Научная статья на тему 'ДЕТАЛЛАРГА ЮҚОРИ ТЕЗЛИКДА ИШЛОВ БЕРИШ БИЛАН УНУМДОРЛИКНИ ОШИРИШ'

ДЕТАЛЛАРГА ЮҚОРИ ТЕЗЛИКДА ИШЛОВ БЕРИШ БИЛАН УНУМДОРЛИКНИ ОШИРИШ Текст научной статьи по специальности «Энергетика и рациональное природопользование»

CC BY
74
4
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
пўлат / фреза / сирт / сифат / конструкция / кесиш тезлиги / ҳарорат / заготовка / steel / milling cutter / surface / quality / construction / cutting speed / temperature / workpiece

Аннотация научной статьи по энергетике и рациональному природопользованию, автор научной работы — Шухрат Нуманович Файзиматов, Рузихужа Солиевич Улуғхожаев, Баҳодиржон Икромжонович Абдуллаев

Машинасозликда меҳнат унумдорлигини ошириш ва тайёрланган деталларнинг сифатини таминлаш доимо долзарб масала бўлиб келган. Меҳнат унумдорлигини оширишда асосий вақтни камайтириш ва шу билан бирга деталнинг юза сифатини таъминлашда юқори тезликда кесиб ишлов бериш асосий ечим бўлиб қолмоқда. Юқори тезликда ишловчи жиҳозларнинг йўқлиги ва асбобсозлик материалининг ейилишга турғунлигининг камлиги сабабли юқори тезликда ишлов беришни узоқ вақт мобайнида ишлаб чиқаришга жорий этишни иложи бўлмаган. Ҳозирги пайтда жиҳозларнинг янги авлодини пайдо бўлиши билан кесиш тезлиги 500-5000 м/мин, гача ошириш мумкин бўлиб, юқори тезликда ишлов бериш асосан АҚШ, Европа ва Японияларда кенг тарқалган. Юқори тезликда ишлов беришда кесувчи асбоб турғунлигининг пастлиги муаммоси янги замонавий асбобсозлик материалларини (борнинг куб нитриди, олмоснинг янги турлари ва яхшиланган хоссали қотишмалар) яратиш билан бартараф этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по энергетике и рациональному природопользованию , автор научной работы — Шухрат Нуманович Файзиматов, Рузихужа Солиевич Улуғхожаев, Баҳодиржон Икромжонович Абдуллаев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INCREASED PRODUCTIVITY DUE TO HIGH – SPEED MACHINING OF PARTS

Increasing labor productivity in mechanical engineering and ensuring the quality of the parts obtained has always been an urgent issue. While increasing labor productivity is the key to reducing downtime and at the same time ensuring the quality of the surface of the part, high-speed cutting remains the main solution. Due to the lack of high-speed processing equipment and low wear resistance of the tooling material, it was not possible to introduce high-speed processing into production for a long time. Currently, with the advent of new generation equipment, the cutting speed can be increased to 500-5000 m/min, while high-speed processing is widely used mainly in the USA, Europe and Japan. The problem of low stability of the cutting tool during high-speed processing is eliminated by the creation of new modern tool materials (cubic boron nitride, new types of diamonds and alloys with improved properties).

Текст научной работы на тему «ДЕТАЛЛАРГА ЮҚОРИ ТЕЗЛИКДА ИШЛОВ БЕРИШ БИЛАН УНУМДОРЛИКНИ ОШИРИШ»

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 3 I ISSUE 5 I 2022 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

^ETA^^APrA roKOPH TE3^HK^A HmiOB BEPHm BMAH yhym^OP^HKHH omHPHm

Шухрат Нуманович Файзиматов

Фаргона политехника

институти shuhratfayzimatov40gma il.com

Рузихужа Солиевич УлуFхожаев

Фаргона политехника

институти ruzihuj a1962@mail. ru

Ба^одиржон Икромжонович Абдуллаев

Андижон машинасозлик институти bahodirabdullayev 2017@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Машинасозликда мехнат унумдорлигини ошириш ва тайёрланган деталларнинг сифатини таминлаш доимо долзарб масала булиб келган. Мехнат унумдорлигини оширишда асосий вактни камайтириш ва шу билан бирга деталнинг юза сифатини таъминлашда юкори тезликда кесиб ишлов бериш асосий ечим булиб колмокда. Юкори тезликда ишловчи жихозларнинг йуклиги ва асбобсозлик материалининг ейилишга тургунлигининг камлиги сабабли юкори тезликда ишлов беришни узок вакт мобайнида ишлаб чикаришга жорий этишни иложи булмаган. Хрзирги пайтда жихозларнинг янги авлодини пайдо булиши билан кесиш тезлиги 500-5000 м/мин, гача ошириш мумкин булиб, юкори тезликда ишлов бериш асосан АКШ, Европа ва Японияларда кенг таркалган. Юкори тезликда ишлов беришда кесувчи асбоб тургунлигининг пастлиги муаммоси янги замонавий асбобсозлик материалларини (борнинг куб нитриди, олмоснинг янги турлари ва яхшиланган хоссали котишмалар) яратиш билан бартараф этилган.

Калит сузлар: пулат, фреза, сирт, сифат, конструкция, кесиш тезлиги, харорат, заготовка

INCREASED PRODUCTIVITY DUE TO HIGH - SPEED MACHINING OF

PARTS

ABSTRACT

Increasing labor productivity in mechanical engineering and ensuring the quality of the parts obtained has always been an urgent issue. While increasing labor productivity is the key to reducing downtime and at the same time ensuring the quality of the surface of the part, high-speed cutting remains the main solution. Due to the lack of high-speed processing equipment and low wear resistance of the tooling material, it was not possible to introduce high-speed processing into production for a long time. Currently,

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 3 I ISSUE 5 I 2022 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

with the advent of new generation equipment, the cutting speed can be increased to 5005000 m/min, while high-speed processing is widely used mainly in the USA, Europe and Japan. The problem of low stability of the cutting tool during high-speed processing is eliminated by the creation of new modern tool materials (cubic boron nitride, new types of diamonds and alloys with improved properties).

Key words: steel, milling cutter, surface, quality, construction, cutting speed, temperature, workpiece

КИРИШ

Замонавий ишлаб чикаришда тобланган пулатлар кенг микёсда, хусусан, штамплар ва прессформаларни ишлаб чикаришда кулланилади. Уларнинг ишчи сиртлари сифатига ута юкори талаблар куйилади, буни кичик харажатлар билан таъминлашга эришиш хозирда вактда долзарб масала булиб колмокда.

Тоблангандан сунг пулатлар юкори каттиклик ва муртликка эга булади. Шунинг учун уларга ишлов бериш баъзи бир кийинчиликларни келтириб чикаради, буларга кесувчи асбобнинг тургунлигининг пастлиги, кичик кесиш тезлиги ва сирт юзасининг коникарсиз сифати, бу эса купчлик холатларда кушимча юкори малакали ишчи томонидан юкоридаги камчиликларни тугрилаши керак булади. Шу билан бирга ишчи юзалардаги дефектлар сабаб мосламаларнинг ишончлилиги унча юкори булмайди. Юкоридаги барча камчиликларни ишлов беришнинг юкори самарали услубларини куллаш билан бартараф этиш мумкин. Охирги йилларда тобланган пулатлардан деталлар ишлаб чикаришда юкори тезликда тигли ишлов бериш кенг куламда кулланилмокда[1].

АДАБИЁТЛАР ТАХДИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

1931-йили Карл Саломон томонидан илк бор тобланган пулатларга юкори тезликда ишлов бериш таклиф этилган. У оддий кесиш тезликларида механик ишлов беришга нисбатан кесиш тезлигини 5-10 маротабагача кутаришни таклиф этган, бунда кириндидан кесувчи асбобга утаётган иссиклик микдорининг камайгани кузатилган [1].

Юкори тезликда ишловчи жихозларнинг йуклиги ва асбобсозлик материалининг ейилишга тургунлигининг камлиги сабабли юкори тезликда ишлов беришни узок вакт мобайнида ишлаб чикаришга жорий этишни иложи булмаган. Хрзирги пайтда жихозларнинг янги авлодини пайдо булиши билан кесиш тезлиги 500-5000 м/мин, гача ошириш мумкин булиб юкори тезликда ишлов бериш асосан А^Ш, Европа ва Японияларда кенг таркалган. Шу билан бирга кесиш режимларини бошкариш имконини берувчи жараён РДБ хисобланади. Кесувчи асбоб тургунлигининг пастлиги муаммоси янги замонавий

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 3 I ISSUE 5 I 2022 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=222ff7

асбобсозлик материалларини (борнинг куб нитриди, олмоснинг янги турлари ва яхшиланган хоссали котишмалар) яратиш билан бартараф этилди.

Юкори тезликда ишлов беришнинг максади ута юкори тезликларда кесиб ишлов беришга утишдир [2].

VKp тезлик кийматларини ошириш билан кесиш харорати пасая боради ва шу билан бирга киринди ажралиш жараёни хам узгаради:

1. Кесилаётган катламдан материалнинг ажралишида содир булаётган пластик ажралиш урнига мурт ажралиш содир булади.

2. Кесиш зонасидаги юкори харорат натижасида кесувчи асбобнинг деталга ишкаланиш коэффициенти камаяди.

3. Технологик тизимда юкори частотали тебраниш пайдо булади.

4. Пластик деформация натижасида синик киринди элементар киринди куринишига утади [3].

Шундай килиб, юкори тезликда ишлов беришни жорий этиш билан бирданига бир нечта афзалликларга эга булинади:

1. Деталларга механик ишлов беришнинг технологик вактини камайишига эришилади;

2. Элементар кириндининг пайдо булиши автоматлашган ишлаб чикариш ишини енгиллаштиради;

3. Детал сирт катламининг сифати бошка услубларга нисбатан юкори булади (кесиш кучи ва кесиш хароратининг пастлиги сабаб) [4].

Юкори тезликда фрезалаш (англ. HSC - High Speed Cutting) - махсус термин булиб, тайёрлашнинг замонавий технологиясини билдиради. Асосий принципи буйича у оддий фрезалашдан тубдан фарк килади. Унда айланувчи кесувчи асбоб (фрезалар) билан заготовкадан материал катлами кесиб олинади. Аммо, юкори тезликда фрезалашда кесиш тезлиги ва суришнинг кийматлари оддий фрезалашга нисбатан 5-10 маротаба юкори булади. Пулат каби бундай материаллар учун уларнинг киймати 500 дан 1500 м/мин ни ташкил этади. Кесишнинг бундай юкори тезлиги суришнинг юкори тезлиги билан созланади. Юкори тезликда фрезалашда оддий фрезалаш усулига нисбатан технологик вакт хам 5-10 маротабагача кискаради [5].

МУ^ОКАМА

Юкори тезликда фрезалашнинг энг асосий афзалликларидан бири кесиб ишлов бериш вактида ажралаётган иссикликни камайиши ва биринчидан, иссикликни юкори ажралиши - кесувчи асбобнинг ейилиши билан утмас холат келиши, иккинчидан, детал сирт катлами сифатига салбий таъсир килади [6].

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 3 I ISSUE 5 I 2022 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=222ff7

Маълумки, кесиш сиртининг харорати деталдаги колдик кучланишнинг киймати ва белгисига хам таъсир килади. Юкори иссиклик юкланишлар чузувчи кучланишни пайдо булишига, натижада сиртда чарчаш ёрикларини пайдо булишига сабабчи булади.

Юкори тезликда ишлов бериш муаамолари турли давлатларда, хусусан Россияда жуда кам урганилган. Бу мавзу асосан Германия, Франция ва А^Ш учун долзарб масала хисобланади. Куйида ушбу йуналишда илмий тадкикотлар олиб бораётган тадкикотчилар ва уларнинг ютуклари тугрисида кискача тухталамиз.

Galika AG. узининг "Юкори тезликда фрезалаш (Hermle фирмасининг материаллари буйича)" илмий ишида юкори тезликда ишлов беришда иссикликнинг асосий кисми кириндига утишини исботлаган, бунда асосий материалга кесиб ишлов беришда суриш тезлиги ишлов бериладиган материалнинг иссиклик утказувчанлигидан юкори булади.

Томас Скопесек, Юрий Свобода ва Петр Хофманн узларининг маколаларида тоблангшан пулатларга тажрибавий фрезалаш жараёнини кузатиш натижаларини баён этганлар. Улар, суриш тезлигининг кесиш тезлигига нисбатан иссиклик ажралиш кисмига бир мунча таъсири юкори булади деб хулоса килганлар [7].

Суришнинг юкорилигида деталга утаётган кесиш иссиклигининг бир кисми пропорционал равишда камаяди, кесиб ишлов берилаётган детал сиртининг харорати эса камаяди. Бундан, юкори суриш билан ишлов беришда ишлов берилган детал сирти кам иссиклик юкланишларида булади. Хдвфли колдик кучланишлар оз микдорда пайдо булади. Юкори тезликда ишлов беришнинг истикболи юкоридир. Юкори тезликда ишлов бериш - бу бугунги кундир. Дастгохлар, кесувчи асбоблар, дастурли таъминотлар хозирги пайтда янада "такомиллашмокда" Юкори тезликда ишлов беришни ишлаб чикаришга оммавий жорий этиш хозирча бикрликнинг етарли эмаслиги ва мавжуд жихозлар тезлигининг пастлиги ва технологиянинг мавжуд эмаслиги сабабли долзарб масала булиб колмокда [8].

Waurzyniak Р. нинг "Прессформалар ва штампларни тайёрлашда юкори тезликда ишлов бериш ва электроэррозияли ишлов беришлар уртасидаги бахсларнинг давом этиши" номли маколасида АКЩда прессформалар ва штамплар тайёрлашда жихозларга нисбатан содир булган огир холат баён этилган.

Узининг арзон ишчи кучлари билан Хитой конкурентлари томонидан босим туфайли америка фирмалари юкори унумли, шу билан бирга кимматбахо жихозларни биринчи навбатда юкори тезликда ишлов беришни ишлаб чикаришга жорий этишга мажбур булмокдалар [9].

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 3 I ISSUE 5 I 2022 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=222ff7

НАТИЖАЛАР

Штамплар ва прессформаларни тайёрлаш буйича бозорни тахлили юкори тезликда ишлов бериш электроэррозион дастгохлар урнини битта детални тайёрлаш нархи буйича эгаллаб бормокдалигини курсатди. Шунга асосан юколри тезликда ишлов бериш юкори келажакли жараён эканлиги хакида хулоса килиш мумкин. Бунда келажакдаги такомиллаши йуллари куйидагилардан иборат:

1) ишлов бериш тезлигини ошириш;

2) суриш харакатини ошириш;

3) ишлов бериш аниклиги ва сирт катлами сифатини ошириш,

бу билан келажакда якуний операциялардан воз кечиш имконияти ва деталларнинг мустахкамлиги ва узок муддатлилигига эришиш [10].

Кесиш зонасига кушимча энергия окими билан юкори тезликда т^ли ишлов бериш - техникаларнинг ривожланиши билан боглик технология ёрдамида кийин ишланадиган материаллар кенг куламда кулланилмокда. Шунинг учун кесиш зонасида кушимча энергияли юкори самарали янги услублар янада роивожланмокда. Уларни яратиш билан Е.У. Зарубицкий, А.Н. Резников, Н.Н. Рыкалин, М.А. Шатерин ва бошка олимлар шугулланиб келмокдалар.

Бир катор тадкикотчилар ушбу услубларни энергиянинг куриниши, уни келтириш усули, физик-механик таъсирнинг тури ва шакллантириш схемаси буйича классификациялайдилар (1 - расм) [11].

Шундай килиб, юкори самарали механик ишлов беришнинг, узининг афзалликлари ва камчиликларига эга булган турли куп сонли услублари мавжуд. Тобланган пулатлардан штамплар ва прессформаларнинг деталларига ишлов бериш учун юкори тезликда тигли ишлов бериш самарали булиб, деталларнинг сирт катламларининг талаб этилган сифатини таъминлайди ва кушимча жихоз ёки моалама талаб этмайди.

SCIENTIFIC PROGRESS

VOLUME 3 I ISSUE 5 I 2022 ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

1 - расм. Механик ишлов беришнинг юкори самарали усуллари схемаси

ХУЛОСА

Юкоридагиларга асосан штамп оснасткаларини тайёрлашда юкори тезликда механик ишлов бериш самарадорлигини келгусида ошириш шартлари, тобланган пулатларга юкори тезликда ишлов беришда детал сирт катламининг сифатини бошкариш имкони яратилади деб хулоса килиш мумкин.

I

АДАБИЕТЛАР РУИХАТИ

1. Подураев В.Н. Резание труднообрабатываемых материалов / В. Н. Подураев. М.: Высш. школа, 1974.

2. Schulz H. Aspect in Cutting Mechanism in High Speed Cutting / H. Schulz, G. Spur // Annals of CIPR. 1989. V. 38. № 1. P. 51 - 54.

3. Скопесек Т. Тепло резания при высокоскоростном фрезеровании твёрдых материалов / Т, Скопесек, Ю. Свобода, П. Хофманн. www.gy20.H-20 .com.

4. Насад Т.Г. Лезвийная обработка сталей с фрикционным подофевом резания / Т.Г.Насад, Г.А.Козлов // СТИН. 2000. №12. С. 27 - 29. Uzbekistan www.scientificprogress.uz Page 101

I

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 3 I ISSUE 5 I 2022 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

5. Хусанов Ю.Ю., Абдуллаев Б.И., (2022). Обеспечение качества поверхностного слоя деталей при высокоскоростном торцевом фрезеровании закаленных сталей. Scientific progress, 3(3), (156 - 165), www.scientificprogress.uz

6. Fayzimatov Sh.N., Khusanov Y.Y., Abdullaev B.I., (2022). Ensure the quality of the surface layer of parts in highspeed end milling of hardened steels. Web of scientist: International scientific research journal, 3(3), 13-27, https://wos.academiascience.org

7. Файзиматов Ш.Н., Ходжимухамедова М.М., Абдуллаев Б.И., (2022). Високоскоростная лезвийная обработка. Международная научно-практическая конференция Современные научные решения актуальных проблем. Сборник тезисов научно-практической конференции г. Ростов-на-Дану 2022 г. DOI https://doi. org/10.5281/zenodo.5834600

8. Файзиматов Ш.Н., Абдуллаев Б.И., (2022). Анализ методов расчёта технологических остаточных напряжений, возникающих при лезвийной обработке. Международная научно-практическая конференция Современные научные решения актуальных проблем. Сборник тезисов научно-практической конференции г.Ростов-на-Дану 2022г. DOI https://doi.org/10.5281/zenodo.5834600

9. Turakhodjaev N., Kholmirzaev N., Sadikova N., Tashkhodjaeva K., Abdullayev B., (2022). Technology for Cleaning Non-Metallic Inclusions and Gaseous Pores in the Process of Liquefaction of Steels in an Electric Arc Furnace. European multidisciplinary journal of modern science Volume: 4, (77-82). https://emjms.academicjournal.io/index.php/

10. Fayzimatov Sh.N., Abdullaev B.I., Yusupov S.M., (2020). Increasing Durability of Working Elements of Dividing Dies. International Journal of Advanced Research in Science, Engineering and Technology Vol. 7, Issue 4, April 2020 (13453-13456). www.ijarset.com

11. Kholmirzaev N., Abdullayev B., Sunnatillo A., Abdullaev F., (2021). Increasing the lifetime of tillage machine of plowshares made stell made by foundry technologies. NOVATEUR PUBLICATIONS JournalNX- A Multidisciplinary Peer Reviewed Journal ISSN No: 2581 - 4230 VOLUME 7, ISSUE 11, Nov. -2021 (55-59).

12. Norkhudjayev, F. R., Mukhamedov, A. A., Djalolova, S. T., Ergashev, D. M., & Hudayberdiyev, O. R. (2020). Technological capabilities of application of thermocyclic processing (Tcp) tool steel. International Journal of Psychosocial Rehabilitation, 24(8), 1866-1874.

13. Орибжон Рахимбердиевич Худайбердиев, & Дилшодбек Мамасидикович Эргашев (2022). ТОБЛАШ ЖАРАЁНИГА ТУРЛИ ХИЛ СОВИТИШ МУДИТЛАРИНИНГ ТАЪСИРИ ТАХЛИЛИ. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2 (4), 120-126.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 3 I ISSUE 5 I 2022 _ISSN: 2181-1601

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

14. Norkhudjayev, F. R., Mukhamedov, A. A., & Ergashev, D. M. (2G19). FEATURES OF THERMAL PROCESSING OF INSTRUMENTAL ALLOYED STEELS. Journal of Tashkent Institute of Railway Engineers, 15(2), 6S-V1.

15. Орибжон Рaхимбердиевич Хyдaйбердиев, Дилшодбек Maмaсидик;ович Эргamев, & Maвлюдaхон Maхaмaджоновнa Ходжимyхaмедовa (2022). FОВAKЛИ ТЕМИР AСОСЛИ AHТИФРИKЦИОH KОТИШMAЛAРГA ЮKЛAMAHИHГ ТAЪСИРИ. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2 (4), 127-134.

16. Hорхyджaев, Ф. Р., & Эргaшев, Д. M. (2020). ТЕРMОЦИKЛИЧЕСKAЯ ОБРAБОТKA (ТЦО) HЕТЕПЛОСТОЙKИХ ИHСТРУMЕHТAЛЬHЫХ СТAЛЕЙ. Universum: технические нayки, (11-1 (SG)), V3-VV.

1V. Murat o'g'li, K. B. (2021). Experimental Determination of the Depth and Degree of Riveting of the Surface Layer of Batan Teeth. Middle European Scientific Bulletin, 1S, 1б9-171.

1S. Norkhudjayev, F. R., Mukhamedov, A. A., Khudayberdiev, O. R., Ergashev, D. M., & Norkhudjayeva, R. F. (2G2G). Development of Machine-Building Materials and Details of Machines from the Powders received from Waste of Raw Materials in the Industry of Uzbekistan. Test Engineering and Management, S3(5-6), б39-б4б. 19. Xusanboy Baxtiyor O'G'Li Xaydarov, Oybek Abdullajonovich Abdujabborov, & Mavlyudaxon Maxamadjonovna Xodjimuxamedova (2G22). DETALLARNI KESISHDA SOVUTISH-MOYLASH SUYUQLIGINI SAMARADORLIGINI OSHIRISH USULLARI. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2 (4), 96-1G1.

2G. Hорхyджaев, Ф. Р., Хyдaйбердиев, О. Р., & Aбдyкaримов, M. Р. У. (2021). РAЗРAБОТKA MAШИHОСТРОИТЕЛЬHЫХ MAТЕРИAЛОВ И ДЕТAЛЕЙ MAШИH ИЗ ПОРОШKОВ ПОЛУЧЕНН^1Х ИЗ ОТХОДОВ СЫРЬЯ ПРОMЫШЛЕHHОСТИ УЗБЕKИСТAHA. Scientific progress, 2(2), 53G-542. 21. Aкбaров, Х. У. (2020). MAТЕMAТИЧЕСKAЯ MОДЕЛЬ ПОГРЕШНОСТЕЙ ОБРAБОТKИ HA ПРЕЦИЗИОНН^1Х ТОKAРHЫХ СТAHKAХ С ЧПУ. Universum: технические туки, (11-1 (SG)), 49-51.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.