Научная статья на тему 'БУҒДОЙ ЗАРАРКУНАНДАСИ (TOXOPTEPA GRAMINUM) ШИРАЛАРИНИНГ ДОН ҲОСИЛДОРЛИГИГА ТАЪСИРИ'

БУҒДОЙ ЗАРАРКУНАНДАСИ (TOXOPTEPA GRAMINUM) ШИРАЛАРИНИНГ ДОН ҲОСИЛДОРЛИГИГА ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

180
29
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
буғдой навлари / ғалла шираси / Schizaphis graminum (Toxoptepa graminum) Rond / Rhopalosiphum padi (L.) чидамлилик / ҳосилдорлик. / wheat varieties and accessions / cereal aphids / Schizaphis graminum (Toxoptera graminum Rond.) / Rhopalosiphum padi (L.) / resistance / crop yield.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Умиджон Шокиржонович Баҳодиров, Саидмурод Кимсанбоевич Бабоев, Содир Каримжонович Мелиев

Мақолада Schizaphis graminum (Toxoptepa graminum) Rond ва Rhopalosiphum padi (L.) ғалла шираларининг буғдой навларида кўпайиш динамикаси, ўсимлик бўйи, 50 та ўсимлик биомассаси, 50 та бошоқдаги дон оғирлиги ўрганилган. Буғдой навларидан Насаф, Тихон, Сват, Термиз-10 навлари Оддий ғалла ширасиSchizaphis graminum (Toxoptepa graminum) Rond ва Черемуха ғалла шираси Rhopalosiphum padi (L.) турларига нисбатан чидамлироқ эканлиги аниқланди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Умиджон Шокиржонович Баҳодиров, Саидмурод Кимсанбоевич Бабоев, Содир Каримжонович Мелиев

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article examines the dynamics of the increase in the number of the cereal aphid Schizaphis graminum (Toxoptera graminum Rond.) and Rhopalosiphum padi (L.), plant height, biomass of 50 plants, grain weight per 50 spikes in 80 wheat varieties and accessions. It was found that among the investigated varieties and accessions, Nasaf, Tikhon, Swat, Termez-10 varieties are relatively more resistant to the cereal aphid Schizaphis graminum (Toxoptepa graminum), as well as to the bird cherry-oat aphid (Rhopalosiphum padi L.).

Текст научной работы на тему «БУҒДОЙ ЗАРАРКУНАНДАСИ (TOXOPTEPA GRAMINUM) ШИРАЛАРИНИНГ ДОН ҲОСИЛДОРЛИГИГА ТАЪСИРИ»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-918-925

БУГДОЙ ЗАРАРКУНАНДАСИ (TOXOPTEPA GRAMINUM) ШИРАЛАРИНИНГ ДОН ХОСИЛДОРЛИГИГА ТАЪСИРИ

Умиджон Шокиржонович Бааддиров

УзРФА Генетика ва Усимликлар экспериментал биология институти кичик

илмий ходими

Саидмурод Кимсанбоевич Бабоев

УзРФА Генетика ва Усимликлар экспериментал биология институти

профессори

Содир Каримжонович Мелиев

УзРФА Генетика ва Усимликлар экспериментал биология институти кичик

илмий ходими АННОТАЦИЯ

Маколада Schizaphis graminum (Toxoptepa graminum) Rond ва Rhopalosiphum padi (L.) Fалла шираларининг буFдой навларида купайиш динамикаси, усимлик буйи, 50 та усимлик биомассаси, 50 та бошокдаги дон OFирлиги урганилган. БуFдой навларидан Насаф, Тихон, Сват, Термиз-10 навлари Оддий Fалла шираси - Schizaphis graminum (Toxoptepa graminum) Rond ва Черемуха галла шираси Rhopalosiphum padi (L.) турларига нисбатан чидамлирок эканлиги аникланди.

Калит сузлар: буздой навлари, галла шираси, Schizaphis graminum (Toxoptepa graminum) Rond, Rhopalosiphum padi (L.) чидамлилик, уосилдорлик.

ABSTRACT

This article examines the dynamics of the increase in the number of the cereal aphid Schizaphis graminum (Toxoptera graminum Rond.) and Rhopalosiphum padi (L.), plant height, biomass of 50 plants, grain weight per 50 spikes in 80 wheat varieties and accessions. It was found that among the investigated varieties and accessions, Nasaf, Tikhon, Swat, Termez-10 varieties are relatively more resistant to the cereal aphid Schizaphis graminum (Toxoptepa graminum), as well as to the bird cherry-oat aphid (Rhopalosiphum padi L.).

Keywords: wheat varieties and accessions, cereal aphids, Schizaphis graminum (Toxoptera graminum Rond.), Rhopalosiphum padi (L.), resistance, crop yield.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-918-925

КИРИШ

Бошокдошлар (Poaceae) оиласи бизнинг планетамизда озука элементларининг манбаи сифатида асосий уринни эгаллайди [1,2]. БуFдой дунё буйича экиладиган ерларнинг 17% ни ёки 1/6 кисмини эгаллаб, ер юзи ахолисининг 40% ни озик-овкат махсулоти билан таъминлайди [3].

Шира баъзи худудларда донли экинларнинг хосилини хар йили 10% гача камайтиради ва унинг оммавий купайиши 10 йилда 2-3 марта кайтарилади. Шира билан оммавий зарарланганда бахорги буFдойда 66% гача пуч дон хосил булгани кузатилган [4]. Ширанинг бошокдаги сонига караб буFдойнинг хар хил генотипларида дон массаси 1% дан 18% гача пасайиши мумкин [5]. Бунда ассимилятларнинг харакати бузилиши натижасида дон сифати хам бузилади.

Галла ширасининг дала майдонларида таркалиш динамикаси турлича ва у бир катор омиллар билан аникланади: шира тури, агробиоценозда овкатланиш шароити, хисоблаш муддатлари. Муаллифларнинг курсатишича шира биринчи навбатда дала четларида таркалади ва сони купайиб бориши билан дала ичкарисига караб ёйилиб боради [6]. Умуман олганда донли экинларда шира популяциясидаги усимликнинг усув даври билан боFлик булиб, одатда гуллаш фазасига унинг сони кам булади, кейин тез купаяди ва мум пишиш даврига келиб камайиб кетади [7]. Ширалар сонининг мавсумий динамикаси турлича булиб, биринчи навбатда озикланиш шароити, зараркунанда популяциясининг тури ва узига хос хусусиятлари, хамда озука усимлигининг хусусиятлари билан боFлик [8].

Шираларга хос булган суриш типидаги озикланиш ва усимлик тукималарига тупик безлари суюкликларини ажратиш йули билан ичакдан ташкаридаги овкат хазм килиш тизими токсик самарага эга булиб, баргда сарFайиш, некрозлар, хар хил дефоромациялар ва сафро хосил булишини келтириб чикаради. Ширанинг тупикидаги фитотоксик таъсирнинг асоси мураккаб молекуляр механизмга эга булиб, бу соха энди урганилмокда [9]. Ширанинг овкатланиш ва миграция харакатлари, усимлик сиртини хис килиш йули билан киска вактли синаш, томирлар тизими билан овкатланиши, нафакат ем хашак балки ем хашак булмаган усимликларга хам кайта кайта учиб утиш ва куниши уларга турли вирусли инфекцияларни таркатиш имкониятини беради. 600 та аникланган вирусдан 275 таси ширалар оркали таркалади [10]. Куп холларда шира оркали юккан вирусли касалликлар катта иктисодий зарарни келтириб чикаради. Ширанинг углеводларга бой булган чикиндилари оркали

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-918-925

утадиган замбуруFли инфекциялар усимликда фотосинтезни пасайтиради, уларнинг товар холатини бузади [11, 12].

Усимликларда шира билан зарарланиш бир неча йуллар билан булади. Ширанинг оммавий равишда купайиши окибатида катта микдордаги ассимилянтларни ютиб, усимликни озука ва сувдан махрум килади. Маълумки бир дона шира бир соатда флоэмадан узининг массасидан 130% куп булган сокни шимади. 1000 дона шира бир соатда 0,5 мл сокни шимиши натижасида усимлик усиш ва ривожланишдан тухтайди ва усимлик нобуд булади [13].

Узбекистон шароитида шираларнинг биоэкологик асослари, тур таркиби, турларининг таркалиш ареали, уларнинг зарари келтириш даражаси ва шираларга карши кураш чоралари буFдой навларида етарли урганилмаган.

Шуларни инобатга олиб, 2020 йили Тошкент вилояти К,ибрай туманидаги УзФА Генетика ва усимликлар институти тажриба далаларида илмий тадкикот олиб борилди.

МАТЕРИАЛ ВА УСЛУБЛАР

Тадкикот объекти сифатида истикболли ва давлат реестридаги нав ва намуналардан фойдаланилди.

Тадкикот олиб бориш жараёнида дала шароитида истикболли ва давлат реестрига киритилган 80 та буFдой навлари 1м да 2 кайтарикда экилиб, биринчи кайтарик майдонида ширанинг оддий Fалла шираси - Schizaphis graminum (Toxoptepa graminum) Rond ва черемуха Fалла шираси Rhopalosiphum padi (L.) турлари билан сунъий зарарлантирилди ва хар бир нав алохида химоя килиниб, хар 10 кунда ширанинг купайиши назорат килиб борилди. Галла экинларининг туплаш - бошок тортиш даврларида ширалар билан зарарланиши Ю.Н.Гендрик ва И.Д.Шапиро [14] тавсиясига кура олиб борилди.

НАТИЖАЛАР ТАХЛИЛИ

2020 йилда ширага чидамлилигини бахолашда скрининг утказилиб, буFдой навлари икки кайтарикда яъни биринчи кайтарик шира билан суний зарарлантирилди, иккинчи кайтарик назорат сифатида ширадан тулик химоя килинди. Юмшок буFдойнинг давлат реестрига киритилган 80 та нави ширага чидамлилиги буйича скрининг утказилди.

Институтнинг дала тажриба участкасида экилган 80 та буFдой нав ва намуналари

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-918-925

1-жадвал

Шира зараркунандаси буFдойда купайиш динамикасини ампклашда фойдаланилган буFдойнинг нав ва нав намунлари

№ БуFдой намуналари № БуFдой намуналари № БуFдой намуналари № БуFдой намуналари

1 Бунёдкор 21 Уткир 41 Зарафшон 61 Нихол

2 Персковая 22 Амангул 42 ЖМ 6-1 62 Термиз-10

3 Кеш 23 Арал 43 ЖМ 6-4 63 Первица

4 Насаф 24 Шортамбой 44 Антонина 64 Грация

5 Юка 25 Сахраи 45 Шукрона 65 Бобур

6 Велана 26 Семруг 46 Вершина 66 Гром

7 Боёвут-1 27 Шамс 47 Санзар-40 67 Замин-1

8 Пахловон 28 Калим 48 ^ипчок сув 68 Таня

9 Олтин Бурдой 29 Старт 49 Шахрисабиз 69 Краснадар-99

10 Сугдиёна 30 Безастая-100 50 Жануб гавхари яравая 70 Старшина

11 Галлакор 31 Лебедъ 51 Саъд-2010 яравая 71 Антанина

12 Нушкент 32 Истиклол-25 52 Муфтало 72 Яксарт

13 Фаргона 33 BW-208 53 Кроля 73 Восса

14 Кунак 34 KR-159808 54 Шодлик 74 Давр

15 Тихон 35 Илгор 55 Хумо 75 Бригада

16 Ок сув 36 Эзоз 56 Умид 76 Денов-1

17 Сват 37 Навбахор 57 ^адр 77 Алдиксеич

18 Сергей 38 Аср 58 Бограт 78 Дурдона

19 Хамкор 39 Садаф 59 Адел 79 Гозгон

20 Барака 40 Фазо 60 Вита 80 Табор

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-918-925

1-pacM

hcth^öo^h Ba gae.naT peecTpnra KHpHTH.nraH ßyFgoH Hae.iapiiga mnpaHHHr Kynannm giiHaiviiiKacii

Скрининг натижаларига кура, Насаф, Боёвут-1, Тихон, Сват, Санзар 40, Шахрисабз-1, Термиз-10, Грация навларида шира билан зарарланиш энг паст курсатгични яни 0,5-1 баллгача булганлиги кузатилди. Бунёдкор, Кеш-2016, Пахлавон, Кунак, Хамкор, Барака, Амангул, Навбахор, К,ипчок сув, Бобур, Гром, Зомин-1, Яксарт, Васса, Давр, Алдиксеич, FозFOн, Табор, Шахрисабз-1, Зарафшон, Вершина навларида 1,6-2 балгача шира билан зарарланиши аникланиб, колган 51 та намуналарда 2,1 дан 2,6 баллгача энг куп шира билан зарарланиши курилди.

Институт дала фонида буFдой навларнинг шира билан зарарланган 80 та навларнинг кимматли хужалик белгилари статистик тахлил килиниб, зараркунандаларга чидамли энг кучли ва уртача кучли 12 та нав намуналарнинг танлаб олинди.

Усимлик биомассасига 50 та усимлик таъсири курилганда СуFдиёна нави (115,8±2,5 г) аникланган булса, назоратда (133,2±2,7 г) ташкил килди. Антонина нави (106,8±2,5 г) булган булса, назоратда (141,2±5,3 г) булганлиги курилди. СемуруF нави (137,6±2,2 г) булган булса, назоратда (162,6±3,1 г) ни ташкил килди. Санзар 40 нави (188,0±3,2 г) ташкил килган булса, назоратда

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-918-925

(254,8±3,6 г) ташкил килганлиги кузатилди ва тажрибада сезиларли даражада энг кам фарк Термиз-10 нави зарарланган фонда (265,4±0,9 г) ташкил килиб, назоратда (269,0±1,5 г) булганлиги аникланди. Насаф нави (227,4±2,3 г) ташкил килган булса, назоратда (239,2±2,4 г) булганлиги аникланди. Хамкор нави (157,6±1,9 г) булганлиги кузатилиб, назоратда (179,9±3,4г) ташкил килди. Боёвут-1 нави (183,8±2,3г) аникланиб, назоратда (191,2±4,4) булганлиги аникланди.

2 /Mubi« I

Шири Ли ми I ip ip i.un ирш п ми в:« шпорят фон мрни 6\rjи.kB мри hii каммягтли от итирнмпш кургяттитяри

л» vvhm ihk буйи 50 га Vciimtmk биомасслси 50 ta бошок joh otupщ

1mb ночи тажриба наторат тажриба наюрят Тажриба Наторат

1 2 X*Sx V4 X*Sx V 44 X±Sx V% X±Sx VS Х±5х V* X±Sx VS

2 Насаф 108.4*0.5 1 110.2*0.8 1 7 227.4*2.3 23 239.2=2.1 2 » 84.2=1.9 5.1 93,0=1.1 7

3 Боёвут-1 100.2±0.8 1.9 102.0*0.7 1.5 183.8*2.3 2.8 191.2*4.4 5_2 45,6*1.7 8.4 68.6*2 6.5

4 Суглийна 92.8*0.8 97,2=0.8 1.9 115.8*2.5 4.9 133.2*2.7 4.5 59,4=2.5 9.7 87.2*2.5 6.5

5 Нушкент 106.6±0.9 1.9 107.6*0.9 1.9 123.0*1.6 2.9 177.4*3.7 4.6 28.0*1.1 9.1 53.2*1.9 8.3

6 Т lixoli 92.8±0,8 95,0=0.7 1.6 221.2*2.3 2,3 239.2=2.7 2.5 110.0*0.7 1.4 114.4*1

у Сват 119.0*0.7 и 121.2*0.5 1 177.2*2.3 2.9 193.4*2.7 3.2 77,8*1.6 4.7 81.2*2 5.6

8 Сергей 102.8*0,9 2 108.0*0.7 1.4 170.8*3.4 4,4 233.4*2.7 2.6 66.4=1.2 4 84.0*2.2 6

9 Хамкор 98.8±0.5 1.3 99.4=1.2 > 7 157.6*1.9 ^ 7 179,9=3.4 4.2 66.0=1.3 4.6 80.2=1.6 4.6

10 Семург 94.0*0.7 1.6 99.0*0.7 1.6 137.6*2.2 3.5 162.6*3.1 4.3 44.4*1.5 7.5 74.0*1.5 4.7

11 Оян»»р 40 91.4*0,5 1.2 93.0=0.7 1 т 188.0*3.2 3.8 254,8=3.6 |М 60.8*2 7.3 75.0*1,8 5,5

12 Термнз-10 99.2*0.3 0.8 100.2*0.8 1.9 265.4*0.9 0.7 269.0*1.5 93.6*1 2,4 95.6*1.2 3

БуFдой навлари шира билан зарарланган ва зарарланмаган далалардан 50 та бошок дон OFирлиги бах,оланиб, бунда энг юкори дон OFирлиги йукотилган навлардан СуFдиëна нави тажрибада фонимизда (59,4±2,5 г) ташкил килиб, назоратда (87,2±2,5 г) ташкил килди. Нушкент нави тажрибада фонимизда (28,0±1,1 г) аникланган булса, назоратда (53,2±1,9 г) булганлиги кузатилди. СемруF нави тажрибада фонимизда (44,4±1,5 г) булганлиги кузатилиб, назоратда (74,0±1,5 г) ташкил килди. Сергей нави тажрибада фонимизда (66,4±1,2 г) ташкил килиб, назоратда (84,0±2,2 г) булганлиги кузатилди. К,олган навлар назоратга нисбатан тажрибада сезиларли даражада энг кам фарк Насаф нави зарарланган фонда (84,2±1,9 г) булган булса, назоратда (93,0±1,1 г) ташкил килди. Тихон нави тажриба фонимизда (110,0±0,7 г) ташкил килиб, назоратда (114,4±1 г) булганлиги кузатилди. Сват нави зарарланган фонда (77,8±1,6 г) булган булса, назоратда (81,2±2 г) ташкил килди. Термиз-10 нави тажрибада фонимизда (93,6±1 г) ташкил килган булса, назоратда (95,6±1,2 г) булганлиги кузатилди.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-918-925

ХУЛОСА

Истикболли ва давлат реестрига киритилган 80 та буFдой навлари тахлил натижаларига кура, Насаф, Боёвут-1, Тихон, Сват, Термиз-10 навларининг шираларнинг купайиш динамикаси, усимлик буйи, биомассаси, бошок дон OFирлиги юкори эканлиги аникланди. Бу навларда хосилдорлик курсаткичларининг бошка навларга нисбатан юкори булиши буFдой зараркунандалари Оддий Fалла шираси - Schizaphis graminum (Toxoptepa graminum) Rond ва Черемуха Fалла шираси Rhopalosiphum padi (L.) турларига чидамли эканлиги билан боFлик.

REFERENCES

1. Дорофеев В.Ф., Удачин Р.А., Семенова Л.В., Новикова М.В., Градчанинова О.Д., Шитова И.П., Мережко А.Ф., Филатенко А.А. Пшеницы мира. Л.: ВО Агропромиздат. Ленингр. Отд-ние, 1987. 560 с.

2. Митрофанова О.П. Генетические ресурсы пшеницы в России: состояние и предселекционное изучение //Вавиловский журнал генетики и селекции. 2012. Т.16. № 1. С. 10 - 20.

3. Гончаров Н.П., Кондратенко Е.Я. Происхождение, доместикация и эволюция пшениц // Вестник ВОГиС. 2008. Том 12. №1/2. С. 159 -179.

4. Алехин В. Т. Вредная черепашка и проблема получения качественного зерна // Защита и карантин растений. 2009. № 5. С. 6-7.

5. Бокина И. Г. Агроэкологическое обоснование использования энтомофагов в защите злаковых культур от тлей в лесостепи Западной Сибири : автореф. дис. ... д-ра биол. наук. Кинель, 2009. 37 с.

6. Бокина И. Г. Влияние предшественников на численность злаковых тлей и их энтомофагов в северной лесостепи Дриобья // Вестник защиты растений. 2007. № 2. С. 44-54.

7. Бойко, С.В. Пространственное распределение фитофагов в посевах зерновых культур / С.В.Бойко, О.Ф. Слабожанкина // Защита и карантин растений. - 2013.

- N 3. - С. 23-26.

8. Poehling, H.-M. IPM Case studies: Grain. / H.-M. Poehling, B. Freier, A.M. Kluken / in: H. van Emden, R. Harrington (Eds.) // Aphids as Crop Pests. CABI. U.K.

- 2007. - Chapter 25. - P. 597-611.

9. Sempruch, C. Comparison of Sitobion avenae (Fabricius, 1775) and Rhopalosiphum padi (Linnaeus, 1758) (Hemiptera, Aphidoidea) / C. Sempruch, B.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-918-925

Leszczynski, A. Wojcicka, D. Mincewicz, W. Szlendek // Aphids and other Hemipterous insects. - 2009. - V. 15. - P. 107-120.

10. Will, T. How phloem-feeding insects face the challenge of phloem-located defenses / T. Will, A.C.U. Furch, M. Zimmermann // Front. Plant. Sci. - 2013. - V. 4. - P. 336.

11. Dedriver, C.A. The conflicting relationships between aphids and men: A review of aphid damage and control strategies / C.A. Dedriver, A. Le Ralec, F. Fabre // C.R. Biologies. - 2010. - N 333. - P. 539-553.

12. Берим, М.Н. Тли - вредители картофеля /М.Н. Берим // Защита картофеля. -2017. - N 1. - С. 30-34.

13. Радченко, Е.Е. Устойчивость пшеницы к злаковым тлям / Е.Е. Радченко // Тр. по прикладной ботанике, генетике и селекции. СПб: ВНИИР. - 2011. - Т. 168. - С. 173.

14. Гендрик Ю.Н., Шапиро И.Д. Злаковые тли. Методические рекомендации по оценке устойчивости с.-х. культур к вредителям. Л., 1978, с.33-58.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.