Научная статья на тему 'БУХОРО ШАРОИТИДА ТАРБИЯЛОВЧИ АСАЛАРИ ОИЛАЛАРИНИ ШАКИЛЛАНТИРИШ ВА ҲАР ХИЛ УСУЛЛАРДА ОНА АСАЛАРИ ЕТИШИТИРШ БИОТЕХНОЛОГИЯСИ'

БУХОРО ШАРОИТИДА ТАРБИЯЛОВЧИ АСАЛАРИ ОИЛАЛАРИНИ ШАКИЛЛАНТИРИШ ВА ҲАР ХИЛ УСУЛЛАРДА ОНА АСАЛАРИ ЕТИШИТИРШ БИОТЕХНОЛОГИЯСИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
59
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
популяция / личинка / сифатли она / асалли рамка / ёш асалари / сифатли асал / перга / етим оила / кучли асалари оиласи / Ганиман панжараси. / population / larva / quality mother / Honey frame / young bee / quality honey / Perga / orphan family / strong BEE family / ganiman fence.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Нодира Абдувохитовна Азизова, Шоира Бахшуллоевна Бакаева

Мақолада Бухоро шароитида тарбияловчи асалари оилаларини шакллантиришнинг илғор технологикусуллари кўрсатиб берилган. Сунъий усулда она асалари етиштиришда тарбияловчи асалари оилаларини роли беқиёс эканлиги, оилаларни қўшимча озиқлантириб уларни етим қилдирган холда ташкил этиш, оилаларда личинкаларни қабул қилиниши маълумотлар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE FORMATION OF FAMILIES OF BEES THAT GROW IN THE CONDITIONS OF BUKHARA AND THE DEVELOPMENT OF NATIVE BEES IN VARIOUS WAYS, INCLUDING BIOTECHNOLOGY

Тhe article shows the advanced technologic features of the formation of bee families in the conditions of Bukhara. The data on the adoption of larvae in families, organizing additional feeding of families and making them orphans, have been given that the role of the families of bees educating in the cultivation of native bees in an artificial way is incomparable.

Текст научной работы на тему «БУХОРО ШАРОИТИДА ТАРБИЯЛОВЧИ АСАЛАРИ ОИЛАЛАРИНИ ШАКИЛЛАНТИРИШ ВА ҲАР ХИЛ УСУЛЛАРДА ОНА АСАЛАРИ ЕТИШИТИРШ БИОТЕХНОЛОГИЯСИ»

БУХОРО ШАРОИТИДА ТАРБИЯЛОВЧИ АСАЛАРИ ОИЛАЛАРИНИ ШАКИЛЛАНТИРИШ ВА ХДР ХИЛ УСУЛЛАРДА ОНА АСАЛАРИ ЕТИШИТИРШ БИОТЕХНОЛОГИЯСИ

Нодира Абдувохитовна Азизова Шоира Бахшуллоевна Бакаева

Бухоро давлат университети

АННОТАЦИЯ

Маколада Бухоро шароитида тарбияловчи асалари оилаларини шакллантиришнинг илгор технологикусуллари курсатиб берилган. Сунъий усулда она асалари етиштиришда тарбияловчи асалари оилаларини роли бекиёс эканлиги, оилаларни кушимча озиклантириб уларни етим килдирган холда ташкил этиш, оилаларда личинкаларни кабул килиниши маълумотлар берилган.

Калит сузлар: популяция, личинка, сифатли она, асалли рамка, ёш асалари, сифатли асал, перга, етим оила, кучли асалари оиласи, Ганиман панжараси.

THE FORMATION OF FAMILIES OF BEES THAT GROW IN THE CONDITIONS OF BUKHARA AND THE DEVELOPMENT OF NATIVE BEES IN VARIOUS WAYS, INCLUDING BIOTECHNOLOGY

Nodira Abduvakhitovna Azizova Shoira Bakhshulloevna Bakaeva

Bukhara State University

ABSTRACT

The article shows the advanced technologic features of the formation of bee families in the conditions of Bukhara. The data on the adoption of larvae in families, organizing additional feeding of families and making them orphans, have been given that the role of the families of bees educating in the cultivation of native bees in an artificial way is incomparable.

Keywords: population, larva, quality mother, Honey frame, young bee, quality honey, Perga, orphan family, strong BEE family, ganiman fence.

КИРИШ

Асаларичиликда сунъий усулда етиштирилган она асалари сифатли булиши учун асаларизордаги энг яхши ва кучли асалари оилаларидан тарбияловчи оилаларини ташкил этиш, катта ахдмиятга эга. Х,ар бир асаларизорда хам тарбилоячи асалари оилалари бир хил даражада булмай, балки улар узининг сифати буйича бир-биридан кескин фарк килади. Лекин ташкил этилаётган барча

тарбияловчи асалари оилаларида куп микдорда хар хил ёшдаги асаларилар, очик ва ёпи; асалари насли, озука асали ва гулчанги булиши лозим.

АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Сунъий усулда она асалари етиштиришда ихтисослаштирилган хужаликларда, тарбияловчи асалари оилаларини ташкил этишнинг икки хил максадида, уларнинг онасини олиб куйилади ва иккинчиси эса, она асаларини олмасдан туриб, тарбияловчи оилалар ташкил этилади.

Она асаларини олмасдан туриб, тарбияловчи оилаларни ташкил этишда ёти; арихоналарда она асалариларни уя чеккасида, ганиман панжарали тускич тахта ортига олиб куйилади.

Она асалари етиштиришда тарбияловчи оилаларни ташкил этишнинг макбул усули - бу оиладан она асалариларни олиб, оилани етим килдиришдир. Бу усулда она асалариси бор тарбияловчи оилаларга нисбатан 3-4 баровар куп она асалари етиштирилиши исботланган. Шунинг учун хам Бухоро вилояти шароитида тарбияловчи асалари оилаларини етим килдириш усулида илмий тадкикот ишларини олиб бордик.

МУХ,ОКАМА

Бухоро вилоятининг купчилик асаларичилари сунъий усулда она асалари етиштиришда мум косачаларида асалари личинкаларини утказиш максадида купинча асал ва асалари сутидан фойдаланадилар.

Шуларни хисобга олиб, Бухоро вилояти Вобкент туманидаги "Саидов Санжар Сафоевич" асаларичилик хужалигида махаллий популяциядаги асалари оилаларидан, уларнинг генофондини соф холда саклаб колиш максадида, сунъий усулда она асалари етишитиршда, икки хил усуллардан, тадкикот ишларимизда фойдаландик. Бунинг учун оналик оилалардан олинадиган бир кунлик личинкалар ёшини аникдаш максадида, ганиман панжасидан фойдаландик.

Ганиман панжараси ичида тоза асалари роми солиниб, унга она асалари куйиб юборилди ва рамкага личинка берилган вакт (соат, кун) ёзиб куйилди. Ана шу усулда бир кунлик куйилган асалари тухумининг вакти, хатосиз аникланди.

Сунъий усулда она асалари етиштиришда тажриба утказиш даврида, асалари личинкаларининг бир кунлик ёши аникланиб олинди. Бунинг учун бир кунлик ёшдаги личинкалар танлаб олинди ва улар биринчи гурухда, оддий усулда, асалари сути озукасига пайванд килинди, иккинчи гурухда эса личинкаларни икки маротаба олиб утказиш йули билан, пайвандлашусуллари тажрибалар асосида синаб курилди. Биринчи гурухда, уларни тарбияловчи асалари оилаларининг кушимча равишдаозиклантириш максадида, уларнинг озукаси таркибида 50 %ли бирга бир нисбатдаги шакар шарбатининг 10 литрига 1

nrnp Maficanu Syrgofi cyBugaH Ba II Ta^puSa rypyxuga эса KaHg ^yxopu cyBugaH KymuS Sepungu. Xap xun ycynnapga OHa acanapu eramrapumga TapSuanoBnu ounanapga nunHKanapHu KaSyn KunuHumu Kyfiugaru 5-^agBanga KenrapunraH.

5-^agBa^

X,ap xun ycynnapga OHa acanapu eramrapumga nunuHKanapHu

KaSyn KunuHumu

nafiBaHgnam ycynnapu ^KHKHKa Sepungu, goHa ^KHKHKa KaSyn KunuHgu, goHa ^aSyn KunuHgu, % OHa acanapu eramuS HMKflM, goHa % xucoSuga

I-Ta^puSa ^py^og^nS acanapu cyTu 115 89 77,4 81 70,4

II-Ta^puSa rypyxunKKu MapoTaSa nuHKHKanapHM onuS yTKa3um 100 94 94,0 92 92,0

5-^agBan MatnyMoTnapuHu Kypcaramuna, acanapu cyrura nafiBaHg KunuHraH I-Ta^puSa rypyxuga nunuHKanapHu KaSyn Kunum gapa^acu, nunuHKanapHu nafiBaHg Kunumga OHa acanapuHu eTumuS nuKumu, II-Ta^puSa rypyxuga nunuHKanapHu ukku MapoTaSa onuS yTKa3umra HucSaraH ce3unapnu $apK Kungu. II-Ta^puSa rypyxuga TapSuanamra SepunraH 100 Ta nunuHKanapgaH 92,0 goHacugaH cu^arau OHa acanapu eTumuS nuKgu. ByKypcaTKun 2-Ta^puSa rypyxuga ukku MapoTaSa onuS yTKa3umga 92,0 % hu Ba oggufi acanapu cyTugaru I-Ta^puSa rypyxuga 115 Ta nunuHKanap nafiBaHg KunuHraHga, ynapHuHr 81 TacugaH OHa acanapu eTumuS nuKraH Ba Sy KypcaircuH эca 70,4% Ha TamKun этgн. By эca II-Ta^puSa rypyxuga nunuHKanapHu ukku MapoTaSa onuS yTKa3unraHga, acanapu cyTura nafiBaHg KunuHraHnapra I-Ta^puSa rypyxura HucSaTaH 121,4% ra Kyngup.(R > 0,999).

HATH^A

Oggufi acanapu cyTu O3yKacura nunuHKanapHu onuS yTKa3unraHga, yHgaru MyM Kocananapura xap xun TapKuSgaru acanapu cyTu ToMrounraH Synagu. Acanapu nunuHKanapu aHa myHgafi HoKynafi Ba SeroHa TapKuSgaru acanapu cyTu o3yKacura nafiBaHg KunuHraHuga, y3uHuHr TaSuufi o3yKacura HucSaTaH, nunuHKa opraHu3MuHu puBo^naHumura aHna canSufi Tatcup этyвнн xycycu^Tra эra SynraH Ba HoKynafi MyxuTra TymraH. By эca oHa acanapu eTumTupumgaru oHagoHnap Kypumuga Ba oHa acanapuHuHr cu^ar xycycutfraapura MatnyM gapa^aga canSufi Tatcup этgн. AHa my HoKynafi mapouTHu Ty3aTumga Maficanu Syrgofi cyBu u^oSufi Tatcup этraн Ba Kyn MuKgopga oHa acanapu eramrapunraH II-Ta^puSa rypyxnapuga myHuHr ynyH xaM 2019 fiungaru TagKuKoTnapuMroga, acanapu nunuHKanapHu ukku MapoTaSa onuS

утказишда, яъни олдин пайванд килинган ва кабул килинган личинкаларини мум косачаларидан олиб ташладик. Ана шу косачалардашу оиланинг асалари сути озукаси куп булиб, калкиб турган бир пайтда ва мум косачаларидаги тоза асалари сутига янги, бир кунлик личинкаларни олиб утказдик. Бундай усулда асалари личинкалари тоза асалари сутига калкиб юради ва узини яхши табиий мухитга тушганлигини сезиб, яхши ривожланди. Бундай усулда етиштирилган она асалариларнинг экстерьер ва интерьер курсаткичлари бошка хил усулларда етиштирилган она асалариларга нисбатан анча яхши булди. Она асаларини вазни хам анча огирлашди.

Шу максадда тарбияловчи асалари оилаларида хар хил озиклантириш усулларида етиштирилган она асалариларнинг вазнига таьсирини хам урганиб чикдик. Тарбияловчи асалари оилаларида асалари личинкаларини пайвандлашнинг она асалари вазнига таьсири тугрисидаги маълумотлар куйидаги 6-жадвалда келтирилган.

6-жадвал

Тарбияловчи асалари оилаларида хар хил усулларда личинкаларни

пайвандлашнинг она асалари вазнига таъсири, мг

Пайвандлаш усули n lim M±m Cv,%

Оддий асалари сутига 50 178-199 188,5±1,06 3,34

Икки маротаба личинкаларни олиб утказиш 30 186-212 199,0±1,07 3,39

6-жадвал, маълумотларидан куринияпдики, оддий асалари сутига пайванд килинган I-тажриба гурухида личинкалардан етишиб чиккан она асалариларнинг вазни 188,5±1,06 мг.ни ташкил этган булса, II-тажриба гурухида икки маротаба олиб утказилган личинкалардан етишиб чиккан она асалариларда эса бу курсаткич 199,0±1,07 мг.ни ташкил этди. Бу эса оддий асалари сутига пайванд килинган I-тажриба гурухи личинкалардан етишиб чиккан она асаларилар вазнидан 10,5 мг.га ёки 103,5% га купдир. (Р>0,999). Узгарувчанлик коэффиценти белгси Cv,%-3,39 ни ташкил этмокда ва бу ракам эса 0,5% га бирмунча купдир. (Р> 0,999).

Олинган бу натижаларимиз Е.Е.Бутовнинг (2004). О.С.Тураевнинг (2015) хулосаларига анча мос келади. Муаллифлар эрта бахордан бошлаб тарбияловчи асалари оилаларини танлаш ва уларни шакиллантиришда алохида эътибор беришни ташкил киладилар, чунки тарбияловчи асалари оилалари она асалариларни шакилланишда катта ижобий рол уйнашини курсатиб утадилар.

ХУЛОСА

Сунъий усулда она асалари етиштиришда тарбияловчи асалари оилаларини роли бекиёс эканлигини хисобга олиб, бундай оилаларни кушимча озиклантириб

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 3 I 2021

ISSN: 2181-1601

уларни етим килдирган холда ташкил этиш лозим, чунки бундай оилаларда личинкаларни кабул килиниши етим килинмаганларга нисбатан 20-25% га куп ва етишиб чикган она асалариларнинг вазни хам 10-12 мг.га куп булган.

REFERENCES

1. Тураев О.С. Асалари тухумидан она асалари етиштириш истикболлари. "Зооветеринария" журнали. 2012, №1, 46-47 бетлар.

2. Тураев О.С., Урманов Ш.Ш. "Асаларичиликда куч онадонларидан она асалари етиштиришда фойдаланиш. Республикада Чорвачиликни ривожлантириш ва сохада озука базасини мустахкамлашнинг устувор вазифалари" мавзусидаги Республика илмий амалий конференсия материаллари. Тошкент, 2011, 20-22 б.

3. Урмонов Ш.Ш., Тураев О.С. "Тошкент вилояти шароитида сунъий усулда она асалари етиштириш истикболари" Республикада Чорвачиликни ривожлантириш ва сохада озука базасини мустахкамлашнинг устувор вазифалари мавзусидаги Республика илмий-амалий конференсия материаллари. Тошкент, 2011, 22-24 б.

4. Яранкин Б.В. Вивод маток удобний сот. журнал. Пчеловодство, 2004, №1, стр.48

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.