Научная статья на тему 'ДЕТАЛЛАРНИ ЮЗАЛАРИНИ КИМЁВИЙ-ТЕРМИК ИШЛАШ УСУЛИ ОРҚАЛИ ҚАТТИҚЛИГИНИ ОШИРИШ МУАММОЛАРИ'

ДЕТАЛЛАРНИ ЮЗАЛАРИНИ КИМЁВИЙ-ТЕРМИК ИШЛАШ УСУЛИ ОРҚАЛИ ҚАТТИҚЛИГИНИ ОШИРИШ МУАММОЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Технологии материалов»

CC BY
94
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Ключевые слова
тоблаш / цементитлаш / деформация / каррозия / углородли пўлат. / tempering / cementing / deformation / corrosion / uglorodic steel.

Аннотация научной статьи по технологиям материалов, автор научной работы — Камолиддин Рахмат Ўғли Оқйўлов, Нурзод Шавкатжон Ўғли Абдуқодиров

Цементация жараёни юқори самарадорлиги ва мавжудлиги туфайли саноатда кенг қўлланилади. Қаттиқлашгандан кейин қаттиқлиги юқори бўлган қисмнинг ишчи юзасида қатлам ҳосил қилиш, эгилишда қаршилик, эрозияга чидамлилик, контакт чидамлилиги ва чарчаш кучи кийиш имконини беради. Бу хусусиятлар нисбатан юмшоқ ва ёпишқоқ ядро билан таъминланган бўлиб, қайта ишланаётган маҳсулотларга керакли таркибий куч беради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

PROBLEMS OF INCREASING THE HARDNESS OF THE SURFACES OF THE DETAILS BY CHEMICAL-THERMAL PROCESSING METHOD

Cementation process is widely used in industry due to its high efficiency and availability. It allows to form a layer on the working surface of the part with a high hardness after hardening, wear resistance, erosion resistance, contact resistance and fatigue strength. These properties are provided by a relatively soft and viscous core, giving the processed products the necessary structural strength.

Текст научной работы на тему «ДЕТАЛЛАРНИ ЮЗАЛАРИНИ КИМЁВИЙ-ТЕРМИК ИШЛАШ УСУЛИ ОРҚАЛИ ҚАТТИҚЛИГИНИ ОШИРИШ МУАММОЛАРИ»

ДЕТАЛЛАРНИ ЮЗАЛАРИНИ КИМЁВИЙ-ТЕРМИК ИШЛАШ УСУЛИ ОРКАЛИ КАТТЩЛИГИНИ ОШИРИШ МУАММОЛАРИ

Камолиддин Рахмат уFли Окйулов Нурзод Шавкатжон уFли

Абдукодиров

Фаргона политехника институти

АННОТАЦИЯ

Цементация жараёни юкори самарадорлиги ва мавжудлиги туфайли саноатда кенг кулланилади. Каттиклашгандан кейин каттиклиги юкори булган кисмнинг ишчи юзасида катлам хосил килиш, эгилишда каршилик, эрозияга чидамлилик, контакт чидамлилиги ва чарчаш кучи кийиш имконини беради. Бу хусусиятлар нисбатан юмшок ва ёпишкок ядро билан таъминланган булиб, кайта ишланаётган махсулотларга керакли таркибий куч беради.

Калит сузлар: тоблаш, цементитлаш, деформация, каррозия, углородли пулат.

PROBLEMS OF INCREASING THE HARDNESS OF THE SURFACES OF THE DETAILS BY CHEMICAL-THERMAL PROCESSING METHOD

ABSTRACT

Cementation process is widely used in industry due to its high efficiency and availability. It allows to form a layer on the working surface of the part with a high hardness after hardening, wear resistance, erosion resistance, contact resistance and fatigue strength. These properties are provided by a relatively soft and viscous core, giving the processed products the necessary structural strength.

Keywords: tempering, cementing, deformation, corrosion, uglorodic steel.

Маълумки, пулатнинг тобланиш кобилияти асосан углерод микдорнга боглик. Кам углеродли пулатлар пластик деформациялакиш, кесиб ишланиш, пайвандланиш каби бир кагор яхши хусусиятларга эга. Пулат таркибида углерод канча кам булса, каттиклик хам шунча кам булади, масалан, пулатда С<0,3% булса, тобланиш самарадорлиги жуда камаяди. Шунинг учун бунда пулатларни яхши тобланиши учун унинг юза кисми углеродга туйинтирилади. Бундай жараён цементация, унинг мухити эса карбюризатор деб аталади. Каттик, суюк, газ мухитларидаги цементация хозирги амалиётда кенг кулланилмокда.

Одатда таркибида 0,08—0,3% углерод булган углеродли ёки легирланган пулатлар цементацияланади. Цементацияланган юзадаги углерод

микдори 0,8— 1,0% атрофида булади, юзадан ичкари катламга караб углерод микдори камайиб боради. Машина воситаларига катор механик ишлов берилгандан кейингина улар цементацияланади, сунгра тобланади ва паст температурада бушатиш утказилиб, кейин яна механик ишлов берилади.

Агар машина воситаларининг юзасида цементадиялаш керак булмаган жойлари булса, уша жойлар оловбардош лой ёки асбест билан ураб куйилади.

Цементацияланган катлам хусусиятлари асосан температура ва шу температуранинг таъсир этиш вактига боглик булади. 1- расмда температура ва вактнинг цементация катлами усишига таъсири курсатилган. Цементация усули аникдангандан сунг температура хам белгиланади. Аммо шуни айтиш керакки, цементация температурасини аустенит структурасининг мавжудлик температураси белгилайди, чунки углерод аустенитда куп эрийди, шунинг учун шу температурада углеродга бойитиш самарадорлиги каттадир. Юза катламидан ичкари катламга борган сари углероднинг микдори камайиб боради, яъни юзадан ичкарига караб куйидаги структура катламлари

жойлашади: (П+Ц )-(П + Ф )— материалнинг узининг структураси. Юза

катламида углероднинг куп булиши катлам муртлигини оширади. Шунинг учун цементациялашда юзадаги углерод микдори 1,1— 1,2% дан ошмаслиги керак.

1-расм. Пулат юзасини углерод билан диффузион бойитиш жараёнига температура ва вактнинг таъсири графиги: 1-1000 оС; 2-950 оС; 3-900 оС; 4-850 оС; 5-800 оС.

Пулатларни углеродга бойитиш таъмирлаш техникасида хам куп кулланиладн. Бунда писта кумнр ёки тошкумирнинг сундирилган махсус новлари хамда активлаштирувчи бирикмалар кушилади ва кокс билам биргаликда шихта матерпалини ташкил килади. Шихтадаги ВаСО3 углеродни атом холида ажралиб чикишинп фаоллаштирадп. СаСО3 эса шихта материалларинп бир-бирига ёпишиб колишдан саклайди. Ишлатилган шихта материалларини эланиб, ярокли кисми яна янги шихта материалига кушиб ишлатилади. Пулатни каттик мухдтда углеродга бойитиш одатда 920-950°С да олиб борилади. Пулатни шу температурада ушлаб туриш вакти эса катлам

7 2 3 С

калинлпгпга боглик булади, масалан, катлам калинлиги 0,7—0,9 мм га тенг булса, юкори температурада ушлаб туриш вакти 6— 8 соатни ташкил килади. Агар катлам калинлиги 1,2-1,5 мм га тенг булса, температурада ушлаб туриш вакти 9—14 соатни ташкил килади. Аустенитнинг табиий майда доначалардан иборатлиги аник булса, тоблаш температурасини бироз кутариш мумкин.

h CH^L

\\ N \ \ k \ ......7

\ \ \ \ \ \ Y

». \ ^ \ \ > 3 V \

\ \ X \ X \ V 4 \ 4 -v

- ...... -----—

700 900 ЗОО 7000 7700 t

2.4-расм. СН4 ва Н2 ларни таркибини аустенит фарклкари. 1-0.92% С; 2-0.5 % С; 3-0.16 % С.

ХУЛОСА

Мен бу илмий ишни олиб бориш жараенида металл юзаларини углерод билан туйинтириш металларнинг иш бажариш жараенида ишкаланишга синишга мустахкамлиги ортишини кузатдим. Цементитлашда циртки катлам

0.25.0,7мм калинликда нитридлар билан бойитилади, бунинг натижасида деталнинг ейилишга чидамлиги, эрозияга ва лавитацияга каршилиги ортади. Цементитланган катламнинг юкори каттиклиги ва ундан колдик сикиш кучланишларининг мавжудлиги, хусусан кучланишлар консентрловчиларнинг борлиги туфайли деталнинг чидамлилиги ошади ва буларни тажрибалар давомида синаб курдим.

АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Abducodirov, N., & Okyulov, K. (2021). Improvement of drum dryer design. Экономика и социум, (4-1), 13-16.

2. Abduqodirov, N. S. O., Oqyolov, K. R. O., Jalilova, G. X. Q., & Nishonova, G. G. (2021). CAUSES AND EXTINGUISHING EQUIPMENT OF VIBRATIONS OCCURRED BY MACHINERY AND MECHANISMS. Scientific progress, 2(2), 950953.

3. Oqyo, K. R. O. G. L., Abduqodirov, N. S. O. G. L., O'G'Li, A. T. L., & G'Azaloy, G. (2021). MASHINA VA MEXANIZMLARNING ISH JARAYONIDA VUJUTGA KELGAN VIBRATSIYA SABABLARI VA SO'NDIRISH QURILMALARI. Scientific progress, 2(6), 576-579.

4. Обичаев, И. В. У., Абдукодиров, Н. Ш. У., & Окйулов, К. Р. У. (2021). КОТЕЛЬ ВА БОШКД ОЛОВЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАР УЧУН НЕФТ ШЛАМЛАРНИ ТОЗА Ё^ИЛГИ СИФАТИДА ^УЛЛАШ. Scientific progress, 2(6), 918-925.

5. Abduqodirov, N. S. O. G. L., Oqyo'Lov, K. R. O. G., & Jalilova, G. X. Q. (2021). PAXTA XOMASHYOSINI QURITISH VA TOZALASH. Scientific progress, 2(1), 857-861.

6. Abducodirov, N. Improvement of drum dryer design / N. Abducodirov, K. Okyulov // Экономика и социум. - 2021. - No 4-1(83). - P. 13-16.

7. Oqyo'Lov, K. R. O. G. L., & Abduqodirov, N. S. O. G. L. (2021). KARTOSHKA TUGANAKLARINI SARALASH MASHINALARINING SAMARADORLIK ASOSLARI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 7(10), 189-196.

8. K.R. Oqyo'lov, A. O. (2018). Oyna qirg'oqlarini jilvirlash jarayonini takomillashtirish. IV Международной конференции по Оптическим и фотоэлектрическим явлениям в полупроводниковых микро-и наноструктурах, 211-214.

9. K.R. Oqyo'lov, A. O. (2018). Oyna qirg'oqlarini jilvirlash jarayonini takomillashtirish. IV Международной конференции по Оптическим и фотоэлектрическим явлениям в полупроводниковых микро-и наноструктурах, 211-214.

10. Tolibjon Sobirjonov Mamasoliyevich, R. o. (2020). Kinematika masalalarini matematik dasturlashtirish asosida yechish muammolari. Iqditorli talabalar, magistrantlar, doktorantlar va mustaqil izlanuvchilar. Online Ilmiy-amaliy anjuman, 102-105.

11. Р.К.Таджибоев, К. (2020). ПУЛАТЛАРНИ КИМЁВИЙ ТЕРМИК ИШЛОВ БЕРИШДА ЦЕМЕНТИТЛАШ ЖАРАЁНИНИНГ МЕТОЛОГИЯСИ. Online ИЛМИЙ-АМАЛИЙ АНЖУМАНИДАСТУРИ, 39-41.

12. Р.К.Таджибоев, М. К. (2019). ШТАМПЛАШ ЖАРАЁНИДА ШТАМПНИ ЧИДАМЛИЛИГИНИ ОРТТИРИШДА КИМЁВИЙ-ТЕРМИК ИШЛОВ БЕРИШНИНГ АХАМИЯТИ. Республика илмий-техник анжумани МАТЕРИАЛЛАРИ ТУПЛАМИ, 97-102.

13. Abduqodirov Nurzod Shavkatjon o'g'li, O. K. (2021). Main characteristics electric vibrators based on a linear motor with permanent magnets. Tadqiqot.uz, 112-118.

14. Oqyo'lov, K. (2021). Research of the dynamics of the pressing process metal powder on a vibrating table with "rigid" matrix and simultaneous static loading.

Ицтидорли талабалар, магистрантлар, докторантлар ва мустацил изланувчилар илмий-амалий анжумани материаллари, 106-112.

15. Tolibjon Sobirjonov Mamasoliyevich, O. K. (2021). BINO INSHOOTLAR QURILISHIDA FOYDALANILADIGAN QUVUR LINIYALARINI

VIBRATSIYADAN HIMIYA QILISH VOSITALARI. ЗАМОНАВИЙ БИНО -ИНШООТЛАРНИ ВА УЛАРНИНГ КОНСТР УКЦИЯЛАРИНИ ЛОЙИ^АЛАШ, БАРПО ЭТИШ, РЕКОНСТРУКЦИЯ ВА МОДЕРНИЗАЦИЯ ЩЛИШНИНГ ДОЛЗАРБ МУАММОЛАРИ, 244-248.

16. Tolibjon Sobirjonov Mamasoliyevich, O. K. (2021). Взаимосвязь между влажностью материала и относительной влажностью воздуха и расчетом энергии, опытной для образования слоя материала. ОБРАЗОВАНИЕ И НАУКА В XXI ВЕКЕ, 271-277.

17. Tolibjon Sobirjonov Mamasoliyevich, O. K. (2021). Причины вибрации и устройства гасителей возникающие в процессе работы машин и механизмов.

ОБРАЗОВАНИЕ И НА УКА В XXI ВЕКЕ, 290-296.

18. Акрамжон., О. К. (2021). TOKARLIK DASTGOHLARINING KESISH JARAYONIDA VUJUDGA KELADIGAN TEBRANISH MUAMMOLARI.

МАШИНА СОЗЛИКДА ИННОВАЦИЯЛАР, ЭНЕРГИЯТЕЖАМКОР

ТЕХНОЛОГИЯЛАР ВА РЕСУРСЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ

САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ, 46-54.

19. Акрамжон., О. К. (2021). Причины вибрации при механической обработке металлорежущих станков в машиностроении и проблемы ее устранения.

ОБРАЗОВАНИЕ И НАУКА В XXI ВЕКЕ, 252-258.

20. Окйулов Камолиддин, Т. С. (2021). Манипуляторларнинг динамикасини математик дастурлар оркали хисоблаш. МАШИНАСОЗЛИКДА ИННОВАЦИЯЛАР, ЭНЕРГИЯТЕЖАМКОР ТЕХНОЛОГИЯЛАР ВА РЕСУРСЛАРДАН ФОЙДАЛАНИШ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ, 36-42.

21. A.A. Axunboyev, N. A. (2019). Barabanli quritgichlarda material qatlamini hosil qilish. Актуальные проблемы внедрения инновационной техники и технологий на предприятиях по производству строительных материалов, химической прмышленности и в смежных отраслях, 318-320.

22. Abduqodirov, N. S. (2019). Konvektiv quritgichlarda gidrodinamik rejimlar. Mashinasozlik ishlab chiqarish va ta'lim: muommolar va innovatsion yechimlar, 314315.

23. Abduqodirov, N. S. (2020). Barabanli quritkichning konstruksiyasini takomillashtirish. Iqtidorli talabalar, magistrantlar, doktorantlar va mustaqil izlanuvchilar, 93-95.

24. Alimatov B.A., S. X. (2018). Havo yordamida aralashtiruvchi ekstraksion qurilmada energiyani tejash. O'zbekiston Respublikasida "2018 yil-faol tadbirkorlik, innovatsion g'oyalar va texnologiyalarni qo'llab-quvvatlash yili", 38-39.

25. R.J., A. N. (2018). Barabanli apparatda quritish jarayonini modellashtirish. O'zbekiston Respublikasida "2018 yil-faol tadbirkorlik, innovatsion g'oyalar va texnologiyalarni qo'llab-quvvatlash yili", 9-11.

26. R.J.Tojiyev, N. (2018). Barabanli quritgichda kristall va donador materiallarni quritish. Zamonaviy ishlab chiqarishning ish samaradorligi va energo-resurs tejamkorligini oshirish muommolari, 142-145.

27. Rasul Jumaboyevich Tojiyev, N. S. (2018). Dispers materiallarni quritishdagi issiqlik almashinuvi. Zamonaviy ishlab chiqarishning ish samaradorligi va energo-resurs tejamkorligini oshirish muommolar, 145-149.

28. Tojiyev R.J., A. N. (2018). Barabanli quritkichlarning nasadkalarini tadqiq qilish. O'zbekiston Respublikasida "2018 yil-faol tadbirkorlik, innovatsion g'oyalar va texnologiyalarni qo'llab-quvvatlash yili", 11-12.

29. Абдукодиров, Н. Ш. (2021). БАРАБАНЛИ КУРИТГИЧ КОНСТРУКЦИЯСИНИНГ ТАДЛИЛИ. «ЗАМОНАВИЙ БИНО -ИНШООТЛАРНИ ВА УЛАРНИНГ КОНСТРУКЦИЯЛАРИНИ ЛОЙИДАЛАШ, БАРПО ЭТИШ, РЕКОНСТРУКЦИЯ ВА МОДЕРНИЗАЦИЯ ^ИЛИШНИНГ ДОЛЗАРБ МУАММОЛАРИ», 232-234.

30. Qo'Chqarov, B. U. В., & O'G'Li, A. T. L. (2021). MASHINASOZLIKDA METALL KESISH DASTGOHLARINING MEXANIK ISHLOV JARAYONIDA VUJUDGA KELADIGAN VIBRATSIYA SABABLARI VA UNI BARTARAF ETISH MUAMMOLARI. Scientific progress, 2(6), 905-909.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.