Научная статья на тему 'ДАВЛАТ ХИЗМАТИ ВА БОШҚАРУВ ТИЗИМИНИНГ ТАРИХИЙ ДАВРЛАШТИРИШ БОСҚИЧЛАРИ'

ДАВЛАТ ХИЗМАТИ ВА БОШҚАРУВ ТИЗИМИНИНГ ТАРИХИЙ ДАВРЛАШТИРИШ БОСҚИЧЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
20
6
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
давлат хизмати / давлат хизматчиси / давр / таълимот / модел / тарих / тактик / президент / қонун / хокимият / civil service / civil servant / period / doctrine / model / history / tactics / president / law / power

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Маликов, Беҳзоджон Қуролович

Мазкур мақолада миллий давлатчилигимиз тарихида давлат хизмати ва бошқарув тизимининг шаклланиши ва ривожланиши, давлат хизматига кадрлар танлашга оид миллий анъаналар ва қадриятларнинг шаклланиш ва ривожланишининг асосий эволюцион босқичлари илмий жиҳатдан тахлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTORICAL STAGES OF CIVIL SERVICE AND ADMINISTRATIVE SYSTEM

This article scientifically analyzes the main evolutionary stages of the formation and development of the civil service and management system, the formation and development of national traditions and values associated with the selection of personnel for the civil service in the history of our national statehood.

Текст научной работы на тему «ДАВЛАТ ХИЗМАТИ ВА БОШҚАРУВ ТИЗИМИНИНГ ТАРИХИЙ ДАВРЛАШТИРИШ БОСҚИЧЛАРИ»

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(11), November, 2023

ДАВЛАТ ХИЗМАТИ ВА БОШКДОУВ ТИЗИМИНИНГ ТАPИXИЙ ДАВPЛАШТИPИШ БОСKИЧЛАPИ

Маликов Бехзоджон ^уролович

Тошкент дaвлaт трaнcпoрт yниверcитети "Xan^apo oммaвий хукук" кaфедрacи KaTTa укитувчиси bexzod.malikov.1983@mail.ru

АННОТАЦИЯ

Мазкур мацолада миллий давлатчилигимиз таржида давлат xuзмaтu ва бошцарув тизимининг шаклланиши ва ривожланиши, давлат xuзмaтuгa кадрлар танлашга оид миллий анъаналар ва цадриятларнинг шаклланиш ва ривожланишининг асосий эволюцион босцичлари илмий жщатдан тaxлuл цилинган.

Калит сузлар: давлат xuзмaтu, давлат xuзмaтчuсu, давр, таълимот, модел, тaрux, тактик, президент, цонун, xокuмuят

В данной статье научно анализируются основные эволюционные этапы становления и развития государственной службы и системы управления, становления и развития национальных традиций и ценностей, связанных с подбором кадров на государственную службу в истории нашей национальной государственности.

Ключевые слова: государственная служба, государственный служащий, период, доктрина, модель, история, тактика, президент, закон, власть

This article scientifically analyzes the main evolutionary stages of the formation and development of the civil service and management system, the formation and development of national traditions and values associated with the selection of personnel for the civil service in the history of our national statehood.

Keywords: civil service, civil servant, period, doctrine, model, history, tactics, president, law, power

Дaвлaт хизмоти Ba бошкдруви тизими acocлapининг шaкллaнишини тapиxий нукгаи нaзapидaн то^лил этгaнимиздa, Вaтaнимиз бу colara доир нaзapий кapaшлap Ba х^^чил aмaлий тaжpибaлap дacтлaбки шaкллaнгaн Ba ривождонгон зaминлapдaн бири эконлигига aмин бутамиз. Шуни aйтиш кеpaкки, дaвлaт хизмоти Ba бошкдруви тугрисидоги тизимли илмий-нaзapий корошлор умуминсоний томоддун ривожининг ончо кейинги доврига тегишлидир. Лекин

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

KИPИШ

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(11), November, 2023

бошкдрув тизими Ba уни мyвaффaк;иятли тaшкил этиш, бошкдришни мaх1oрaт билaн aмaлгa ошириш билaн богли; aмaлий тaжрибaлaр инсоният жaмиятининг aмaлий сиёсий жaрaёнлaри билaн богли; булиб, жyдa кддимий дaврлaргa бориб тaк;aлaди Ba мaзкyр кздимий тaрихни кyзaтaр экaнмиз бошкдрув тyFриcидaги к;aрaшлaр дacтлaб нaзaрий мaнбaлaрдaн кyрa aмaлий сиёсий жaрaёнлaрдa ойдинро; кyзгa тaшлaнишигa гувох, бyлaмиз.

ижтимоий-сиёсий жaрaёнлaр тaрихини дaвлaт Ba жaмият бошкдруви, дaвлaт хизмaти aнъaнaлaри, мaнcaблaргa тaнлaш Ba тaйинлaш кaбилaр нуктаи нaзaридaн дaврлaштириш мyрaккaб мacaлa хиcoблaнaди. Шyнгa кaрaмaй дaвримиз oлимлaри тoмoнидaн бyнгa yринишлaр бор. Жyмлaдaн, cиёcaтшyнoc олим Ф.Рaвшaнoв мaвзyгa aлoк;aдoр рaвишдa дaвлaт хизмaтигa кaдрлaр тaнлaшгa оид миллий aнъaнaлaр вa к;aдриятлaрнинг шaкллaниш вa ривoжлaнишининг acocий эволюцион боскичтарини шaртли рaвишдa кyйидaгичa дaврлaштиргaн : [1 ]

- биринчи давр - ;ддим зaмoнлaрдaн VIII acргa кaдaр бyлгaн дaвр - дaвлaт бошкдруви, бошкдрув мaхoрaти вa бошкдрув тизимига рaхбaрлaр вa мaнcaбдoрлaрни тaнлaшнинг aмaлий жихaтдaн шaкллaниши дaври;

- иккинчи давр - IX - XVI acрлaр - дaвлaт бошкдруви, бошкдрув тизими, рaхбaрлик мaхoрaти вa рaхбaрликкa тaнлaш миллий тизимининг ривoжлaниши, юкcaлиши вa бу сохдга доир илмий нaзaриялaр хдмдa тaълимoтлaрнинг юзaгa келиши дaври;

- учинчи давр - XVII acрдaн XX acрнинг биринчи чoрaгигaчa - дaвлaт бошкдруви, бошкдрув мaхoрaти вa рaхбaрликкa доир миллий тизим aмaлий вa илмий aнъaнaлaрининг тyрFyнлик вa тaнaззyлгa юз тутиши дaври;

- туртинчи давр - XX acр - 1925-1990 йиллaр - дaвлaт бошкдруви миллий aнъaнaлaрининг бaрхдм топиши хдмдa бошкдрув вa рaхбaрликнинг коммунистик тoтaлитaр ycyллaригa утилиши вocитacидa миллий тизимнинг бyтyнлaй инкор этилиши дaври;

- бешинчи давр - XX acр охири XXI acр - миллий мycтaк;иллик шaрoитидa хдмдa дaвлaтчиликнинг "Узбек модели" acocидa бошкдрув тизимининг ;ama шaкллaнтирилиши, миллий илдизлaрининг тиклaниши вa жaхoн тaжрибaлaри билaн бойитилиши дaври.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Бошкдрув кдйси дaврдa пaйдo бyлгaн бyлмacин, aлбaттa бир мaкcaдгa кyрa - юзaгa келган ижтимоий мyaммoлaрни бaртaрaф этиш, бaртaрaф этиш йyллaрини ишлaб чи;иш, уни aмaлгa ошириш вocитacидa хдм мyaммoни тyгaтиш, хдм мyвaффaкиятгa эришишни кyздa тyтгaни учун жaмият тoмoнидaн

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(11), November, 2023

хайрихохлик билан кабул килинди. Х,аёт куяётган муаммоларга жавоб бериш бир бутун тактик, стратегик ва тизимлашган бошкарувга оид бир катор тамойиллар, услублар, яхлит анъанавий карашлар, муносабатларнинг юзага келишига сабаб булди.

Миллий давлатчилигимиз тарихида давлат хизмати ва бошкарув тизимининг шаклланиши ва ривожланиши, шунга доир куплаб асарлар мавжудлигига карамасдан улар хозирги давр нуктаи назаридан чукур тахлил этилган йук. Шунингдек, бу сохадаги миллий меросни хозирги хукукий давлат куриш ислохотларида кенг фойдаланиш учун хам махсус объект сифатида урганишга зарурият пайдо булади.

Ватан мустакиллиги ва фаровонлиги учун олиб борилган курашлар айни вактда амалий-хаётий талаблар ва мажбуриятлар бошкарув тизими ва бошкарув махоратида диккат килиниши лозим булган мухим хусусиятларнинг узига хос тизимини шакллантириб борди. Шундай узок, давомий ривожланишлар натижасида давлат хизмати ва бошкарувга оид илмий-назарий, илмий-амалий, амалий йуналишлар вужудга келди.

Бу уч йуналиш хам уз доирасида етарли манбаларга эга. Айни вактда айтиш керакки, бу йуналишлар узига хос хусусиятлари билан бир-биридан фарк килади. Давлат хизмати ва бошкаруви тараккиётининг илмий-назарий йуналишига мамлакатимиз ва минтакамизда яшаб ижод килган шоирлар, олимлар, диний уламолар ва бошка мутафаккирлар асос солганлар. Илмий-назарий йуналиш бошка йуналишлардан фаркли уларок, бошкарув характерини, жамият ва рахбар табиати орасидаги муносабатларни, рахбарнинг жамиятда тутган урни, шунингдек, жамият, рахбар ва давлат хизматига куйиладиган ижтимоий принципларни купрок даражада тадкик этади. Бу йуналишда жамиятнинг табиати, эхтиёжлари, назоратни талаб этадиган жихатлари, рахбарнинг бошкарув кобилияти, етакчилик хусусияти, хусусан, маънавий-фалсафий камолотининг, билимининг кай даражадалиги ёки кай даражада булиши кераклигини тадкик килиш устун туради. Бу тамойилда масала жамият кандай булиши, кандай одам рахбар булиши керак тарзида эмас, жамият кандай бошкарилиши, рахбар кандай хусусиятларга эга булиши керак тарзида куйилади. Муаммонинг бу тарзда куйилиши унга нисбатан билдирилган муносабатларнинг хилма-хил булишига олиб келган. Ушбу йуналиш тахлил ёки тадкикотлар тарзида ривожланиб бориб, охир-окибатда юртимиз тарихида рахбаршунослик [2] билан боглик бир катор манбаларнинг юзага келишига замин хозирлади.

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(11), November, 2023

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Бошкарув тугрисидаги таълимотларнинг илмий-амалий йуналиши тарихимизда рахбарлар, ижодкорлар хамда диндорларнинг якин муносабатлари, яъни давлат бошкаруви ишларида ижодкорлар ва дин пешволари иштирокининг одатий холга айланиши билан юзага келган йуналишдир. [3] Маълумки, ХХ аср бошларига кадар мамлакатимиз тарихида бошкарув монархияга асосланган эди. Шунга кура давлат бошкарув аппаратидаги лавозимлар бош рахбар ва вазирлар буйрукларига кура таксимланган, мансабдор шахсларни тайинлаш хам улар ихтиёрида булган. Гарчи рахбарлик лавозими шахсга ана шу ихтиёрли шахслар томонидан такдим этилган булсада, шахснинг тайёргарлигига хам эътибор каратилар эди.[4] Юкори лавозимдаги рахбар шахслар уз фарзандларини донишманд, ижодкор ва уткир билимли кишилар кулига топшириб, тарбия килганлар. Булгуси рахбар саройда бошкарувнинг амалий жараёнларини куриб бориш билан бирга узига беркитилган оталик ёки устоздан илмий-назарий тарбия хам олиб борган. Тарихимизда шундай кайдлар мавжудки, баъзан бу тарбиячилар рахбар номидан давлатни бошкарган ёки рахбарга тенг мавкега эга булганлар. Шунга кура ушбу йуналиш илм ахлининг бошкарув ишларида бевосита иштироки билан хам изохланади.[5]

Бошкарув тугрисидаги таълимотларнинг амалий йуналиши бутун жахон халклари тарихий давлатчилигида энг кенг таркалган тамойил булиб, жумладан, халкимиз тарихида хам у куп асрлар давомида кулланилган. Амалий йуналишга бошкарув ва рахбаршуносликнинг тартибсиз йуналиши сифатида карамаслик керак. Тарихда яшаган хар бир давлатнинг (куп холларда ёзма тарзда кайд этилмаган булсада) шахсларнинг амалий фаолиятини белгилаб берувчи узига хос амалий рахбаршунослиги мавжуд булган. [7] Амалий фаолиятини бахолаган холда рахбар танлаш баъзи тарихий давлатларда конунлаштирилган ёки катъий низом сифатида белгилаб куйилган ва бу коидалар анъана сифатида барчага бирдай маълум булган.

ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР

Хулоса урнида миллий давлатчилигимиз тарихида давлат хизмати ва бошкарув махоратига доир бир катор асарлар яратилган булиб, биз бугунги кунда уларни масалага бевосита дахлдор асарлар, айни вактда илмий-назарий манбалар сифатида кайд этишимиз мумкин. Бу асарларда мавзуга оид масалалар турли тарзда ёритилади.[8] Уларнинг баъзиларида давлат ва жамият бошкаруви давлат ва жамиятнинг ижтимоий-сиёсий, иктисодий тараккиёти жараёнлари билан боглик равишда тахлил этилган булса, бошкаларида давлат хизматига доир тамойилларнинг узи ривожлантирилиб, бу сохада узига хос

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

(E)ISSN:2181-1784 www.oriens.uz 3(11), November, 2023

gacTypuft Kapamnap u^oga этнпagн. myHuHr ynyH xaM gaBHaT xu3Mara Ba SomKapyB acocnapuHu ypraHumga 6y coxagaru Munnuft Mepocra goup MaHSanapHu hkkh rypyxra a^param MyMKHH. Bhphhhhch SeBocura MaHSanap SynuS, yHga gaBHaT xu3Mara Ba SomKapyB Macananapu umkoh Kagap axnuTpoK Tap3ga u^oganaHraH. Hkkuhhucu SuHBocuTa MaHSanapgup. Ynap Typnu maxcHap Ba Typnu acapnap ToMoHugaH KaHg этннгaн gaBHaT xu3Mara Ba SomKapyBra goup $uKp-Mynoxa3anapHu y3 unura onuS, y3 Moxutfrara Kypa 6y coxara oug Ha3apuH KapamHapHu u^oganacaga, KynpoK paxSap maxc xapaKTepuHuHr afipuM ^asunaTHapu Ba xycycutfraapu Tyrpucuga MatnyMoraap Sepagu. By KaSu MaHSanap cupacura KynpoK SaguuH acapnap, Tapux conHoManapuHu KupuTum MyMKuH. .HeKuH ynapHuHr SatsunapuHu Saguuft ycnySga esuHraHHurura KapaMaft, gaBHaT Ba ^aMu^T SomKapyBu, MaHcaSgopnap TaHHam Ba TaftuHnamHuHr Ha3apufi Macananapura SeBocura gaxngop Tapuxuft MaHSanap Karopura Kymum MyMKuH.

A^ABHET^AP PYHXATH (REFERENCES)

1. PaBmaHoB O.P. Y3SeKucToH PecnySnuKacuga paxSap Kagpnap TaHHam acocnapu. ^oktophuk gнccepтaцнacн. -TomKeHT, 2009. -358 S.

2. Bex3og^oH KyponoBun ManuKoB y3BEKHCTOH^A ^AB^AT XH3MATHHH TAPTHBrA CO^Hm^ArH MYAMMO.HAP // Academic research in educational sciences. 2021. №2. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/zbekistonda-davlat-hizmatini-tartibga-solishdagi-muammolar (gara oSpa^eHua: 20.12.2022).

3. ManuKoB, B. K (2021). mAPK MYTAOAXKHP^APHHHHr ^AB^AT XH3MAT^APHrA AOHP CHECHH KAPAmHAPH. Scientific progress, 7(4), 207-212.

4. ManuKoB, B. K, & HKPOMOB, A. P. V. (2022). mAPK TAL-HHMOTH^A KOHYH YCTYBOP^HrH FOmAPH. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 2), 483-487.

5. ManuKoB, B. K. (2021). Em^APHH CA.HBHH MAOKYPABHH TAX^HA^AP^AH X^MOfl KH^Hm-^AETHH 3APYPH£T YANGI O'ZBEKISTONDA ILM-FAN VA TA'LIM ILMIY-METODIK JURNALI. ISSUE, 1(1), 202-206.

6. ManuKoB, B. K., & ASgypauMoB, O. K. y. (2022). XYKYKHH BAPKAMO^^HK BA MALHABHAT. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 2), 449-453.

7. ManuKoB, B. K., & AexKoHSoeB, m. B. y. (2022). XYKYKHH MA^AHH^T ^YKYKHH AEMOKPATHK ^AB^AT BAPnO 3THmHHHr MY^HM

SJIF 2023 = 6.131 / ASI Factor = 1.7

3(11), November, 2023

ОМИЛИ. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 2), 462-

8. Маликов, Б. Ц., & Эшкурбонов, А. И. У. (2022). АДОЛАТЛИ ЖАМИЯТДА ОДИЛ СУД СИФАТИ. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 2), 467-472.

9. Маликов, Б. Ц., & Хамрокулов, Б. К. У. (2022). УЗБЕКИСТОН КОНСТИТУЦИЯСИДА ИНСОН ВА ТАБИАТ ЦАДРИ. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 2), 473-478.

10. Маликов, Б. Ц., & Хамрокулов, С. К. У. (2022). ИСЛОМ КАРИМОВ АСАРЛАРИДА КОНСТИТУЦИЯ ВА ЦОНУН УСТУВОРЛИГИ ГОЯЛАРИ. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 2),

11. MMHKOB, E. K., & EonueBa, H. K. K. (2022). Xy^y^HH HHra.HH3MHHHr H^THMOHH XABOH. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 2), 458-461.

12. ManHKOB, E. K., & EypueB, 3. E. y. (2022). ^AMH^T TAPAKKHETH^A XyKyKHH OHrHHHr A^AMH^TH. Academic research in educational sciences, 3(TSTU Conference 2), 454-457.

13. Qurolovich, M. B. (2023). ALISHER NAVOIYNING VATAN VA DAVLAT XIZMATCHISI SIFATIDAGI SIYOSIY QARASHLARI. PEDAGOGS jurnali, 27(1), 78-81.

14. Qurolovich, M. B. (2023). YOSHLARNING SIYOSIY FAOLLIGINI RIVOJLANTIRISHNING O'ZIGA XOS HUSUSIYATLARI. PEDAGOGS jurnali, 27(1), 73-77.

466.

479-482.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.