Научная статья на тему 'ЧУЧУК СУВ ТАНҚИСЛИГИ МУАММОСИНИНГ МАРКАЗИЙ ОСИЁГА ХАВФИ'

ЧУЧУК СУВ ТАНҚИСЛИГИ МУАММОСИНИНГ МАРКАЗИЙ ОСИЁГА ХАВФИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
2
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
экология / глобаллашув / геосиёсат / геосиёсий манфаат / гуманизм / ҳақиқат. / ecology / globalization / geopolitics / geopolitical interest / humanism / truth

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Омонов, Баходир Нуриллаевич, Очилова, Гўзал Араловна

Мақолада жаҳонда янги аср арафасида жадаллашган экологик глобаллашув жараёнларининг мазмуни ва моҳияти, унинг атроф муҳитга таъсир йўналишлари, хусусан, чучук сув танқислигининг келиб чиқиш сабаблари ва бартараф этишга доир таклиф мулоҳазалар баён этилган. Шунингдек, Ўзбекистондаги экологик муҳитга жиддий таъсир ўтказаётган муаммолар, экологик вазиятни ўзгартираётган ва муносабатларни мураккаблаштираётган ва бу муаммоларни кескинлаштираётган омиллар атрофлича таҳлил қилинган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THREAT TO CENTRAL ASIA FROM THE PROBLEM OF DRINKING WATER SHORTAGE

The article describes the content and nature of the accelerated ecological globalization processes in the world on the eve of the new century, its directions of impact on the environment, in particular, the causes of the fresh water shortage and suggestions for its elimination. Also, the problems that have a serious impact on the ecological environment in Uzbekistan, the factors that change the ecological situation and complicate relations and aggravate these problems are analyzed in detail.

Текст научной работы на тему «ЧУЧУК СУВ ТАНҚИСЛИГИ МУАММОСИНИНГ МАРКАЗИЙ ОСИЁГА ХАВФИ»

ЧУЧУК СУВ ТАЩИСЛИГИ МУАММОСИНИНГ МАРКАЗИЙ

ОСИЁГА ХАВФИ

ОМОНОВ Баходир Нуриллаевич

Фалсафа фанлари доктори Шахрисабз давлат педагогика институти ОЧИЛОВА Гузал Араловна

Фалсафа фанлари номзоди, доцент Царши мууандислик-ицтисодиёт институти

АННОТАЦИЯ

Мацолада жауонда янги аср арафасида жадаллашган экологик глобаллашув жараёнларининг мазмуни ва моуияти, унинг атроф мууитга таъсир йуналишлари, хусусан, чучук сув танцислигининг келиб чициш сабаблари ва бартараф этишга доир таклиф мулоуазалар баён этилган. Шунингдек, Узбекистондаги экологик мууитга жиддий таъсир утказаётган муаммолар, экологик вазиятни узгартираётган ва муносабатларни мураккаблаштираётган ва бу муаммоларни кескинлаштираётган омиллар атрофлича таулил цилинган.

Калит сузлар: экология, глобаллашув, геосиёсат, геосиёсий манфаат, гуманизм, уацицат.

ABSTRACT

The article describes the content and nature of the accelerated ecological globalization processes in the world on the eve of the new century, its directions of impact on the environment, in particular, the causes of the fresh water shortage and suggestions for its elimination. Also, the problems that have a serious impact on the ecological environment in Uzbekistan, the factors that change the ecological situation and complicate relations and aggravate these problems are analyzed in detail.

Key words: ecology, globalization, geopolitics, geopolitical interest, humanism,

truth

КИРИШ

Экологик муаммоларнинг глобал тус олиши табиатга булган муносабатларни тубдан узгартирмокда. Айникса, чучук сув таъминоти муаммоси жахонда долзарб ахамият касб этиб, геосиёсий тус олиб бормокда. Дунё ахолисининг туртдан бир кисми чучук сув етишмаслигидан кийналаётгани барча минтакаларда сув таксимотини илмий-назарий жихатдан

22

ypraHHmHH TaKo3o этмoкga. MapKa3Hfi Ocuega xaM cyB TaHKncnurH KyHgaH-KyHra opTu6 6opMoKga. MuHTaKaga cyB TaKcuMoTHHH MytTagHnnamTHpumga aManra omupunaeTraH H^HMoHfi-cuecHfi MyHoca6araap gyHe экoпoгнк cuecaTHra ннтeгpaцнflпamнmнн Tanaö KU-nagu. ffly ^HxaxgaH ypraHHnaeTraH MaB3y 6yryHru KyHHHHr gon3ap6 MyaMMocHHH TamKHn этagн.

MaB3yra OHg agaÖHe^ap Tax-iH^H. 3KonorHK MyaMMonapHHHr raoöannarnyBHHHHr Ha3apufi acocnapura goup hhmhh TagKHKOT MaTepuannapH, ^yMnagaH, MapKa3Hfi Ocuega cyB TaHKHcnurHHHHr cuecufi Tyc onumu [2, 3, 4], MyaMMonapHHHr ongHHH onumura KaparanraH [4, 5, 6] Kynnaö hhmhh acapnap aparnngH. MacanaH: MapKa3Hfi Ocnega экoпoгнк MyaMMonapHH 6apTapa$ этнm 6opacuga E.Omohob, O.^HnuneB, A.^yggomeB [4, 6, 8], cyB TaHKHcnuru MyaMMocH Ba экoпoгнк rao6arnamyBra goHp MaHÖanap E.omohob, C.MaMamaKHpoB, A.AögycaMeTOB [6, 9, 10] TagKUKoTnapuga Taxgun KHnHHraH.

Tag^HKOT MeTogo^orHHCH. MapKa3Hfi Ocuega cyB TaHKHcnuru MyaMMocHHHHr reocuecufi Tyc onHmH, экoпoгнк HHKnpo3HHHr Tapuxufi acneKraapuHH xuco6ra onu6, MaHTHKHfinHK acocHga HnMHfi-Ha3apHfi xynocanap Hmnaö HHKHnraH. MHHTaKaga cyB TaHKucnuruHH MyTagHnnamTHpum ^aKaTruHa ÖHTTa eKH HKKHTa gaBnaTHHHr xafipuxoxnuru 6unaH aManra omagHraH ^apaeH эмac, aKcHHna xygyggaru 6apna gaBnaraap AKgun cuecara acocHga h®;o6hh Hara^ara эpнmнm hhmhh Ha3apufi ^ux^TgaH HcöoraaHraH. MyaMMoHH 6apTapa$ этнm MHHTaKagaru gaBnaraap экoпoгнк cuecaTHHH MHHTaKa MaH^aaraapugaH Kenuö hhkhö TaKoMHnnamTHpum Ba ннтeгpaцнflпamтнpнm Hara^acuga aManra omaguraH ^apaeHgup. ffly caöaönu, MaKona moxhathhh epHTHmga aHanro, cuHTe3, yMyMnamTupum, TaKKocnam Ka6u MaHTHKufi ycnyönapgaH ^ofiganaHHnraH.

Tax^H^ Ba HaTH^a^ap. gyHe xaM^aMHATH onguga TypraH энг raoöan MyaMMonapgaH 6ynu6, 2 Mnpg.gaH opTHK axpnu cyB TaHKncnurugaH a3uaT neKMoKga. CyB MyaMMocu akhh Kena^aKga gaBnaraapapo 3HggHaraapHH KynafiTupHÖ wöopumH MyMKHH. ^yHeHHHr fiupuK gapenapHHHHr 200 Tacu hkkh Ba yHgaH opTHK MaMnaKaraap xygygugaH yTagu.

MapKa3Hfi Ocue MHHTaKacu gapenapHHHHr cyB öunaH TatMHHnafiguraH Kop Ba My3HHK pecypcnapu MafigoHH TaHa33ynra ynpaö, muggaT öunaH KucKapMoKga. PacMHfi MatnyMoraapra Kypa, cyHru apHM acpga YpTa Ocue tofhh My3nHKnapu yngaH 6up KncMgaH opTHK MafigoHra KncKapraH18. MapKa3Hfi Ocue MHHTaKacu acocaH AMygape Ba Cupgape cyBnapugaH TyfiHHagH. AMygape xaB3acuHHHr fiunnuK cyB pecypcnapu finnura 78 km KyögaH opTHK. Cupgape xaB3acHHHHr fiunnuK cyB pecypcnapu TaxMHHaH 38.8 km KyÖHH TamKHn KH^agu.

18 OMOHOB E. "Y36eKHcToHHHHr Opo^öyfiH MHHTaKacugarH эк0fl0гнк cHecaTH" -T.: 2014 fi. -E.87-88.

23

www.birunijournal .uz

Марказий Осиёда Амударё ва Сирдарё трансчегаравий дарё хисобланиб, минтака давлатларининг чучук сувга булган эхтиёжини тулик кондиролмайди. Минтака давлатлари ахолисининг усиши, иктисодий юксалиш сари одимлаши ва табиат инжикликлари таъсири чучук сувга булган эхтиёжда уз таъсирини курсатди. Шу сабабли, минтака давлатлари орасида чучук сувга булган талабнинг кескинла-шиши окибатида баъзи геосиёсий ихтилофлар узаро хамкорлик муносабатларида кескинликни келтириб чикарди.

Марказий Осиё мамлакатлари уртасида XX асрнинг охирида (1996-1999) "етакчилик" деб номланган салбий атаманинг пайдо булиши айнан сув муаммосининг геосиёсий тус олишига олиб келди. 2005-2010 йилларда бу жараён янада кизгин тус олди. Марказий Осиёнинг икки азим дарёсига иккита ГЭС каскадининг курилишига булган жиддий харакат ихтилофларни кучайтирди. Тожикистон Амударё куйи кисмида Рогун ГЭСини Киргизистон Сирдарё Юкоринорин каскадида Камбарота ГЭСини куриш эвазига минтака-нинг баъзи давлатларига уз таъсирини утказишга уринишлар авж олди. Маълумки, Сирдарё Норин ва Корадарёнинг, Амударё эса Панж ва Вахш дарёларининг кушилишидан хосил булади. Икки дарёнинг асосий бошланиши Марказий Осиёнинг икки давлати Тожикистон ва Киргизистон давлатлари худудига тугри келади. Агар Тожикистон ва Киргизистон ГЭС курилишини тугаллаб ишга туширса Узбекистон ва Козогистон давлатлари иктисодий тизимига жиддий зарар етади. Бу хакда Аслиддин Кулдошевнинг "Марказий Осиё давлатларида экологик муносабатларни бошкаришнинг демократик ва гуманистик тамойиллари" номли монографиясида батафсил ёритилган. Унда келтирилишича "Узбекистон давлати Марказий Осиёдаги сув таксимотининг узгариши, хусусан, Рогун ГЭСи курилиши натижасида вужудга келадиган окибатларни аниклаш ва холис бахолашга АКШ мутахассисларини хам жалб этди. Улар Рогун ГЭСи ишга туширилган такдирда Узбекистон йилига 600 миллион АКШ доллари микдорида зарар куриши хакидаги маълумотларни, яъни халк хужалигида сув танкислиги кишлок хужалик ишлаб чикариши кискаришига ва ялпи ички махсулот (ЯИМ)нинг 2 % ни йукотиши хакидаги хисоб-китобларни такдим этдилар. Айни пайтда 300 минг киши ишсиз колади. Америка олимларининг маълумотларига кура Амударёдаги сув окими даражаси ёзда 18 % га камаяди, кишда эса - 54 %га купаяди, булар ёзда - кургокчилик, кишда сув босиш хавфларини кучайтиради" Айникса, Афгонистонда Куштепа каналини курилиши минтакада чучук сув муаммосини янада кучайтириб юбориш эхтимоли мавжуд. Бу маълумотлардан куринадики, куплаб инсонлар хаёти ва давлатлар ижтимоий-сиёсий тараккиёти катта хавф остида колади.

24

www.birunijournal .uz

Айрим сиёсий шархловчиларнинг фикрига кура, Марказий Осиёда сув учун булаётган зиддият якин йилларда кучаяди, бу хол, албатта, салбий окибатларни ва куролли карама-каршилик булиши эхтимолини келтириб

19

чикаради19.

Галим Фасхутдиновнинг "Марказий Осиёда сув туфайли уруш булиш эхтимоли", номли маколасида: "БМТ маъломотларига кура, хозир планетамизнинг 40 та нуктасидаги сувга оид тортишувлар харбий низоларга айланиб кетиши мумкин. Ана шундай минтака-лардан бири Марказий Осиёдир", - деб таъкидлаган. Бу фикрга Евроиттифокининг Бош комиссари Кэтрон Эштон хам муносабат билдириб, Урта Осиё давлатлари уртасида сув ресурсларига муносабатда жиддий зиддиятлар, конфликтлар потенциали мавжудли-гини таъкидлади. Козогистонлик сиёсатшунос Марат Шибутов, уни Бишкек ва Душанбега нисбатан ультиматум деб, якин икки-уч йил ичида уруш мукаррарлигини айтган. Худди шундай башорат Халкаро инкироз гурухи эксперти Л.Аброр томонидан 2011 йил охирида хам айтилган эди. Россиянинг собик СССР худудини урганиш информа-цион-тахлил Маркази Бош директори муовини Ю.Якушева "учинчи жахон уруши - сув ресурслари учун уруш булади", деган фикрида бу ходисанинг глобал характери катъий хукм тарзида таъкидланганини курамиз20. Россия стратегик тадкикотлар институти илмий ходими Аждар Куратов "Независимая газета"га берган интервьюсида: "Узбекистон ва Тожикистон, Узбекистон ва Киргизистон, Киргизистон ва Тожикистон уртасида зиддият аллакачон юз бермокда"21, - деган фикрни таъкидлаган.

АКШ Давлат котиби Хиллари Клинтон БМТ штаб-квартирасида дунёнинг 50 мамлакати юкори даражадаги вакиллари иштирокида "Сув ресурслари: тинчлик ва хавфсизлик" мавзусида утказилган йигилишда дунё давлатларини сув ресурсларидан хамкорликда фойдаланишда "сув учун уруш бошламасликка" чакирган эди.

Узбекистон Биринчи Президенти Ислом Каримов мустакиллиги-мизнинг дастлабки йилларидаёк сув ресурсларидан хамкорликда фойдаланиш масаласига тухталиб: "Урта Осиёда иккита дарё бор. Амударё ва Сирдарё, уларнинг сувлари узлаштирилиб булинган. Бир томондан Тожикистон, иккинчи томондан Киргизистон сувнинг бошида турибди. Бу муаммолар тугрисида бизлар келишиб олишимиз керак, албатта. Узбекистонда яна ун миллион ерни

19 Каранг: Кулдошев А."Марказий Осиё давлатларида экологик муносабатларни бшкаришнинг демократик ва гуманистик тамойиллари". -Т. 2014 й.-Б.80,81,82.

20Уша асар.-Б.110-111.

21Уша асар.-Б.83.

25

узлаштиришга имконият бор. Шу нуктаи назардан караганда бизлар уз юртимизда сувдан окилона фойдаланишимиз керак22" - деган эди. Шунингдек, 2009 йил 28 апрелда Оролни куткариш Халкаро фонди таъсисчи давлатлар рахбарларининг Олмаота шахрида утказилган йигилишида: "Минтакамиздаги икки азим дарё - Амударё ва Сирдарёнинг юкори кисмида жойлашган мамлакатлар - Узбекистон, Туркманистон, Козигистон уртасидаги бахслар чогида вужудга келган турли карашларнинг булишини табиий хол, деб уйлайман. Тожикистон ва Киргизистон, аввало уз манфаатларини кузламокда. Хрлбуки, бу ерда гап хар бир алохида давлат манфаатлари хакида бормокда. Бу факат бугунги куннинг мафаатлари эмас, балки келажакни хам манфаатлари эканини алохида таъкидламокчиман. ...бугун ушбу бахс-мунозара-ларни авж олдирмасдан ва уларга сиёсий тус бермасдан, умумий ёндашув нукталарини топмогимиз даркор, деб уйлайман. Акс холда, мамлакатларимиз, халкларимиз манфаатлари бир четда колиб, учинчи кучларнинг стратегик хамда геосиёсий манфаат ва максадлари, минтакани бошкариш билан боглик масалалар олдинга чикиб колиши мумкин"23, - деб таъкидлаганди. Ушбу фикрлар анча хакикатга якин булиб, дунёда айрим давлатлар, муайян сиёсий кучлар уз манфаатлари йулида турли минтакалардаги трансчегаравий табиий ресурслардан фойдаланиш муаммоларини турли усуллар, воситалар билан кескинлаштиришга харакат килишлари жахон хамжамияти эътирозига сабаб булмокда. Бунга мисол сифатида "Марказий Евроосиё" ("Центральная Евразия") лойихаси "Шарк вакти" ("Время Востока"), "АКЩнинг Марказий Осиё ва Афгонистондаги сиёсати" мавзулари-даги давра сухбатларини келтириш мумкин. Бу давра сухбатларида узбекистонлик - сиёсий фанлар докторлари Ш.Ёвкочов, Н.Косимова, россиялик профессор В.Третьяков ва бошка мухокама иштирокчилари бу масалада, истисносиз, якдил фикрни билдирдилар. Хусусан, киргизистонлик Марс Сариев: "АКШнинг Марказий Осиёда сув уруши мукаррарлиги хакидаги башорати, унга хайрихохлигини курсатади ва шунга йуналтирилгандир. Марказий Осиё давлатлари бошликлари "ташки уйинчилар" томонидан лойихалаштирилаётган бундай вазият минтака давлатлари учун халокатлилигини ва муаммони хал килишда мамлакатлар кооперацияси (биргаликда мехнат таксимоти асосида ишни хал этиш) зарурлигини англашлари гоят мухимдир" - деган эди. Шу анжуманда

22Каримов И. А. Узбекистон: миллий истиклол, сиёсат, мафкура. 1-жилд. -Т.:1996 й. -Б. 104-139.

23Каримов И. Ватанимизнинг боскичма-боскич ва баркарор ривожланишини таъминлаш - бизнинг олий

максадимиз, 17-жилд, -Т.2009 й. -Б.216-219. Омонов Б. "Узбекистоннинг Оролбуйи минтакасидаги экологик

сиёсати" -Т.: 2014 й. -Б.87-88.

26

www.birunijournal .uz

KaraamraH YsöeKucTOH BaKunu fflyxpaT Ebkohob ^uKpuna: "TpaHcnerapaBufi cyB pecypcnapgaH ^oöganaHum Macanacugaru Munnaraapo 3ugguaTnap, Hu3onap эcкaпa-цнacн KynaHumuHH HHKop Kunum, Kena«:aKga xapöuH koh^ukthu KenTupuö HH^apumu MyMKHH. KynaHHÖ SopaeTraH HHKupo3HH öapTapa^ Kunumga EMT Ba öom;a xan;apo Myracaggu TamKunoTnap umTupoKH Ba BOCHTanunuruHH ^aonnamrapum KepaK"

MocKBa gaBnaT yHHBepcuTeTu geKaHu BuTanufi TpeTtaKOB ^HKpuna, MapKa3HH Ocuega cyB MyaMMocu a3angaH MaB^yg öynraH Ba öyHgaH KeöuH yHHHr KecKHHnamyBuga, Ä^ffl, anöarra, MyxuM pont ynHafigu, geö 6y Macanaga PoccuaHuHr пoзнцнacн xaKuga xen ;aHgafi ^HKp SungupMaraH.

^apxa;u;aT, Y3ÖeKHCTOHga cyB MyaMMocuHuHr "a3angaH MaB^yg-nuru" TapuxuH $aKT. .HeKuH öy MyaMMO KecKuHnamyBuga MycTaöug Ty3yMHuHr BonwHTapucTuK, TOTanuTap cuecara xan KunyBnu pont yHHaraHnuru xaM $aKT öynuö, yHu xaMMa xaM эtтнpo$ этaвepмaнgн.

Y36eKucTOH BaKunu Ha3OKaT KocuMOBa Kena«:aKga cyB pecypcnapu goupacuga gaBnaraapapo KOH^nuKTnap öynumu MyMKuH. MyaMMO enuMu $a;aT MuHTa;a gaBnaraapuHuHr TpaHcnerapaBufi cyB pecypcnapugaH ^oöganaHum ycyn-BocuTanapuHu, MexaHu3MnapuHu, TexHonoruacuHu TaKOMunnamTupum ^aonuaraHu MyBO^uKgamTupum op;anu xan öynumu MyMKuH24, - geraH ^ukphu öungupraH.

MapKa3uH Ocue MuHTaKacugaru TpaHcnerapaBufi cyB pecypcnapu Ta;cuMOTu Macanacugaru gaBnaraapapo Hroonap, Ha$a;aT ÄKffl, Sarau, a;uH Ba y3o; xopu^garu öom;a MaMnaKaraap TOMOHugaH xaM paFSaraaHTupunMOKga. Poccua npe3ugeHTuHuHr KuprroucTOH gaBnara öunaH KaMÖapoTa r3Cu KypunumuHu MonuanamTupum, onuHaguraH ^oögaHu TeHr Synum SyHuna 2012 nun ceHTaöpga Ty3unraH mapTHOMacu SyHuHr Muconugup. (2016 nun aHBapga mapTHOMa öeKop KunuHraH).

3Hr aBBano, MuHTa;agaru gaBnaraapHuHr öy ^apaeHnapgaru ponuHu, ypHuHu aHuKnaö onum KepaK. äkc xonga, öy ^apaeHnapHu TamKunnamTupaguraH, öom;apaguraH Ba Ha3opaT KunaguraH ynuHnu gaBnarauHr "xaKaMnuK" ponura эxтнe®; naögo öynagu. MapKa3uH Ocue gaBnaraapuHuHr cyB öunaH Sornu; MyaMMonapu epuTunaeTraH Kynnaö Ma;onanapga, MacanaH, Ä.KocuMOBHuHr "Poccua y3 ongura MapKa3uH Ocuega "öom xaKaM" Synum вaзн^acннн KyÖMOKga" geraH Ma;onacuga PoccuaHuHr MapKa3uH Ocue MaMnaKaTnapuga, atHu Y3ÖeKucTOH Ba KuprroucTOH ypTacuga Cupgape cyBu Macanacugaru MyHO3apanap

24 KyngomeB Ä. "MapKa3nH Ocue gaBnaTnapuga экonorнк MyHocaöaTnapHu öomKapumHuHr geMOKparaK Ba ryMaHncTuK TaMonnnnapn". -T. 2014. 78-79.

27

Россия собик президенти Д.Медведевнинг 2009 йил январь ойида Узбекистонга расмий ташрифи чогида икки томонлама дустона ва яхши кушничилик конун-коидаларига суянган холда хал этилиши лозимги айтилсада, амалда бу сиёсатга карама-карши позицияда турганлиги курсатилган.

"Бош хакамликка" давогар мамлакатларнинг, мукаррар равишда, уз манфаатларига эгалигини, минтакада хукмронлигини мустахкам-лашга харакат килишини сезмаслик сиёсий калтабинликдир25.

Агар биз мувозанатга эришолмасак ва узаро муросага келолмасак, бу муаммони хал эта олмаймиз ва унинг ечими узок йилларга чузилиб кетади. Колаверса, ким уз максадига эриша олиши хам хали номаълум - биз, яъни ушбу минтакада яшаётган халкларми ёки, пировард натижада, бошкаларнинг манфаатлари амалга ошадими? Бу борада: "Булиб ташла, хукмронлик кил", -деган принцип - эскидан маълум булган савдо амалга ошгудек булса, биз кимларнингдир кулида арзимас чакага айланиб колишимиз мумкин26. Мана шу муаммолар авж олмасдан янги минг йилликда узаро хамкорлик тизимини ривожлантириш ва минтка давлатлари уртасида ижтимоий-иктисодий, сиёсий келишувга эришишнинг асосий вазифалари ишлаб чикилиши зарур.

Умуман олганда, Марказий Осиё минтакасида сув муаммоси сиёсий тус олиб улгурган. Бу муаммони олдини олиш ва муаммо ечимини бартараф этиш минтака давлатларининг якдил, бир максад йулида хамжихат булишларига боглик. Акс холда, Марказий Осиёда энг хавфли экологик муаммо Орол денгизи инкирозини янада чигаллаштириб юборади. Натижада, бу жараён дунё экологик тизимига жуда катта хавф тугдиради.

Бу эса Марказий Осиё мамлакатлари уртасида узаро хамжихатлик принципини такомиллаштириш зарурият эканлигини курсатади. Шу сабабли, мамлакатимиз Президенти Шавкат Мирзиёев Узбекистонни дунёдаги барча давлатлар, аввало, кушни мамлакатлар билан яхши кушничилик, дустлик ва хамкорлик муносабатларини ривожлантиришга алохида эътибор каратди27, хамда Узбекистон, Тожикистон ва Киргизистон давлатлари уртасида сув танкислигида руй бераётган зиддиятларни хал этишда анча муътадил сиёсат урнатишга эришди. Минтака давлатлари томонидан амалга оширилаётган якин кушничилик алокаларини янги боскичга кутариш концепцияси шаклланиши

25Каранг: Омонов Б. "Узбекистоннинг Оролбуйи минтакасидаги экологик сиёсати" -Т.: 2014. -Б.33-34.

26Каримов И. "Ватанимизнинг боскичма-боскич ва баркарор ривожланишини таъминлаш - бизнинг олий максадимиз", 17-жилд, -Т.2009 й. 220 б.

27 Мирзиёев Ш. Миллий тараккиёт йулимизни катъият билан давом эттириб, янги боскичга кутарамиз. 1 -жилд. -Т.: "Узбекистон", 2017. -Б.384.

28

www.birunijournal .uz

cyB TaHKucnurura 6ynraH MyaMMonap eHHMHra 3aMHH x,o3HpnafigH. "Eh3 6yryH TapaKKueTHMH3HHHr yMyMHH ycTyBop HyHanumnapuHH aHrnaraH xpnga, nerapa, cyBgaH ^ofiganaHHm, TpaHcnopT Ba caBgo cuHrapu yTKHp MHHTaKaBHH MacananapHH enum 6yÖHHa oKunoHa Mypoca HynHHH H3naMoKgaMH3"28.

ffly MyHOcaöaT 6unaH npe3HgeHTHMH3HHHr TypKMaHHcTOHHHHr TypKMaHÖornn maxpuga 6ynu6 yTraH OponHH KyTKapum xanKapo ^aMrapMacu TatCHCHH gaBnaTnap pax,6apnapu KeHramuga cyBHH Te^am, TpaHcnerapaBHH cyB pecypcnapHHH 6omKapum Ba ynapgaH oKHnoHa ^ofiganaHHm Macananapugaru MHHTaKaBHH x,aMKopnuK gapa^anapuHH KecKHH omupum no3HMnuru xaKugaru $HKpn KeHram at3onapu TOMOHHgaH MatKynnaHgu. MapKa3HH Ocuega cyB pecypcnapugaH OKH^OHa ^ofiganaHHm öyfiHHa MHHTaKaBHH gacTypHHHr Ka6yn KunuHumu xygyggarH MyaMMonapHH 6apTapa$ этнmгa KapaTHnraH AHru öockhh CH^aTHga Ky3aTHnMoKga. EyHgaH Ky3naHraH 6om MaKcag - yMyMHH catH-xapaKaraap 6unaH MapKa3HH OcueHH 6apKapop, HKTucogHH puBo^naHraH Ba MKcaK TapaKKHH этгaн MHHTaKara afinaHTHpumgaH HÖopaT29 экaнnнгн MHHTaKa gaBnaTnapu pax,6apnapu TOMOHHgaH TacguKnaHgu.

XY^OCA BA TAK^HO^AP

roKopHgaranapgaH Kenu6 hhku6 KyHugaru xynocanapra Kenum MyMKHH: BnpHHHHgaH, MapKa3HH Ocue MaMnaKaTnapu экonoгнк, cyB Ba cyBgaH ^oöganaHHm cuecaTHHH MHHTaKa xycycHtfraapugaH Kenu6 hhkhö TH3HMnamTHpum Ba Hnrop экonoгнк HHHOBau,HOH TexHonoruanapHH TaKOMHnnamTHpum;

HKKHHHHgaH, MHHTaKa gaBnarnapu xaMKopnuruga cyBcronHK 6unaH 6ornHK экonoгнк MyaMMonapHH ongHHH onumra KaparunraH ^apaeHnapHH TamKHnnamTHpum, Ha3opaT KHnum Ba 6omKapum HHcTHiyTHuoHan th3hmhhh maKnnaHTHpHm;

YnHHHHgaH, Opon geHrH3H xygyguHH KyKanaM3opnamTHpum ®:apaeHnapHHH Te3namTHpum Ba Te^aMKopnamTHpunraH cyropum HHmooTnapHHH 6apno этнm opKanu gpHHa® x,aMga ep octh cyBnapu тpaнc$opмaцнflcннн TH3HMnamTHpum;

TypTHHHHgaH, MHHTaKaga cyB Kyn Tana6 KunMaHguraH Ba KynpoK xpcun 6epaguraH ycHMnHK HaBnapHHH ^opufi этнm x£Mga KumnoK xy^anuruga ^ofiganaHunaguraH epnapHHHr khmöbhh эneмeнтnamтнpнmga anoxuga 3apapcH3namTHpunraH AHru gacTypHH umnaö HHKum;

28MHp3HeeB ffl.M. XanKHMH3HHHr po3unuru 6u3HHHr ^aonuaTHMrora öepunraH энг onHH öaxogup. T.2-®ung. -T.: Y36eKHcToH, 2008. -E.265-266.

29Mup3HeeB ffl.M. XanKHMH3HHHr po3unuru 6u3HHHr ^aonuaTHMrora 6epunraH энг onHH 6a^ogup. T.2-®ung. -T.: Y36eKncToH, 2008. -E.265.

29

BemHHHHgaH, MuHTaKa экonorнк cuecaraHu puBO^naHraH gaBnaTnap Ta^puSacuHu ypraHraH xonga öem, yH Ba Kyn nunnuK "öyn xapuTacu"Hu umnaö nuKum Ba ymöy gacTypgaH Kenuö hukuö, xan;apo экonorнк cuecaTra uHTerpau.uanamum 3apypuaTuHu Ta;o3O этaцн.

2. Y36eKHCTOH Pecny6nHKacH ^oHyHH. "TaSuarHH Myxo$a3a Kunum Tyrpucuga"// lex.uz.

3. Mup3HeeB ffl. BomnaraH HcnoxpTnapHMH3HH ®:agan gaBoM эттнpнm - ycTyBop Ba3H$agup// Munnuft THKnaHHmgaH - Munnuft MKcanum capu. ^.4. -T.:Y36eKHCTOH, 2020.

4. Mup3HeeB ffl.M. Xan;HMH3HHHr po3HnurH 6u3HHHr $aonuaTHMH3ra 6epunraH энг ohhh 6axpgup. T.2-^Hng. -T.: Y36eKHCTOH, 2008.

5. Omohob B.H. Y36eKHCT0HHHHr Opon6yftH MHHTa;acHgarH экoпoгнк cuecara. - TomKeHT: "OaH", 2014. 13,95 6.t. (MoHorpa^ua)

6. Omohob B.H. 3KonorHK cuecaTHHHr acocuft TaMoftunnapu. // ^aMHaT Ba 6om;apyB - TomKeHT 2010 №1. -B. 40-41. (09.00.00; № 3).

7. Omohob B.H. Munnuft экoпoгнк cuecar: TamKHHHH-6omK;apyB th3hmhhh TaKoMHnnamTHpnm. // ^aMHaT Ba 6om;apyB. - TomKeHT, 2010. - Maxcyc coh. -B. 198-200. (09.00.00; № 3).

8. KyngomeB A."MapKa3HH Ocue gaBnaraapuga экoпoгнк MyHoca6araapHH 6m;apHmHHHr geMoKpaTHK Ba ryMaHHCTHK TaMoftHnnapu". -T. 2014 h

9. A6gycaMegoB A. 3KonorHK xaB^cronHK - rno6an MyaMMo: y3 enHMHHH KyTMo;ga // Oanca^a Ba xysy;, 2010, №1.

10. Omohob B.H. Xan;apo экonoгнк cuecHH MyHoca6araapHHHr ннтeгpaцнanamнmн Ba rno6annamnmH xycycnaTnapn. // Y3MY xa6apnapn -TomKeHT, 2011. № 4. - B. 106-109. (09.00.00; № 15).

12. Omohob B.H. 3mnorHK cuecar gnaneKTHKacn. // Oanca^a Ba xy;y;. -TomKeHT, 2013. № 2. - B. 91-94. (09.00.00; № 15).

13. Ochilova, G. A. (2020). Philosophical analysis of the development of social consciousness. PalArch's Journal of Archaeology of Egypt/Egyptology" PJAEE,

2020)https://www.palarch.nl/index.php/jae/article/view/2706/2637 https://www.scopus.com/sourceid/21100286805 Ochilova G.A. 14. Nurillaevich, O. B., Aralovna, O. G., Shavkatovich, N. K., Khurramovich, M. Y., & Aralovich, O. B. (2022). Factors Of The Formation Of Ecological Culture In

17(7)

30

www.birunijournal .uz

The Education And Training System. Journal of Pharmaceutical Negative Results,

https://sifisheriessciences.com/iournal/index.php/iournal/article/view/1815/1865

15. Очилова Г.А., Жумаева Ш.С., Очилов Б.А. Жамиятни маънавий-ахлокий ва маданий ривожида миллий давлатчилик тафаккурини шакллантириш зарурияти: усул ва воситалари. Халкаро ислом академияси. Илмий тахлил журнали. Тошкент. 2019 й. 44-бет.

16. Очилова, Г. А., Очилов, Б. А., & Аралов, М. Б. (2021). ГАРМОНИЗАЦИЯ ИНТЕРЕСОВ НАРОДОВ ЯВЛЯЕТСЯ ВАЖНЫМ ФАКТОРОМ РАЗВИТИЯ МЫШЛЕНИЯ НАЦИОНАЛЬНОЙ ГОСУДАРСТВЕННОСТИ. Актуальные научные исследования в современном мире, (2-9), 43-47.

17. Очилова Г.А, Омонов Б.Н. Ижтимоий фалсафа- Toshkent: Voris-nashriyot,

18. Ochilova, G., Jumayeva, S., & Ochilov, B. (2019). The necessity of forming National statehood and it's mentality in the spiritual-moral and cultural development of society: methods and tools. The Light of Islam, 2019(2), 10.

19. Омонов, Б. Н. (2023). ГЛОБАЛИЗАЦИЯ ЭКОЛОГИЧЕСКИХ ПРОБЛЕМ И ЕЕ ВЛИЯНИЕ НА СУДЬБЫ ЧЕЛОВЕЧЕСТВА. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 3(4), 755-763.

20. Омонов, Б. Н. (2013). Геоэкологическая политика Узбекистана в регионе Приаралья. Credo New, (3), 20-20.

984- 989

2020.

31

www.birunijournal .uz

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.