Научная статья на тему 'ДАСТЛАБКИ ШАРТНОМА ЮРИДИК КУЧГА ЭГАМИ?'

ДАСТЛАБКИ ШАРТНОМА ЮРИДИК КУЧГА ЭГАМИ? Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
368
26
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
шартнома / дастлабки шартнома / шартнома олди музокараси / опцион / шартнома нарсаси / муҳим шартлар / қонунчиликни такомиллаштириш. / договор / предварительный договор / преддоговорные переговоры / опцион / предмет договора / существенные условия / совершенствование законодательства.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Мехмонов, Қамбариддин Мирадхамович

Дастлабки шартномани тушуниш унга доир қоидаларнинг моҳиятини, принципларини англаш билан боғлиқ. Мақолада дастлабки шартноманинг моҳияти ва зарурати таҳлил этилган. Таклиф этилган тадқиқот дастлабки шартноманинг пайдо бўлиши, унинг зарурати, қўллаш соҳалари, бу борадаги қонунчилик, суд ва ҳуқуқни қўллаш амалиётидаги низоли вазиятлар, муаммоларни ҳал этиш тенденциялари ҳақида тўлиқ маълумот олишга имкон беради. Сўнгги йилларда Ўзбекистон ва жаҳонда дастлабки шартномани тузиш ва талқин этиш, дастлабки шартнома асосида асосий шартномани тузишга мажбурлаш борасидаги ёндашувлар ўрганилган. Шу билан бирга, шартномавий муносабатларни ҳуқуқий тартибга солиш учун Ўзбекистон қонунчилигини халқаро талабларга мослаштириш зарурати кўрсатиб берилади. Мақолада олимларнинг илмий нуқтаи назарлари, тараққиёт стратегияси даврида Ўзбекистон Республикаси қонунчилиги атрофлича ўрганилган. Муаллиф муайян таклиф-ғояларни илгари суради.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ЯВЛЯЕТСЯ ЛИ ОРИГИНАЛЬНЫЙ ДОГОВОР ЗАКОННЫМ?

Толкование предварительного договора связано с пониманием сути и принципов правил, связанных с ним. В статье анализируются сущность и необходимость предварительного договора. Предлагаемое исследование позволяет получить полную информацию о возникновении предварительного договора, его необходимости, сферах применения, конфликтных ситуациях в законодательстве, судебной и правоприменительной практике, тенденциях решения проблем. В последние годы в Узбекистане и мире изучаются подходы к составлению и толкованию предварительного договора, принуждающие к заключению основного договора на основании предварительного договора. При этом показана необходимость адаптации законодательства Узбекистана к международным требованиям правового регулирования договорных отношений. В статье подробно изучены научные взгляды ученых, законодательство Республики Узбекистан в период стратегии развития. Автор выдвигает определенные предложения и идеи.

Текст научной работы на тему «ДАСТЛАБКИ ШАРТНОМА ЮРИДИК КУЧГА ЭГАМИ?»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ДАСТЛАБКИ ШАРТНОМА ЮРИДИК КУЧГА ЭГАМИ?

Мехмонов ^амбариддин Мирадхамович

Тошкент давлат юридик университети мустакил изланувчиси, юридик фанлар буйича фалсафа доктори, доцент E-mail: q.mehmonov@tsul.uz

АННОТАЦИЯ

Дастлабки шартномани тушуниш унга доир цоидаларнинг моуиятини, принципларини англаш билан боглщ. Мацолада дастлабки шартноманинг моуияти ва зарурати таулил этилган. Таклиф этилган тадцицот дастлабки шартноманинг пайдо булиши, унинг зарурати, цуллаш соуалари, бу борадаги цонунчилик, суд ва ууцуцни цуллаш амалиётидаги низоли вазиятлар, муаммоларни уал этиш тенденциялари уацида тулиц маълумот олишга имкон беради. Сунгги йилларда Узбекистон ва жауонда дастлабки шартномани тузиш ва талцин этиш, дастлабки шартнома асосида асосий шартномани тузишга мажбурлаш борасидаги ёндашувлар урганилган. Шу билан бирга, шартномавий муносабатларни ууцуций тартибга солиш учун Узбекистон цонунчилигини халцаро талабларга мослаштириш зарурати курсатиб берилади. Мацолада олимларнинг илмий нуцтаи назарлари, тарацциёт стратегияси даврида Узбекистон Республикаси цонунчилиги атрофлича урганилган. Муаллиф муайян таклиф-гояларни илгари суради.

Калит сузлар: шартнома, дастлабки шартнома, шартнома олди музокараси, опцион, шартнома нарсаси, мууим шартлар, цонунчиликни такомиллаштириш.

АННОТАЦИЯ

Толкование предварительного договора связано с пониманием сути и принципов правил, связанных с ним. В статье анализируются сущность и необходимость предварительного договора. Предлагаемое исследование позволяет получить полную информацию о возникновении предварительного договора, его необходимости, сферах применения, конфликтных ситуациях в законодательстве, судебной и правоприменительной практике, тенденциях решения проблем. В последние годы в Узбекистане и мире изучаются подходы к составлению и толкованию предварительного договора, принуждающие к заключению основного договора на основании предварительного договора. При этом показана необходимость адаптации законодательства Узбекистана к международным требованиям правового регулирования договорных

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

отношений. В статье подробно изучены научные взгляды ученых, законодательство Республики Узбекистан в период стратегии развития. Автор выдвигает определенные предложения и идеи.

Ключевые слова: договор, предварительный договор, преддоговорные переговоры, опцион, предмет договора, существенные условия, совершенствование законодательства.

КИРИШ

Одатда, хукукий муносабат субъектлари уз хукук ва манфаатларини амалга ошириш, баъзида эса, хаттоки химоя килиш (масалан, судда адвокат сифатида иштирок этиш) учун шартномавий муносабатга киришади. Бу уринда хар кандай шартнома, шу жумладан дастлабки шартноманинг юридик кучи ва заруратини аниклаш мухим масала хисобланади.

Фукаролик муомиласи муносабат иштирокчиларидан вижон ва инсоф билан харакат килишни таказо этади. Айникса, тугал булмаган, асосий шартноманинг узига хос тамал тоши вазифасини бажаришга мулжалланган дастлабки шартномада ушбу жихат яккол намоён булади.

Фукаролик кодекси дастлабки шартномага доир коидани белгилайди, унга кура, дастлабки шартнома буйича тарафлар келгусида мол-мулк бериш, ишлар бажариш ёки хизматлар курсатиш хакида дастлабки шартномада назарда тутилган шартлар асосида шартнома тузиш (асосий шартнома) мажбуриятини оладилар (ФК 361-модда)1.

Аввало, дастлабки шартнома каердан ва кандай пайдо булганига эътибор каратиш уринли булади. Pactum de contrahendo - рим хукукида мавжуд конструкция XIX асрда немис хукукида хам маълум булган2. Шартнома олди музокараси, олдиндан келишиб олиш сифатида каралган3. Тарафлар бир-бирини муайян харакатни содир этишига ихтиёрий мажбурлашни англатган. Расмий булмаган, даъво билан таъминланмаган хукукий конструкция. Stipulatio - реал шартнома шаклини олганида даъво билан таъминланган. Яъни, ашёни топшириш, пулни тулаш ва хк.

1 Узбекистан Республикасининг Фукаролик кодекси. Т.: Адолат. 2021. 620-б.

2 Граждансхое право: учебник: в 4 т. /отв.ред. Е. А. Суханов. -2-е изд., перераб. и доп. - Москва: Статут, 2020. Т. 3: Общие положения об обязательствах и договорах. Договорные обязательства по передаче вещей в собственность или в пользование. - 480 с.

3 Ensieh Farkhondehpay. Identifying Barriers and Enablers for Adoption of E-Contracting in B2B market in Iran. //Lulea University of Technology. MASTER'S THESIS. 2010. 13-б. Б.57.

882

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Дастлабки шартнома тузиш зарурати нимада?

Биринчидан, тарафлар хали асосий шартномани тузишга катъий карор килмаган, бирок агар тарафлардан бири талаб килса, хукукий муносабат билан узаро боFланишни хохлайди.

Иккинчидан, дастлабки шартнома оркали боFланишни хохлайди, бирок асосий шартнома учун формал асослар мавжуд эмас. Асосий шартномани туза олмайди. Тарафлардан бири лицензия олмаган, бино фойдаланишга топширилмаган, мулк хукукини руйхатдан утказмаган ва хк. холатларда табиийки, дастлабки шартнома тузишнинг потенциал имконияти мавжуд булади.

Одатда , дастлабки шартномалар олди сотди, ижара сифатида тузилади. Дастлабки шартнома тузмасдан, асосий шартномани тузиб мажбуриятни бажариш юклатилса ёки кечиктириш шарти билан тузса булмасмиди? деган уринли савол туFилади.

Биринчидан, тараф тасарруфида объект мавжуд эмас булгани сабабли асосий шартномани тузиш мумкин эмас.

Иккинчидан, асосий шартномада мол-мулкни идентификациялаш урнига алгоритмлар кетма-кетлиги билан аниклаш мумкин эмас.

Кечиктирилган шартларнинг амал килиши хакида шуни таъкидлаш лозимки, агар тарафлар хукук ва бурчларнинг келиб чикишини юз бериши ёки бермаслиги номаълум булган холатга боFлик килиб куйсалар, битим кечиктириш шарти билан тузилган хисобланади. Агар тарафлар хукук ва бурчларнинг бекор булишини юз бериши ёки бермаслиги номаълум холатга боFлик килиб куйсалар, бундай битим бекор булиш шарти билан тузилган битим хисобланади (ФК 104-модда).

Интеллектуал мулк объектига нисбатан патент эгаси узининг истисно хукукини тулик хажмда бошка шахсга интеллектуал мулкни тасарруф этиш хакидаги шартномага мувофик утказиши мумкин. ФКнинг 1084-моддасига кура, патент олиш хукуки, талабномани руйхатдан утказишдан келиб чикадиган хукуклар, патентга эгалик хукуки ва патентдан келиб чикадиган хукуклар бошка шахсга тулик ёки кисман берилиши мумкин. Бу уринда хам дастлабки шартнома хакида суз бориши мумкин.

Дастлабки шартнома ва шартнома музокараси нисбати кандай?

Фукаролик кодекси дастлабки шартномани мажбурият сифатида белгилайди. Яъни, тарафлардан бирининг талаб килиши билан ижро килиниши

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

таказо этилади. Бирок, шартнома олди музокараси борасида Фукаролик кодекси алохида коидаларни белгиламаган. Факат шартнома шартларини шархлашда ундаги суз ва ибораларнинг асл маъноси, уни бошка шартларга ва бутун шартноманинг маъносига таккослаш оркали шархлаш ва мазмунини аниклашга етарли булмаса, тарафларнинг хакикий умумий хохиш-иродаси шартноманинг максадини хисобга олган холда аникланиши керак. Бунда барча тегишли холатлар, шу жумладан шартнома тузиш олдидан олиб борилган музокаралар ва ёзишмалар, тарафларнинг узаро муносабатларида карор топган амалиёт, иш муомаласи одатлари, тарафларнинг кейинчалик узларини кандай тутганлиги эътиборга олинади (ФК 363-модда).

Шартнома олди музокараси шартнома тузувчиларнинг ахлокий муносабатлари дейиш мумкинми? Х,а. Музокаралар - психологик функцияни бажаради. Дастлабки шартнома эса, тулик мажбурият хукукий муносабатни вужудга келтиради. Кейинчалик суд оркали мажбурлаш, мажбуриятни бузганлик учун етказилган зарарни коплаш хукуки вужудга келади.

Дастлабки шартнома ва ухшаш хукукий конструкциялар дастлабки музокараларни утказиш, опцион, имтиёзли хукук ва бошкалардан фаркланади. Музокаралар утказиш хулк-атворга доир мажбурият хисобланади. Масалан, ракобатчи билан параллел музокаралар олиб бормаслик, музокаралар буйича харажатларни коплаш ва хк. Инсофли булиш стандартини белгилайди. Яна бир фарки иккинчи тарафнинг талаби билан шартнома тузиш мажбуриятини вужудга келтирмайди. Энг куркинчлик окибат бунда етказилган зарарни коплаш билан чекланади.

Мухокама килинган холатлар орасида музокаралар олиб боришнинг кабул килинган тактикаси ва тегишли маълумотларни ошкор килиш ёки хакконий маълумотларни такдим этиш мажбурияти уртасидаги чегара, музокаралар давомида олинган маълумотларнинг узатилиши ёки ишлатилиши уртасидаги чегара ва дастлабки келишувнинг макбул хатти-харакат учун ахамияти бор-

~ ^ 4

йуклиги мухокама килинади4.

Бундан фаркли равишда, дастлабки шартнома катъий алокани урнатади. Агар тарафлардан бири рози булмаса, суд тартибида мажбурланади (ФК 377-моддаси). Шунингдек, кушимча равишда етказилган зарар хам копланади.

Оммавий шартнома кандай окибат келтириб чикаради? Ташкилот томонидан тузилган хамда унинг бундай ташкилот уз фаолияти хусусиятига

4 Grov Gaute Hellenes. Master thesis. The law of pre-contractual liability in China and Norway: A comparison of the main features. The University of Bergen. 2019. 26-28-6.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 21 ISSUE 10/2

educational, natural and social sciences -------- JtV ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022:5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

кура узига мурожаат киладиган хар бир шахсга нисбатан амалга ошириши шарт булган товарлар сотиш, ишлар бажариш ёки хизматлар курсатиш сохасидаги вазифаларини (чакана савдо, умумий фойдаланишдаги транспортда йуловчи ташиш, алока хизмати, энергия билан таъминлаш, тиббий хизмат, мехмонхона хизмати ва ш.к.) белгилаб куядиган шартнома оммавий шартнома дейилади. Бундай ташкилот оммавий шартнома тузишда бир шахсни бошка шахсга нисбатан афзал куришга хакли эмас, конунчиликда назарда тутилган холлар бундан мустасно (ФК 368-модда).

Дастлабки шартнома ва опцион.

Дастлабки шартнома опциондан фаркланади. Узбекистон Республикасининг "Биржалар ва биржа фаолияти туFрисида"ги конуннинг 23-моддасига кура, опцион битимлар товарларни ёки товарлар етказиб бериш контрактларини белгиланган нарх буйича келгусида сотиб олиш ёки сотиш хукукларига доир олди-сотди битимлари тузилиши мумкин5.

Мажбурият хукукий муносабатми ёки секундар (хукукни вужудга келтирувчи) хукукми? Дастлабки шартнома - келгусида асосий шартнома тузишга доир мажбуриятни вужудга келтиради. Опцион - секундар (хукукни вужудга келтирувчи) хукук. Тарафлардан бирининг эрки иродаси туфайли (акцепт) асосий шартномани амалга киритади. Гарчи ухшашлик булсада, турлича хукукий феномендир.

Опционда асосий шартнома кучга кириши учун бир тараф эрк-иродаси етарли. Дастлабки шартномада бир тарафнинг эрк-иродаси етарли булмайди. Келишув булмаса, низо суд оркали хал килинади. Демак, опцион муайян маънода кулай конструкция хисобланади.

Хукукни куллаш амалиётида шундай холатлар хам булиши мумкинки, дастлабки ижара ёки кучмас мулк олди-сотди шартномаси тузилди, бирок кучмас мулк топширилмади. К,андай чора курилади? Дастлабки шартномага кура, асосий шартномани тузишга мажбурлаш хакида даъво киритилади ва даъво каноатлантирилгач, асосий шартнома кучга киради. Кейин эса, кучмас мулкни топшириш хакида даъво киритилади. Баъзан даъво бирлаштирилиши хам мумкин. Шундан сунг дастлабки шартномадан кузланган максад ва манфаатга эришилади.

Опцион - асосий шартнома тузилган хисобланади. Факат асосий мажбуриятни бажариш талаб килингунча кечиктирилади. Табиийки, дастлабки шартномада булгани каби икки маротаба судлашиш шартмас.

5 Узбекистон Республикаси Олий Кенгашининг Ахборотномаси, 2001 й., 9-10-сон, 171-модда.

885

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Дастлабки шартнома асосида тузиладиган асосий шартнома вариантлари кандай? Фукаролик кодексида мол-мулк бериш, ишлар бажариш ёки хизматлар курсатиш хакида шартнома тузишга узига хос курсатма беради. Бирок, бу дегани бошка назарда тутилмаган шартномалар тузишни таъкикламайди. Хусусан, мажбурият хукукий ёки ашёвий хукукий шартнома тузиш имконияти мавжуд. Акциядорлар келишуви, оддий ширкат, махфийлик шартномаси, лицензия шартномаси ва хк. - мажбурият хукукий келишув булса, келгусида сервитут урнатиш, ипотека -ашёвий хукукий шартнома сифатида курилади. Демак, дастлабки шартнома асосида тузилиши мумкин булган асосий шартнома доираси чекланмаган.

Дастлабки шартнома тузишнинг айрим холатлари масалан, артистдан кинода рол уйнашга мажбурлаш мумкинми? -Йук. Бирок, фильмни суръатга олиш буйича асосий шартнома тузиш хакида дастлабки шартнома тузиш имконияти мавжуд. Натижа эса, тарафлар учун манфаатни таъминлаши мумкин. Бундай холатда агар артист асосий шартнома тузишдан бош тортса, етказилган зарарни коплаш талаб килинади.

Бу уринда бошка бир табиий савол туFилади: Дастлабки шартнома нарсаси нима? ФКнинг 364-моддасига кура, шартноманинг нарсаси туFрисидаги шартлар, конунчиликда бундай турдаги шартномалар учун мухим ёки зарур деб хисобланган шартлар, шунингдек тарафлардан бирининг аризасига кура келишиб олиниши зарур булган хамма шартлар мухим шартлар хисобланади.

Фикримизча, дастлабки шартноманинг нарсаси - иккинчи тарафдан чикадиган дастлабки шартномада келишилган талаб, ташаббус, таклиф хисобланади. Масалан, асосий шартномани тузишга оферта расмийлаштирилди. Иккинчи тараф офертани олгач, асосий шартномани тузади (акцептлайди). Бу билан дастлабки шартномадан кузланган максадга эришилади.

Агар дастлабки шартномада олди-сотди ёки ижара асосий шартномасини тузилишига келишилган булса у холда бегоналаштириладиган мулкни тавсифи керак. Борди-ю, шартнома нарсаси хали мавжуд булмасачи ва уни индивидуаллаштириш имкони булмаса? Масалан, хали объект куриб битказилмаган, кадастр маълумотлари йук. Бу холда булажак объектнинг тавсифи булиши шарт.

Демак, дастлабки шартноманинг хар икки тарафи талаб килингач, мажбуриятни бажаради. Агар тегишли талаб уз вактида берилса, асосий шартнома тузиш вакти келди ва бажарилиши шарт. Акс холда, хукукий алока

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

öeKOp öy^umu xaKuga cy3 KeTagu Ba ^aBOÖrap^HK eKu cyg TapTuöuga Ma^öyp.ram MyMKHH öyragu.

^acT^aÖKH mapTHOMaga Ky^HMna Ma^6ypHHTmp

^acT^aÖKH mapTHOMa öyöuHa KaHgafi mapraap öe^rH^aHHmn MyMKHH? ^acraaÖKH mapTHOMaga Tapa^apHuHr Ma^öypuaTH cu^aTuga KyHugaru^ap:

a) mapTHOMaHHHr Tapa^ugaH öupu KenuKTupu^raH mapTHu By^ygra KeiumuHH TatMuKrafigu eKu öyHra mapouT apaTagu;

ö) MyaöflH xo^aT öepraH^uru xaKuga axöopoT TaKguM этagн (MacanaH, ^aMu^T MO^uaBufi KypcaTKun^apu y3rapraH^uru Ba öom^anap).

b) HeraTuB Ma^öypuaT öa^apuragu Ba acocufi mapTHOMa Ty3u^ryHna tuhu^uö Typum (MacanaH, rapoB mapTHOMacuHu Ty3Mac^uK) Ha3apga Tyrattagu;

r) ukkuhhu Tapa^ öu^aH xapaKaraapuHu Ke^umuö onam (MacanaH, TatMup^am umnapuHu) Ke^umuö onumu 3apyp.

g) mapTHOMa Ma^öypuaTu cu^arnga neKHOB^apHu öapTapa^ этнm (MacanaH, unoTeKagaH eHum);

e) acOcufi mapTHOMaHu Ty3um ynyH yHuHHu maxcgaH poзн^нкнн O^um (MacanaH, yMyMufi My^K öy^ca эp-хoтннgaн öupuHuHr poзн^нгн).

Tapa^^ap ro^Opugaru Ma^öypuaraap öa^apu^Maca, 3apap Ba eKu HeycTOHKa, ^uggufi öy3u^raHuga gacraaöKu mapTHOMaHu öeKOp Kumm MyMKuH.

EyryHru KyHga xyKyKHu Ky^am aManueTuga KufiHaeTraH MacananapgaH öupu öy gacraaöKu mapTHOMaga xaK Tyram Macanacugup. MacanaH, gacraaöKu mapTHOMa öyöuHa xaKHuHr acOcufi kucmuhu eKu 15%, 25%, 50% TyraHumu mapTMu? -Anöarra fiyK. Arap Ty^OB aManra Omupunca, cyg Ta^KuHu KaHgafi öynumu ^o3um? OuKpuMroHa, cyg aManueTu öy xO^aTga mapTHOMaHu gacraaöKu mapTHOMa cu^araga KypMac^uru 3apyp. EyHga acOcufi mapTHOMa Ty3u^raH, HyHKu gacraaöKu TyroB (aBaHc) Ty^am Ha3apga Tyra.nraH, MyKOöun Ma^öypuaTHu öa^apum Tanaö Ku^uHraHga KOHipareHT xaM Ma^öypuaTHu aManra Omupagu. TyroBHu aManra OmupraH Tapa^HuHr Tanaöura Kypa acOcufi mapTHOMaHu Ty3um TanaöuHu Terum^una xaKu O^uHraH Ma^öypuaT cu^aTuga y3u TOMOHugaH xaM MyKOöu^ Ma^öypuaTHu öa^apum cu^aTuga Kypum ^o3um öyragu.

y xO^ga gacraaöKu mapTHOMa cyg TOMOHugaH acOcufi mapTHOMa cu^aTuga Ta^KuH Ku^uHca-ro, yHuHr MyxuM mapraapu öe^runaHMaraH öyncaHu? MacanaH, Ke^a^aKga Ty3u^aguraH KyHMac My^K O^gu-cOTgu mapTHOMacuHuHr öaxOcu KypcaTu^Magu. OK Tanaöu öyöuHa öaxO MyxuM mapTMu? -^a. KyHMac My^KHu cOTum mapTHOMacuga aHa my My^KHuHr öaxOcu Ha3apga TyTu^raH öy^umu ^o3um. fflapTHOMaga Tapa^^ap e3Ma paBumga Ke^umraH KyHMac My^KHuHr öaxOcu

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

т^рисидаги шарт булмаса, уни сотиш тyFрисидаги шартнома тузилмаган хисобланади. Бунда ФК 356-моддасининг туртинчи кисмида назарда тутилган бахо белгилаш коидаси кулланмайди (ФК 485-модда). К,олаверса, favor contractus принципига кура, низоли холатда шартнома кучида колади деб талкин килиниши керак.

Дастлабки шартномада асосий шартномани тузиш муддати курсатилмаган холатларда кандай йул тутилади? Дастлабки шартномада тарафлар канча муддатда асосий шартномани тузиш мажбуриятини олиши курсатилади. Агар дастлабки шартномада бундай муддат белгилаб куйилган булмаса, асосий шартнома дастлабки шартнома тузилган пайтдан бошлаб бир йил ичида тузилиши шарт. Бунда хавола ФК 377-моддасига берилган. Бирок, тараф канча муддатда судга беради? Бизнинг миллий конунчилигимиздан фаркли равишда Россия Федерацияси Гражданлик кодексининг 429-моддасида бу борада олти ойлик муддат курсатилган 6 . ФКда шартнома нарсаси хакидаги даъвога нисбатан муддат бир йилни ташкил килади. Мажбурлаш хакидаги даъвога нисбатан муддат курсатилганми? -Йук. Бу уринда умумий даъво муддати татбик этилиши масаласи хам юзага келиши мумкин. Бирок, ФК 377-моддасининг талабига кура, ушбу Кодексга ёки бошка конунларга мувофик оферта (шартнома лойихаси) йулланган тараф учун шартнома тузиш мажбурий булган холларда (дастлабки шартномада бу мажбурий булади - муаллиф) бу тараф оферта олинган кундан бошлаб уттиз кун мобайнида бошка тарафга акцепт тyFрисида ёки акцептдан бош тортиши тyFрисида ёхуд офертани бошка шартларда акцептлаши тyFрисида (шартнома лойихасига келишмовчиликлар баённомаси) билдириш йуллаши керак7.

Дастлабки шартномада асосий шартномани тузиш муддати канча? Дастлабки шартномада муддат уч йил этиб белгиланиши мумкинми? -Х,а. Масалан, орадан бир йил утгач, тарафлардан бири асосий шартномани тузишни талаб килди. Иккинчи тараф унда хали икки йил вакт борлигини айтади. Шундан сунг судга зарарни коплаш ва мажбурлаш хакида мурожаат килиш мумкин деб уйлайди. ФК 242-моддасига кура, агар мажбуриятни бажариш муддати курсатилмаган ёки талаб килиб олиш пайти билан белгилаб куйилган булса, кредитор хар качон ижрони талаб килишга, карздор эса - ижрони хар качон амалга оширишга хакли булади. Мажбуриятни дархол бажариш вазифаси

6 http://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW_5142/97b643126817ac88d7d189c4e90a598045ca555c/

7 Договорное право (общая часть) постатейный комментарий к статьям 420-453. Гражданского кодекса Российской Федерации [Электронное издание. Редакция 2.0] / Отв. ред. А.Г.Карапетов. - Москва: М-Логос,

2020. -1425 с.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

конун, шартнома ёки мажбуриятнинг мохиятидан англашилмаса, карздор бундай мажбуриятни кредитор талаб килган кундан бошлаб етти кунлик муддат ичида бажариши шарт. Демак, дастлабки шартнома асосида асосий шартномани тузиш талаб килинганда ФК 377-моддасига кура, бир ойлик муддат амал килади.

Дастлабки шартнома ва асосий шартноманинг ^ацицийлиги нисбати цандай булади?

Дастлабки шартнома хакикий булмаса, асосий шартномани хакикий эмаслигини келтириб чикарадими? -Йук. Агар дастлабки ва асосий шартномани тузаётганда эрк-иродада нуксон булган булса, у холда хакикий эмас, яъни -Х,а деб жавоб бериш мумкин.

Агар дастлабки шартнома хакикий эмас деб топилса, асосий шартнома тузиш мажбурияти бекор булади. Агар асосий шартнома тузилган булса, автоматик равишда хакикий эмас деб топилмайди. Х,акикий эмаслик учун асосий шартнома буйича эрк-иродада нуксон булиши керак.

Дастлабки шартнома шакли цандай?

Дастлабки шартнома асосий шартнома учун белгиланган шаклда, борди-ю, асосий шартноманинг шакли аникланмаган булса, ёзма шаклда тузилади. Дастлабки шартноманинг шакли туFрисидаги коидаларга риоя килмаслик унинг хакикий саналмаслигига сабаб булади.

Кучмас мулкни дастлабки олди-сотди шартномаси ёзма, нотариал тасдикланган ёки давлат руйхатидан утган булиши керакми? Бу уринда ёзма ва нотариал тартибда тасдикдан утиши талаб килинади. Ушбу шаклга риоя килинмасдан, асосий шартнома тузиш хакида даъво кУзFатилса, кандай карор кабул килинади? У холда даъво рад килинади.

Дастлабки шартноманинг му^им шартлари цандай?

Дастлабки шартномада асосий шартноманинг нарсасини, шунингдек бошка мухим шартларини белгилаб куйиш имконини берадиган шартлар булиши керак. Агар барча мухим шартлар булса, у холда асосий шартномани тузиш зарурати буладими? -Х,а. Бу борада Фукаролик кодекси мухим шартни мажбурий деб белгилайди. Шартнома нарсаси хисобланган мажбуриятлар, тарафлар келишиб олган шартлар етарли эмасми? - Бу борада хозирча, юкоридаги жавоб, яъни, Фукаролик кодекси дастлабки шартномада асосий шартноманинг мухим шартини мажбурийлигини курсатади.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Агар дастлабки шартномада асосий шартноманинг му^им булмаган шартлари курсатилмаган булса ва тарафлар келиша олмаса?

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Масалан, асбоб-ускунини дастлабки олди-сотди шартномасида бахо белгиланмаган. Суд оркали асосий шартномани тузишга мажбурлашда суд унинг бахосини белгилай олмайди. Акс холда хусусий ишларга аралашиш ва шартнома эркинлигини чеклаш булади. Чунки, бу уринда бахо мухим шарт эмас. ФК 356-моддасини куллаш мумкин.

Агар дастлабки шартномадаги шартлар асосий шартноманинг шартларига мос келмаса? -Шартнома тузиш эркинлиги принципи амал килади.

Дастлабки шартнома шартларини бузиш окибатлари кандай? -Дастлабки шартномани тузган тараф асосий шартномани тузишдан бош тортган такдирда ушбу Кодекс 377-моддасининг олтинчи ва еттинчи кисмларида назарда тутилган коидалар кулланилади.

Асосий шартномани тузиш учун учинчи шахснинг розилиги талаб килинса масалан, умумий мулк буйича эр-хотиннинг розилиги, гаровга олувчининг розилиги ва бу борада розилик олишга мажбурлаш хакида даъво киритилса, кандай хал килинади? -Розилик мавжуд булмаса, мажбурлаш хакидаги даъво рад этилади.

Хукукни куллаш амалиёти нуктаи назаридан бошка бир масала мухим. Яъни, асосий шартномани бажариш учун даъвогар кодир булмаса, асосий шартномани тузишга мажбурлаш мумкинми? Масалан, дастлабки олди-сотди шартномаси буйича асосий шартномани тузиш хакида сотувчи даъво киритган, бирок узи уни ипотека шартномаси асосида бериб юборган. Учинчи шахслар хукукидан холи топшир олмайди. -Бу уринда даъвони рад этиш мумкин. Акс холда, дастлабки шартнома асосида мажбурий шартнома тузиш мохияти йуколади.

Дастлабки шартномани бекор булиши

Агар тарафлар асосий шартномани тузишлари лозим булган муддатнинг охиригача у тузилмаса ёки тарафларнинг биронтаси хам иккинчи тарафга ана шундай шартнома тузиш хакида таклиф юбормаса, дастлабки шартномада назарда тутилган мажбуриятлар бекор булади.

Contra legem: дастлабки шартнома тузилгач, асосий шартномани тузиш хакида талаб берилмаган булса у бекор булади. Яъни, мажбуриятни бажариш талаб килинмади. Демак, дастлабки шартномада белгиланган муддатда шартнома тузишга эмас, балки оферта - таклиф беришга улгуриш лозим. Бундай холда дастлабки шартнома муддати тугаса хам, даъво киритиш мумкин.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

REFERENCES

1. Узбекистан Республикасининг Фукаролик кодекси. Т.: Адолат. 2021. 620-б.

2. Граждансхое право: учебник: в 4 т. /отв.ред. Е. А. Суханов. -2-е изд., перераб. и доп. - Москва: Статут, 2020. Т. 3: Общие положения об обязательствах и договорах. Договорные обязательства по передаче вещей в собственность или в пользование. - 480 с.

3. Ensieh Farkhondehpay. Identifying Barriers and Enablers for Adoption of E-Contracting in B2B market in Iran. //Lulea University of Technology. MASTER'S THESIS. 2010. 13-б. Б.57.

4. Grov Gaute Hellenes. Master thesis. The law of pre-contractual liability in China and Norway: A comparison of the main features. The University of Bergen. 2019. 26-

5. Узбекистан Республикаси Олий Кенгашининг Ахборотномаси, 2001 й., 9-10-сон, 171-модда.

6. http://www.consultant.ru/document/cons_doc_LAW_5142/97b643126817ac88d7 d189c4e90a598045ca555c/

7. Договорное право (общая часть) постатейный комментарий к статьям 420453. Гражданского кодекса Российской Федерации [Электронное издание. Редакция 2.0] / Отв. ред. А.Г.Карапетов. - Москва: М-Логос, 2020. -1425 с.

8. O'G'Li, I. D. B. (2022). YURIDIK SHAXSLARNING UMUMIY YIG 'ILISH QARORLARINI HAQIQIY EMAS DEB TOPISHNING HUQUQIY OQIBATLARI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(1), 430-447.

9. Imomniyozov, D. B. O. G. L., & Atalikova, G. S. (2022). INGLIZ VA MILLIY HUQUQIMIZDA SHARTNOMAVIY JAVOBGARLIKNING ASOSLARI. Central Asian Academic Journal of Scientific Research, 2(2), 84-95.

10. Мехмонов, К. М. (2021). ОСОБЕННОСТИ ПРАВОВОГО РЕЖИМА ЦИФРОВЫХ ПРАВ. ЖУРНАЛ ПРАВОВЫХ ИССЛЕДОВАНИЙ, 6(1).

11. Мехмонов, К. М. (2021). САНОАТ МУЛКИ ОБЪЕКТЛАРИНИ ^У^У^ИЙ МУХ,ОФАЗА ^ИЛИШНИНГ ДОКТРИНАЛ АСОСЛАРИ. ЖУРНАЛ ПРАВОВЫХ ИССЛЕДОВАНИЙ, 6(4).

12. Нуруллаева, А., & Мехмонов, К. (2021). Спорт сохдсида агентлик шартномасининг мух,им шартлари хусусидаги конунчилик ва корпоратив нормалар тах,лили. Общество и инновации, 2(4/S), 46-51.

28-б.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.