Научная статья на тему 'ВОСИТАЧИЛИК ШАРТНОМАСИНИНГ ТУШУНЧАСИ ВА МОҲИЯТИ'

ВОСИТАЧИЛИК ШАРТНОМАСИНИНГ ТУШУНЧАСИ ВА МОҲИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
269
33
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
воситачилик / шартнома / вакил / топшириқ берувчи / тарафлар / хизмат кўрсатиш / савдо / ҳуқуқ ва мажбуриятлар. / посредничество / договор / представитель / доверитель / стороны / услуга / сделка / права и обязанности.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Раззоқов, Абдулазиз

Фуқаролар ва юридик шахслар ўзларига тегишли ҳуқуқ ва мажбуриятларини ўз хоҳиш ва манфаатларидан келиб чиқиб ўзлари ёки вакил орқали амалга оширишлари мумкин. Бунда шахс ўз ҳуқуқ ва мажбуриятларини амалга оширишни бошқа шахсга топшириш шартномалар орқали амалга оширилади ва вакиллик ҳамда топшириқ шартномасига асосланади. Бироқ, шахс ўзига тегишли ҳуқуқ ва мажбуриятлар ҳар доим вакил орқали ўз номидан амалга ошира олмаслиги мумкин. Ижтимоий ҳаётнинг муайян бир соҳасидаги фаолиятни амалга оширишда шахс объектив ёки субъектив сабабларга кўра бевосита қатнаша олмаслиги ёки вакил ёрдамида иштирок эта олмаслиги мумкин. Масалан, қурилиш материалларини сотиб олишда фуқаро мазкур соҳада етарли билим ва тушунчага эга бўлмаганлиги сабабли бошқа шахсга ўзи учун уларни сотиб олиб беришни топшириши мумкин. Бу ҳолатда қурилиш материалларини харид қилиш шартномасини тузиш мажбуриятини олган шахс воситачи ҳисобланади ва битимни ўз номидан бироқ топшириқ берган шахс – комитент ҳисобидан тузади. Бу эса ўз навбатида, воситачилик муносабатларининг замонавий воқеъликлардан келиб чиқиб тартибга солиниши ҳамда рақамли реаллик шароитида амалга оширилаётган воситачилик хизматларининг ҳуқуқий асосларини ишлаб чиқишни тақозо этади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ПОНЯТИЕ И СУЩНОСТЬ КОМИССИОННОГО ДОГОВОРА

Граждане и юридические лица могут осуществлять свои права и обязанности исходя из своих пожеланий и интересов самостоятельно или через представителя. В этом случае переход прав и обязанностей лица к другому лицу осуществляется посредством договоров и основывается на договоре представительства и поручения. Однако лицо не всегда может осуществлять свои права и обязанности от своего имени через представителя. Лицо может быть не в состоянии участвовать непосредственно или участвовать с помощью представителя по объективным или субъективным причинам. Например, приобретая строительные материалы, гражданин может поручить их приобретение другому лицу, так как не обладает достаточными знаниями и пониманием в этой области. В этом случае лицо, обязующееся заключить договор купли-продажи строительных материалов, является посредником и заключает сделку от своего имени, но за счет лица, давшего распоряжение, доверителя. Это, в свою очередь, требует регулирования медиативных отношений с учетом современных реалий и разработки правовых основ медиативных услуг, реализуемых в цифровой реальности.

Текст научной работы на тему «ВОСИТАЧИЛИК ШАРТНОМАСИНИНГ ТУШУНЧАСИ ВА МОҲИЯТИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 8 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ВОСИТАЧИЛИК ШАРТНОМАСИНИНГ ТУШУНЧАСИ ВА МО^ИЯТИ

Фуцаролар ва юридик шахслар узларига тегишли ууцуц ва мажбуриятларини уз хоуиш ва манфаатларидан келиб чициб узлари ёки вакил орцали амалга оширишлари мумкин. Бунда шахс уз ууцуц ва мажбуриятларини амалга оширишни бошца шахсга топшириш шартномалар орцали амалга оширилади ва вакиллик уамда топшириц шартномасига асосланади. Бироц, шахс узига тегишли ууцуц ва мажбуриятлар уар доим вакил орцали уз номидан амалга ошира олмаслиги мумкин. Ижтимоий уаётнинг муайян бир соуасидаги фаолиятни амалга оширишда шахс объектив ёки субъектив сабабларга кура бевосита цатнаша олмаслиги ёки вакил ёрдамида иштирок эта олмаслиги мумкин. Масалан, цурилиш материалларини сотиб олишда фуцаро мазкур соуада етарли билим ва тушунчага эга булмаганлиги сабабли бошца шахсга узи учун уларни сотиб олиб беришни топшириши мумкин. Бу уолатда цурилиш материалларини харид цилиш шартномасини тузиш мажбуриятини олган шахс воситачи уисобланади ва битимни уз номидан бироц топшириц берган шахс - комитент уисобидан тузади. Бу эса уз навбатида, воситачилик муносабатларининг замонавий воцеъликлардан келиб чициб тартибга солиниши уамда рацамли реаллик шароитида амалга оширилаётган воситачилик хизматларининг ууцуций асосларини ишлаб чицишни тацозо этади.

Калит сузлар: воситачилик, шартнома, вакил, топшириц берувчи, тарафлар, хизмат курсатиш, савдо, ууцуц ва мажбуриятлар.

Граждане и юридические лица могут осуществлять свои права и обязанности исходя из своих пожеланий и интересов самостоятельно или через представителя. В этом случае переход прав и обязанностей лица к другому лицу осуществляется посредством договоров и основывается на договоре представительства и поручения. Однако лицо не всегда может осуществлять свои права и обязанности от своего имени через представителя. Лицо может быть не в состоянии участвовать непосредственно или

Раззоков Абдулазиз

Хукук магистри

АННОТАЦИЯ

ПОНЯТИЕ И СУЩНОСТЬ КОМИССИОННОГО ДОГОВОРА

АННОТАЦИЯ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 8 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

участвовать с помощью представителя по объективным или субъективным причинам. Например, приобретая строительные материалы, гражданин может поручить их приобретение другому лицу, так как не обладает достаточными знаниями и пониманием в этой области. В этом случае лицо, обязующееся заключить договор купли-продажи строительных материалов, является посредником и заключает сделку от своего имени, но за счет лица, давшего распоряжение, - доверителя. Это, в свою очередь, требует регулирования медиативных отношений с учетом современных реалий и разработки правовых основ медиативных услуг, реализуемых в цифровой реальности.

Ключевые слова: посредничество, договор, представитель, доверитель, стороны, услуга, сделка, права и обязанности.

Воситачилик шартномаси хизмат курсатишга оид шартномалар тизимига мансуб хисобланади ва бунда воситачи комитент курсатмаларига мувофик уз номидан лекин комитент хисобидан бир ёки бир неча битимларни тузади. Хизмат курсатишнинг бу турида воситачи томонидан учинчи шахс учун хукукий окибат тугдирадиган юридик харакат содир этилади. Воситачилик ёрдамида мол-мулкни пулли реализация килишга доир келишувлар амалга оширилади. Бошкача килиб айтадиган булсак у савдо воситачилиги муносабатини расмийлаштиради. Профессионал савдо воситачиси (воситачи) иштирокчи сотувчи (ишлаб чикарувчи) ва сотиб олувчи (истеъмол килувчи) ликдан ва яна контрагентларни топиш улар билан тузилган келишувларни расмийлаштириш ва бажаришдан хам озод этади. Масалан, халкаро савдо муносабатларида ишлаб чикарувчилар (экспортер) ёки истеъмол килувчилар (импортер) халкаро контрагентлар билан олди-сотди ишларида халкаро бозорда воситачи иштирокида иш курадилар.

Узбекистон Республикаси Фукаролик кодексининг 832-моддасига мувофик, воситачилик шартномаси буйича бир тараф (воситачи) иккинчи тарафнинг (комитент) топшириги буйича уз номидан, бирок комитент хисобидан бир ёки бир неча битимни хак эвазига тузиш мажбуриятини олади. Воситачилик шартномасининг мохияти шундаки, бунда бир шахс - воситачи иккинчи шахс - комитентга муайян битимларни тузиш буйича хизмат курсатади. Воситачилик шартномасининг предмети булиб, воситачи курсатадиган хизмат хисобланади. Масалан, воситачи комитентга тегишли

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 8 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

öywMHH cothö öepum xH3MaTHHH Kypcaramu mapTHOMa npegMeTHHH Tammn этagн.

MYX,OKAMA BA HATH^A^AP

BocHTaHHHHK mapTHOMacuHHHr MOxuaTHHH aHHKgamga yHHHr TypgOm mapTHOManapgaH ^apKgu ^Hx,araapHHH Kypuö nHKum nO3HM Synagu. MatnyMKH, BOCHTaHHHHK mapTHOMacura aKHH mapTHOManap ^yMnacura TOnmupuK mapTHOMacH, MOn-MynKHH umOHnnu ÖOmKapum mapTHOManapu Kupagu. TonmnpHK mapTHOMacH x,aM BOcuTanunHK mapTHOMacu Kaöu y3uga ynHHnu maxcHHHr MyafiaH TonmuFupuHH öa^apum xH3MaTHHH H^Oganafigu. AnöaTTa öyHga BOCHTanu Ba BaKHn öa^apunumu nO3HM öynraH ropugHK x,aTTH-x,apaKaT Ba ÖHTHM COxacu öyfiuna MyafiaH 6hhhm Ba ManaKa эгa Synumu Tanaö этнпagн.

C.E.EOÖOKynOBHHHr ^HKpuna TOnmupuK mapTHOMacu öyfiuna KOHyHra 3ug öynMaraH x,apaKaraap M3acugaH TOnmupuK öepyBnHHHHr öepraH TOnmupuFHHH BaKun aManra Omupca, BOCHTanunuK mapTHOMacu öyfiuna BOcuTanu ^aKaTruHa ^yKapOHHK MyOManacuga Synumu MyMKHH öynraH öywMnap M3acugaH caBgO-COTHK KH^umga BOcuTanunHK Kunum MyMKHH 1 . By ypHHga C.B.BOÖOKynOB BOcHTanunHK mapTHOMacuHH ^aKaT caBgO-cOTHK Kunum öyfiuna ÖHTHMnap Ty3um öunaH ÖOFnamu öaxcnu xapaKTepra эгa. BuHOÖapuH, OKga BOcuTanunHK mapTHOMacura öepunraH Tatpu^ga mapTHOMaHHHr afiHaH Kaficu cOx,agaru ÖHTHMnap Ty3um xu3MaTHHH aManra Omupumra KaparanraHnurH öenrunaHraH. ffly caöaönu BOcuTanunHK caBgO-cOTHK ÖHTHMnapu öunaH öupra, um öa^apum Ba xH3MaT Kypcaram ÖHTHMnapHHH Ty3umra x,aM KaparnnumH MyMKHH.

BOcHTanunHK mapTHOMacu Kyfiugaru xpnaraap öyfiuna TOnmupuK mapTHOMacugaH $apK KH^agu:

. Ba^apunumu nO3HM oynraH Kypcamanap Ba KypcaranaguraH xu3MaT Ma3MyHH Ba MOxuarara Kypa. Arap TOnmupuK mapTHOMacu öyfiuna Bamn MyafiaH wpuguK xapaKaraapHH aManra Omupum TOnmupHFHHH Onca, BOcuTanu ^aKaTruHa öup eKH öup Hena öhthmhh Ty3um KypcamacHHH Onagu. MacanaH, TOnmupuK mapTHOMacura Kypa BaKHnra MOn-MynKHH ÖOmKapum Ba y öunaH öofhhk öapna wpuguK xapaKaTnap(MOn-MynKHH эгaппam, ^OfiganaHum, MOn-MynKHH H^apara öepum, MOn-MynK M3acugaH TynOBnapHH aManra Omupum, MOn-MynKKa HucöaraH xyKyKgapHH x,HMOa KH^um, 6y3HnraH xyKyKHH x,HMOa KH^um M3acugaH gatBO

1 ®yKapO^HK xyKyKH. HKKHHnH KHcM./X.PaxMOHKy^OB Ba H.3OKHpOB^apHHHr yMyMHfi Taxpupu OcTHga.-TOmKeHT: №m 3ue, 2008.-465 ö.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 8 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

кузгатиш ва шу кабилар) амалга ошириш хукуки берилса, воситачига факатгина мол-мулкни сотиш шартномасини тузиш курсатмаси берилади.

2. Вакил топширик шартномаси буйича барча харакатларни топширик берувчи номидан амалга оширса, воситачи битимни уз номидан тузади. Бунда вакил амалга оширган харакатлар учун хукук ва мажбуриятларнинг унинг узи учун эмас, балки топширик берувчи учун вужудга келади. Воситачилик шартномасида воситачининг учинчи шахс билан тузилган битим юзасидан хукук ва мажбуриятлар комитенда воситачидавужудга келади. Зеро, ФКнинг 832-моддаси 2-кисмида белгиланганидек, воситачи томонидан учинчи шахс билан тузилган битим буйича, гарчи битимда комитентнинг номи тилга олинган ёки у битимни бажариш буйича учинчи шахс билан бевосита муносабатларга киришган булса хам, воситачи хукукларга эга булади ва зиммасига мажбурият олади.

3. Топширик шартномасида хам, воситачилик шартномасида хам барча харакатлар топширик берувчи ва комитент хисобидан амалга оширилади. Бирок топширик шартномасида вакил амалга оширадиган юридик харакатлар мол-мулкка нисбатан умумий килиб белгиланса, воситачилик шартномаси муайян муддатга ёки амал килиш муддати курсатилмаган холда, кайси худудда бажарилиши курсатилган ёки курсатилмаган холда, комитент воситачига топширган комитентнинг манфаатларини кузлаб ва унинг хисобидан битим тузиш хукукини учинчи шахсларга бермаслик хакида мажбурият олган холда ёки бундай мажбуриятни олмаган холда, воситачилик нарсаси булган товарларнинг ассортименти хусусида шартлар куйилган ёки куйилмаган холда тузилиши мумкин.

4. Топширик шартномасида вакилнинг харакатлари текинга ёки хак эвазига амалга оширилса, воситачилик шартномаси хар доим хак эвазига амалга оширилади. Чунки, ФКнинг 833-моддасига кура, комитент воситачига хак тулаши, воситачи битимнинг учинчи шахс томонидан бажарилиши учун кафолатни уз зиммасига олган (делькредере) холларда эса шартномада белгиланган микдорда кушимча хак хам тулаши шарт.

Воситачилик шартномасининг максади товарларни савдо-сотик килишда тарафларга кулайликлар яратиш, узига тегишли булмаган буюмлар билан чекланмаган микдорда савдо-сотик килишда, воситачиликка кенг имконият яратиб бериш хисобланади2 . Воситачилик шартномасини бугунги бозор муносабатлари шароитида кенг кулланилаётган булсада, ушбу муносабатларни

2 Уша ерда

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 8

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

тартибга солишга каратилган конун хужжатлари такомиллаштиришни талаб килади. Хусусан, воситачиликни амалга ошириш сохаларидан келиб чикиб, фаолиятнинг ушбу турини лицензиялаш масалалари конун хужжатларида белгиланмаган. Шу муносабат воситачилик хизматини тартибга солувчи конун нормаларини такомиллаштириш максадга мувофикдир.

Воситачилик шартномасининг мохдяти Фукаролик хукуки субъектларнинг хукук ва мажбуриятларини амалга оширишда учинчи шахсларнинг иштироки фукаролик хукуки фанида ва иктисодий муомала тизимида узига хос уринга эга хисобланади. Бинобарин, шахснинг узига тегишли субъектив хукукларини амалга ошириш имконияти ва салохиятига эга булмаслиги ёхуд унда шунга хохиш ва истакнинг мавжуд эмаслиги унинг хукуклари бекор булиши ёки бархам топишига олиб келмайди. Шу билан бирга шахсга тегишли хукукларнинг у томонидан амалга оширилмаслиги ушбу хукуклар муомаласига хам тускинлик килмайди3.

Маълумки фукаролик хукук субъектларга уз хукукларини учинчи шахслар оркали амалга ошириш имкониятини беради ва бунда турли хилдаги фукаролик-хукукий конструкциялар айнан мазкур холатга каратилган. Хусусан, ФКнинг 9-моддасида фукаролар ва юридик шахслар узларига тегишли булган фукаролик хукукларини, шу жумладан уларни химоя килиш хукукини хам уз хохишларига кура тасарруф этишлари белгиланганлиги субъектларнинг хукукларни амалга оширишда эркин ва уз хохишларидан келиб чикиб, фукаролик конунчилигида белгиланган усуллар ва воситалардан фойдаланиш мумкинлигини англатади.

Фукаролик конунчилигида уз ифодасини топган субъектга тегишли хукукларни шахснинг бевосита узи эмас учинчи шахслар томонидан амалга оширилишини белгиловчи конструкцияларга вакиллик, ишончнома, топширик шартномаси, мол-мулкни ишончли бошкариш, воситачилик шартномаси, агентлик шартномаси ва бошкаларни киритиш мумкин. Мазкур шартномавий-хукукий тусдаги конструкциялар уз мохиятига кура учинчи шахсларнинг хукук ва манфаатларини амалга ошириш ва химоя килишни назарда тутади. Бирок, ушбу конструкциялар орасидан воситачилик шартномасигина узга шахсга тегишли хукукларни уз номидан амалга оширилиши билангина алохидалик касб этади. Бу холатда ФКнинг 832-моддасида воситачилик шартномасига берилган таърифдан англашилади. Мазкур нормага мувофик, воситачилик

3 Факатгина айрим турдаги шахсий-номулкий хукукларни амалга оширишда хукукдор субъектнинг шахсий иштироки ва харакати талаб килинади.

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 8

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

шартномаси буйича бир тараф (воситачи) иккинчи тарафнинг (комитент) топшириги буйича уз номидан, бирок комитент хисобидан бир ёки бир неча битимни хак эвазига тузиш мажбуриятини олади. Мазкур таъриф ва ФКда воситачилик шартномаси бевосита тартибга солишга багишланган бошка нормаларда ифодаланган холатлар мазкур шартноманинг мохиятини белгиловчи куйидаги конструктив белгиларини ажратиб курсатиш имконини беради:

Биринчидан, воситачилик шартномаси вакиллик, ишончнома, топширик, мол-мулкни ишончли бошкариш шартномаси каби хизмат курсатиш шартномаларига киради.

Иккинчидан, воситачилик шартномасининг предметини учинчи шахслар билан тузиладиган битимлар ташкил килади4.

Учинчидан, битим (битимлар) топширик кимга берилган булса, шу шахс номидан тузилиши лозим. Юкорида таъкидлаганимиздек мазкур холат воситачилик шартномасининг топширик шартномасидан ажартиб турувчи энг мухим жихатлардан бири хисобланади ва бу коида ФКнинг 832-моддаси 2-кисмидан келиб чикади. Мазкур нормага кура, воситачи томонидан учинчи шахс билан тузилган битим буйича, гарчи битимда комитентнинг номи тилга олинган ёки у битимни бажариш буйича учинчи шахс билан бевосита муносабатларга киришган булса хам, воситачи хукукларга эга булади ва зиммасига мажбурият олади. Топширик шартномасида учинчи шахс учун битим тузаётган шахс (вакил) нинг кимлиги ахамиятга эга булмаса, воситачилик шартномасида, эса аксинча, битимни тузаётган шахс эмас, битим тузиш буйича топширик берган шахснинг кимлиги ахамият касб этмайди. Зеро, битим буйича хукук ва мажбуриятни зиммасига олаётган тарафгина контрагент учун ахамиятли хисобланади ва шартномавий жавобгарлик ана шу хукук ва мажбурятни уз зиммасига олган шахсга юклатилади.

4 М.В.Кротовнинг таъкидлашича, воситачилик шартномаси предметини аниклашда воситачи тузиши лозим булган битимнинг предмети ва мазмуни таъсир курсатади. Бирок, восита харакатнинг натижаси хисобланган тузилган битимни воситачининг битим тузиш буйича харакатлари билан аралаштириб юбориш мумкин эмас. Бинобарин, воситачилик шартномаси буйича воситачининг фаолияти воситачилик фаолиятининг натижаси хисобланган битимнинг узи эмас, битимни тузишга каратилган воситачилик хизматлари хисобланади. (Гражданское право. Ч.2/ Под.ред. А.П.Сергеева, Ю.К.Толсотого.-М.: Проспект, 2000, -584 с.). Мазкур фикрларга кушилган холда таъкидлаш мумкинки, воситачилик шартномасининг предмети айнан битим тузишга каратилган самарали харакатлар хисобланади. Битимнинг узи шартнома предмети эмас, аксинча шартнома предмети буйича хукук ва мажбуриятларнинг иобий натижаси сифатида бахоланади. Бинобарин, хизмат курсатиш шартномаларида ашё, хужжат, битим ёхуд моддийлик эмас учинчи шахслар фойдасига каратилган харакатлар предметни ташкил этади.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 8 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Туртинчидан, воситачилик шартномаси биринчи навбатда комитентнинг манфаатлари учун хизмат килади ва шу максадда тузилади, -деб хисобланади. Воситачилик - тадбиркорлик битим булиб, шу турдаги бошка шартномалар каби тегишли тараф (бу уринда - восита) нинг ягона манфаати узи амалга оширган харажатларни коплаш ва соф фойдани олиш хисобланади. Шу муносабат билан конун чикарувчи воситачилик шартномаси айнан комитент хисобидан амалга оширилишини белгилайди. Бинобарин, битим буйича олинадиган фойда ва даромаднинг хаммаси комитентга тегишли булади ва комитент воситачи хизматлари учунгина шартномада келишилган хакни тулайди. Шу билан бирга воситачи томонидан учинчи шахс билан тузилган битим комитент манфаатлари ва фойдасини кузлаб тузилади хамда бу муомала комитентнинг хохиш-истаги натижаси саналади.

Бешинчидан, комитент томонидан тузилган битим юзасидан учинчи шахсга нисбатан хукук ва мажбуриятларнинг утиши учун талабдан воз кечиш ва воситачи томонидан комитентга карзни утказиш конструкциялари лозим булади. Ушбу холат ФКнинг 834-моддаси 5-кисми талабларидан келиб чикади. Мазкур нормага мувофик, воситачи учинчи шахс билан тузган битимни учинчи шахс бажармаган такдирда, воситачи бу хакда дархол комитентга хабар бериши, зарур далил-исботларни туплаши ва таъминлаши, шунингдек комитентнинг талабига кура бундай битим юзасидан хукукларни талабларни бошка шахсга утказиш тугрисидаги коидаларга риоя килган холда (ФКнинг 313-317, 319, 320-моддалари) унга топшириши шарт. Бунда ФКнинг 320-моддаси талаблари алохида ахамият касб этади ва воситачига тегишли хукук ва мажбуриятларнинг комитентга утиши куйидаги шаклларда амалга оширилади:

- оддий ёзма ёки нотариал шаклда тузилган битимга асосланган талабдан бошка шахс фойдасига воз кечиш уша шаклда амалга оширилиши керак;

- давлат руйхатидан утказиш талаб килинадиган битим буйича талабдан бошка шахс фойдасига воз кечиш ушбу битимни руйхатга олиш учун белгилаб куйилган тартибда руйхатга олиниши керак;

- ордерли кимматли когоз буйича талабдан бошка шахс фойдасига воз кечиш ушбу кимматли когозга индоссамент (талаб килиш хукукини утказиш ёзуви) йули билан амалга оширилади.

Олтинчидан, битимни воситачи уз номидан тузиши хамда воситачи тузган битим комитент хисобидан амалга оширилишининг узаро нисбати куйидаги икки муносабатни аник белгилашни талаб килади: биринчидан -воситачи ва комитент, иккинчидан воситачи ва учинчи шахс уртасидаги муносабат. Мазкур

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 8

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

муносабатларнинг хусусиятларидан келиб чикиб, улардан биринчисини ички ва иккинчисини ташки муносабатлар деб аташ мумкин. Мазкур икки муносабатни тавсифлар экан рус цивилист олими Г.Ф.Шершеневич куйидагича хулосага келади: учинчи шахслар билан тузиладиган шартноманинг ташки томонида воситачи мустакил савдо килувчи хисобланади. Учинчи шахслар учун унинг воситачилик мавкеи кузга ташланмайди ва ахамиятга эга булмайди. Бунда учинчи шахслар воситачига товарни сотишади, ундан сотиб олишади ва воситачининг оркасида сотиб олинган товар пулини талайдиган, воситачи сотган товарлар пулини оладиган яна бир шахс турганлигини билишмайди ва бу холат ахамиятга хам эга булмайди. Аксинча, ички муносабатда воситачи комитентга нисбатан факатгина унинг топширикларини бажарувчи хисобланади. Ташки муносабатларда воситачи сотувчи, ичики муносабатларда эса оддий вакил хисобланади5.

Дархакикат, воситачи комитент топширикларини бажарувчи сифатида харакат килсада, бу холат учинчи шахслар учун маълум булмаслиги мумкин. Шу сабабли учинчи шахслар билан муносабатларда воситачи хукукий муносабатнинг мустакил иштирокчиси сифатида харакат килади ва факатгина шартнома буйича учинчи шахс уз мажбуриятларини бажаришдан бош тортганда уз номида булган бошка шахс хукукларини эгасига кайтаради. Юкорида таъкидлаганимиздек, тузилган битим юзасидан комитентга тегишли булган хукуклар воситачи томонидан талабдан бошка шахс фойдасига воз кечиг оркали амалга оширилади. Таъкидлаш лозимки айрим давлатлар фукаролик конучилигида (Масалан, Франция ва Испанияда) воситачилик топширик каби битимни комитент (топширик берувчи) номидан тузилишига йул куйилади ва шу оркали топширик ва воситачилик шартномалари уртасидаги фарк йукка чикарилади. Фикримизча воситачилик ва топширик шартномаларининг бундай тартибда ифодаланиши узига хос фаолият тури булган воситачилик фаолиятини чеклайди ва унинг мустакиллигига путур етказади. Бу эса уз навбатида бозор муносабатлари шароитида товар, ишлар ва хизматлар алмашинувига салбий таъсир курсатиш билан бирга, ишлаб чикарувчилар ва сотувчилар уртасидаги муайян узилишларга олиш келиши ва ишончли шерикларнинг алокаларига путур етказиши мумкин.

Еттинчидан, узига берилган топширик буйича учинчи шахслар билан битим тузган вакилдан фарк килиб, воситачи уз номидан харакат килади ва

5 Шершеневич Г.Ф. Курс торгового права.-Москва. 1999. Том II.-178 с.

263

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 8

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

бунда комитентнинг ваколатларига мухтож булмайди 6 . Бирок бунда воситачилик шартномасидан фойдаланиш билан боглик окибатлар вужудга келиши учун воситачи айнан воситачилик шартномасини бажариши лозим булади. Акс холда битим буйича олинган хукук ва мажбуриятларни бошка шахсга утказиш одатдаги хукуклар олди-сотди шартномаси сифатида бахоланади.

Саккизинчидан, юкорида эътироф этилган воситачилик шартномаси буйича ташки муносабатларга нисбатан фукаролик конунчилиги воситачи учун хар кандай битимни тузиш имкониятини белгилайди ва факатгина конун хужжатлари билан хакиккий эмас деб топилиши мумкин булган битимларни тузишни такиклайди.

Туккизинчидан, воситачилик шартномаси буйича шахсий характердаги битимлар тузилиши мумкин эмас. Мазкур холат топширик шартномасига нисбатан кулланилмаслиги хам воситачилик шартномасининг узига хос жихатларидан бирини англатади. Агар топширик шартномасида тузилаётган битим топширик берувчининг номидан тузилса ва шу сабабли шахсий характердаги шартномалар вакил оркали тузилишига йул куйилса, воситачилик шартномасида битимда комитентнинг эмас воситачининг номи курсатилиши сабабли шахсий характердаги битимлар бу шартнома оркали тузилмайди.

ХУЛОСА

Эътироф этиш лозимки, воситачилик шартномаси бозор муносабатлари шаротида савдо хизмати курсатиш ва контрагентларнинг узаро алокаларини олиб боришларида мухим урин тутади. Шу сабабли мазкур шартноманинг хукукий асосиларини такомиллаштириш ва унинг амал килиш механизмини такомилаштириш долзарб ахамиятга эга.

REFERENCES

1. Фукаролик хукуки. Иккинчи кисм./Х,.Рахмонкулов ва И.Зокировларнинг умумий тахрири остида.-Тошкент: Илм Зиё, 2008.-465 б.

2. Шершеневич Г.Ф. Курс торгового права.-Москва. 1999. Том II.-178 с.

3. Брагинский М.И.Витрянский В.В. Договорное право. Договоры об оказании услуг. -М.: Статут. 1999. - 424 с.

4. Иброхимов, А. А. У. (2021). КОРПОРАЦИЯНИ БОШ^АРИШДА ФИДУЦИАР МАЖБУРИЯТЛАР ВА УЛАРНИ УЗБЕКИСТОНДА ^УЛЛАШ

6 Брагинский М.И.Витрянский В.В. Договорное право. Договоры об оказании услуг. -М.: Статут. 1999. - 424 с.

264

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 8 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ИМКОНИЯТЛАРИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 7(10), 841-853.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

5. Ibrohimov, A. A. M. O. G. L., & Nechaeva, E. V. (2022). XALQARO INVESTITSIYA HUQUQIDA MILLIY REJIM VA ENG QULAY SHARTLAR REJIMI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(2), 414-425.

6. Асадов, Ш. Ф. У. (2022). КОНСУЛЬТАЦИОННЫЕ УСЛУГИ: КАК УСЛУГИ ОКАЗЫВАЕМЫЕ НА ВОЗМЕЗДНОМ ОСНОВЕ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(7), 716-723.

7. Ibrohimov, A. A. M. O. G. L., & Nechaeva, E. V. (2022). XALQARO INVESTITSIYA HUQUQIDA MILLIY REJIM VA ENG QULAY SHARTLAR REJIMI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 2(2), 414-425.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.