Научная статья на тему 'КОТЕЛЬ ВА БОШҚА ОЛОВЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАР УЧУН НЕФТ ШЛАМЛАРНИ ТОЗА ЁҚИЛҒИ СИФАТИДА ҚЎЛЛАШ'

КОТЕЛЬ ВА БОШҚА ОЛОВЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАР УЧУН НЕФТ ШЛАМЛАРНИ ТОЗА ЁҚИЛҒИ СИФАТИДА ҚЎЛЛАШ Текст научной статьи по специальности «Технологии материалов»

CC BY
72
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Ключевые слова
нефт / нефт шлами / циклон / буғ қозони / ёқилғи / oil / oil sludge / cyclone / steam boiler / fuel

Аннотация научной статьи по технологиям материалов, автор научной работы — Исмоилжон Вахобжон Ўғли Обичаев, Нурзод Шавкатжон Ўғли Абдуқодиров, Камолиддин Рахмат Ўғли Oқйўлов

Ушбу мақолада нефт шламларини тозалаш ва қайта ишлаш қурилмалари ва технологиялари ўрганилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по технологиям материалов , автор научной работы — Исмоилжон Вахобжон Ўғли Обичаев, Нурзод Шавкатжон Ўғли Абдуқодиров, Камолиддин Рахмат Ўғли Oқйўлов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

USE OF OIL SLUDGE AS CLEAN FUEL FOR BOILER AND OTHER FIRE TECHNOLOGIES

This article examines the equipment and technology for cleaning and processing oil sludge.

Текст научной работы на тему «КОТЕЛЬ ВА БОШҚА ОЛОВЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАР УЧУН НЕФТ ШЛАМЛАРНИ ТОЗА ЁҚИЛҒИ СИФАТИДА ҚЎЛЛАШ»

КОТЕЛЬ ВА БОШЦА ОЛОВЛИ ТЕХНОЛОГИЯЛАР УЧУН НЕФТ ШЛАМЛАРНИ ТОЗА ЁКИЛГИ СИФАТИДА ^УЛЛАШ

Исмоилжон Вахобжон Нурзод Шавкатжон уFли Камолиддин Рахмат

^ли Обичаев Абдукодиров уFли Oкйулов

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада нефт шламларини тозалаш ва кайта ишлаш курилмалари ва технологиялари урганилган.

Калит сузлар: нефт, нефт шлами, циклон, буг козони, ёкилги

USE OF OIL SLUDGE AS CLEAN FUEL FOR BOILER AND OTHER FIRE

TECHNOLOGIES

ABSTRACT

This article examines the equipment and technology for cleaning and processing oil sludge.

Keywords: oil, oil sludge, cyclone, steam boiler, fuel

Кириш. Шундай энергетик капсулаларни котельный ва бошка оловли технологияларда куллаш масалан, асфальт олиш учун , юкори каллорияли "тоза" ёкилги сифатида цемент мумкинми? Аввал куйилган масала беманига ухшайди [1]. Хулоса чикаришга шошилманг.... Ха, мумкин экан, агар электр майдондан фойдаланса. Унда уларни махсус бугкозонли курилмалар электрутхонасида фойдали тоза ёкиш мумкин. Яъни, нефт шламлардан катта резерв пайдо булади. ( пат. №2079786 " Бугкозонли курилмалар утхонасида" олов машина ёнишини интенсивлаш усули" ). Бу интенсивлаш усул козонларни ёкилгиси сифатида хар кандай ёкилги чикиндиларни куллашга имкон беради ва шу билан бирга конструкцияни соддалаштириб машъалдан электр майдон вектори буйича тугри сувбугли козонга иссиклик окими шакллаш хисобига козонларни иссиклик самарадорлигини кутаради. Бу нефтшламларни кимёвий энергиясини иссиклик энергиясига сакланадиган жойни ёнида урнатиш максадга мувофик [2].

Нефтшламларидан фойдали , нефтшламларни куюк фракцияларини куритилган брикетлар сифатида, юкори энергетик ёкилги олиш мантикка мувофик. Шу билан бирга шу ишлатишга тайёр нефтшламларни каттик "ёнувчан" смолали фракциялар куритилади ва полиэтилен упаковкасига брикетлаш ёки юмшок илик холда олиб кейинчалик махсус формаларда совитиб котириш ёки уларни котириб махсус фрезерли купчумичли экскаватор билан очик катламидан торор ёки руда олингандек олишни таклиф киламиз.-----эса (ёки Россия ва дунёни

жанубий худудларида) - шу брикетлар оддий, табиий иссиклик манбаси - куёшда сомон гиштларни куритгандек куритиб, кейин упаковкалаб, "электрлашган " козонхоналар учун бозори чаккон молга айлантирибш мумкин. Яъни чикиндиларни даромадга айлантириш [3].

Шу хар кандай ёнувчан чикиндиларни тоза ва интенсив электроловли технологиясини узига хос хусусияти - электр майдон параметрларини (ток частотаси, майдон кучланиши) ростлаш йули билан ёндириш жараёнини бошкариш узгарувчанликда [4].

Мазкур технология жорий килинганда нефтшламларни хар кандай фракцияларини электрлашган козонхоналар ва омборхоналарда машъалнинг ёриклиги ва чикиб кетаётган газларнинг захарлигини аникловчи датчиклардан келаётган маълумотлар буйича майдон параметрларини бошкариш йули билан электр майдонда интенсив ва тоза ёкиш имконияти тугилади.

Бу технологияни афзаллиги - турли технологик масалаларни ечишга имкон беради. Агар нефтшлам омборлари тулиб кетса уларни тезда тоза электролов билан тозалаш мумкин [5].

Шундай килиб, агар юкорида айтилган ривожланган технология тадбик этилса нефтшламларнинг турли фракцияларини фойдали товар махсулотига, хусусан ёкилгини энергетик капсулалар ва брикетларга кайта ишлаб чикиш имконияти булади [6].

Якин келажакда нефтшламларни ташиш ва хар кандай иссиклик энергияли курилмада ёкиш учун кулай перспектив технологияси булади. Дудышевни электроловли технологиясини куллаган юкорикалорияли ёуилги нетшламли нефт омборларини кайта ишлаб чикариш ва утилизациялашда катта узгаришларга олиб келади [7].

Такдим этилган шундай нефтшламларни кайта ишлаш ва утилизациялайдиган прогрессив технология бевосита нефт омборлари якинида нефтшламларнинг кимёвий энергиясини иссиклик ва электр энергияга айлантириш учун альтернатив энергетика сифатида кучирма ёки стационар иссиклик энергияли курилмалар -иссиклик электрогенераторли автоном корхоналар ёрдамида куллаш мумкин. Натижада бу ихтирочиларга фойда келтиради, чунки мавжуд булган шунга ухшаган нефтшламларни кайта ишлаш ва утилизациялаш технологияларга нисбатан анча соддарок ва арзон.

Мазкур технологияни афзаллиги у нефтшламлар колдикларини инртенсив тоза электроловли ёндиришни амалга оширади [8].

Мазкур янги технология нефтшлам колдигини тоза кайта ишлаш ва тоза ёндириш корхонада нефтни кайта ишлаб чикариш технологик жараёнида куллаш мумкин. Бу нефтни кайта колдиксиз ишлаб чикариш технология вариантида нефтшламларни фойдали утилизациялаш махсус электрлашган чикинди ёндирувчи

печли махсус кувурлар билан уланган ректификацион устунларни пастки чиккиш жойида бажарилади [9].

Охирги вариантда нефтшламлар колдикларини ёндириш мосламаси махсус электрлшаган печдеки курсатилган. Бу печда ёниш зонасига нефтшламлар узатувчи, кулни олиб ташловчи, хамда нефтшламларни ёндириш учун жом мосламалари бор. Нефтшламларни ёндириш учун жомни устига электрхимояланган игнали электрод урнатилган, бу электрод юкориволтли кучланиш блокининг чикишига уланган, иккинчи чикиш ёндирадиган нефтшламли жомга уланган. Бу печ хар кандай чикиндиларни ёккиш учун кулланса булади. Бу ёндириш мосламаси батавсил "Цивилизация ва табиатни глобал экокуткариш мумкин" (ЭкиП, №11/97г) маколасида таърифланган. Нефт омборларидан нефтшламларни фойдали утилизациялаш ва тоза комплекс технологиясини реализациялаш учун комбинацияланган мосламани таклиф килдик(2 расм). Унда нефтшламлар колдикларини экологик тоза электроловли ёндирувчи мосламани узи хамда ортадиган насос, губкали гулача, сикиб чикарувчи мослама ва туплаб олинган нефтни туплаш ва сепарациялаш учун сепарация сигими ва бошка нефтшламлар колдигларини тоза ёндириш учун печ тепасига ректификацион колонна урнатилган мосламаси хам бор [10].

Яна нефтшламларни бевосита хам нефт омборларида хам куйилиш жойида тупрокдаги тукилган нефт догларини тоза электроловли ёндириш мосламани мобил варианти таклиф килинади. Унда транспорт воситаси, юкориволтли кучланишни ростловчи узгартиргич (электр майдон манбаси), нефтшламларни ёндириш учун мулжалланган жойнинг периметри буйича жойлаштирган бир неча электрсурилма электродлар иккита оригинал, ростловчи майдони билан, юпка металл иссикликка чидамли сетка шаклида электродлар бор. Улар нефтшламлар колдикли омбор ёки нефт билан ифлосланган майдонни кисман ёки тула коплаб олиш учун етарли. Биринчи сеткасимон электрод сузиш кобилияти нул булган нефтшламлар юзасига куйилади ва уни металл трослар билан шу электрохимояланган электродлар асосига махкамлаб куйилади, иккинчи сеткасимон электрод эса шу электрхимояланган электродлар устидан тортиб куйилади, шу билан бирга иккала сеткасимон металл электродлар электр бирлаштириб юкориволтли ростловчи юкориволтли кучланиш узгартиргичга чикариб куйилади [11].

Табиийки шу мобил мосламада электрохимояланган электродларни баландлиги ёкилаётган чикиндилар оловининг машъалини баландлигига нисбатан юкори булиши шарти буйича ва нефтшламлар колдикларини ёндириш олови оркали юкориволтли кучланишни узгартгичи юкориволтли разрядни бартараф килиш учун етарли булиши керак [12].

He^TmnaMnapHH T03a эпeктpoпoвпн eHgupum MOcnaMacu hhkhö KeTaeTraH ra3nap (TyTymnuru, CO, CXHX Ba öom^a napaMeTpnap} 3axapnuru gaTHHKnapu öunaH TatMHHnaHraH. YnapHH HHKum fiynnapu napaMeTpnapHH öomKapyBHH MOcnaMara ynaHraH [13].

He^T OMÖopnapHH nacTKH KucMugaH onuö SynMafiguraH He^TmnaMnapHH KarraK KaraaMnapHHH KOBymKOK öynraHH ynyH omöophh y3Hga - Taruga eKum MyMKHH eKH MexaHHK öyn öunaH OMÖopgaH onuö, om6op eHuga ypHaranraH KypuTruHra onuHagu Ba Hacoc öunaH Topraö onuHraHHH eKum Hara^acuga xocun öynraH HCCHK^HKgaH He^TmnaMnapHH eHyBHH KypyK eKunFH SpuKeraapra aönaHTHpunagH. YHHHr ynyH ^opManamgaH (maKnra KenrapumgaH} KeÖHH ynapHH He^TmnaM эмyпцнaпapннн eKHÖ KypuTumagu... KeÖHH эсa nonroranaHra ynaKOBKanaö Ken^aKHH roKopHKanopuanu eKunFucu cu^arnga OMÖopnapra ^ofinamTHpunagH. Ey Taöep MaxcynoT. Ynap onuHraHga xaM KaTTHK ^pa^uanap aHruna onuHagu - MacanaH Kyn HyMH^nu poTopHH экcкaвaтop öunaH - ohhk TaÖHHH KaraaMugaH Tpo$ Ba pyga onuHraHugeK. He^TmnaMnapHH öeBOcma OMÖopga eKH TynpoKgaru экonoгнк TO3a eHgupum ynyH moöhh KyHMa MOcnaMacu öara^cun KypcaranraH [14].

He^TmnaMnapHH KaÖTa umnaö HHKapum Ba yтнnнзaцнanam ynyH кoм6ннaцнaпaнгaн

MOcnaMa.

1. OMÖop He^T mnaMnap öunaH

2. He^Tt

3. He^TmnaMnap KonguKnapu

4. Hacocnap

5. KyBypnap

6. He^TmnaMnap KonguKnapuHH eHgupyBHH MOcnaMa.

7. Рoтaцнoн cenapaTop.

8. He^THH T03an0BHH MOcnaMa

9. TaaHH ycTyHnap

10. Электр изолятори

11. Тозаловчи колонна (устун)

12. Товар нефт махсулотларни (бензин, керосин) четлаштирувчи тарновлар

13. Ростловчи юкори кучланувчи блок

14. Электр тармоги(автомат ёки стационар)

Нефтшламларни кайта ишлаб чикариш ва тоза утилизацияловчи комбинацияланган мослама куйидагича ишлайди [15]. Насослар 4 алохида кувурлардан 5 нефт фракциясини 2 ва бошка нефтшламларни огир фракцияларини 3 резурвуарларга 6 ва 8 узатади, 8 резервуарга утишда нефт ротацион сепараторда 7 сувдан сузилиб олинади. 8 резервуар махсус изиляторли 10 таянчларга 9 урнатилган. Кейин нефтшламлар колдиги тоза ёндириш курилмасида 6 ёндирилади, шу билан бирга шу оловни устидан электр тармокдан 14 таъминланган юкори кучланишли ростловчи блокдан электр майдон утказилади. Мазкур жараённи амалга ошириш жараёнида оловни ёниш тезлигини оптимал варианти ва шк нефтшламлар ёнишдан чикиб кетаётган захарликнинг минимум мезонлари буйича майдонни кучланиши танланади. Натижада, шу оловдан олинган иссиклик энергияси 8 резервуардан шу нефтни фойдали фракциялари буйича 11 колоннада бугланиш ва тозалаш учун фойдали ишлатилади.

Тозаланган нефтни (бензин, керосин) фойдали фракцияларини 11 колоннадан 12 тарновлар буйича олиб чикилади ва у кейин фойдали кулланилади. Нефтшламлар колдиклари кувурдан нефтшламлар колдиклари ёниб турган пастки жомга тушади.

Нефтшламларни бевосита омборда ёки нефт догини (3) тоза ёндириш жараёни юкорида айтиб утилган жараендек бажарилади. 1.3. расмда нефт брикетларини экологик тоза ёндирувчи курилмаси курсатилаган [16].

Тутунсиз чихиб кетаётган газлэр ¿.

Нефт брикетларини экологик тоза ёндирувчи курилма [17].

1. Узиюрар кучма дизел - генератор курилмаси, юкори кучланиш блоки ва сеткасимон уралган электрод (сетка) химояловчиси билан куйиладиган контейнерли курилма (масалан "Урал " автомашина асосида).

2. Занжирлар (гилдиракни)

3. Электроэнергетик курилмани корпуси

4. Электроловли ёниш катализаторининг мосламаси

5. Механик улагич

6. Иссиклик двигатели(масалан, дизел).

7. Тягани механик редуктор-таксимлагичи.

8. Электр генератор (куввати 30-40 квт. юкори булмаган бортли автоном дизел-генератор комплектига киради).

9. Кучланишни ростловчи юкори вольтли узгартгичи.

10. Устки сеткасимон металлсимли электрод.

11. Пастки сеткасимон металлсимли электрод.

12. Электрхимояланган штангалар.

13. Нефтни ёндирувчи мослама (электрёйли, машъалли)

14. Нефтшламлар омбор

15. Нефтшламлар (куйидагилар устида енгил фракциялар ва нефт, пасида куюк фракциялар (эмульсиялар, гудронлар ва хоказо)

Нефт брикетларини экологик тоза ёндирувчи курилма [18]. Курилма печ ва печни узида ва захарли газларни охиригача ёндириш устунда (кизил рангдаги устун) урнатилган электродли юкори волтли кучланиш блокидан Uzbekistan www.scientificprogress.uz Page 923

иборат [4]. Бу курилма хар кандай захарли чикиндиларни электроловли ёндириш технологиясини намойиш этади.

REFERENCES

1. Abduqodirov N. S. O. G. L. et al. Xom paxtani quritish va tozalash uchun regressiya modelini qurish //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 1. - С. 687-693.

2. Abducodirov N., Okyulov K. Improvement of drum dryer design //Экономика и социум. - 2021. - №. 4-1. - С. 13-16.

3. Abduqodirov N. S. O. et al. Causes and extinguishing equipment of vibrations occurred by machinery and mechanisms //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 2. -С. 950-953.

4. Abduqodirov N. S. O. G. L., Oqyo'Lov K. R. O. G., Jalilova G. X. Q. Paxta xomashyosini quritish va tozalash //Scientific progress. - 2021. - Т. 2. - №. 1. - С. 857861.

5. Рахмонов, А. Т. У., & Ахтамбаев, С. С. (2021). Причины вибрации в станках и методы их устранения. Scientific progress, 2(6), 89-97.

6. Oqyo'lov, K. R., (2021). Mashina va mexanizmlarning ish jarayonida vujutga kelgan vibratsiya sabablari va so'ndirish qurilmalari. Scientific progress, 2(6), 576-579.

7. Aminjanovich, U. J., Akhmadjonovic, A. S., & Mukhtoralievna, R. M. (2021). An Effective Cleaner of Raw Cotton from Fine Trash Particles. The American Journal of Engineering and Technology, 3(06), 47-50.

8. Халилов, Ш. З., Абдуллаев, Ш. А., Халилов, З. Ш., & Умаров, Э. С. (2019). Влияние скорости и угла вбрасывания частицы на характер движения компонентов зерно соломистого вороха. Журнал Технических исследований, (2).

9. Халилов, Ш. З., & Абдуллаев, Ш. А. (2020). Влияние скорости воздушного потока на характер движения компонентов зерносоломистого вороха. Проблемы современной науки и образования, (1 (146)).

10. Tojiev R. J. Drying glass feed stock in drum drier for manufacturing glass products //Scientific-technical journal. - 2019. - Т. 22. - №. 3. - С. 137-140.

11. Qo'chqarov B. U., Tojiboyev B. T., Axtambayev S. S. Experimental determination of the gas consumption sent to the device for wet dusting in the humid mode //Экономика и социум. - 2021. - №. 6-1. - С. 226-229.

12. Халилов Ш. З., Ахтамбаев С. С., Халилов З. Ш. Результаты исследования динамики сушки хлебной массы в широкополосных валках //Журнал Технических исследований. - 2020. - Т. 3. - №. 2.

13. Khudainazarov S., Sabirjanov T., Ishmatov A. Assessment of dynamic characteristics of high-rise structures taking into account dissipative properties of the

material //Journal of Physics: Conference Series. - IOP Publishing, 2019. - Т. 1425. - №. 1. - С. 012009.

14. Khudainazarov S. et al. Dynamics of high-rise structures taking into account the viscoelastic properties of the material //E3S Web of Conferences. - EDP Sciences, 2021. -Т. 304. - С. 02004.

15. Бахадиров Г. А. и др. Управление и выбор мощности управляющего двигателя power control and selection controling engine //Халкаро илмий-техникавий анжуман. -2017. - Т. 1. - С. 283.

16. Маткаримов, А. А., & Тилавалдиев, Б. Т. (2021). Перспективы развития машиностроения в Узбекистане. Теория и практика современной науки, (1), 244-247.

17. Тилавалдиев, Б. Т. (2020). Угол и конус трения. Журнал Технических исследований, 3(2).

18. Davidboev, B., Mirzakhanov, Y., Makhmudov, I., & Davidboeva, N. (2020). Research of lateral assembly of the belt in flat-belt transmissions and transport mechanisms. International Journal of Scientific and Technology Research, 9(1), 36663669.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.