЕ ЖЕНЩИНЫ ИССЛЕДОВАТЕЛИ ВОПРОСОВ «ТАДЖИКИСТАН В ГОДЫ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ 19411945 гг.»

Данная статья посвящена освещению проблемы «Таджикистан в годы Великой Отечественной войны 1941-1945 гг.» в трудах таджикистанских женщин-учёных историков.

Автор опираясь на опубликованные труды женщин-учёных раскрывает сущность и содержании избранной темы. Особое внимание уделяется трудам Л.П. Сечкиной, С. Назаровой и других, посвященных героизму таджикистанцев на фронте и трудовому подвигу таджикского народа в тылу. Автор подчёркивает, что данная тема нуждается в дальнейшем серьёзном исследовании.

Ключевые слова: Великая Отечественная война, фашистская Германия, победа, таджикские женщины-учёные, историческая наука и историографии.

TAJIK SCIENTIST WOMEN RESEARCHERS OF THE ISSUES "TAJIKISTAN IN THE YEARS OF THE GREAT PATRIOTIC WAR 1941-1945."

This article is devoted to the coverage of the problem "Tajikistan during the Great Patriotic War of 1941-1945." in the works of Tajik women scholars of historians.

The author, relying on the published works of women scientists, reveals the essence and content of the chosen topic. Particular attention is paid to the works of L.P. Sechkina, S. Nazarova and other dedicated to the heroism of the Tajik people at the front and the labor feat of the Tajik people in the rear. The author emphasizes that this topic requires further serious research.

Key words: World War II, fascist Germany, victory, Tajik women scientists, historical science and historiography.

Сведения об авторе: Зокирова Зухро Абдурозицовна-старший преподаватель, Худжандский государственный университет им. Бободжона Гафурова. (+992) 919-988079.E-mail:zokirova89-89@mail.ru

Information about the author: Zokirova Zuhro Abdurozikovna-Senior Lecturer, Khujand State University named after Bobojon Gafurov. (+992) 919-988079. E-mail: zokirova89-89@mail.ru

УДК-9 (575.3)

КОРНАМОИИ ОЙГУЛ МУ^АММАДЧОНОВА ДАР СОЛ^ОИ ЧАНГИ БУЗУРГИ ВАТАНИ

НЕЪМАТУЛЛОЕВА М. докторанти МДТ ДДХ ба номи академик Б. Гафуров

Донишчуи Институти хочагии к;ишлок;и Точикистон Ойгул Мухдммадчонова, баъд аз хатми Техникуми авиатсионй фавран ба полки авиатсионй, ки дар атрофи шах,ри Смоленск вок;еъ буд, фиристода шуд. Ин точикдухтари шучоъ борх,о дар майдони чанг чонбозих,о карда 97

маротиба ба суи душман бо самолёти худ парвоз кардааст.Барои ин кахрамонихо ба у ордени Ленин дода буданд.

Занони мехнаткаш дар хамаи даврахои тараккиёти сотсиалистии Давлати Шуравй, накши калон бозидаанд. Дар задухурдхои сохти револютсионй барои ба даст овардани хокимият, дар мубориза барои саноатикунонй ва коллективонии хочагии кишлоки мамлакат, дар чангхои шадид бар зидди босмачиён ва дар мехнати осоиштаи бунёдкорона онхо бо мардон пахлу ба пахлу истода, корнамой кардаанд.

Дар солхои Чднги Бузурги Ватанй хам онхо дар харбу зарбхои бемислу монанд ба мукобили фашизм вазифаи ватанпарваронаи худро сарфарозона адо намудаанд.

Субхи 22 июни соли 1941 Олмони фашистй ахдшиканона ба мамлакати мо хучум овард. Мехнати осоиштаи мардуми Шуравй катъ гашт. Чднги Бузурги Ватанй огоз ёфт. Халки Шуравй ба муборизаи мукаддаси зидди фашистони истилогар бархост.Илхомбахш ва ташкилотчии ин мубориза Х,изби Коммунистй буд.

Х,укумати Шуравй дар худи хамон руз ба халк мурочиат намуда, ода-мони Шуравиро даъват кард, ки дар атрофи хизби ленинй боз хам зичтар муттахид гарданд ва дар корхои худ интизоми оханин ва муташаккилй нишон диханд, барои бо хамаи чизхои зарурй таъмин намудани фронт фи-докорона мехнат кунанд.

Занону духтарони Точикистон низ бо якчоягии тамоми халкхои мамлакатамон якдилона ба хифзи Ватани азизамон бархостанд. Дар майдонхои чанги хонумонсуз ва дар акибгох чунон гайрат, шучоат ва диловарй нишон доданд, ки таърихи башарият амсоли онро дар сахифахои худ кайд накардааст [1].

Соли равон халки точик 75-солагии Еалаба бар Германияи фашистиро чашн мегиранд. Дар ин галабаи бузург хиссаи занони точик калон аст. Вакте ки Германияи фашистй ба мамлакати мо ахдшиканона хучум кард, занону духтарони Точикистон якчоя бо тамоми халкхои Иттифоки Шуравй дар як саф истода, хам дар фронт ва хам дар акибгох дар торумор гардонидани душман кахрамонихо нишон доданд.

Аз рузхои аввали чанг хазорон нафар занону духтарони Точикистон талаб мекарданд, ки онхо ихтиёрй ба фронт фиристода шаванд. Танхо дар давоми як шабонаруз ба Комиссариати харбии шахри Душанбе беш аз 200 нафар ариза супориданд. Зиёда аз 19 нафар комсомолдухтарон, донишчуёни Институти давлатии педагогии шахри Душанбе ба номи Тарас Григоревич Шевченко (холо ДДОТ ба номи С. Айнй) чунин навиштанд: "Душманони тамоми инсоният-фашистони Германия ба хоки Ватанамон зер карда даромаданд. Хохиш мекунем, ки аз мо дружинаи чанговаронаи санитарй ташкил намоед. ^авл медихем, ки дар мухориба баробари мардон ба мукобили душман мечангем". Ин гуна аризахо хеле зиёд буданд. Танхо дар моххои июну июли соли 1941 ба Комиссариатхои харбии шахру нохияхои чумхурй зиёда аз 10 хазор нафар занону духтарон

ариза навиштанд. Хдмаи онхо кайд мекарданд, ки тайёранд ихтиёрй ба фронт раванд. Дар байни онхое, ки ариза навиштаанд хамширахои тиббй, муаллимахо, духтурон, агрономхо, тракторчиён ва занони касбу кори гуногун буданд.

Занону духтарони диловари чумхурй на танхо дар мухорибахои шадиди назди Москва, Сталинград, Курск, Ленинград, Одесса, Киев иштирок намуданд, балки барои озод намудани як катор мамлакатхои Аврупо низ часурона чангиданд.Номи комсомолка Ойгул Мухаммадчонова хамчун _лётчики диловар дар сахифахои таърихи мехдн абадй дохил гардидааст. У барои мардонагй ва корнамоихояш бо ордени Ленин мукофотонида шудааст [2].

Ойгул Мухаммадчонова то солхои Чднги Бузурги Ватанй дар Институти хочагии кишлоки Точикистон (х,оло Донишгохи аграрии Точикистон ба номи Шириншох, Шох,темур) ки он вактхо дар шахри Ленинобод вокеъ буд, тахсил мекард. Дар рузхои аввали чанг у барои ихтиёрй ба фронт рафтан ба комиссариати харбй ариза дода, дар он чунин навиштааст: "Дар ин солхои сахти чанг мехохам Ватани азизи худро аз фашистон то катраи охирини хун мухофизат кунам. Барои то хадди охирин зада махв кардани душман мубориза мебарам".

Ойгул дар соли 1943 Техникуми авиатсиониро хатм намуд. Баъд у ба полки авиатсионии гвардиягй, ки дар хатти пеши чанг амал мекард, рафт. Дар бораи аввалин парвози чангии у командири гурухи киштии хавой В. Лапко мохи октябри соли 1943 дар рузномаи "Коммунист Таджикистана" тахти сарлавхаи "Духтари сиёхмуй" чунин навиштааст: "Мо аз замини холй гузашта, муддате дар болои бешазори анбух парвоз кардем ва баъд ба хатти фронт расидем. Самолёте, ки онро Ойгул идора менамуд, дар звенои ман аз тарафи чап парвоз мекард. Ман ба парвози звенои худ, хусусан лётчикдухтари навомада бодиккат назар мекардам. Вале, Ойгул самолётро ба таври аъло пеш мебурд. У ягон бор аз саф набаромад, ягон дакика хам баландии парвозро вайрон накард. Дар ин рузхо бисёр парвоз кардан лозим меомад. Самолётхои мо нухта- нухта шуда, дар як руз якчанд маротиба ба он чое, ки артиллерияи гуногунмилат хатти истехкомхои душманро вайрон мекард, ба он чое, ки тудаи танкхои мо барои дивизияхои тирандозй рох мекушод, парвоз мекарданд.

Мувофики фармони командири полк старшина Мамадчонова ба ичрои вазифахои лейтенант Петроваи халокгашта таъин шуда буд.

Айнан пеш аз ба штурм парвоз кардан мо бо рафики чангии нави худ шинос шудем,-накли худро давом медихад, капитан В.Лапко,-Мухдммадчоноваро ба звенои ман фиристониданд. Мо медонистем, ки Ойгул Техникуми авиатсиониро навакак тамом кардааст ва хануз тачрибаи чангй надорад. Эскадриляи мо саросар аз лётчикхои кухнаи чангие иборат буд, ки онхо якчандтогй орден доштанд. Дар сафи мо аз рузхои аввалини чанг ду Кдхрамони Иттифоки Шуравй мечангиданд.Мо аз замин канда шуда дар он суи чангал саф оростем ва парвозкунон рост

ба хатти фpонт pафтем. Ойгул аз фланги чап меpафт. Вай сафpо вайpон накаpда хеле наFз паpвоз мекаpд [3].

Даp назди хатти фpонт ба звенои мо "Миссеpxои" дyшман xамла каpданд. Мо ба xимоякyнии якдигаp гyзаштем. Мана даp xамин чо Ойгул аз имтщони чангй гузашт". У аз пулемёт моxиpона тиpпаppонй каpда, як самолёти киpкyнандаи дyшманpо зада Fалтонд, дyюмашpо вайpон каpд, ки баъд онpо тиpандози ман низ зада Fалтонд.

Мо ба болои истеxкомxои душман наздик шудем ва боpxои маpговаppо паpтофта, гитлеpчиёнpо тиpбоpон каpдан гиpифтем. Бисёpе аз онxо дигаp xаpгиз тиp холй каpда натавонистанд ва абадй аз дунё чашм пушиданд.

Даp xамин чангxо тиpандози самолёти Ойгул xалок гаpдид, худи y аз китфаш захмдоp шуд. Fайp аз ин асбоби идоpакyнй аз rap баpомада, самолёт ^prô буд, ки чаппа шуда афтад ва лётчик xалок гаpдад. Аммо Ойгул бо як мyъчизакоpии ба худ хос самолётpо аз зеpи оташи душман баpоваpд ва ба мавкеи кисмxои худ баpоваpда pасонд".

Паpвози якуми чангии хyдpо комсомолдyхтаp Ойгул xамин тавp ба чо оваpд. Баъд аз ин то тиpамоxи соли 1943 Ойгул боз 92 паpвози чангй каpда, ба шаъну шаpафи човидонй ёp шуд.Ин вакт саpи синаи ypо мукофоти олй-оpдени Ленин оpо медод.

Ин аст он чизе ки мо даp боpаи Ойгул медонем. Ходими калони илмии Институти таъpихи Академияи фащои РСС Точикистон Л.П.Сечкина чанд боp даp матбуот баpомад каpда, даp боpаи ёфтани накшаи гумшудаи xаёти y ба меxнаткашони чyмxypй мypочиат намуд. Даp ин боpа даp pyзномаи "Точикистони Советй" низ макола чоп шуда буд.

Асpxо мегyзаpанд, вале халки мо xамаи он чанговаpон, аз чумла занони мyбоpизеpо, ки даp талоши бахти мо кypбон шудаанд, xаpгиз фаpомyш нахоxад каpд. Номи накуи лётчикдyхтаpи каxpамон Ойгул Мyxаммадчонова xам бояд даp саxифаи таъpих абадй навишта шавад [4].

Чунончй шоиpе даp боpаи y шеъp эчод каpдааст:

Ту даp майдони чанг диловаpона чангидй Лётчикдyхтаpи маxбyби кишваpи кyxй. Ту даp фазои оташ аз укоб далеpтаp Киштии пулодини хyдpо баp саpи фашистон pондй [S].

Бо саpшавии Ч,БВ дили xассоси зани точик ба таппиш даpомада, баpобаpи маpдон xамчyн як тан чи даp фpонтy чи даp акибгоx баpои xифзи Ватан баpхестанд.

Садxо нафаp занони шучоъу ватанпаpаст аз pyзxои аввали xyчyми Геpманияи фашистй ба комиссаpиатxои xаpбй ба тавpи ихтиёpй аpиза навишта, омодагии хyдpо баxpи дифои Ватан изxоp каpданд.

Даp pyзxои аввали чанг тащо ба номи Комиссаpиати xаpбии шаxpи Сталинобод зиёда аз 7GG адад аpизаи ихтиёpиён бо хоxиши ба сафи аpмия pафтан омад, ки аз чумлаи 200 нафаpи ощо занон буданд.

Аз чумлаи онон донишчуи Институти хочагии кишлоки Точикистон Ойгул Мухаммадчонова, баъд аз хатми Техникуми авиатсионй фавран ба полки авиатсионй, ки дар атрофи шахри Смоленск вокеъ буд, фиристода шуд. Ин точикдухтари матиниродаи панчакентй борхо дар майдони чанг чонбозихо карда 97 маротиба ба суи душман бо самолёти худ парвоз кар-дааст. Барои ин кахрамонихо ба у ордени Ленин доданд.

Дар бораи корнамоихои занон дар солхои Чднги Бузурги Ватанй Котиби Генералии КМ КПСС, Раиси Президиуми Совети Олии Иттифоки Шуравй Леонид Илич Брежнев чунин гуфтааст:"Агар чунин тарозуе ёфт мешуд, ки ба як паллаи он корнамоии солдатхои мо ва ба паллаи дигари он корнамоии мехнатии занони шуравии мо гузошта мешуд, паллахои ин тарозу эхтимол, ки баробар меистоданд, чунон ки занони кахрамони Шуравй дар солхои пурдахшати чанг бо шавхарон ва писарони худ дар як саф меистоданд".

Чдсурй, мардонагй ва диловарии занони Шуравй, аз чумла занони точик, дар солхои Чднги Бузурги Ватанй на танхо барои дар рухи ватандустй тарбия намудани чавонони Шуравй, ба сохтмони чамъияти коммунистй сафарбар намудани онхо ёрии амалй мерасонад, балки барои занони озодидусти тамоми чахон дарси ибрат мебошад.

Дар мархалаи хозираи сотсиализми мутараккй занони Точикистон дар хамаи сохахои хаёти хочагй ва маданй накши бориз мебозанд. Занони Шуравй дар сафи пеши муборизони кори сулх, бахри хушбахтии инсоният истода, якдилии интернатсионалии худро бо занони хамаи мамлакатхо, бо хамаи онхое, ки манфиатхои сулх, хушбахтии бачахо, ояндаи дурахшони инсоният барояшон азиз аст, руз аз руз мустахкам мегардонанд [7].

АДАБИЁТ

1 Р. Набиева Занони Точикистон дар солхои Ч,анги Бузурги Ватанй. Коммунисти Точикистон. 1967, №1, 1 январ. сах.25.

2. Р.Набиева Бахри хаёти осоишта. Занони Точикистон. 1980, №5 (477), сах.1.

3. Турсунов А., Лагунов К., Исломов Ю. Материалхо оид ба таърихи Комсомоли Точикистон.-1957, сах.123-124.

4. Занони Точикистон Лочиндухтар. 1965, №1-12, №5 (297)

5. Турсунов А., Лагунов К., Исломов Ю. Материалхо оид ба таърихи Комсомоли Точикистон.-1957, сах.124.

КОРНАМОИИ ОЙГУЛ МУ^АММАДЧОНОВА ДАР СОЛХОИ ЧАНГИ БУЗУРГИ ВАТАНИ

Донишчуи Институти хочагии кишлоки Точикистон Ойгул Мухаммадчонова, баъд аз хатми Техникуми авиатсионй фавран ба полки авиатсионй, ки дар атрофи шахри Смоленск вокеъ буд, фиристода шуд. Ин точикдухтари шучоъ борхо дар майдони чанг чонбозихо карда 97 маротиба ба суи душман бо самолёти худ парвоз кардааст.Барои ин кахрамонихо ба у ордени Ленин дода буданд.

Занони мехнаткаш дар хамаи даврахои тараккиёти сотсиалистии Давлати Шуравй, накши калон бозидаанд. Дар задухурдхои сохти револютсионй барои ба даст овардани хокимият, дар мубориза барои саноатикунонй ва коллективонии хочагии кишлоки мамлакат, дар чангхои шадид бар зидди босмачиён ва дар мехнати осоиштаи бунёдкорона онхо бо мардон пахлу ба пахлу истода, корнамой кардаанд.

Калидвожахо: Цанги Бузурги Ватанй, Иттифоци Шуравй, Тоцикистон, Германияи фашистй, Ойгул Му^аммадцонова, галаба, Душанбе, занону духтарон.

ДОСТИЖЕНИЯ АЙГУЛЬ МУХАММАДЖОНОВОЙ В ГОДЫ ВЕЛИКОЙ ОТЕЧЕСТВЕННОЙ ВОЙНЫ

Айгуль Мухаммаджонова, студентка Таджикского сельскохозяйственного института, сразу после окончания авиационного техникума была отправлена в авиационный полк под Смоленском. Эта отважная таджикская девушка неоднократно сражалась на полях сражений и 97 раз летела на своем самолете к противнику, за свой героизм была награждена орденом Ленина.

Работающие женщины играли важную роль на всех этапах социалистического развития Советского Союза. Они стояли бок о бок с людьми в революционной борьбе за власть, в борьбе за индустриализацию и коллективизацию сельского хозяйства страны, в ожесточенных войнах против басмачей и в мирном и созидательном труде.

Ключевые слова: Великая Отечественная война, Советский Союз, Таджикистан, Нацистская Германия, Айгуль Мухаммаджонова, Победа, Душанбе, женщины и девушки.

ACHIEVEMENTS AIGUL MUKHAMMADZHONOVA IN THE YEARS OF THE GREAT PATRIOTIC WAR

Aigul Mukhammadzhonova, a student of the Tajik Agricultural Institute, was sent to an aviation regiment near Smolensk immediately after graduating from the aviation technical school. This brave Tajik girl repeatedly fought on the battlefields and flew 97 times on her plane to the enemy, for her heroism was awarded the Order of Lenin.

Working women played an important role at all stages of the socialist development of the Soviet Union. They stood side by side with people in the revolutionary struggle for power, in the struggle for the industrialization and collectivization of the country's agriculture, in the fierce wars against the Basmachi and in peaceful and creative work.

Key words: the Great Patriotic War, the Soviet Union, Tajikistan, Nazi Germany, Aigul Mukhammadzhonova, Victory, Dushanbe, women and girls.

Сведения об авторе: Нематуллоева Махинахон Хабибовна-докторант Худжандского государственного университета имени Бободжона Гафурова. Телефон: (+992) 929-11 88 18. E-mail: makhinakhon@internet.ru

Information about the author: Nematulloeva Makhinakhon Khabibovna-doctoral student at the Khujand State University named after Bobodzhon Gafurov. Phone: (+992) 929-11 88 18. Email: makhinakhon@internet.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.