Научная статья на тему 'БАДИИЙ ТЕЛЕВИДЕНИЕДАГИ СЕРИАЛ МАСАЛАЛАРИ'

БАДИИЙ ТЕЛЕВИДЕНИЕДАГИ СЕРИАЛ МАСАЛАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
31
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Oriental Art and Culture
Область наук
Ключевые слова
сериал / телевидение / кино / сюжет / бадиий фильм / телефильм

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Феруза Хаджимурадовна Файзиева

Ушбу мақола “сериал”нинг юзага келиши ҳақида бўлиб, унда мазкур тушунчасининг келиб чиқиш тарихи илмий жиҳатдан ўрганилган. Шунингдек, сериалнинг телеэкранлардаги ўрни асослаб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «БАДИИЙ ТЕЛЕВИДЕНИЕДАГИ СЕРИАЛ МАСАЛАЛАРИ»

"Oriental Art and Culture" Scientific-Methodical Journal / ISSN 2181-063X Volume 4 Issue 2 / April 2023

БАДИИЙ ТЕЛЕВИДЕНИЕДАГИ СЕРИАЛ МАСАЛАЛАРИ

Феруза Хаджимурадовна Файзиева

УзДСМИ

Аннотация: Ушбу макола "сериал"нинг юзага келиши хакида булиб, унда мазкур тушунчасининг келиб чикиш тарихи илмий жихатдан урганилган. Шунингдек, сериалнинг телеэкранлардаги урни асослаб берилган.

Калит сузлар: сериал, телевидение, кино, сюжет, бадиий фильм, телефильм

ISSUES OF SERIES ON FATURE TELEVISION

Feruza Xadjimuradovna Fayziyeva

UzSIAC

Abstract: This article is devoted to the emergence of the "series," in which the history of the emergence of this concept is scientifically studied. The role of the series in television screens is also justified.

Keywords: series, television, film, plot, feature film, television movie

"Бугунги кундаги телеэкранларни телесериалларсиз тасаввур килиб булмай колди. Х,ар бир каналда камида иккита миллий сериал намойиш этилмокда"1. Бирор фильм ёки спектакль хусусида тахлилий фикр айтиш учун уни бир, узоги икки соат мобайнида томоша килиш керак. Телесериаллар хакида гапиришдан аввал камида 20 кисмли телевизион фильмни куриш керак булади. Бу эса кшидан салмокли вакт талаб киладиган жараён. Сериал нима? Нега у кишиларни узига бунчалар махлиё килиб, унинг атрофида аксарият холларда шов-шувлар купайишига сабаб булиб, киношуносларнинг бахсли фикр майдонига айланди? Кайси жихат ва афзалликлари билан киноиндустрия ва теледастурдан муносиб урин эгаллашга улгурди?

Дастлаб фотографиянинг, сунгра кино ва телевидениенинг кашф этилиши янги визуал санъатнинг юзага келишига асос булди. "Жахонда экран санъати пайдо булган экан, йилдан-йилга турли жанрлар ва услублар купайиб мукаммаллашиб бораверди"2. Кинематографиянинг давоми сифатида вужудга келган телевидение узининг бадиий табиати туфайли кинематография сохасида янги тур ва йуналишларнинг юзага келиши ва ривожига улкан хисса кушди.

1 Fayziyeva Feruza Xojimurodovna. EKRAN ASARI G'OYAVIY YECHIMINI AKS ETTIRISHDAGI REJISSYORLIK IZLANISHLAR. Oriental Art and Culture 3 (3), 2022. - B. 102.

2 NS Kasimova. XXI ASR JAHON KINO SAN'ATIDA QISQA METRAJLI FILMLARNING О 'RNI. Oriental Art and Culture 3 (3), 2022. - B. 284.

I ГсОТ^^^^Н 142 http://oac.dsmi-qf.uz

Кино санъати узининг тараккиёт йулини илдам босиб утаркан, у ривожланиш боскичларида узининг тор доирасидан чикиб, ижодий имкониятларини кенгайтира бошлади. Бир ёки икки сериялик фильмлар билан чегараланаётган кино санъати телевидение мухитини инобатга олган холда узлуксиз, давомли фильмлар йигиндисини ярата бошлади. Эндиликда томошабинлар кинотеатрларга бориб соатлаб чипта олиш учун навбат кутишмайди, кечки сеансдан кейин уйга етиб олиш муаммоси турмайди. Уйда, оила мухитидан узоклашмаган холда телеэкран оркали бемалол севимли фильмларини томоша килиши мумкин.

Оммавий ахборот воситаларининг техник имкониятларини яратишда инсоният томонидан амалга оширилган аудиовизуал воситалар ишга туширилгандан сунг, у доимий равишда янги эхтиёжларни келтириб чикара бошлади. Томошабинларнинг эмоционал аудиомахсулотларга булган талаби оммавий ахборот воситаларини янги формат, жанр, мавзу ва сюжетлар топишга мажбур килади.Бу саъйи харакатларнинг натижаси сифатида дунёда сериаллар шу аснода юзага келди.

Кино замонавий тасвирий санъат асари булиб, харакатланувчи тасвирлар ёрдамида яратилган. Фильм - харакатдаги тасвир оркали яратилган замонавий санъат кашфиёти ва киносаноати махсулидир. Сериал куп кисмли фильм ишлаб чикаришдир

Сериалнинг иккита асосий тури мавжуд: кино ва телесериаллар. Биринчиси 20-асрнинг биринчи ярмида АКТТТда кенг таркалган эскирган тенденциялар тоифасига киради. Купинча кино-сериалларнинг сюжетлари комикслар ва машхур радио-шоулардан олинган.

Телесериаллар утган асрнинг 60-йилларидан хориж кинематографияси анъаналарига суяниб, сценарий муаллифлари ижоди мисолида ривожланди ва уларнинг сюжет рамкалари аник белгилана бошлади. Чунки, "асарнинг композицион курилмаси шунчаки конун-коида эмас, балки асарнинг томошабинга тушунарли, кизикарли ва шу билан бирга унинг диккат-эътиборини бирдай жалб килиб туриш гарови хамдир"3.

Шу уринда сериал атамасига ойдинлик киритиш жойиз. Сериал -давомийлик ва узлуксизликка эга киноасар.

"Серия" сузининг куплаб таърифлари мавжуд, улардан факат бир нечтаси куйида келтирилган: сериал сузи инглизча " serial " сузидан олинган булиб, у дастурлар кетма -кетлиги - деган маънони англатади.

3 NS Kasimova . Central Asian Journal of Art Studies 5 (4), 2020. - P. 86. П^тта^^Ш 143

http://oac.dsmi-qf.uz

Сериал - кинодаги бир нечта сюжетли куп кисмли фильм, шунингдек, телевизордаги куп кисмли дастур4.

Сериал - купгина сюжет линияларидаан иборат куп кисмли фильм5 .

Сериал - факат телевидение оркали намойиш этиш учун мулжаллаанган (сценарий асосида актёрлар иштирокидаги техник имкониятлардан фойдалаанган холда хар бир кисми тахминан 25-5 даикали) бадиий фильм 6

Аслида "Сериал" тушунчаси телевидение кашф этилишидан олдин хам булган. Дастлаб, адабиётда "давоми булган романлар" газеталарда чоп этилган, тасвирий санъатда (миниатюра санъатидаги тасвирдаги давомийлик), бироздан кейин радио сериаллар алохида машхурликка эриша бошлади. Кейинчалик бу ходиса кино ва телевидение махсулотларида уз аксини топа бошлади. Унинг телевизион ва радио турлари мавжуд ва хар бири алохида, бир -бирига уланган эпизодлар кетма-кетлигидан иборат. Сериалларнинг энг оммабоп формати 1930-йилда бошланган ва Бразилияда совун компанияси худди шундай трансляцияга хомийлик килдигани учун "совун купиги" номи билан машхур булган Америка радиоси сериалларидир. телетомошабинлар нигохини экранга хафталаб мухрлаб куйишига асос буладиган телесериалларнинг вокеалари "Совун операси" атамасининг юзага келишига асос булган.

Телесериал икки суз ташкил топган ва бадиий фильм хаарактеристикасини узлаштирган бирикмадир. Юкорида кайд этилган хусусиятларни инобатга олган холда телесериал бирикмасига давомийлиги узилмаган ва бир сериядан иккинчисига утиб юрадиган актёрлар ансамбли иштирокидаги телевизион томоша дейиш мумкин.

Овозсиз сериаллар эса катталар аудиториясига мулжалланган мураккаб сюжетлари билан ажралиб турган ва ундаги асосий роллар аксарият холларда аёллар ижро этган.

Кинога овознинг кириб келиши туфайли куп нарса узгарди. Шу билан бирга сериалларнинг савияси хам орта бошлади. Эндиликда уларнинг аудиторияси кенгайиб дастурларнинг асосий кисмидан жой олмокда.

Дастлаб телесериаллар юзага келишидан аввал киносериаллар кинотеатрда намойиш этилган. Лекин бу томошабин учун бирмунча нокулайликларни юзага келтирган. Чунки томошабин хамиша хам фильмнинг давомини куриш учун имкон топавермаган. Уз навбатида кинотеатрнинг сеанслари хам шунга богланиб колиши унга моддий жихатдан зарар келтирган.

4 Ожегов С. И., Шведова Н. Ю. Толковый словарь русского языка: 80 000 слов и фразеологических выражений. -- 4-е изд., М., 1997

5 Многосерийный фильм с несколькими сюжетными линиями. Кузнецов С. А. Большой толковый словарь русского языка. - 1-е изд-е: СПб.: 1998.

6 М.Л. Типология телевизионных многосерийных художественных фильмов. Вестник электронных и печатных СМИ, Выпуск№7

ГГлЦ^^Ш! 144 http://oac.dsmi-qf.uz

Баъзан сериаллар асосий фильмдан кейин намойиш этилган. Чунки бир, икки серияли бадиий фильмлар формати туфайли ундаги айрим эпизодлар кескин кискартирилиши окибатида баъзан вокеалар ривожида узилишлар юзага келади ва томошабин учун айрим холатлар тушунарсиз булиб колади. Шунинг учун телевидениеда асосий фильмдан кейин худди шу фильмнинг сериал шакли хам эфирга узатилган. Бир, икки серияли фильмлар эса кинотеатрларда намойиш этилган. Ушбу формула томошабиннинг талабини кондирувчи хусусиятга эга булиб сериялар давомийлигида бир - бирини тулдириб бориши ва аввалги кисмлари билан узлуксизликни таъминланиши талаб этилади. "Телевидение бу форматни дархол узлаштириб орадан икки йил утиши билан у энг оммабоп курсатув хатто,спорт мусобакаларининг урнини эгаллашга улгурди7.

Телевидение бугунги кунда томошабинларга турли туман кунгилочар томошаларни такдим этмокда ва улар деярли хар бир каналнинг эфир вактининг асосий кисмини ташкил этмокда. Улар орасида миллий ва хорижий купсериялик телефильм ва телесериаллар алохида урин тутади. "Кимгадир асар муаллифнинг услуби, чекинишлари, суз уйини, мантик кучи мухим булса, кимлар унинг мавзуси ва образларидан озука ахтаради"8.

Купсерияли телефильм сериалга нисбатан ярим аср аввалрок юзага келди. Биринчи тажриба сифатида "Оловни узимизга чорлаймиз" деб номланувчи купсерияли фильм Сергей Колосовнинг томонидан 1964 йилда яратилган. Узининг тасвирий суръати, мароми, эффектлари ва кахрамон образлари билан кинофильмга билан ухшаб кетади. Купсерияли телефильм (мини-сериалы, англ.тт-serie )- классик сериалдан серияларининг камлиги билан фаркланади

Дастлабки телефильм уч сериядан ташкил топган булса орадан вакт утиши билан уларнинг сон жихатдан хажми орта бошлади. Лекин айрим фильмларнинг ("Асов дарёнинг тизгинланиши") сюжет тизимининг катталигига карамай фильм у сериал эмас телефильм конуниятига асосланиб яратилди.

Фойдаланилган адабиётлар

1. Fayziyeva Feruza Xojimurodovna. EKRAN ASARI G'OYAVIY YECHIMINI AKS ETTIRISHDAGI REJISSYORLIK IZLANISHLAR. Oriental Art and Culture 3 (3), 2022.

2. NS Kasimova. XXI ASR JAHON KINO SAN'ATIDA QISQA METRAJLI FILMLARNING О 'RNI. Oriental Art and Culture 3 (3), 2022.

3. NS Kasimova . Central Asian Journal of Art Studies 5 (4), 2020.

7 Демин В.П. Достижения и надежды/Многосерийный телефильм. Истоки, практика, перспективы. М.: Искусство, 1976. - C. 4

8 Fayziyeva Feruza Xojimurodovna. Адабий асарларнинг телеэкран талкинидаги изланишлар. Oriental Art and Culture 3 (3), 2022. - B. 102.

I ГсОТ^^^^Н 145 http://oac.dsmi-qf.uz

4. Ожегов С. И., Шведова Н. Ю. Толковый словарь русского языка: 80 000 слов и фразеологических выражений. -- 4-е изд., М., 1997

5. Многосерийный фильм с несколькими сюжетными линиями. Кузнецов С. А. Большой толковый словарь русского языка. - 1-е изд-е: СПб.: 1998.

6. М.Л. Типология телевизионных многосерийных художественных фильмов. Вестник электронных и печатных СМИ, Выпуск№7

7. Демин В.П. Достижения и надежды/Многосерийный телефильм. Истоки, практика, перспективы. М.: Искусство, 1976.

8. Fayziyeva Feruza Xojimurodovna. Адабий асарларнинг телеэкран талкинидаги изланишлар. Oriental Art and Culture 3 (3), 2022.

146

http://oac.dsmi-qf.uz

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.