Научная статья на тему 'БОДРИНГНИНГ ФУЗАРИОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УНГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ'

БОДРИНГНИНГ ФУЗАРИОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УНГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Сельское хозяйство, лесное хозяйство, рыбное хозяйство»

CC BY
80
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
фузариоз / сўлиш / экин / ўсиш / ривожланиш / фаза / замбуруғ / ўсимлик / ксилема / найча / мицелий / сув / патоген / токсин

Аннотация научной статьи по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству, автор научной работы — Турдиева Дилфуза Тиркашбоевна, Деҳқонова Махмудахон Патидин Қизи

Фузариоз сўлиш билан ушбу экинлар барча ўсиш ва ривожланиш фазаларида зарарланади. Замбуруғ ўсимликларга илдизлари орқали киради ва уларнинг ксилема найчалари ичида ривожланади. Зарарланган ўсимликлар кундузлари сўлғин бўлиб туради, кейинроқ эса бутунлай сўлиб қолади. Сўлишнинг сабаби – ўсимликнинг ўтказувчи найчалари замбуруғ мицелийси билан тўлиб, тиқилиб, улар орқали сув ўтмай қолиши ҳамда патоген чиқарган токсинлар ўсимликни заҳарлашидир.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по сельскому хозяйству, лесному хозяйству, рыбному хозяйству , автор научной работы — Турдиева Дилфуза Тиркашбоевна, Деҳқонова Махмудахон Патидин Қизи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «БОДРИНГНИНГ ФУЗАРИОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УНГА ҚАРШИ КУРАШ ЧОРАЛАРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2023

БОДРИНГНИНГ ФУЗАРИОЗ КАСАЛЛИГИ ВА УНГА ЦАРШИ КУРАШ

ЧОРАЛАРИ

*Турдиева Дилфуза Тиркашбоевна, 2Дех,конова Махмудахон Патидин кизи

1 Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти, доцент

2Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти, таянч докторант

https://doi.org/10.5281/zenodo.7999705

Аннотация. Фузариоз сулиш билан ушбу экинлар барча усиш ва ривожланиш фазаларида зарарланади. Замбуруг усимликларга илдизлари орцали киради ва уларнинг ксилема найчалари ичида ривожланади. Зарарланган усимликлар кундузлари сулгин булиб туради, кейинроц эса бутунлай сулиб цолади. Сулишнинг сабаби - усимликнинг утказувчи найчалари замбуруг мицелийси билан тулиб, тицилиб, улар орцали сув утмай цолиши %амда патоген чицарган токсинлар усимликни за^арлашидир.

Калит сулар: фузариоз, сулиш, экин, усиш, ривожланиш, фаза, замбуруг, усимлик, ксилема, найча, мицелий, сув, патоген, токсин.

Бодринг усимлигининг ватани Х,имолай тогининг ёнбагирлари эканлиги тахмин килинган ва бу усимликни инсонлар камида кейинги 3 минг йил давомида устириб келаётганлиги аникланган (Yadav et al., 2019 дан олинган).

Инсонлар томонидан бодринг 5 минг йилдан куп вакт давомида истеъмол килинмокда ва инсонлар дастурхонида бодринг меваларининг узига хос урни бор (Cohen et al., 2015b). Бодрингнинг тула етилмаган, асосан 7-10 кунлик яшил мевалари алохида янги сабзавот сифатида ёки бошка сабзавотлар билан бирга салатлар таркибида ёхуд тузланган ва маринадланган холда истеъмол килинади. Бодринг пархез таом булиб, таркибининг 95% сувдан иборат; 100 г кобиги арчилмаган мевасида 16 ккал энергия, 3,63 г карбонсувлар (шакар), 0,11 г ёг, 0,65 г оксил, суткалик эхтиёжнинг 16% ни копловчи (16,4 мкг) К витамини хамда, кам микдорда булса хам, Bi, B2, B3, B5, Вб, B9, C витаминлари ва Ca, Fe, Mg, Mn, P, K, Na ва Zn микроэлементлари мавжуд (Зуев ва б., 2009; Cucumber, 2021). Бодринг мевалари дунёда етиштириладиган хосилининг хажми буйича помидор, карам ва пиёздан кейинги 4-нчи уринда туради (Call et 2012). Fusarium туркуми вакиллари факультатив паразитлар булиб, бодринг усимликларида ушбу туркумнинг 13 тадан куп турлари хар хил касалликларни кузгатиши хабар килинган.

Касаллик ривожланиши. Фузариоз сулиш билан ушбу экинлар барча усиш ва ривожланиш фазаларида зарарланади. Замбуруг усимликларга илдизлари оркали киради ва уларнинг ксилема найчалари ичида ривожланади. Зарарланган усимликлар кундузлари сулгин булиб туради, кейинрок эса бутунлай сулиб колади. Сулишнинг сабаби -усимликнинг утказувчи найчалари замбуруг мицелийси билан тулиб, тикилиб, улар оркали сув утмай колиши хамда патоген чикарган токсинлар усимликни захарлашидир. Сулиган усимликларнинг илдизи ва пояси кесиб курилганда, уларда саргиш, жигарранг ва кунгир догларни куриш мумкин, аммо бу доглар хар доим мавжуд булмайди. Зарарланган, аммо сулимаган усимликлар заиф, нимжон, мевалари эса майда ва сифатсиз булиб колади. Намлик етишмаслиги кузатилганида экинлар фузариоз вилт билан жуда кучли зарарланади.

Fusarium oxysporum зарарланган тирик усимликларда мицелий, хламидоспоралар ва конидияларни усув даврида хосил килмайди, аммо нобуд булган усимликларда жуда

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2023

куплаб хосил килади. Шу сабабдан ковокдош экинларда фузариоз вилт моноциклик касаллик хисобланади. Замбуругнинг мицелийсида ва конидияларида хосил буладиган хламидоспоралар тупрокда тиним даврида 15-20 йил сакланади. Учраш частотаси кам булса хам, патоген зарарланган уругларнинг кобиги устида ва уруг ичида хам сакланиши мумкин.

^узгатувчи замбуруг мавсумдан мавсумга усимлик колдиклари, тупрок ва уруг оркали утади. Замбуругнинг хламидоспоралари усимлик колдиклари ва тупрокда куп йиллар давомида сакланади. Хламидоспоралар дала ичида ва даладан далага шамолда хавога кутариладиган тупрок ва зарарланган усимлик заррачалари, тупрокка ишлов бериш асбоб-ускуналари, сугориш суви ва ишчиларнинг оёк кийимлари билан таркалади.

Айни далага ковокдош экинларни бир неча йиллар давомида кайта экиш тупрок ва экинлар зарарланиши йилдан-йилга кучайишига олиб келади. Усимликлар зарарланиши ва патоген ривожланиши учун оптимал хаво харорати 25-28оС, минимум 12оС ва максимум 34оС; кишда замбуруг 15оС совукда хам нобуд булмайди. Енгил, кумок, реакцияси бироз нордонрок булган тупроклар фузариоз вилт учраши ва ривожланиши учун кулай шароит тугдиради (Egel, Martyn, 2007). Бодрингда фузариоз вилт касаллигининг тан олинган ягона кузгатувчиси Fusarium oxysporum f. sp. cucumerinum (киска номи - Foc) тури хисобланади. Баъзи олимлар (Zhang et al., 2012) фузариоз вилт касаллигини Хитойда, Foc дан ташкари, F. equiseti, F. solani, F. proliferatum ва Fusarium moniliforme (nom. invalidum) кузгатади, деб хабар килишган, аммо бунда усимликлар сулиши хакикий вилт касаллигининг белгиси эмас, балки илдиз ва илдиз бугзи чиришининг белгиси эканлиги мукаррар.

Масалан, F. equiseti, F. solani ва F. oxysporum турлари бодринг майсалари ва каттарок усимликларининг илдизлари ва илдиз бугзини чиритиши туфайли уларда сулиш кузгатиши табиий шароитларда ва сунъий зарарлаш тажрибаларида куп марта исботланган.

Фузариоз вилт очик далалар ва айникса иссикхоналарда дунёнинг барча минтакаларида учрайди ва куп холларда кенг таркалган (Bernhardt et al., 1988; Вянгеляускайте и др., 1989; Babadoost et al., 2004; Кокоулина, 2009; Ахатов и др., 2013; Kurowski et al., 2015 ва б.), жумладан Узбекистонда хам учрайди (Песцов, 1974). Тупрок замбуруглари кузгатадиган касалликлар орасида фузариоз вилт куп мамлакатларда бодрингда энг куп учрайдиган касалликдир (Scarlett, 2013).

Касаллик белгилари. Foc тупрокда бодринг уругларини ва униб чикаётган майсаларини хамда тупрок юзасига чиккан ёш усимликларини чиритади; у айникса кучат экилган кундан бошлаб 3-4 хафта орасида катта хавф тугдиради. Майсалар айникса пастрок хароратларда (18-20оС) купрок ва кучлирок зарарланади.

Зарарланган уругбарглар саргаяди ва чирийди, экин жуда сийрак булиб колади. Чинбарг чикарган усимликларнинг илдизи ва илдиз бугзи тук-кунгир тус олади, пусти чирийди; улар усишдан оркада колади ва олдин айрим палаклари, сунгра бутун усимлик сулиб колади ва курийди. Баъзан ташки куриниши соглом булган усимлик бир кечада сулиб колади.

Етилган усимликларда (одатда гуллаш - мева тугиш фазаларида) олдин битта-иккита палак сулийди, кейин бутун усимлик сулиб колади. Касалликнинг асосий белгиси - олдин алохида палакнинг битта ёки бир нечта пастки, сунгра аста-секин юкорирокда

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2023

жойлашган барглари, кейин барча барглар сулишидир. Поядаги утказувчи тукималар, айникса илдиз бугзида, яккол куринадиган кумуш-ок тусли иплар шаклини олади. Касаллик ривожланишининг охирги боскичларида усимликнинг илдизи ёки илдиз бугзи кия кесилса, сув утказувчи томирларида халка шаклида жойлашган тук-сари; ёки кизгиш-кунгир нукталарни - догларни куриш мумкин. Кейинчалик пояда ок, барок мицелий ривожланади. Усимлик нобуд булгач, мицелий аста-секин оч-пушти, сунгра кизил тус олади.

REFERENCES

1. Ахатов А.К., Ганнибал Ф.Б., Мешков Ю.И. и др. (всего 11 авторов). 2013. Болезни и вредители овощных культур и картофеля. Москва: «Товарищество научных изданий КМК», 2013, 664 с.

2. Вянгеляускайте А.П., Жуклене Р.М., Жуклис Л.П., Пилецкис С.А., Ряпшене Д.К. 1989. Вредители и болезни овощных культур. М.: "Агропромиздат", 1989, 464 с.

3. Зуев В.И., ^одирхужаев О., Адилов М.М., Акрамов У.И. 2009. Сабзавотчилик ва полизчилик. Укув кулланма. Тошкент, 2009, 248 б.

4. Кокоулина Е.М. 2009. Оптимизация системы защиты огурца от комплекса грибных болезней в теплицах Предуралья. Дис. канд. с.-х. наук. Санкт-Петербург, 2009, 130 с.

5. Песцов В.И. 1974. Содержание грибов рода Fusarium в овощных и бахчевых культурах. Стр. 178-179 в сборнике «Материалы юбилейной республиканской конф. по микробиологии, альгологии и микологии, посвящённой 50-летию УзССР и компартии Узбекистана. Ташкент: «Фан», 1974, 199 с.

6. Х,асанов Б.А. 2011. ^ишлок хужалик экинларининг касалликлари ва уларга карши кураш чоралари. Магистратура талабалари учун укув кулланма. Тошкет: ТошДАУ, 2011, 205 б.

7. Х,асанов Б.А. 2019. Микология. Укув кулланма. Тошкент, ТошДАУ нашр тахририяти булими, 2019, 504 бет.

8. Х,асанов Б.А., Очилов Р.О., Гулмуродов Р.А. 2009. Сабзавот, картошка хамда полиз экинларининг касалликлари ва уларга карши кураш. Тошкент: «Voris-Nashriyot», 2009.

9. Х,асанов Ботир Ачилович., Гулмуродов Рискибой Абдиевич., Шеримбетов Анвар Гулмирзаевич., Сатторов ^удрат Норкулович., Гулмуродова Шахноза Джураевна., Сафаров Аскар Асадуллаевич. 2021. ^овокдош экинларнинг касалликлари ва уларга карши кураш чоралари. Укув кулланма. Тошкент.

10. Babadoost M., Weinzierl R.A., Masiunas J.B. 2004. Cucurbit Pests. University of Illinois Extension. USA, 2004, 50 pp.

11. Bernhardt E., Dodson J., Watterson J. 1988. Cucurbit diseases. A practical guide for seedsmen, growers & agricultural advisors. 1988, Petroseed Co., Inc. Breeders & Growers, California, USA, 48 pp.

12. Call A.D., Criswell A.D., Wehner T.C., Klosinska U., Kozik E.U. 2012. Screening cucumber for resistance to downy mildew caused by Pseudoperonospora cubensis (Berk. and Curt.) Rostov. Crop Science, 2012, vol. 52, pp. 577-592. doi: 10.2135/cropsci2011.06.0296.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC-PRACTICAL CONFERENCE ACTUAL ISSUES OF AGRICULTURAL DEVELOPMENT: PROBLEMS AND

SOLUTIONS

JUNE 6-7, 2023

13. Cohen R., Orgil G., Burger Y., Saar U., Elkabetz M., Tadmor Y., Edelstein M., Belausov E., Maymon M., Freeman S., Yarden O. 2015-a. Differences in the responses of melon accessions to Fusarium root and stem rot and their colonization by Fusarium oxysporum f. sp. radicis-cucumerinum. Plant Pathology, 2015, vol. 64, pp. 655-663. Doi: 10.1111/ppa.12286.

14. Cucumber, 2021. https://en.wikipedia.org/wiki/Cucumber. Accessed 14.02.2021.

15. Egel D.S., Martyn R.D. 2007. Fusarium wilt of watermelon and other cucurbits. The Plant Health Instructor. DOI: 10.1094/PHI-I-2007-0122-01. Updated 2013. Accessed 07.05.2021. https://www.apsnet.org/edcenter/disandpath/fungalasco/pdlessons/Pages/FusariumWatermel on.aspx.

16. Kurowski C., Conn K., Lutton J., Rodenberger S. (eds.). 2015. Cucurbit diseases field guide, Seminis, De Ruiter, 2015, 121 pp. Accessed 18.02.2021. https://seminisfrance.s3.amazonaws.com/app/uploads/2015/01/Disease-Guide-Final-010715.pdf

17. Scarlett K. 2013. Epidemiology of Fusarium oxysporum f. sp. cucumerinum in greenhouse cucumbers. PhD Thesis. The University of Sydney, 2013, 246 pp.

18. Yadav K., Meena N.L., Jat R.P. 2019. Management of Fusarium oxysporum f. sp. radicis-cucumerinum causing root and stem rot of cucumber: A review. International Journal of Fauna and Biological Studies, 2019, vol. 6, No. 4, pp. 105-108.

19. Zhang L.Q., Su M.S., Zhou J.Y., Zhao T., Du J.H., Li X.W., Ye Z.W. 2020. First Report of Fusarium incarnatum-equiseti species complex causing fruit rot of peach (Prunus persica) in China. Plant Disease, 2020, vol. 104, No. 6, p. 1872.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.