Научная статья на тему 'БОЛАЛАРДА КЎРУВ НЕРВИ АТРОФИЯЛАРИНИ ДАВОЛАШ УСУЛЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ'

БОЛАЛАРДА КЎРУВ НЕРВИ АТРОФИЯЛАРИНИ ДАВОЛАШ УСУЛЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Фундаментальная медицина»

CC BY
626
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ретиналамин / лазерстимуляция / кўрув нерви халкаси атрофияси. / retinalamin / laser stimulation / optic nerve atrophy.

Аннотация научной статьи по фундаментальной медицине, автор научной работы — N. Murodullaeva

Бухоро Давлат тиббиёт институтининг кўз касалликлари кафедраси ва РИКМИАТМ Бухоро филиали болалар бўлимида кўрув нерви халкаси атрофияларини даволашда нейропротекторлар билан биргаликда лазерстимуляция самарадорлиги аниқланди. 8-16 ёшгача бўлган 20 та бола стандарт текширувдан ўтказилди ва даво муолажалари бажарилди. Даводан олдинги ва даводан кейинги натижалар тахлил қилиниб, даво самарадорлиги бахоланди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IMPROVING METHODS OF TREATMENT OF OPTIC NERVE ATROPHY IN CHILDREN

The effectiveness of laser stimulation in combination with neuroprotectors in the treatment of optic nerve atrophy was determined at the Department of Eye Diseases of the Bukhara State Medical Institute and the children's department of the Bukhara branch of RICMIATM. 20 children aged 8-16 years were subjected to standard examination and treatment. The results before and after treatment were analyzed and the effectiveness of the treatment was evaluated.

Текст научной работы на тему «БОЛАЛАРДА КЎРУВ НЕРВИ АТРОФИЯЛАРИНИ ДАВОЛАШ УСУЛЛАРИНИ ТАКОМИЛЛАШТИРИШ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

БОЛАЛАРДА КУРУВ НЕРВИ АТРОФИЯЛАРИНИ ДАВОЛАШ УСУЛЛАРИНИ

ТАКОМИЛЛАШТИРИШ Муродуллаева Наргиза Ориповна

Бухоро Давлат тиббиёт институти Оторинолорингология ва офтальмология кафедраси

ассистенти https://doi.org/10.5281/zenodo.7118116

Аннотация. Бухоро Давлат тиббиёт институтининг куз касалликлари кафедраси ва РИКМИАТМ Бухоро филиали болалар булимида курув нерви халкаси атрофияларини даволашда нейропротекторлар билан биргаликда лазерстимуляция самарадорлиги аницланди. 8-16 ёшгача булган 20 та бола стандарт текширувдан утказилди ва даво муолажалари бажарилди. Даводан олдинги ва даводан кейинги натижалар тахлил цилиниб, даво самарадорлиги бахоланди.

Калит сузлар: ретиналамин, лазерстимуляция, курув нерви халкаси атрофияси.

IMPROVING METHODS OF TREATMENT OF OPTIC NERVE ATROPHY IN

CHILDREN

Abstract. The effectiveness of laser stimulation in combination with neuroprotectors in the treatment of optic nerve atrophy was determined at the Department of Eye Diseases of the Bukhara State Medical Institute and the children's department of the Bukhara branch of RICMIATM. 20 children aged 8-16years were subjected to standard examination and treatment. The results before and after treatment were analyzed and the effectiveness of the treatment was evaluated.

Keywords: retinalamin, laser stimulation, optic nerve atrophy.

СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ МЕТОДОВ ЛЕЧЕНИЯ АТРОФИИ ЗРИТЕЛЬНОГО

НЕРВА У ДЕТЕЙ

Аннотация. Эффективность лазерной стимуляции в сочетании с нейропротекторами при лечении атрофии зрительного нерва определяли на кафедре глазных болезней Бухарского государственного медицинского института и детском отделении Бухарского филиала РИКМИАТМ. Стандартному обследованию и лечению были подвергнуты 20 детей в возрасте 8-16 лет. Были проанализированы результаты до и после лечения и оценена эффективность лечения.

Ключевые слова: ретиналамин, лазерная стимуляция, атрофия зрительного нерва.

КИРИШ

Курув нерви халкаси атрофияси - бу куз касаллиги булиб, органнинг нерв кисмига таъсир килувчи патологик жараёнларнинг ривожланиши туфайли куришнинг заифлашиши билан тавсифланган куз касаллигидир. Бошкача килиб айтадиган булсак, атрофияда курув нерви толалари аста секин нобуд булади, маълумот миядаги тур пардадан бузилган шаклда берилади. Ушбу патология куп сабабларга кура юзага келиши мумкин, уларнинг аксарияти офтальмологик касалликлар мавжудлиги билан боглик.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Курув нерви- бу тасвирларни идрок этиш пайтида хосил булган импулслар утадиган узига хос "маршрут". Агар бирон бир кисм блокланган булса, яъни атрофия пайдо булса, унда расм нотугри узатилади. Афсуски, бу патология хар кандай ёшдаги одамларда булиши мумкин. Замонавий диагностика усуллари касалликни батафсил

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕЯМАТЮМЛЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 6 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

урганиш имконини беради ва офтальмологлар, агар толалар тулик атрофия булмаса, уларни тиклаш жуда мумкин деган хулосага келишди. КНХ атрофияси сабалари офтальмологик касалликлар ва турли хил патологик касалликлар окибатида келиб чикади. Аммо бир неча асосий турлари мавжуд: ирсий, ДНК мутацияси, Бурневелли синдроми ва бошка бир катор касалликларнинг мавжудлиги . У бирламчи ва иккиламчи турларга булинади. Агар переферик нейронлар сикилган булса, у х,олда атрофиянинг асосий тури ривожланади. Бундай холда, курув нерви диски узгаришсиз колади.

Энг илгор тиббий технологияларнинг анъанавий тиббиёт билан самарали комбинацияси беморларга сезиларли яхшиланишларга эришишга ёрдам беради. Уз навбатида кузнинг тур пардаси томонидан кабул килинган маълумотлар бузилган шаклда мияга етиб боради. Атрофиянинг ривожланиш жараёни аста секин содир булади. Касаллик 21 % холларда кайтарилмас курликка олиб келади ва 68 % холларда ногиронликка олиб келади.

Бутун Россия кузи ожизлар жамияти маълумотларига кура, курув нервининг атрофияси (32% холларда) болаларда курлик ва заиф куришнинг асосий сабабларидан биридир. Бу куз ва марказий асаб тизимининг турли касалликларининг натижаси булиб, одатда окуломатор бузилишлар( страбисмус, нистагм) билан бирга келади ва чакалоклик давридаги куриш функциясини сезиларли даражада пасайишига олиб келади. Курув нерви касалликлари куз олмаси патологияларининг ичида жуда кенг таркалган. Шунинг учун тур парда ва курув нервининг атрофияларини даволашга йуналтирилган патогенетик даволаш чора тадбирларини ишлаб чикиш ва систематик равишда амалий тиббиётга тадбик этиш замонавий офтальмологиянинг долзарб муаммоларидан бири хисобланади.

Максад: курув нерви касалликларида нейропротектор (ретиналамин) дори воситаси ва лазерстимуляциянинг самарадорлигини бах,олаш

РИКМИАТМ Бухоро филиали болалар булимида 20 та бемор текширувдан утказилди. Болаларнинг ёши 8 - 16 ёшгача булиб, шулардан угил болалар - 12 та(60) , киз болалар - 8 та (40 %) ни ташкил килди. Х,амма беморларда стандарт офтальмологик текширувлар (визиометрия, рефрактометрия, ОКТ, пневмотонометрия, А-Вскан) утказилди. Беморлар стационар шароитида даво усулларини кабул килди. Болалар 2 гурухга булинди. 1 чи гурухда 10 та болага даволаш аньанавий усулда олиб борилди (лимфостимуляция). 2 чи гурухда эса лимфостимуляция ва лазерстимуляция килинди. 1 чи гурухда аньанавий даволашда : лимфостимуляция учун эмоксипин 0,5мл чакка сохасига, аскорбин кислота ва рибофлавин эритмалари ишлатилди ва пастки жаг лимфа тугунлари стимуляция килинди. 2 чи гурухда даволашда : тери остига ретиналамин 0,5мл, аскорбин кислота ва рибофлавин эритмалари ишлатилди. МАКДЭЛ-08 мосламаси ёрдамида лазер стимуляция утказиш 5 минутни ташкил килди.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Даволаш курси олиб борилган 1 чи гурух беморларнинг 7тасида (70 %) куриш уткирлиги даволанишгача 0,05 - 0,08 га, 3 тасида (30 %) даволанишгача 0,1-0,2 га тенг булиб, 1 курс даволаш муолажаларидан сунг куриш уткирлиги 7 та беморда 0,1-0,2 га тенг булиб, бу самара 5-6 ой давомида сакланиб турди. Зтасида куриш уткирлиги 0,3-0,4 га тенг булиб, ушбу самара кейинги 6 ой давомида узгармай турди, 6 ойдан сунг эса куриш уткирлиги секин аста пасайиб борди.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

MY^OKAMA

Ym6y xo.aTga gaBO.am caMapagop.HrH 4-6 oh gaBOMHga y3rapMaM caK;.aHHÖ Typgu, KeÖHHrH oftnapuga ceKHH acTa KaMaa 6om.agH. ^aBO.am KypcH o.hö 6opH.raH 2 hh rypyx GeMop.apHHHr 8Tacuga (80 %) Kypum yTKHp.HrH gaBO.aHHmrana 0,07 - 0,08 ra, 2 Tacuga (20 %) gaBO.aHHmrana 0,09-0,1 ra TeHr Gy.HÖ, 1 Kypc gaBO.am Myo.a^a.apHgaH cyHr Kypum yTKHp.HrH 8 Ta GeMopga 0,2-0,3 ra TeHr 6y.gH. 2Tacuga Kypum yTKHp.HrH 0,4-0,5 ra TeHr Gy.HÖ, ym6y caMapa KeHHHrH 6-8 oh gaBOMHga caK;.aHHÖ y3rapMaM Typgu.

XY^OCA

1. PHKMHÄTM Eyxopo 6o.a.ap Gy.HMH Ba thööhct HHCTHTyTHHH Ky3 Kaca..HK.apu Ka^egpacuga GeMop.apga KypyB HepBH aTpo$Ha.apHHH gaBO.amga .пнм$оcтнмy.пbaцнa ycy.H, peTHHa.aMHH gopu BOCHTacH ÖH.aH ÖHpra.HKga MÄX,^n-08 MOC.aMacH epgaMHga .a3ep cтнмy.пaцнa k;h.hhh6, aHHa h^oöhh HaTH^a.apra эpнmн.gн.

2. PeTHHa.aMHH эpнтмacннн Tepu ocTHra roGopuG, gaBO.am Myo.a^a.apHga HmTHpoK этгaн GeMop.apHHHr x,en ÖHpuga gopH.apHHHr Ho:®ya Tabcupu Ky3aTH.MagH. PeTHHa.aMHH эpнтмacн 6u.aH .пнм$оcтнмy.пbaцнaнн caMapagop.HrH gaBO.aHHmga KaraamraH xaMMa GeMopga h^oöhh Hara^a Gepgu, GeMop.apga Kypum yTKHp.HrH aHHa axmH.aHgH.

3. Kypum yTKHp.HrH ÖH.aH 6Hpra.HKga Kypum MaMgoHHga xaM h^oöhh y3rapum.ap Ky3aTH.HÖ, nepH^epHK KypHmHH axmH.aHHmHra o.hö Ke.gH. Пнм$оcтнмy.пbaцнa, peTHHa.aMHH Ba MÄK,3pn-08 MOC.aMacH epgaMHga gaBO.am ycy..apHHH ÖHpra.HKga Ky..am HaTH^acHga Ky3 o.MacH TyKHMa.apHHHHr pereHepaTop xycycHaT.apH aHaga

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

яхшиланиб, тур парда ва курув нервини озикланиши, кон-томирлар деворининг мустахкамлиги янада яхшиланиб, куриш функцияларини яхшиланишига сабаб булди.

REFERENCES

1. Либман E.C., Шахова E.B. Слепота и инвалидность вследствие патологии органа зрения в России // Вестник офтальмологии. — 2006. — №1. С. 35-37.

2. Чичерин Л.П. Ведущие проблемы охраны здоровья детей и подростков // Бюллетень Национального НИИ Общественного Здоровья РАМН. — 2011. №2. С. 17-20.

3. Тарутта Е.П. Возможности профилактики прогрессирующей и осложненной миопии в свете современных знаний о ее патогенезе //Вестник офтальмологии. — 2006. Т. 12 2, №1. С. 43-47.

4. Катаргина Л.А., Михайлова Л.А., Состояние детской офтальмологической службы Российской Федерации // Российская педиатрическая офтальмология. — 2015. Т. 10, №1. С. 5-10.

5. Никифоров А.С., Гусева М.Р. Офтальмоневрология. —М.: ГЭОТАР-Медиа, 2014. С. 162-163.

6. Nickla DL, Wallman J. The multifunctional choroid. Progr Retinal Eye Res. 2010;2:144-168. https://doi.org/10.10167j.preteyeres.2009.12.002

7. Астахов Ю.С., Белехова С.Г. Толщина хориоидеи при миопии различной степени. Офтальмологические ведомости. 2013;4:34-38.

8. Кацнельсон Л.А., Форофонова Т.И., Бунин А.Я. Анатомия сосудистой системы глаза. В кн.: Сосудистые заболевания глаза. М.: Медицина; 1990.

9. Зальцман М. Сосудистая оболочка. В кн.: Анатомия и гистология человеческого глаза. М. 1913.

10. Аветисов С.Э., Будзинская М.В., Жабина О.А. и др. Анализ изменений центральной зоны глазного дна при миопии по данным флюоресцентной ангиографии и оптической когерентной томографии. Вестник офтальмологии. 2015;(4):38-48.

11. Тарутта Е.П., Иомдина Е.Н., Маркосян Г.А. и др. Транспальпебральная реоофтальмография как метод оценки эффективности склероукрепляющего и трофического лечения прогрессирующей миопии. Офтальмология. 2018;15(4):439-446.

12. Boboeva Rano Raximovna, Abdulladjanova Nodira Gulomjanovna, Sharipova Farida Yarashevna.//Study of choleretic activity of rutan.// Academicia an international multidisciplinary research journal . vol.10 issue 11, november 2020

13. Бобоева Раъно Рахимовна, Жураева Гулрух Бафоевна.// Холеретическая активность рутана при лечебном применении у крыс с гелиотриновым гепатитом // International journal of discourse on innovation, integration and education. vol.1 no.5 (2020): december.

14. Бобоева Р.Р. // Investigation of rutan's choleretic activity in drug hepatitis.// International journal for innovative engineering and management research. volume 10, issue 04, pages: 275-278

15. Boboyeva R.R., Abdulladjanova N.G.// Legalon va rutanning tajribaviy o'tkir gepatitda jigar biliar funksiyasiga ta'sirini qiyosiy baholash usuli .// Oriental renaissance: innovative, educational, natural and social sciences scientific journal issn 2181-1784 november 2021.//285-295.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

16. Одилова Г.Р., Худдиева Н.Ю. Optical Coherence Tomography // Central Asian journal of medical and natural sciences: 02 Issue: 05 | Sep-Oct 2021 ISSN: 2660-4159

17. Худдиева Н.Ю. Shishasimon tana destruksiyasini konservativ davolashda seavit preparatining samaradorligi. Academic researchineducational sciences ISSN 2181-1385 Volume 2, Issue 10 October 2021

18. Худдиева Н.Ю., Хасанов М.Х. Примеренение препарата препарата "Офтальрон в лечении синдрома сухохого глаза у больных сахарным диабетом. Тиббиётда янги кун журнал 2 (34/3) 2021

19. Xuddieva Nargiza Yuldashevna. BIRLAMCHI OCHIQ BURCHAKLI GLAUKOMA KASALLIGIDA SLEZAVIT PREPARATINING NEYROPROTEKTIV TERAPIYANING TARKIBIY QISMI SIFATIDA ISHLATILISHI. https://oriens.uz/media/journals/ORIENS_Volume_2_ISSUE_6.pdf

20. Odilova, Guljamol Rustamovna; Xuddieva Nargiza Yuldashevna. ADENOVIRUSLI KERATOKONJUNKTIVIT BILAN KASALLANGAN BEMORLARNI AMBULATOR SHAROITDA TASHXISLASH VA DAVOLASH. https://oriens.uz/media/journals/ORIENS_Volume_2_ISSUE_6.pdf

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.