Научная статья на тему '“БИР МАКОН, БИР ЙЎЛ” ЛОЙИҲАСИДА ЎЗБЕКИСТОН ИШТИРОКИНИНГ ИҚТИСОДИЙ ОҚИБАТЛАРИ ТАҲЛИЛИ'

“БИР МАКОН, БИР ЙЎЛ” ЛОЙИҲАСИДА ЎЗБЕКИСТОН ИШТИРОКИНИНГ ИҚТИСОДИЙ ОҚИБАТЛАРИ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
OBOR / Хитой / иқтисодий коридорлар / Ипак йўли / Шанхай ҳамкорлик ташкилоти / ташаббус.

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Абдинабиева Азиза

Ушбу мақолада Марказий Осиё мамлакатларига сармоя киритиб бўлган Хитой табиий ресурсларга бой ҳудудларда янги автомобиль йўллари, темир йўллар, шунингдек, газ ва нефть қувурлари қурилиши ҳисобига барқарор иқтисодиётни кутаётгани, Ўзбекистон учун «Бир макон, бир йўл» ташаббусида иштирок этишнинг ижобий таъсири ва салюий жиҳатлари тадқиқ қилинади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «“БИР МАКОН, БИР ЙЎЛ” ЛОЙИҲАСИДА ЎЗБЕКИСТОН ИШТИРОКИНИНГ ИҚТИСОДИЙ ОҚИБАТЛАРИ ТАҲЛИЛИ»

"БИР МАКОН, БИР ЙУЛ" ЛОЙИХДСИДА УЗБЕКИСТОН ИШТИРОКИНИНГ ЩТИСОДИЙ ОКИБАТЛАРИ ТАХДИЛИ

Абдинабиева Азиза Рахимжон кизи

мустакил тадкикотчи white_tiger@mail.ru

Аннотация: Ушбу маколада Марказий Осиё мамлакатларига сармоя киритиб булган Хитой табиий ресурсларга бой худудларда янги автомобиль йуллари, темир йуллар, шунингдек, газ ва нефть кувурлари курилиши хисобига баркарор иктисодиётни кутаётгани, Узбекистон учун «Бир макон, бир йул» ташаббусида иштирок этишнинг ижобий таъсири ва салюий жихатлари тадкик килинади.

Калит сузлар: OBOR, Хитой, иктисодий коридорлар, Ипак йули, Шанхай хамкорлик ташкилоти, ташаббус.

Аннотация: В данной статье рассматривается ожидаемое развитие устойчивой экономики в Центральной Азии благодаря инвестициям Китая в регионы, богатые природными ресурсами, через строительство новых автомобильных дорог, железных дорог, а также газопроводов и нефтепроводов. Также исследуется положительное влияние и аспекты участия Узбекистана в инициативе «Один пояс, один путь».

Ключевые слова: OBOR, Китай, экономические коридоры, Шелковый путь, Шанхайская организация сотрудничества, инициатива.

Инфратузилмани ривожлантириш, купрок инвестицияларни жалб килиш, уз миллий махсулоти ва бошка иктисодий узгаришлар учун янги бозорларни топиш максадида ривожланаётган мамлакатлар OBORra кушилмокда. Узбекистон хам лойихани куллаб-кувватлаган ва фаол иштирок этган давлатлардан бири булди. Шунинг учун OBOR Узбекистон ташки савдосига хам катта таъсир курсатди. Узбекистон ва Хитой 30 йилдан буён дипломатик муносабатлар урнатиб келмокда. Сунгги йилларда икки давлат уртасида кучли икки томонлама алокалар ривожланиб, иктисодий фаоллик юкорилиги билан ажралиб туради. Хитой Узбекистоннинг иккинчи йирик савдо шериги ва энг йирик сармоя манбаи хисобланади. Бошка томондан, Хитой Узбекистонни OBORm ривожлантиришда асосий хамкор деб билади ва шунинг учун инфратузилма, транспорт ва коммуникацияларга катта сармоя киритади23.

23 Koparkar R, 25 years of Uzbekistan - China Relations: Enhanced Economic Engagements marked by Political Understanding. Vivikananda International Foundation, 2017.

Хитой ва унинг OBOR ташаббуси Узбекистон иктисодиётида катта роль уйнайди. Узбекистон ривожланаётган давлат сифатида иктисодий усиши учун купрок инвестициялар керак. Узбекистон денгиз портларига етиб бориш учун икки давлатдан утиши керак булган дунёдаги икки давлатдан бири хисобланади. OBOR буни Узбекистонга бериши мумкин булган имконият.

Петхиягода К. узининг «Хитойнинг Янги Ипак йулини харакатга келтираётган нарса ва Гарб кандай жавоб бериши керак?» номли тадкикотида Хитойнинг ички ривожланишининг янги модели унинг иктисодий усишига кескин таъсир килганини урганган. Тадкикот Хитойнинг Belt and Road Initiative24 амалга оширилишининг сабаблари ва тахминларини урганади. Хитой иктисодиётни жонлантириш учун куплаб иктисодий ташаббусларни амалга оширди. «Бир макон, бир йул» лойихаси ташки ташаббуслар учун энг мухим карорлардан биридир. Инфратузилмани фаоллаштириш, лойиха томонидан хом ашё салохиятини баркарорлаштириш ва молиявий номутаносибликни

" " 25

камайтириш кузда тутилган .

OBOR режаси Хитойдан Марказий Осиё оркали Европага етиб боришдан иборат. Шу билан бирга, Хитойдан Жануби-Шаркий Осиё оркали Жанубий Осиё ва Африкага денгиз йули мавжуд26. Янги Ипак Йули (NSR) ташаббуси лойихаси ^озогистонда биринчи марта Хитой раиси Си Цзиньпин томонидан 2013 йилда эълон килинган эди27. Ташаббус Хитойни Марказий, Гарбий, Жанубий Осиё ва Африканинг бошка мамлакатлари билан, Европага етказиб бериш пунктлари билан боглайдиган замонавий автомобиль йуллари, темир йуллар, коммунал тармоклар ва кувурларни куришга интилади. Хитой, шунингдек, иктисодий хамкорлик буйича дунёдаги энг йирик лойихани28 яратиш оркали жалб килинган мамлакатлар уртасида молиявий ва савдо хамкорликни, шунингдек, кенг куламли маданий ва ижтимоий хамкорликни ривожлантиришни режалаштирмокда.

Евроосиё мамлакатлари нуктаи назаридан Женис Кембаев OBORm Шанхай хамкорлик ташкилоти ва Евроосиё иктисодий иттифоки уртасидаги шерикликка асосланадиган Ипак йули иттифокини ташкил этиш имконияти ва жараёни сифатида куришни таклиф килди29.

24 Pethiyagoda K, What's driving China's New Silk Road, and how should the Westrespond? Brookings, 2017.

25 Hancock T, China encircles the world with One Belt, One Road strategy. The Financial Times, 2017.

26 Dollar D, China's rise as a regional and global power: The AIIB and the 'one belt, one road'. Horizons, 2017. No4: 162-172.

27 Junxian, G. Yan, M. China's New Silk Road: Where Does It Lead?" Asian Perspective, 2016. vol. 40, no. 1, pp. 105130.

28 NDRC 2017 (National Development and Reform Commission). People's Republic of China. Vision and Actions on Jointly Building Silk Road Economic Belt and 21st-Century Maritime Silk Road. National Development and Reform Commission, Ministry of Foreign Affairs, and Ministry of Commerce of the People's Republic of China, with State Council authorization, 2017.

29 Kembayev Zh, "Implementing the Silk Road Economic Belt: from the Shanghai Cooperation Organization to the Silk Road Union?" Asia-Europe Journal 2017. 16(1):37-50.

Хитой савдо шериклари учун имкониятларини диверсификация килиш учун доимий равишда Марказий Осиё мамлакатларини узининг иктисодий стратегияларига жалб килади. Хитой узининг иктисодий кудрати билан нафакат фойдали ва стратегик ахамиятга эга булган лойихаларга сармоя киритади30.

Х,амкор мамлакатларда амалга оширилаётган лойихаларнинг мумкин булган максимал микдорини купайтириш оркали ташаббус курсатиш, уларга атайлаб инвестиция таклифларини узлари тушуниш ва ишлаб чикиш ташаббусини беришдир31.

Узбекистон Хитойнинг «Бир макон, бир йул» халкаро ташаббусини фаол куллаб-кувватлайди. «Бир макон, бир йул» ташаббуси бугунги кунда ушбу йулнинг жонланиши сифатида бахоланаётгани иктисодий хамкорликни кенгайтириш, савдо ва сармоявий сохаларда жозибадор шарт-шароитлар яратиш, транспорт-коммуникасияни ривожлантиришда мухим ахамият касб этмокда.

«Бир макон, бир йул» ташаббусига аъзо давлатлар билан фаол хамкорлик Узбекистон учун куплаб имкониятларни очиб беради. Ташаббуснинг олтмишта давлати сайёхларнинг энг йирик «етказиб берувчилари» каторига киради. Жахон сайёхлик ташкилоти маълумотларига кура, бутун дунё буйлаб сайёхлар томонидан сарфланган маблагларнинг 20% дан ортиги Хитой, Хитой

32

туристлари хиссасига тугри келади32.

Хитой Узбекистонни жалб килиши керак, чунки Узбекистон Марказий Осиёнинг географик ва худудий маркази хисобланади. Узбекистон нуктаи назаридан, OBOR Форс курфазига йулак очишга ёрдам бериши мумкин, бу эса мамлакат учун савдо ва савдо йулларини кенгайтириш имконини беради.

Бир макон, бир йул, шунингдек, Янги Ипак йули (NSR), Belt and Road Initiative (OBOR) ва Ипак йулининг иктисодий камари (SREB) номи билан хам танилган. У кенг таркалганлиги сабабли концепцияни узгартириш учун кайта номланди томонларнинг тушунмовчиликлари киради. Ушбу маколада чалкашмаслик учун энг кенг таркалган кискартма OBOR ишлатилади.

2013 йилда бошланган Belt and Road Initiative (OBOR) «йуналиш буйлаб Европа, Осиё ва Африканинг 65 мамлакатида 4,4 миллиард киши билан умумий такдир хамжамиятини урнатишга» каратилган 33 . Хитой томонидан кабул килинган энг улугвор ташки сиёсат лойихаси сифатида таърифланган OBOR ташаббуси икки компонентдан иборат: «Ипак йули иктисодий камари» ва «XXI

30 Toktomushev K, Central Asia and the Silk Road Economic Belt. Policy Brief, 2017-1.

31 Matyakubov A. China's BRI creates tremendous opportunities for cooperation. Xinhua, Asia & Pacific, 2019.

32 Aripov E. "One Belt, One Road": Four initiatives of the President of Uzbekistan. Strategy.uz 2019.

33 Wang Y, The belt and road initiative. What will China offer the world in its rise? New World Press, 2016.

аср денгиз ипак йули» - Шаркни боглайдиган йуналишлар буйлаб мамлакатлар

" " 34

уртасида кенгрок иктисодий интеграцияни яратишга каратилган. .

Ю Ченг ва унинг хамкасбларига кура, Белт "^адимги Ипак йулини акс эттиради" ва у Хитой ва Европа уртасидаги севимли алмашинув йуналишини ифодалашда давом этмокда. Хитойни Урта Ер денгизи билан боглайдиган йул келажакнинг энг мухим халкаро савдо йулларидан бири булиб, Хитойни ривожланаётган мухим бозорлар билан боглайди35.

Хитой хукумати бу ташаббусни «минтакавий алокаларни кучайтириш ва ёркин келажакка интилиш» деб атади. Лойиха Хитой Халк Республикасининг 100 йиллиги билан бир вактда содир булган 2049 йилни якунлашнинг максадли санасига эга. Ипак йули иктисодий камари Шаркий Хитойдан Янгтсзи дарёси буйлаб Хитойнинг шимоли-гарбий Циан шахригача, кадимги Ипак йулининг бошлангич нуктаси булиб, Марказий Осиё оркали Шаркий ва Марказий Европагача чузилган. XXI аср денгиз ипак йули Жанубий Хитой денгизини Х,инд океани, Якин Шаркдаги нефть мамлакатлари ва Африка оркали Гарбий Европага олиб борадиган яна бир йулни боглайди. Хитой Ипак йулининг кадимий концепциясига асосланиб, кайта тикланган минтакавий иктисодий объектни кузда тутади. OBOR Хитой-Мугулистон-Россия, Хитой-Марказий Осиё-Гарбий Осиё (Якин Шарк), Хитой-Жанубий Осиё, Хитой-Покистон ва Хитой-Бангладеш Х,индистон-Покистон иктисодий коридорларини уз ичига олган дунёдаги энг йирик иктисодий коридорлар тармогини куришни максад килган.

Х,арбий жихатдан ШХ,Т саккиз аъзо давлат уртасида хавфсизлик ва харбий хамкорлик асосида ташкил этилган ва тез орада минтакадаги купрок аъзо давлатларни камраб олади. Геосиёсий нуктаи назардан, Хитой Президенти Си Цзиньпин OBOR хамкорлари уртасида "Умумий такдир хамжамиятини" куришга чакиради. Дархакикат, «Ипак йули» лойихаси илгари Марказий Осиё минтакасига каратилган эди. А^Ш, Россия, Х,индистон, Европа Иттифоки ва Туркия минтакавий хамкорлик лойихаларини бошлади. Бирок, бу лойихалар йирик инфратузилма лойихаларини уз ичига олмайди. Уларнинг аксарияти вокеа содир булмаган, десак муболага булмайди. Хуш, нега Узбекистон Хитой хукумати томонидан бошланган «Ипак йули» лойихасини биринчи булиб куллаб-кувватлади? ^итъанинг уртасида жойлашган Узбекистон учун бу лойиханинг жозибадорлиги нимада? Биринчидан, 2013 йилда ушбу ташаббус эълон килинганидан бери Хитой узининг барча хорижий сармоя ва савдо алокаларини OBOR шиори остида бирлаштирди. OBOR Хитойнинг расмий

34 Mayer M (ed.), Rethinking the Silk Road: China's Belt and Road Initiative and Emerging Eurasian Relations. Palgrave Macmillan, 2018.

35 Yu Ch, Lilei S, Lihe H, The Belt & Road Initiative in the Global Arena Chinese and European Perspectives Palgrave Macmillan, 2018, 266 p.

ташки иктисодий сиёсати макомига кутарилди ва хатто якинда узгартирилган Халк Конституциясида хам уз аксини топган.

Узбекистон Хитой билан 1991 йилдан буён иктисодий алокаларни урнатиб келмокда. Хитой Узбекистоннинг энг йирик савдо хамкорларидан бири булиб, бир неча йиллардан бери Узбекистондаги энг йирик хорижий инвестор булиб келмокда. Биргина 2021 йилда товар айирбошлаш хажми 7,4 миллиард А^Ш долларини ташкил этди. Хитой компаниялари Узбекистонда йирик сармоявий келишувларга эришди. Масалан, газ ва уран казиб олиш буйича умумий киймати 15 миллиард долларлик шартномалар имзоланган. 1800 дан ортик кушма корхоналар мавжуд.

2020 йил охирига келиб Хитой сармояси 4,8 миллиард доллардан ошди. Узбекистон хукумати OBOR лойихаси бошланганидан бери уни куллаб-кувватлашини билдирган. Натижада «Ипак йули» иктисодий лойихасини куришдаги хамкорлик Узбекистон-Хитой халкаро муносабатларининг асосий йуналишига айланди. Шу боис Узбекистон биринчи жахон молиявий ташкилотининг ташкил этилишида иштирок этди ва фаол куллаб-кувватлади.

2017 йилнинг май ойида Узбекистон Республикаси Президенти Пекинга 1-OBOR форуми учун ташриф буюрди ва Хитойнинг энг йирик давлат компаниялари ва банклари билан музокаралар утказди. Натижада умумий киймати 22 миллиард долларлик 100 дан ортик битимларга эришилди. Ташриф чогида томонлар куйидаги мухим масалаларни уз ичига олган кушма декларацияни кабул килдилар:

✓ Узбекистон ва Хитой уртасида имзоланган узок муддатли савдо шартномасига кура, Узбекистон Хитой бозорига кишлок хужалиги махсулотларини, табиий ресурсларни, энергия махсулотларини экспорт килишга тайёр;

✓ томонлар Хитой Тараккиёт банки ва Хитой Эксимбанки томонидан Узбекистонда турли инфратузилма лойихаларини молиялаштиришни куллаб-кувватлайди;

✓ томонлар юкори технологияли кушма корхоналарни рагбатлантириш ва табиий булмаган ресурсларни ишлаб чикаришни рагбатлантиришга каратилган инвестициявий хамкорлик тугрисида келишиб олдилар;

✓ томонлар Узбекистон-^иргизистон-Хитой темир йули лойихаси буйича музокараларни тезлаштириш мухимлиги хакида келишиб олдилар.

Узбекистон хукуматининг асосий максадлари имтиёзли кредитлардан фойдаланиш, Хитой бизнес мажмуаларини ишга тушириш, махаллий компанияларнинг ишлаб чикариш кувватини ошириш, узбек махсулотлари учун мукобил бозорларни топишдан иборат. Шунингдек, у ташки савдони

ривожлантириш ва кушимча кийматга эга Узбекистон махсулотларини чегарадош давлатларга етказиб бериш учун лойиха ресурсларидан фойдаланишни максад килган

Узбекистонда транспорт инфратузилмаси йук ва жахон портларига чикиш учун камида икки давлатни кесиб утиши керак, лойихада иштирок этиш унинг Европа Иттифоки, Якин Шарк ва Хитой каби йирик жахон бозорларига муваффакиятли интеграциялашувига ёрдам беради.

OBORга кушилиш оркали Узбекистон хукумати уз савдо йулларини диверсификация килиш имкониятидан фойдаланиши мумкин. Хусусан, Ипак йули иктисодий йули Хитойдан Марказий Осиёга, Россия оркали Европага, Хитойдан Урта Осиё ва Гарбий Осиё оркали Форсга олиб борувчи учта транс-Евроосиё иктисодий йулакларидан бири булиб, Урта Ер денгизигача чузилган йуллардир. Узбекистон 2016 йилда Хитой Экспорт-импорт банкининг 455 миллион долларлик инфратузилма кредити эвазига Узбекистон шаркининг тогли кисмида 19,2 км узунликдаги ^амчик туннелини куришга муваффак булди. 2016 йил июнь ойида Узбекистон ва Хитой рахбарлари Ангрен-Поп электрлаштирилган темир йули ва ^амчик туннелининг очилиш маросимини утказдилар.

Мамлакат ахоли жон бошига тугри келадиган ялпи ички махсулот 1500 долларни ташкил этиб, Марказий Осиёда энг паст курсаткичга эга. Узбекистон ахолисининг бешдан бир кисмига эга ва ресурслари йук давлат булган Грузиянинг жон бошига ялпи ички махсулоти 4500 долларни, нефтга бой ^озогистонда эса 9000 долларни ташкил килади. Шунингдек, у ^озогистон, Тожикистон, ^иргизистон, Туркманистон ва Афгонистон билан чегарадош булганлиги сабабли кенгрок Марказий Осиё минтакаси учун трамплиндир. Мамлакатнинг стратегик жойлашуви уни Хитойнинг Бир макон, бир йулдаги асосий бугинга айлантиради36. Колумбия университети Баркарор ривожланиш маркази директори Жеффри Девид Сакснинг айтишича, Узбекистон жадал ривожланиш даврида. Чунки хозир, айникса, хукумат ислохотлар олиб бораётган ва иктисодиётни очаётган бир пайтда, президент кушниларга ташриф буюриб, яхши муносабатлар урнатмокда ёки кайта тиклаяпти, Хитой эса узининг OBOR ташаббусини яратаётган бир пайтда, Узбекистон учун янги имкониятлар яратиш учун кулай вакт. корхоналар, янги уланишлар ва бу каттарок марказ булишдан фойда олиш минтака. Уйлайманки, биз хозир кураётган нарса ана шу таркибий узгаришларнинг хам, ривожланиш имкониятларининг хам жадаллашганидир.

36 Rainer M. P, Uzbekistan is the hidden gem in China's new Silk Road. Forbes, 2019.

Куплаб хорижий экспертлар ва журналлар Узбекистоннинг «Бир макон, бир йул» ташаббусида иштирок этишини хар икки томон учун ижобий деб хисоблаётганини куришимиз мумкин.

Узбекистон ва Хитой узок тарихга, ноёб маданият хамда улкан интеллектуал салохиятга эга. Бу давлатлараро гуманитар хамкорликни кенгайтириш, икки мамлакат олий укув юртлари ва илмий-тадкикот институтлари уртасида шериклик муносабатларини урнатиш, шунингдек, узаро маданий алокаларни янада ривожлантиришни давр такозо килмокда.

Шундай килиб, Узбекистон-Хитой алокаларининг хозирги холати давлатларимизнинг бир-бирлари билан узок муддатли стратегик хамкор эканликларидан далолат беради. Бу эса, икки мамлакат халкларининг миллий манфаатларига ва хозирги замон талабларига тула мос келади. Икки мамлакат уртасидаги мулокотлар, алокалар изчил ривожланиб бораётган халкаро муносабатлар тарихида мухим ахамият касб этади ва келажакда янада самарали натижаларга эришишга кенг имкониятлар яратади.

Узбекистон OBOR транспорт лойихаларини тулдирувчи ислохотларда тез олга силжиш булса, «Бир макон, бир йул» ташаббусининг (OBOR) энг йирик фойда олувчилардан бири булиши мумкин. Якин вактгача Узбекистон иктисодиёти нисбатан ёпик ва давлат бошкарувида эди, чегаралар тез-тез ва олдиндан айтиб булмайдиган тарзда ёпилар эди. Бирок, сунгги уч йил ичида амалга оширилган ислохотлар илхомлантирди. Минтакадаги энг катта ва энг ёш ишчи кучи ва катта кишлок хужалиги ва ишлаб чикариш куввати билан OBOR буйича сезиларли дивиденд олиш имконияти юкори. Аммо бу салохиятни руёбга чикариш учун Узбекистон савдони осонлаштириш ва логистика тизимини ислох килиш, савдо ва хусусий инвестицияларни очиш хамда кишлок хужалиги ва ишлаб чикаришда кенгайиш йулидаги секторга хос чекловларни олиб ташлашда олдинга силжиши керак, тугридан-тугри инвестициялар ва экспорт OBOR яхшиланишига жавоб бера олади.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Koparkar R, 25 years of Uzbekistan - China Relations: Enhanced Economic Engagements marked by Political Understanding. Vivikananda International Foundation, 2017.

2. Pethiyagoda K, What's driving China's New Silk Road, and how should the Westrespond? Brookings, 2017.

3. Hancock T, China encircles the world with One Belt, One Road strategy. The Financial Times, 2017.

4. Dollar D, China's rise as a regional and global power: The AIIB and the 'one belt, one road'. Horizons, 2017. No4: 162-172.

5. Junxian, G. Yan, M. China's New Silk Road: Where Does It Lead?" Asian Perspective, 2016. vol. 40, no. 1, pp. 105-130.

6. NDRC 2017 (National Development and Reform Commission). People's Republic of China. Vision and Actions on Jointly Building Silk Road Economic Belt and 21st-Century Maritime Silk Road. National Development and Reform Commission, Ministry of Foreign Affairs, and Ministry of Commerce of the People's Republic of China, with State Council authorization, 2017.

7. Kembayev Zh, "Implementing the Silk Road Economic Belt: from the Shanghai Cooperation Organization to the Silk Road Union?" Asia-Europe Journal 2017. 16(1):37-50.

8. Toktomushev K, Central Asia and the Silk Road Economic Belt. Policy Brief, 2017-1.

9. Matyakubov A. China's BRI creates tremendous opportunities for cooperation. Xinhua, Asia & Pacific, 2019.

10. Aripov E. "One Belt, One Road": Four initiatives of the President of Uzbekistan. Strategy.uz 2019.

11. Wang Y, The belt and road initiative. What will China offer the world in its rise? New World Press, 2016.

12. Mayer M (ed.), Rethinking the Silk Road: China's Belt and Road Initiative and Emerging Eurasian Relations. Palgrave Macmillan, 2018.

13. Yu Ch, Lilei S, Lihe H, The Belt & Road Initiative in the Global Arena Chinese and European Perspectives Palgrave Macmillan, 2018, 266 p.

14. Rainer M. P, Uzbekistan is the hidden gem in China's new Silk Road. Forbes, 2019.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.