Научная статья на тему 'БУЮК АКБАР ДАВРИ МЕЬМОРЧИЛИГИ'

БУЮК АКБАР ДАВРИ МЕЬМОРЧИЛИГИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
59
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Буюк Акбар / Салим Чештий / меьморчилик / Агра / Лохур / Хиндистон. / great Akbar / Salim Cheshti / architecture / Agra / Lokhur / Hindistan.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Жамшидбек Зокиржон Ўғли Собиров

Ушбу мақолада Буюк Акбар даврида бунёд этилган бир-биридан сержило иморатлар, уларнинг шакли, кўриниши ва кимларга бағишлаб қурдирганлиги хусусида сўз юритилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ARCHITECTURE OF THE GREAT AKBAR PERIOD

In this article we will talk about one another, sergilo imams, who were built during the Great Akbar period, their form, appearance and who built them.

Текст научной работы на тему «БУЮК АКБАР ДАВРИ МЕЬМОРЧИЛИГИ»

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

EYMK AKEAP AABPH MEBMOPHH^HPH

Жамшидбек Зокиржон уFли Собиров

Андижон давлат университети тарих факультети 3-боскич талабаси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада Буюк Акбар даврида бунёд этилган бир-биридан сержило иморатлар, уларнинг шакли, куриниши ва кимларга багишлаб курдирганлиги хусусида суз юритилади.

Калит сузлар: Буюк Акбар, Салим Чештий, меьморчилик, Агра, Лохур, Хиндистон.

ARCHITECTURE OF THE GREAT AKBAR PERIOD

ABSTRACT

In this article we will talk about one another, sergilo imams, who were built during the Great Akbar period, their form, appearance and who built them.

Keywords: great Akbar, Salim Cheshti, architecture, Agra, Lokhur, Hindistan.

Х,индистонда бобурийлар хукмдорлиги даврида яратилган меьморий обидалар мана неча асрлардирки мутахассислар диккатини узига тортиб, узига ром килиб, сайёхларни хайрону лол колдириб келмокда. Бу хол, албатта, бу иншоотларни лойихалаштирган, курган ва унинг курилишига бош- кош булган хомийлар номига тахсинлар айтилинишига сабаб булмокда.

Бoбурллар сулоласи тарихида давлат арбоби сифатида асос солган, узбек тилида ёзилган" Бобурнома" китоби билан дунёнинг енг машхур тарихчиларидан бирига айланди. Унинг нафис газаллари ва рубоийлари турк шеъриятининг Нодир дурдоналари булиб, Мубаййин (кисса), хатти Бобурий, Харб иши ва арузга оид рисолалари Ислом хукукшунослиги, шеърияти, тилшунослик назариясига муносиб хиссалардир.1

Барча темурий шохлар сингари Бобур ва унинг сулоласи вакиллари хам узлари хукмдорлик килаётган улкани ободонлаштириш, шахарсозлик ва бог яратиш ишларини ривожлантиришни узининг асосий вазифаларидан деб билган, меьморий обидалар яратиш ишига жуда ихлосмандликларидан бу ишга узлари бош-кош булганлар. [2]

1 Tolibjonovich, M. T. (2020). The place of the Baburian dynasty in world history. INTERNATIONAL JOURNAL OF DISCOURSE ON INNOVATION, INTEGRATION AND EDUCATION, 1(2), 57-60.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

Акбар меьморчилик ишларига хафсала билан карарди. У бунёд эттан иншоотларнинг энг дастлабкиси отаси Хумоюн хотирасига багишлаб курдирган макбарасидир. Бу макбара Хумоюншохнинг беваси Хожи Бегим хомийлигида 1565 йилда курилган, унинг устаси эронлик меьмор Мирок Мирзо Риёсдир. Шунинг учун булса керак, бу бинода эроний услубнинг таьсир кучи анча сезилиб туради.

Бино мармар коплама билан безатилган, асосий бинонинг турт бурчагидан туртта минора кад кутариб турибди. Куш гумбазининг силлик ковургалари учининг энг юкори чуккидда бирлаштирилиши темурийлар даври меьморчилигини эслатади ва уни Самарканддаги обидаларга ухшатгинг келади, киши. Бундай коришма меьморий услубдаги бино Х,индистонда биринчи бор кад кутариши эди.

Акбариинг буйругига биноан Агра, Лохур, Аллохобод каби шахарларда хам улкан кальа ва кальа ичидаги куркам бинолар бунёд этилди. Булар орасида шохнинг узи 1569 йилда тамал тошиии куйиб берган Фотехнур Секри иншоотлари мажмуаси алохида урин тутади. Бу иморат Хар шохга Атюхдан угли шахзода Салимни тилаб берган Машхур авлиё Салим Чештий хотирасига багишлаб, миннатдорлик белгиси сифатида курилган. [3]

Бу меьморий обида Акбарнинг Деккон улкасига 1602 йилги голибона юришлари шарафига ёдгорлик сифатида кад ростлаган. Дарвоза пештокига куйидаги сузлар битилган: «Бу дунё бир куприкдир, ундан утиб боравер, лекин унинг устига уй курмагин. Бу уткинчи бир дунёдир, уни тоат-ибодат билан уткизгин. Сенинг энг катта бойлигинг сенинг килган хидоятингдир. Шуни унутмагинки, бу дунё омад келиб кетганини акс эттирувчи бир кузгу холос».

Панж Махал макбараси 1580 йилда Акбар ташаббуси билан бунёд этилган ёдгорликлар мажмуаси ичида алохида ажралиб туради. Бу мукаммал бино беш каватдан иборат пирамидасимон улкан ёдгорлик, унинг хар бир кавати махсус тайёрланган серхашам устунлар устига урнатилган очик, Айвон — оромгохдан иборатдир. [4]

Бинонинг биринчи каватига 84 та устун урнатилган, каватлар юкорига кутарилган сайин айвон сахни хажман торайиб ва унга уйгун равишда устунлар сони хам камайиб боради. Энг юкоридаги бешинчи кават айвонини турттагина устун тутиб туради. Шуниси диккатга сазоворки, хар бир каватдаги устунларга берилган накшинкор безаклар бири иккинчисини такрорламайди.

Агра ва Лохур кальалари хам бевосита Акбарнинг хомийлиги ва синчков назорати остида бунёд этилган. Агра кальаси деворлари 25 метр баландликда курилган, кальа деворининг айланаси 2,5 км га якин. Кальанинг турт тарафида

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=5.016) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22257

турт дарвозаси булиб, иккитаси кейинрок беркитиб курилган. ^олганларидан бири Дехли дарвозаси (ёхуд Фил дарвоза) дейилади, иккинчиси Амар Сингх дарвозаси деб аталади. Мана шу майдон ичида 15 йил давомида Акбарнинг фармони асосида 500 дан ортик бино кад кутарди. Улар орасида Акбари Махал ва Жахонгири Махал кошоналари алохида махобат билан кузга ташланади. [5]

Бу даврдаги меьморий обидалар асосан кизил ва тошдан курилган, меьморий услуб жихатидан Марказий Осиё мусулмонларига ва махаллий хинд усталарига хос меьморий саньат намуналарининг уйгунлашувини эслатади. Сержило ва сервикор гумбазлар, баланд пештокли арк ва равоклар, дарё сохили якинида бунёд этилган махобатли кальалар, бинолар безагида мармарнинг куплаб кулланилиши, сержило ва жимжимадор накшлар, уймакорлик ишларининг куплаб ишлатилингани, турли илгор услубларнинг узаро мантикий коришувидан ана шу даврга хос нафас уфуриб туради.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР:

1. Tolibjonovich, M. T. (2020). The place of the Baburian dynasty in world history. INTERNATIONAL JOURNAL OF DISCOURSE ON INNOVATION, INTEGRATION AND EDUCATION, 7(2), 57-60.

2. Гофуржон Сатимов, Марказий Осиё ва Х,индистон тарихида Бобурийлар даври. - Тошкент: Гофур Гулом номидаги нашриёт матбаа ижодий уйи, 2008.

3. Гофуржон Сатимов, Бобурийзодалар. - Тошкент: Маьнавият, 2003.

4. Махмуджон Нуритдинов, Бобурийлар сулоласи. - Тошкент: Фан, 1994.

5. https://milliycha.uz

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.