Научная статья на тему 'ШВИЦ ЗОТЛИ СИГИРЛАРНИНГ СУТ МАХСУЛДОРЛИГИГА СОМОН ВА БАРДА АРАЛАШМАЛИ ОЗУҚАЛАРНИНГ ТАЪСИРИ'

ШВИЦ ЗОТЛИ СИГИРЛАРНИНГ СУТ МАХСУЛДОРЛИГИГА СОМОН ВА БАРДА АРАЛАШМАЛИ ОЗУҚАЛАРНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Животноводство и молочное дело»

CC BY
152
26
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ratsion / bar / bug'doy somonlari / qo'pol / suvli va konsentrlangan ozuqalar / jun. / diet / bar / wheat straw / coarse / juicy.and concentrated nutrients / fiber.

Аннотация научной статьи по животноводству и молочному делу, автор научной работы — А.А.Эргашев, А.Э.Янгибоев

Hozirgi vaqtda biokimyoviy o'simliklardan chiqindilar sifatida ishlab chiqarilayotgan bug'doy kepagi bilan ovqatlanish va hazm qilish qiyin bo'lgan bug'doy somonini aralashtirish. Buning sababi shundaki, somon tarkibidagi tola yumshaydi, uni hazm qilish osonlashadi va organizmga ozuqa moddalarining singishi kuchayadi. Shu maqsadda avval tajriba uchun ikkita guruh yaratdik va ushbu guruhlarning har birida. 5-6 yoshida o'rtacha tirik vazni 550 kg bo'lgan tana go'shti 10 boshdan ajratilgan. Bizning tajribamizga ko'ra, bu sigirlar yuqori mahsuldor bo'lishi kutilgan edi.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по животноводству и молочному делу , автор научной работы — А.А.Эргашев, А.Э.Янгибоев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

EFFECTS OF MIXED FEEDS ON THE MILK PRODUCTION OF SWITZERLAND COWS

Mixing wheat bran, which is currently produced as waste from biochemical plants, with wheat straw, which is difficult to eat and digest. This is due to the fact that the fiber in the straw softens, it is easier to digest, and the absorption of nutrients by the body increases. To this end, we first created two groups for the experiment, and in each of these groups. Carcasses with an average live weight of 550 kg at the age of 5-6 years were separated from 10 heads. In our experience, these cows were expected to have high productivity.

Текст научной работы на тему «ШВИЦ ЗОТЛИ СИГИРЛАРНИНГ СУТ МАХСУЛДОРЛИГИГА СОМОН ВА БАРДА АРАЛАШМАЛИ ОЗУҚАЛАРНИНГ ТАЪСИРИ»

Scientific Journal Impact Factor

R

УДК:636.2

ШВИЦ ЗОТЛИ СИГИРЛАРНИНГ СУТ МАХСУЛДОРЛИГИГА СОМОН ВА БАРДА АРАЛАШМАЛИ ОЗУЦАЛАРНИНГ ТАЪСИРИ.

Самарканд ветеринария медицинаси институтининг Тошкент филиали

Аннотации. Смешивание пшеничных отрубей, которые в настоящее время производятся как отходы биохимических заводов, с пшеничной соломой, которую трудно есть и переваривать. Это связано с тем, что клетчатка в соломе смягчается, ее легче переваривать, а усвояемость питательных веществ организмом увеличивается. С этой целью мы сначала создали две группы для эксперимента, и в каждой из этих групп. От 10 голов отделили тушки средней живой массой 550 кг в возрасте 5-6 лет. Исходя из нашего опыта, ожидалось, что эти коровы будут иметь высокую продуктивность.

Ключевые слова: рацион, батончик, пшеничная солома, грубая, сочная и концентрированные питательные вещества, клечатка.

Annotation. Mixing wheat bran, which is currently produced as waste from biochemical plants, with wheat straw, which is difficult to eat and digest. This is due to the fact that the fiber in the straw softens, it is easier to digest, and the absorption of nutrients by the body increases. To this end, we first created two groups for the experiment, and in each of these groups. Carcasses with an average live weight of 550 kg at the age of 5-6 years were separated from 10 heads. In our experience, these cows were expected to have high productivity.

Key words: diet, bar, wheat straw, coarse, juicy.and concentrated nutrients,

fiber.

Хдйвонларни соглигини асрашга, махсулдорлигига ва олинадиган махсулот сифатига озиклантириш катта таъсир курсатади. Тулик кийматли озиклантириш модда алмашинуви бузилишининг, такрор ишлаб чикаришнинг ва хайвонларнинг касалланишини олдини олишда алохида урин тутади. Шу нарса эътиборга олинган холда мутахассисларга озукалар сифатини, озукани тайёрлаш технологиясини ва озиклантиришни назорат килиш вазифалари юклатилади.

А.А.Эргашев

Самарканд ветеринария медицинаси институтининг Тошкент филиали ассистенты А.Э.Янгибоев

Катта ущтувчиси

КИРИШ

Шунинг учун озуклантириш нормаларини белгилашда озука сифатини бахолаш усулларини, кимёвий таркиби ва туйимлилигини белгиловчи маълумотларни технологик хусусиятларининг озиклантиришга тугри келишини, озукани озиклантиришга тайёрлаш усуллари ва нормада озиклантиришни илмий асосларини, озиклантириш типи, окилона озиклантириш техникасини турли хилдаги хайвонларни озиклантиришнинг тулик кийматлилигини назорат килишни билиш мухимдир.

ТАДЦЩОТ УТКАЗИШ ЖОЙИ ВА УСЛУБИ

Юкоридагилардан келиб чикиб биз тажрибамизни Андижон вилояти, Асака туманидаги "Тургунбой Шокиров" наслчилик фермер хужалигида олиб бордик. Тажрибамиздан асосий кузланган максад, хозирги кунда Андижон биокимё заводидан чикинди сифатида чикарилаётган бугдой бардасини ейилиши ва хазм булиши кийин булган бугдой сомонига аралаштириб едириш хисобланади. Чунки бундай килинганда сомон таркибидаги клетчатка моддаси юмшайди, хазмланиш осон кечади, организмда туйимли моддаларнинг узлаштирилиши ва сут махсулдорлиги ортади. Шу максадда аввало биз тажриба учун иккита гурух ва бу гурухларнинг хар бирида 10 бошдан, тирик вазни уртача

500-550 килограммдан, уларнинг ёши 5-6 ёш булган сигирларни ажратиб олдик. Тажрибамизнинг натижасида ушбу сигирларнинг махсулдорлик курсаткичлари буйича юкори даражаларга етиши лозим эди. Куйида биз тажриба учун ажратиб олинган сигирларни дастлабки курсаткичларини бериб утамиз.

Тажриба учун ажритиб олинган сигирларнинг дастлабки махсулдорлик курсаткичлари

Тажриба гурухи Назорат гурухи

Т/р Инвента р раками Ёши ч £ у £ Ï J £ 1 ' * § г ёFлилик даражаси Т/р Инвента р раками Ёши ч £ * § г ёFлилик даражаси

1. 04397 6 3920 3,6 1. 00709 6 3950 3,6

2. 00765 6 3980 3,5 2. 04218 6 3970 3,6

3. 04096 6 3990 3,6 3. 00788 5 4050 3,5

4. 04232 6 3950 3,6 4. 04316 5 4100 3,6

5. 04159 6 4005 3,5 5. 03917 5 4150 3,6

6. 04109 5 4010 3,6 6. 04290 5 4130 3,6

Oriental Renaissance: Innovative, R VOLUME 1 | ISSUE 3

educational, natural and social sciences 0 ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor SJIF 2021: 5.423

7. 04383 5 4030 3,6 7. 04156 6 4080 3,6

8. 00732 5 4100 3,5 8. 04296 6 4050 3,5

9. 04207 6 4150 3,6 9. 04284 6 4170 3,6

10. 04143 5 4200 3,5 10. 04293 6 4030 3,5

Уртача курсаткичи 5,6 4033,5 3,57 Уртача курсаткичи 5,6 4068,0 3,57

Тажриба ва назорат гуру^ларидаги соFин сигирлар учун озука рациони

Т/ р Ем-хашак турлари Озука таркибида мавжуд

Назорат гуру^и Тажриба гуру:щ

м s S s « £ * « M О а s ю s & M м S M О Х,азм- ланув-чи про-теин Каль-ций Фос-фор Каро-тин м и ми « §• £ * M о -р и Ю s & M м S ул M О и -ч м -в S " ан " <я s л Каль-ций Фос-фор Каро-тин

1. Улчов бирлиги кг оз.б г г г мг кг оз.б г г г мг

2. Беда пичани 3 1,32 303 42 6,3 60 1 0,44 101 14 2,1 20

3. Бугдой сомони 8 1,6 126 45, 8 12,8 - 10 2 180 56 16 -

4. Маккаж ухори силоси 15 3,15 180 22, 5 7,5 210 15 3,15 180 22,5 7,5 21 0

5. Беда сенажи 8 2,8 464 69 8 168 8 2,8 464 69 8 16 8

6. ^анд лавлаги 10 1,4 100 4 5 - 6 0,84 60 2,4 3 -

7. Бугдой бардаси 5 0,3 115 13, 15 2,4 - 10 0,6 230 26,3 4,8 -

8. Пахта кунжара 2 2,3 662 5,6 3,2 - 2 2,3 662 5,6 3,2 -

9. Бугдой кепаги 1 0,71 126 1,8 10,1 4 1 0,71 126 1,8 10, 1 4

10. Ош тузи 0,5 - - - - - 0,5 - - - - -

Жами: 52, 5 13,58 2076 203 ,9 55,3 442 53,5 12,8 4 200 3 197, 6 54, 7 40 2

МУХОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Хужаликда озукалар турлича булиб, хозирги кунда бу хужалик вилоятдаги илгор хужаликлардан хисобланади. Фермер хужалиги асосан наслчилик ишлари билан шугуллангани холда, давлатга сут ва гушт махсулотлари хам етказиб беради. Хужаликда корамолларни бокишда озукаларни туйимлилиги ва уларнинг кимёвий таркибига тула эътибор килинмайди. Озуклантириш шароитларини бир хил меъёрга келтирилса ва уларнинг тулакимматлилигига эътибор каратилса хужаликда махсулотлар ишлаб чикариш купаяди ва уларнинг сифатини яхшилашга эришилади.

Тажриба учун ажратиб олинган согин сигирларнинг махсулдорлик курсаткичлари деярли бир бирига якин булиб, улар 150 кун давомида бугдой сомонига бардани аралаштириб бериш билан бокиб парваришланди. Назорат гурухидаги согин сигирлар хужаликда согин сигирларни озуклантириш рациони куйидагича бокилди.

Унга кура согин сигирлар учун бир кунлик жами озука сарфи 52,5 кг булиб, унда дагал озукалар микдори 21 %ни, ширали озукалар микдори 71 %ни ва концетрат (кучли) озукалар микдори эса 8 %ни ташкил этади. Рационнинг умумий туйимлилиги 13,58 озука бирлигига тенг булди.

Тажриба учун ажратилган гурухдаги согин сигирларга махсус рацион тузилиб, ушбу рационда бугдой сомони билан бугдой бардасини аралаштирилган холда бокиб борилди. Тузилган рационни хужалик рационига нисбатан таккослаганда, унда бугдой сомонини-бугдой бардасига аралаштириб озика рационини туйимлилигини ошириш максадида согин сигирларни озуклантириш рациони куйидагича бокилди.Тажриба гурухидаги согин сигирлар учун бир кунлик жами озука сарфи 53,5 кг булиб, унда дагал озукалар микдори 21 %ни, ширали озукалар микдори 72 %ни ва концетрат (кучли) озукалар микдори эса 7 %ни ташкил этади. Рационнинг умумий туйимлилиги 12,84 озука бирлигига тенг булди.

Тадкикотлар натижасида тажрибадаги согин сигирларнинг сут махсулдорлиги ва уларнинг ёглилик даражасини оширишга эришилди.

Тадкикотлар асосан киш ойларида (ноябрь, декабрь, январь февраль, март) утказилди ва сигирлар ёпик молхоналарда богламасдан асраб, парвариш килинди. Тажриба давомида (150 кун) сарфланган озукалар назорат гурухидаги согин сигирларда 19260 озука бирлигига тенг булган булса, тажриба гурухидаги согин сигирлар учун сарфланган озукаларнинг умумий туйимлилиги 20145 кг озука бирлигига тенг булди.

CurupnapHHHr MaxcyngopnuK KypcaTKHHnapHHH y3rapumHHH Ky3ara6 ôopum MaKcaguga x,ap oÖHUHr oxupru geKagacuga Ha3opaT coFHMnapH yTKa3Hnu6, ynapHHHr ernnnHK gapa^acu TeKmupuô Sopungu. YnapHHHr KypcaTKH^napuHH y3rapHfflH goHMHH paBumga Kaög этн6 Sopungu. Ta^puôa rypyxugaru cofhh curupnap Ha3opaT rypyxugaru curupnapra HucôaraH ôepunraH 03yKanapHu axmn xa3M Kungu Ba KyranraH Haru^anapHu ôepgu. Ta^puSagaru curupnap ynap TOMOHugaH ucretMon KunuHraH 03yKanapHHHr x,a3MnaHum KypcaTKHHH 70-75% hh TamKHn этgн Ba cyT xocun SynumuHu ^agannamTHpgu. EyHgaH TamKapu рaцнон TapKuôuga apanamManap MaB^yg ôynraHnuru ynyH curupnap cyTHHHHr ëF MUKgopura x,aM y3HHHHr h^ööhh TatcupuHu Kypcargu.

Назорат гурухи Тажриба гурухи

Ойлар Согин кун-лари Ойлар буйича согил-ган сут Сут-нинг ёгли-лиги Кунлик уртача согилган сут Ойлар буйича согил-ган сут Сут-нинг ёгли-лиги Кунлик уртача согилган сут

Улчов бирлиги кун кг % кг кг % кг

Ноябрь 30 464 3,62 15,47 524 3,64 17,47

Декабрь 31 445 3,59 14,35 507 3,60 16,35

Январь 30 432 3,64 14,40 492 3,65 16,40

Февраль 28 419 3,58 14,96 475 3,61 16,96

Март 31 410 3,62 13,22 467 3,63 15,06

Жами

согин 150 2170 3,61 14,47 2465 3,63 16,43

даврида

Ушбу жадвал маълумотлари тажриба давомида олиб борилган ишлар буйича умумий хулоса килишга асос булди. Жадвал маълумотларидан куриниб турибдики, хужаликдаги мавжуд рацион буйича бокилган согин сигирлардан ташкил топган назорат гурухида, тажриба давомида жами 2170 кг сут согиб олинган булиб, унинг уртача ёглилик даражаси 3,61% ни, уртача кунлик согим 14,47 кг ни ташкил килди. Тажрибадаги сигирларда эса тегишлича, 2465 кг сут, 3,63% ёг ва бир бош сигирдан уртача 16,43 кг дан сут согиб олинди.

Тажриба гурухидаги согин сигирлар назорат гурухидаги сигирларга нисбатан берилган озукаларни яхши коплади ва организмда моддалар алмашинув жараёнининг жадаллашиши натижасида елинда сут хосил булиши тезлашди ва бундан ташкари сигирларни эркин холда харакатда булиши сутдаги ёг микдорини купайишига олиб келди. Натижада хужалик рациони

асосида бокилган сигирларга нисбатан кушимча озикалар киритилиб

кучайтирилган рацион асосида бокилган тажриба гурухидаги сигирлар тенгдошларига нисбатан 2950 кг куп сут берди.

4-жадвал

Тажриба учун ажратилган соFин сигирларнинг солиштирма махсулдорлик курсаткичлари

Т/р Курсаткичлар Улчов бирлиги Гурухлар Фарки

назорат тажриба +; - %

1. Согин сигирлар сони бош 10 10 - 100

2. Уртача бир бошдан согиб олинган сут кг 2170 2465 +295 113,6

3. Жами согиб олинган сут кг 21700 24650 +2950 113,6

4. Бузоклар учун ажратилган сут кг 2170 2465 +295 113,6

5. Сутнинг уртача ёглилик даражаси % 3,61 3,63 +0,02 100,6

6. 1 % ли сут микдори кг 78337 89480 +11143 114,2

7. Соф холда сотилган сут микдори кг 19530 22185 +2655 113,6

Юкоридаги жадвал маълумотлари шуни курсатдики, биокимё заводларидан чикинди сифатида чикарилаётган бугдой бардасини ейилиши ва хазм булиши кийин булган бугдой сомонига аралаштириб едириш асосида бокилган тажриба гурухидаги хар бир бош сигирдан согиб олинган сут назорат гурухидаги сигирларга нисбатан 295 кг, жами сигирлардан эса назорат гурухига нисбатан 2950 кг, яъни 113,6% куп сут согиб олишга эришилди. Хужаликдаги янги тугилган бузоклар учун жами ишлаб чикарилган сутдан 10% олиб колинди, бу курсаткич назорат гурухида 2170 кг ва тажриба гурухида 2465 кг ни ташкил килди.

Олинган ёглилик даражасига хисобланган 1 % ли сут микдори назорат гурухида 78337 кг булса, тажриба гурухида 89480 кг га тенг булди. Бу курсаткич назорат гурухига нисбатан тажриба гурухида 11143 кг га ёки

667

Som^ana aÖTraHga 114,2% ra Kyn SynraHnuru aHHKgaHgu Co$ xpnarga comnraH cyT MHKgopH Ha3opaT rypyxuga 19530 Kr Synca, Ta^puSa rypyxuga 22185 Kr hh TamKHn этgн, atHu Ha3opaT rypyxura HucSaraH 2655 Kr ëKH 113,6% Kyn cyT coTumra эpнmнпgн.

Ta^pnöaHHHr h^THCO^HH caMapagop^Hra. Ta^puSa-TagKUKoT umnapu curupnapHHHr cyT Maxcyngopnurura SoKum ycynnapuHHHr TatcupuHu ypraHum Syfiuna aManra omupungu. X,ap KaHgaö aManufi urnHHHr caMapacu yHUHr HKTucoguH ^uxargaH ^oöganu ëKH ^ofigacronuruga KypuHagu. YHUHr KaHgaö gapa^aga ^oöganu экaнпнгн эca uKTucoguH caMapagopnuK KypcaTKH^napuga y3 aKCHHH Tonagu. ffly Marçcagga Sa^apunraH Ta^puSaHUHr uKTucoguH caMapagopnuK KypcaTKu^napu aHHKgaHgu

Ta^puSa ynyH Ha3opaT rypyxura 10 6om Ba Ta^puSa rypyxura 10 Som cofhh curupnapgaH a^parnS onuHgu. CurupnapgaH Ta^puSa gaBoMuga onuHraH MaxcyngopnuK KypcaTKunnapu Kyfiugaruna Syngu.

Ha3opaT rypy^Hga: KyHHHK cofhh 14,47 Kr/Som;

CyTHHHr ëFnunuK gapa^acu 3,61 %;

CurupnapHHHr ypTana Maxcyngopnuru 2170 Kr/ Som;

^aMu curupnapgaH cofhS onuHraH cyT 21700 Kr;

1 % nu cyT MHKgopu 78339 Kr;

Co$ xonga coTunraH cyT 19530 Kr.

Ta^pnöa rypy^Hga: KyHnuK cofhh 16,43 Kr/Som;

CyTHHHr ëFnunuK gapa^acu 3,63 %;

CurupnapHHHr ypTana Maxcyngopnuru 2465 Kr/Som;

^aMu curupnapgaH cofhS onuHraH cyT 24650 Kr;

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

1 % nu cyT MHKgopu 89383 Kr;

Co$ xonga coranraH cyT 22185 Kr.

^Y^OCA.

CurupnapHHHr cyT Maxcyngopnurura SoKum ycynnapHHHHr TatcupuHu ypraHum MaB3ycu Syfiuna yTKa3unraH Ta®puSa-Ky3aTyB urnnapu Hara^acura Kypa KyfiugarunapHH xynoca Kunurn MyMKHH:

LTa^puSagaru curupnapHu SuoKUMë 3aBognapugaH nu^uHgu cu^arnga HHKapunaëTraH SyFgoö SapgacuHu enunumu Ba xa3M Synumu khhhh SynraH SyFgoö coMoHura apanamrapuS egupum op^anu comoh TapKuSugaru KneTHairca Moggacu WMmamn, xa3MnaHum ocoh Kenumu, opraHU3Mga TyfiuMnu MogganapHUHr y3namTHpunHmH Ba cyT Maxcyngopnuru opTumu xucoSura ynapHUHr cyT

Maxcyngopnuru Ba KyHnuK cofhô onHHraH cyT MHKgopu xy^anuK paцнoнн acocuga ôoKunraH cHrHpnapHHKHra HucôaTaH WKopu ôyngu.

2. Ta^pu6a-Ky3aTyB umnapu HaTH^acuga curupnapHHHr MaxcyngopnHK KypcaTKu^napu KyHugaruna ôynagu.

TeKmupumnap HaTu^acu myHH KypcaTguKH, Ta^puôa gaBOMuga (150 KyH) cofhô onuHraH cyT xap hkkh rypyx curupnapga Typnuna ôyngu.

I -rypyx Ha3opaTgaru curupnapga 2170 Kr.

II -rypyx Ta^puôagaru curupnapga 2465 Kr hh Tammn KH^gu.

roKopugaru MatnyMoraapgaH KypHHHÔ TypuôgHKH, Ta^puôagaru

curupnapHHHr xap ôupugaH Ha3opaTgaru curupnapra HucôaTaH +295 Kr Kyn cyT cofhô onuHraH.

3. CurupnapHHHr cyTH TapKHÔugaru ëF MHKgopu (%) xaM Typnuna ôyngu.

I -rypyx Ha3opaTgaru curupnapga -3,61 $ou3.

II -rypyx Ta^puôagaru curupnapga -3,63 $oh3hh Tammn KH^gu. Curupnap cyTHHHHr ëFnunuK gapa^acu ôyÔHHa $apKH Ta^puôa rypyxugaru curupnapga Ha3opaTgaru cHrHpnapHHKHra HucôaTaH 0,02 $ou3 WKopu ôyngu.

4. KyHHHK cofhô onuHraH cyT MHKgopu ôyÔHa xap hkkh rypyx curupnapu Typnuna HaTH^anapra эpнmgн.

I -rypyx Ha3opaTgaru curupnapga -14,47 Kr.

II -rypyx Ta^puôagaru curupnapga -16,43 Kr ôyngu.

Curupnapga KyHnuK cofhô onuHraH cyT MHKgopu Ta^puôa rpyxugaru curupnapga Ha3opaT rypyxugaru curupnapra HucôaraH +1,96 Kr hh TamKun этgн.

5.Curupnapga cyT cofhô onum ôyÔHHa Kyfiugarunap aHHKnaHgu.

Ta^puôa gaBoMuga энr Kyn cyT cofhô onuHraH oh xap hkkh rypyx curupnapuga xaM cyT ôepum gaBpuHHHr (5-6 пaктaцнa) Hoaôp ofiuga Ky3arangH.

6. Xynoca kh^hô myHH aÖTHm MyMKHHKH, Ta^puôa rypyxugaru cofhh curupnapHH, pauuoH TapKHÔugaru ôyFgoô ôapgacHHH eaunumu Ba xa3M ôynumu khhhh ôynraH ôyFgoô coMoHHra apanamTHpuô ôoKHnumu Ba xy®;anHK paцнoнн acocuga ôoKH^raH curupnapra HucôaraH Ta^puôagaru curupnap WKopu HKTucogHH KypcaTKH^napra эra ôynuô, ucretMon KH-^uHraH o3yKaHH KucKa MyggaT unuga Konnamra эpнmgн. nupaBopguga MaxcynoT umnaô HHKapumgaH onHHraH co$ gapoMag MHKgopu WKopu ôyngu Ba xy^anuKHH caMapagopnuru omgu.

OOH^A^AHH^rAH A^ABHËT^AP PYH^ATH 1. Y3ÔeKucToH PecnyônHKacu npe3ugeHTH ffl. M.Mup3HëeBHHHr "^opBanunuK TapMoKgapuHH gaBnar ToMoHHgaH aHaga Kynnaô-KyBBaraamra goup KymuMna nopa-Tagôupnap TyFpucHga"rH nK-5017-coH KapopH

TomKeHT m., 2021 hhh 3 MapT,

Scientific Journal Impact Factor

R

2. У.Н.Носиров. "Корамолчилик" Олий укув юртлари учун дарслик, Т.: «Узбекистон миллий энциклопедияси» Давлат илмий нашриёти, 2001, 384б.

3. Н.И. Владимиров, Л.Н. Черемнякова, В.Г. Луницын, А.П. Косарев, А.С. Попеляев, «Кормление сельскохозяйственных животных»

Учебное пособие, Барнаул Издательство АГАУ,2008

4. Р. Хдмрокулов "Кишлок хужалик хайвонларини озуклантириш" Дарслик 2011 й.Тошкент.

5. А.П.Калашников "Чорвачиликда озик нормалари ва рационлари" Укув кулланма Тошкент "Мехнат" 1985 й

6. Хдмрокулов Р; Карибаев К. «Кишлок хужалиги хайвонларини озуклантириш» Тошкент 1999 й.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.