Научная статья на тему 'АЗ ТАЪРИХИ ЗИЁРАТИ ДОХИЛӢ ВА ПАРАСТИШИ ҷОЙҲОИ МУқАДДАС АЗ ҷОНИБИ ТОҷИКОНИ ОСИЁИ МИЁНА'

АЗ ТАЪРИХИ ЗИЁРАТИ ДОХИЛӢ ВА ПАРАСТИШИ ҷОЙҲОИ МУқАДДАС АЗ ҷОНИБИ ТОҷИКОНИ ОСИЁИ МИЁНА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
279
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЗИЁРАТИ МАҲАЛЛИ / ҷОЙҲОИ МУқАДДАС / МАЗОРОТ / МАРОСИМ / ЭЪТИқОД / ПАРАСТИШ / АВЛИЁ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Исамитдинов Жорабек Бобобекович

Зиёрату парастиши ҷойҳои муқаддас аз ҷониби тоҷикони Осиёи Миёна мавриди барраси қарор гирифтааст. Дар заминаи мушоҳидаҳои тадқиқоти саҳроии этнографи, асарҳои муҳаққиқони соҳа, масъалаҳои иҷрои амалии зиёрати мазорот, ҷойгиршавии объекти парастиш, нақши дини ислом дар зиёрату парастиши ҷойҳои муқаддас, тарзу усули ташриф ба мазорҳо, риояи қоидаҳо, расму оинҳои мардуми ва гайра таҳлил шудааст. Таъкид мегардад,ки эътиқод ва парастиши ҷойҳои муқаддас ба мавҷудияти руҳ-ҳомии ҳамин макон, соҳиби каромот будани он асос ёфтааст. Дар бораи ташкили сайру гашти оммави дар мазорҳо маълумот дода шудааст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FROM THE HISTORY OF INTERNAL PILGRIMAGE AND REVERENCE OF SACRED PLACES BY THE TAJIKS OF MIDDLE ASIA

The article dwells on the order of organization of pilgrimage and worship to sacred places by the Tajiks of Middle Asia. Proceeding from the data of observations, field ethnographic explorations and scholars’ works referring to the realm in question, the author discloses such issues as practical effectuation of pilgrimage and worship towards sacred places, ways of visits to shrines, rituals and rites of internal pilgrimage. It is underscored that faith and worship to sacred places are based on spiritual existence of the latters and their sanctity. The information about the organization of mass visits to mazars is presented.

Текст научной работы на тему «АЗ ТАЪРИХИ ЗИЁРАТИ ДОХИЛӢ ВА ПАРАСТИШИ ҷОЙҲОИ МУқАДДАС АЗ ҷОНИБИ ТОҷИКОНИ ОСИЁИ МИЁНА»

УДК 930 ББК 63.5 -77

АЗ ТАЪРИХИЗИЁРАТИ ИсамитдиновЖорабекБобобекович, н.и.т.,

ДОХИЛЙВА ПАРАСТИШИ дотсент, мудири кафедраи таърихи Ватан ва

ЦОЙ^ОИ МУКАДДАС АЗ ЦОНИБИ археологияи мДт «ДДХ ба номи академик Бобоцон

ТО ЦИКОНИ ОСИЁИ МИЁНА Fафуров»(Тоцикисmон, Хуцанд)

ИЗ ИСТОРИИ ВНУТРЕННЕГО Исамитдинов Жорабек Бобобекович,

ПАЛОМНИЧЕСТВА И канд.ист.наук, доцент, заведующий кафедрой

ПОЧИТАНИЯ СВЯЩЕННЫХ Отечественной истории и археологии

МЕСТ ТАДЖИКАМИ ГОУ "ХГУ имени акад. Б. Гафурова "

СРЕДНЕЙ АЗИИ (Таджикистан, Худжанд)

FROM THE HISTORY OF Isamitdinov Zhorabek Bobobekovich, candidate of

INTERNAL PILGRIMAGE historical sciences, Associate Professor, chief of the

AND REVERENCE department of home history and archeology under the State

OF SACRED PLACES Educational Institution (SEI) "Khujand State University

BY THE TAJIKS OF named after academician B. Gafurov (Tajikistan, Khujand)

MIDDLE ASIA E-MAIL: isomatdinov1961@mail.ru

Вожах,ои калидй: зиёрати ма^аллй, цощои муцаддас, мазорот, маросим, эътицод, парастиш, авлиё

Зиёрату парастиши цощои муцаддас аз цониби тоцикони Осиёи Миёна мавриди барраси царор гирифтааст. Дар заминаи мушоуидауои тадцицоти сауроии этнографы, асаруои мууаццицони соуа, масъалауои ицрои амалии зиёрати мазорот, цойгиршавии объекти парастиш, нацши дини ислом дар зиёрату парастиши цощои муцаддас, тарзу усули ташриф ба мазоруо, риояи цоидауо, расму оинуои мардуми ва гайра тащил шудааст. Таъкид мегардад,ки эътицод ва парастиши цощои муцаддас ба мавцудияти руу-уомии уамин макон, соуиби каромот будани он асос ёфтааст. Дар бораи ташкили сайру гашти оммави дар мазоруо маълумот дода шудааст.

Ключевые слова: местное паломничество, святые места, мазар, обряд, верования, поклонение, святой

Рассматривается порядок организации паломничества и поклонения святым местам таджиков Средней Азии. С опорой на данные наблюдений, полевые этнографические исследования и работы исследователей в данной области, раскрывается практическое осуществление паломничества к святыням, расположение объектов поклонения, роль ислама в паломничестве и поклонении святым местам, способы посещения святынь, ритуалы и обряды внутреннего паломничества. Подчеркивается, что вера и поклонение святым местам основаны на духовном существовании таких мест и их святости. Представлена информация об организации массовых посещений мазаров.

Key words: local pilgrimage, sacred places, mazar, rite, persuasions, worship, saint

The article dwells on the order of organization of pilgrimage and worship to sacred places by the Tajiks of Middle Asia. Proceeding from the data of observations, field ethnographic explorations and scholars' works referring to the realm in question, the author discloses such issues as practical effectuation of pilgrimage and worship towards sacred places, ways of visits

to shrines, rituals and rites of internal pilgrimage. It is underscored that faith and worship to sacred places are based on spiritual existence of the latters and their sanctity. The information about the organization of mass visits to mazars is presented.

Маълум аст,ки хал;хои Осиёи Миёна, аз чумла точикон аз даврахои ;адим ба зиёрату парастиши «чойхои му;аддас» эътибор медоданд. Хдфриёте, ки дар ёдгории Саразми Панчакент гузаронида шуданд, тасди; намуданд, ки дар ;аламрави Осиёи Миёна дар хазорсолаи III пеш аз милод марказхои мухимми ибодатй вучуд доштаанд [12,с.76-100]. Мачмааи ибодатии хамин давр дар ёдгории Олтинтеппаи Туркманистон низ омухта шудааст. Аз Олтинтеппа мачмааи будкада (ибодатгох)-хо кашф шудаанд, ки ;исми асосии ин ёдгорй манораи чорзинагй (монанди зиккуратхои Байнаннахрайн) ба шумор меравад. Ба а;идаи бостоншиносон ин мачмаа ба худои Мох бахшида шудааст[15,с.318].

Эъти;оди динии ачдоди точикон бо зухуроти табиат, парастиши замин, кух, водихо, яху об, чашмаву рудхо, оташ ва гайра, рухи парасторони онхо вобастагй дошт[22,с.237].

Зиёрати мазорхо яке аз намудхои маросими шодмонй махсуб меёбад. Мазор аз калимаи арабй гирифта шуда, маънои «зиёратгох, махалли зиёрат»-ро дорад. Дар мазорхо одатан турбати авлиё, дарахт, санг, гор ва ё дигар объектхои парастишй мавчуд буда, мардум дар ва;тхои муайяни сол, айёми чашнхо онхоро зиёрат мекунанд. Зиёрати мазорхоро нисбат ба мардон, бештар занон анчом медиханд.

Хднуз дар давраи пешазин;илобй муха;;и;он- шар;шиносони рус К.Г. Залеман [11,с.105-150], В.А. Гордлевский [8,с.369-386; 9,с.361-368], В.А. Жуковский [10,с.144-156], А.А. Семенов [30,с. 247-256; 31,с.202-211] дар бораи чойхои му;аддаси Осиёи Миёна (парастиши авлиё дар ислом) маълумот додаанд. Аз олимони хоричй И. Голдсиер мухимтарин пахлухои назариявй ва амалии парастиши чойхои му;аддасро мавриди омузиш ;арор додааст [7,с.32-43].

Асоси зиёратро дар мазорхо парастиши ;абри авлиё, пиру шайхон, намояндагони суфия, ки бо пархезгориву порсой машхур гашта буданд, инчунин дарахтон, чашмахо, сангхо ва дигар объектхо ташкил мекард. Барои парастиши чойхои му;аддас истилохи «мазор» ва «авлиё» истифода мегарданд. А.З Розенфелд муайян намудааст, ки дар баъзе холатхо мазорро «лангар» низ меноманд. Ин маънои онро дорад, ки авлиёе лангари худро партофта, дар он мавзеъ ба таври доимй чойгир шудааст. Ин истилохот дар топонимикаи Точикистон бисёр вомехурад. Дар дехае ки ин номро гирифтааст, хатман мазор чойгир аст[29,с.861-864]. Инро дар мисоли дехаи Лангари нохияи Спитамен мушохида кардан мумкин аст.

Дар Эрон мазорро бо истилохи «имомзода»-авлоди имом ифода мекарданд. Намояндагони тасаввуф (суфия) бошанд мазорро бо калимаи «ма;ом» ифода мекунанд. Ба ;авли онхо ма;ом маънои «истгох»-ро, яъне истгохи авлиёро дорад, ки бо у дар ин мавзеъ робитаи маънавй бар;арор мегардад. Дар ин чо ма;ом ба маънои дахма, ма;бараи авлиё низ маънидод мегардад[21,с.14]. Тиб;и маълумоти А.А. Бобринский дар нохияхои Помир истилоххои «зиёрат» ва «остун (остон)» истифода мегарданд[5,с.108-114]. Нисбат ба мазорхо ба сифати эхтиром иборахои «чойи азиз», «чойи му;аддас», «авлиё», «бузургвор», «пир», «даргох», «равза» ва f. истифода мешаванд. Авлиёи дар мазор дафншударо чун ашхоси баргузидаи ба Худо ма;бул ва ба сохибвилоят парастиш мекунанд. Тиб;и а;идаи мардум авлиё ба сифати миёнарав байни мусулмонон ва Худованд баромад мекунанд, онхо бо хидояти Оллох ба муъминон ёрй мерасонанд[13,с.30-31]. Эътщод ва парастиши чойхои му;аддас ба мавчудияти рух-хомии хамин макон, сохиби каромот будани он асос меёбад.

Хосатан дар дини ислом ба зиёрату парастиши чойхои муцаддас ахамияти чиддй медиханд. Хднуз дар давраи зиндагии пайгамбар Мухаммад мусулмонон Каъбаро мепарастиданд. Каъба хонаи Худо эълон шуда буд, дар атрофи он масчиди бузург -Масчид- ул- харом бунёд гашта, мусулмонон парастиши объектхои табиии Макка- оби чашмаи Зам-зам, санги Иброхим, куххои Бу ^абис, Сафо, Марва, Арафот, Муздалифа, водии Мино ва гайраро ба рох монданд. Парастишу ибодат, маросимхои умра ва хач, аз дабили тавофи Каъба (хафт маротиба давр задани он), бусидани санги сиях ё даст расонидан ба он ва баъдан дастхоро ба лаб расонидан ва дигар амалхо ичро мегаштанд. Чунин буданд баъзе рукнхои зиёрати Макка. Аз ибтидои асри VIII образи Мухаммад (с.) устуравй мегардад ва парастиши мавзеъхои ба хаёти у вобаста огоз меёбад. Эътидодмандони дини ислом бо эхтироми хоса ба дабрхои шахидон муносибат намуда, дар болои онхо мадбараи гумбаздор бунёд менамуданд. Дар шафати мадбарахо масчидхо низ сохта мешуданд. Минбаъд парастиши дабрхои бехтарин таргибгарони ислом ва сарварони дабилахо ба рох монда шуданд.

Дар чойхои мудаддаси ландшафтй (табиат) бошад чараёни исломикунонии нисбатан сусттар мушохида мегардад. Чунин холатро дар худудхое,ки арабхо забт намуда буданд мушохида кардан мумкин аст. Арабхо танхо ба махалхои табиии замони Мухаммад, ки ба объекти парастиш табдил дода шуда буданд, эътибор медоданд. Аммо мазорхои тоисломии дигар махалхо «хадидй» хисобида намешуданд. Ба чои онхо бештар ба бунёди масчиду хонадоххо эътибор медоданд.

Парастиши авлиёи дар мазор хуфта ва анчом додани зиёрат ба ин мавзеъхо имконият медиханд,ки эътидотмандон ба рухи гузаштагон эхтиром гузоранд. Дар ин маврид мазор ба сифати пул (купрук) байни Парвардигор ва худи зиёраткунанда хидмат мекунад. Зиёраткунандагон ба мазор бо мадсади муайян ташриф меоваранд. Дар ин холат тарс аз Парвардигор каме коста мегардад. Ташриф ба мазор на аз руи таълимоти китобй сурат мегирад, балки дар асоси талаботи дину оини мардумй анчом дода мешавад. Яъне зиёрати мазорхо ба адоиди дини хукмрон кам алодамандй дорад [26,^10].

Мархилаи навбатии густариши парастиши чойхои муцаддас дар асрхои мушохида мегардад. Бо зухури суфия (тасаввуф) наздикшавии инсон ба Худованд (валй), ки шукргузориро ба неъматхои Оллох дар хар ду дунё таргиб мекарданд, дар байни мардум чойгохи махсусро каcб кард[13,c.30-31]. Дар асрхои миёна ба мудаддасот табдилёбии мазорхои пешазисломй, исломикунонии онхо ба итмом расид. Мазорхо ба мадбарахои авлиё ё ба дадамчои онхо табдил дода шуданд. Дар назди чунин мазорот хучрахо ва чиллахонахо (чойи хилватнишинии чилруза) бунёд карда мешуданд. Ин амал ба дать гаштани парастиши худохои даблазисломии махаллй овард. Махз муносибат ба мазорхо (чойхои муцаддас) ба мардумй шудани ислом оварда расонид. Ба гайр аз эътидод ба Оллох ва пайгамбари ислом, боварй ва парастиши авлиёи сохибкаромат ба мадди аввал баромад.

Мазорхо дар мавзеъхое ба вучуд меоянд, ки барои чамъомади мардум дулай бошад. Ахолй мунтазам зиёрати мазорро анчом медоданд, дар он чо дурбонй мекарданд, таоми урфй мепухтанд, назру ниёз мекарданд, вобаста ба тахассусмандии мазор бо муоличаи беморон машгул мешуданд.

Умуман, дар байни точикони Осиёи Миёна мазорхо ба ду гурух тадсим мешаванд. Ба гурухи якум мазорхое дохил мешаванд, ки дар онхо сагонаи дабри авлиё чойгиранд ва дар болои онхо мадбара бо боми гунбадшакл бунёд карда мешавад. Дар шафати мазорхои бузургхачм одатан масчид, хонадох, хонаи зисти шайхи мазор низ сохта мешавад. Дар чунин

Ma3opxo ogaTaH xogaxo Hac6 Merapgapg, kh 6a ohxo 3HepaTrapoH MyHH gyMH acn, MyHH gyMH ^yroc (gap Ma3opxou noMup), gap 6at3e MaBpug gyMH xaHBoHora BaxmH, Marot e nopau Marot, pecMoHxou paHra, npegMeTxou nu6oc Ba f. Me6aHgaHg. Ea ranp a3 hh gap Ma3opxo moxu oxy, ycTyxoHH capu xaHBoHoipo Hac6 MeKyHaHg, Tygau caHrxopo ^onrap MeKyHaHg. Eoag Ta3aKKyp gog, kh 6a Ma3op MapgyM xap ryHa npegMeTxo MeoBapgaHg, 6o Ma^cagu 6a xyg rupu^raHH aroH yxgagopH, ^yp6oHH KapgaH 6a Myxro^oH Ma6naF Ta^cuM MeHaMygaHg, 6oBapH gomTaHg, kh 3uepaTH Ma3op 6anopo a3 ohxo pag MeKyHag, HuaTamoH xaTMaH aManH MemaBag. HHHyHHH Ha3pxou 6a Ma3op oBapgamyga xonucoHa xaga Merapgug. AKcapaH gap Ha3gu Ma3opxo gapaxTOHH apna (6ypc), naHop, caBp, ca^egop, 6eg MemuHoHgaHg [16,c.7].

Ea rypyxu gyroMH Ma3opoT o6teKTxou napacTumuu ryHoryH, kh 6o ga^HH aBnue ano^aMaHgH HagopaHg, goxun MemaBaHg. HHpo этнoгpa$xo napacramu naHgma^TH MeHoMaHg. AKcap Ba^T nyHHH Mexuco6ugaHg, kh hh e oh aBnue 6a hh MaB3et Tampu^ oBapgaacT, u6ogaT KapgaacT, MyBa^aTaH 3ucTaacT, 6at3aH pyu aroH caHre H3H nou xygpo ry3omTaacT Ba f. HyHHH Ma3opxopo «^agaM^o» MeHoMHgaHg. O. A. CyxapeBa nyHHH XHco6ugaacT,KH gapaxTOHH 6y3yprxa^M TaHxo gap Ma3opxou ^agaMH aBnue (maxcu My^aggac) pacuga Meca63aHg [33,c.33].

Myx,a^H^H pyc r.n CHecapeB rypyx6aHgHH Ma3opxopo aH^oM goga, nop rypyxu oHxopo HumoH Meguxag: 1) Ma3opu aBnue, kh o6pa3H ohxo 6a nypparH MatnyM HecT, xarro gap 6opau ohxo ^uccaxou ogH Ba homxo By^yg HagopaHg; 2) Ma3opu aBnue - nepcoHa^xou khto6xoh My^aggac (HH^uny KyptoH), kh 6a ^aropu ohxo amxocu 6apry3ugau gaBpau aBBanu ucnoM HH3 moMunaHg; 3) Ma3opu aBnue -cy^ueHH acpHMueHarH: xaM cy^ueHH xene Matpy^ Ba xaM cy^ueHH MaxannH; 4) Ma3opu «HaMoaHgaroHH xokhmhath MaxannH», Ma^6apau 6apxe a3 ohxo 6euxTuep 6a Ma3op Ta6gun e^Taapg [32,c.277-279].

flap ^aropKyxH KypaMa (gap xygygu Hoxuau AmT) Ma3opu Eo6oh O6 (gap 6anaHguu 3769 m a3 caTxu 6axp) ^oMrup acT. CapaBBan hh Ma3op o6teKTH napacTumuu nopBogopoH 6ygaacT. Eo ry3amTH aneM Ma3opu Ma3Kyp napacramroxu KHmoBap3oH Merapgag. Ma3op xycycuaTxou ^aguMau xygpo Hurox gomTaacT. Eo Tatcupu ucnoM MycynMoHHKyHoHHH Ma3op cypaT rupu^TaacT [1,c.5-23; 2,c.18-20; 20,c.41-68;]. Ma3opu Ma3Kyppo hh^hhh Ma3opu A6gyppax,MoHH o6 e A6gyppaxMoHH A^b (aKe a3 caxo6aroHH MyxaMMag (c.)) HoMHgaaHg. flap 6aHHH MapgyM A6gyppaxMoHH Ab$ nymTu6oH, napacropu 3upoaTH o6h Max,cy6 Mee^T. Hh Ma3op Ma^oMH uppuraTcuoHH gomTa, gap Ha3gu oh HHmooTxpu napacTumH 6yHeg ramTaacT.

flap 6opau Ma3opu A6gyppa^MoHH Ab^ conu 1914 caMexH pyc n.E. Кyзнeцoв MatnyMoT gogaacT. Y ^aHroMH TapTu6 gogaHH pyMxaTH Ma3op^ou Boguu OapFoHa TatKHg HaMygaacT,KH gap ge^au To^HKHHmHHH nucKoKaT (kh gap goMaHaKyxu KypaMa ^onrup acT) Ma3opu ^<^a3paTH A6gyppaxMoHH Ab$» By^yg gopag. Homh A6gyppaxMoHH Ab$ 6apou ucnoMHKyHoHHH Ma^an^o a^onHHHmuHH Ocueu MueHa ucTH^oga 6ypga mygaacT. MacanaH, gap hh 6opa a3 khto6h «CaMapua»-H A6y Toxupxo^a, kh poxpaMou Ma3op^ou CaMap^aHg Me6omag, MatnyMoT rapu^Ta MeTaBoHeM. flap hh khto6 goup 6a caFoHau (^a6pu) fflanx A6gyppaxMoH MatnyMoT goga mygaacT, kh Myannu^ a3 ^aBnu axonuu MaxannH, oHpo Ma3opu A6gyppaxMoHH Ab^ HoMHgaacT[3,c.35.54]. flap gexau Kopaca^on-6o6oH Hoxuau HcTapaBmaH Ma3opu xaMHoMH gexa ^onrup acT,KH gap ma^aTH oh HaMo3rox (^ohh ry3opumu HaMo3 gap py3xou Hg) 6yHeg mygaacT. flap hh MaB3et MapgyM MapocuMH Canpu «rynu cypx»- po Mery3apoHHgaHg. npo^eccop H.O. TypcyHoB ^a6pu aBnueu hh Ma3oppo 6a A6gyppaxMoHH Ab^ MaHcy6 goHucTaacT [39,c.257].

flap Ma3opu fflanx EaxoBaggHHH Ha^m6aHg, kh gap Ha3gHKHH Eyxopo ^onrup acT, xaMacona 6atgu ^amHH HaBpy3 moxh anpen 3uepaTH oMMaBH 6a H^THxopu rynu cypx 6apry3op

мешгардад. Зеро яке аз рукнхои чашни гулхо зиёрати мазорхо ба шумор мерафт. Албатта дар ин мазори бонуфуз баропо гаштани чашни дадимаи гули сурх боиси аз байн нарафтани ин чашн гаштааст [38,с.77].

Сайру гашти оммавй дар мазорхо дар рузхои муайяни сол гузаронида мешавад ва аз ду намуди маросим иборат мебошад: 1) сайру гаште,ки аз давраи пеш аз ислом бодй мондааст ва бо тадвими шамсй вобастагй дорад. Ин намуди сайру гашт бо машгулияти кишоварзй, ва огози кишту кори бахорй тавъам аст; 2) сайру гаштхое,ки баъди зухури ислом чорй шудаанд, ки онхо бо тадвими дамарй мударрар карда мешаванд. Ин намуди сайру гашт чй бо хаёти маънавй ва чй бо хаёти дунявии ахолй алодамандй дорад. Тадвимхои точикон мардумй буданд ва бо шукуфтани гулхои дарахту буттахо ё парида омадани парандахо муайян карда мешуданд. Ба тагйиротй фенологй (тагйироти мавсимй)-и табиат вобаста ба шукуфтани гулхо дар минтадахои даштии махалхои точикнишин мардумшинос О.А. Сухарева ахамият додааст [34,с.31-47]. Ч,ашни Навруз, эътидоли бахоронаи рузу шаб огозбахши тадвими шамсй ба шумор меравад. Навруз ба датори силсилаи чашнхои аввали бахор, ки дар давоми як мох тачлил мегаштанд, дохил мешуд. Огозбахши чашнхои бахорй маросими «чуфтбаророн» - шудгоркуниву тухмпошии нахустин махсуб меёфт. Яке аз чашнхои мухимми бахорй Сайри гули лола -ифодакунандаи эхёи табиат ба шумор мерафт. Е.М. Пещерева сайри гули лоларо дар мисоли марсоими исфарагихо тахлил намуда, ба хулоса омадааст,ки махз хамин маросим бо парастиши худои миранда ва зиндашавандаи олами наботот вобастагй дорад[23,с.5-9]. Ин маросим, яъне иди гули лола ё иди гули сурх дар аксари махалхо бо зиёрати мазорхо баргузор мегашт. Масалан, мардуми Хучанд ва атрофи он сайри гулро дар мазори Чашмаи Арзанак ва мазори Хочабадиргони дехаи Овчи-далъача барпо менамуданд. Ахолй ба сайри мазорхо хангоми идхои динии Курбон ва Рамазон низ мебаромаданд.

Маросими зиёрат дариб,ки дар хамаи мазорхо якхелаанд. Зиёраткунандагон, ки аксаран занонанд, метавонанд дар хама рузхои хафта зиёратро анчом диханд Аммо рузи аз хама мувофид чоршанбе мебошад, ки ин рузро рузи муродбахш мехисобанд. Зиёраткунандагон дар мазор маросими «Биби мушкулкушо»-ро анчом медиханд. Ин маросим бо рубучини рамзии суфаву хавлии мазор огоз мегардад. Ин амал савоб хисобида мешавад. Азбаски суфа низ ба фазои мудаддаси мазор дохил мешавад, хатман рубучину тавофи дарахтони мазорро бо пои луч (бо кашидани пойафзол) анчом медоданд. Инчунин бар мудобили адрабаки соат дарахтро се маротиба давр мезаданд. Анъанаи дигар дар мазорот ба дарахти асосии парастишй бастани латтапорахо (латта, латтабанд, латта-бандак) ба шумор мерафт. Ин амал робитаи маънавиву чисмонии одамро бо объекти табиат ифода мекард. Гуё бо бастани латтапора орзуву нияти зоир амалй мегашт[35,c.118-122]. Дар баъзе мазорхо бастани латтапора ба дарахти парастишй манъ буд. Н.С. Терлетская сабаби мамнуияти бастани латтапораро дар ихтилофи онхо ба меъёрхои дини ислом дидааст. Мардум ин амалро бодимондаи замони чохилия, ширк мехисобидаанд [36,c.214]. Мардумшиноси точик Р.Р. Рахимов таъкид кадааст,ки ба дарахти мазор бастани латтапорахо боиси аз сабзиш бозмондану хушкшавии ин «объекти сабз» мегардад [24,c. 133].

Одатан зиёрати мазор аз ният огоз мегардид. Зиёрати мазор аксар вадт бо мадсади аз чашми бад панох ёфтан, шифо ёфтан, ба некуахволй расидан ва гайра анчом дода мешуд.

Ба гайр аз рузхои ид зиёрати мазорхо дар рузхои истирохат ва ё рузхои махсус амалй мегашт. Барои точикон ва узбекони водии Фаргона мувофидтарин вадти зиёрати мазорхо аз миёнаи саратон то миёнаи мохи мизон ( 15 июн-15 сентябр) ба шумор мерафт [21,^42]. Дар ин вадт обу хаво гарму муътадил мегашт, боришот датъ гардида, имконияти дар хавои кушод хобидан фарохам меомад. Баъзе аз зиёраткунандагон ташрифро ба мазорхо барои

xaeTH xyg MyxuM Mexuco6ugaHg (xaTTo 6o xa^ 6apo6ap MegoHucraHg). Ohxo xaMacona 6a 3uepaTH aKnaHg Ma3opxo Mepa^TaHg. HyHHH Mexuco6ugaHg, kh gap gaBoMH yMpu xyg Ha KaM a3 xa$T MapoTu6a 6a Ma3opoT 3Hepar aH^oM gogaH 3apyp acT.

3uepaTH Ma3opxo Huc6ar 6a MapgoH a3 ^ohh6h 3aHoH 6emTap aH^oM goga MemaBag. 3epo xoHgaHH HaMo3po gap Mac^ugxo, HaMo3H py3xou Hgu Kyp6oH Ba Hgu PaMa3oH TaHxo MapgoH aH^oM MegogaHg. H,aMtoMagu 3aHoH,KH gap ucnoM Maxgyg 6yg. ohxo 6emTap 6a 3uepaTH Ma3opxo эtтн6op MegogaHg. PacMy pycyMH 3uepaTH 3aHoH gap Ma3opxo KaMe MaxgyguaTxo gomT. MacanaH, gap caFoHau (6onou ^a6pu) aBnue ^upoar HaMygaHH cypaBy oaTxou ^yptoHpo Mapgxo aH^oM MegogaHg. 3aHxo TaHxo xy^y^ gomTaHg,KH nemoHuamoHpo 6a ocToHa Ba e geBopu Ma3op pacoHaHg, xokh geBopu Ma3oppo 6a pyamoH MonaHg Ba FaMpa. 3aHoH HaMo3po 6a TaBpu HH^upogH aH^oM MegogaHg[25,c.376].

flap 6aMHH MapgyM gap 6opau 3Hepara Ma3opxo $HKpy aHgemaxou MyxTanu^ By^yg gomTaHg. Eapxe 6ap oh a^uga 6ygaHg, kh 3uepaTH aBnueu MaxannH 6a xuno^H KyptoH acT Ba TaHxo MaKKapo 3Hepar HaMygaH pou^ Me6omag. Ohxo Mery^TaHg, kh 6apou Mypo^uaT KapgaH 6a Onnox 6a MueHapaBxo, xaTTo aBnue 3apypaT HecT. 3uepaTH Ma3opxo xaTMH HecT, u6ogarpo gap ^y^oe 6omag aH^oM gogaH paBocT. ^hcmh gurapu gHHgopoH 3Hepara Ma3opxopo ^ougaoBap Ba aManu caBo6 MemyMopugaHg. AKcapuaTH 3HeparKyHaHgaroH yMeg gopapg, kh Tampu^ 6a Ma3op gap xannu MyaMMoxo py3ropamoH e Kac6y KopamoH KyMaK MeKyHag. Eat3aH axnu xyHapu hh e oh Kac6 Ma3opxopo,KH homh nupu Kac6amoHpo gopapg, 3uepaT MeKapgaHg, gap oh ^o nopBo ^yp6oHH MeKapgaHg. Ea ^aTopu nyHHH Ma3opxo - Ma3opu X^a3paTH floByg (nupu oxaHrapoH), Bo^et gap capraxu coMu Xo^a6o^upFoH, Ma3opu Eypxu[18,c.181-189; 27,c.231; 28,c.184; 40; 41,c.31-42] capMacru BanH (nupu 6o$aHgaroH), Bo^et gap gexau X^paru EypxH Baxe Ba gap gexau EBau Hoxuau Eo6o^oh Fa^ypoB Ba FaMpa. goxun MemaBaHg Mactanau MyHocu6arH 3uepaTKyHaHgaroH 6o aBnueu Ma3opoT xene MyxHM acT. HyHHH TacaBBypoT By^yg gopag,KH rye BanH gap cypaTH gypycT napacrugaH, u6ogar KapgaH Mypogxou ypo xocun MeKyHag. Bane arap нoэxтнpoмH 3oxup rapgag (xaHroMH 3uepaT cyxaHxou ^a6ex ry^Ta maBag, mapo6 ucretMon KyHag, 6o cypaTH Te3 a3 Ha3gu Typ6aTH aBnue ry3apag, aBnuepo Tax^up KyHag) 6a KacanH e aroH ^anoKaT gynop mygaHam MyMKHH acT. flap Ma3op gy3gH KapgaH MyMKHH HecT. HyHHH a^uga By^yg gopag, kh gy3goHH aMBonu Ma3op 6a 6eMopuH nec gynop MerapgaHg. HHnyHHH mHKacraHH moxxou gapaxToHH Ma3op, cypygxoHH, 6o obo3h 6anaHg cyxaH ry^TaH Ba gurap aManxou HoMaTny6 MaHt Kapga myga 6yg[16,c.7].

Ma3opxo Ha TaHxo o6teKTH napacTHmy u6ogarH axonuu MaxannH Ba MexMoHoH, HHHyHHH BocuTau Ta6o6aTH xaMaryHa 6eMopuxo (nem a3 xaMa 6e3yppHeTH), xaTTo xanocH a3 HooMagu Kopxo Ba FaMpa 6a myMop Mepa^TaHg. Eat3e Ma3opxo Maxcyc 6apou Ta6o6arH Kacanuxou anoxuga ucra^oga MeramTaHg. MacanaH, gap maxpu Xy^aHg Ma3opu o3ax By^yg gopag.Hu TaBpe,KH O.A. CyxapeBa TatKug MeKyHag 6apxe a3 Ma3opxou KanoHH OapFoHa Ba Eyxopo 6apou Ta6o6aTH Kacanuxou cyn$aKa6yTaK, gapgu cap, 3a6oHrupH ucra^oga MeramTaHg [33,c.33]. EuHo6ap MatnyMoTH H.A. KucnaKoB Ma3opu xapcaHruu gexau O6u Ma3opu 6onoo6u XuHroB 6apou nemrupuH nemo6KyHHH KygaKoH xugMaT MeKapg[17,c.115].

^apaeHH 3uepaT 6a ^a6p, Ma^6apau aBnuexo xaMnyH ohh a3 aKnaHg ^ougaxou yMyMH Ba Maxcyc (6apou Ma3opxou anoxuga) u6opar 6yg.EemTap gap aKcapu Ma3opxo ouHy MapocuMxou 3aMn ucTH^oga MeramTaHg: gaBp 3agaHHH ^a6pu aBnue (6a MoHaHgu maeofiu Kat6a); oTama^py3H - gaprupoHugaHH maMt; gap Ma3op ry3omTaHH TaoM e Ma6naFH nynH; ^yp6oHH KapgaH (3a6xu 6appa e MypF); 6a gapaxT e TyFH Ma3op narranopa 6acTaH; ^onKymoH, aManxou coxupH 6a MoHaHgu napTo^TaHH caHrnaxo, nomugaHH o6, a3 namMa o6y xok rapu^TaH; HaMo3 xoHgaH Ba KyptoH

дироат намудан; ба дарахтон таъзим намудан; нофро луч намудан (аз чониби заноне,ки нияти хомиладор шудан доранд); ба сангхои дабри авлиё даст расонидан; чидани тасбех; нушидани обе,ки ба он хоки дабри авлиё омехта карда шудааст ва гайра.[4,с.77]

Мардумшинос Н.С. Терлетский сарчашмаи хаттиро тахти унвони «Рисолайи Х^азрати Хоча Каъб -ал Акбар (дар баёни фазилати зиёрати кабри мутабораки Хдзрати Хоча Каъб ал-Акбар)» (муаллифон Вахй Кирмонй ва Саид Оллох Кирмонй) тахлил намуда тарзи зиёрати сагонаи авлиёро ба тариди зайл баён кардааст: «^оидаи зиёрати мазор чунин аст: сараввал зоир як маротиба салавот, се маротиба сураи «Фотиха» ва чор маротиба сураи «Ихлос»-ро дироат мекунад. Сипас, чор ракаъат намоз мехонад, хангоми ракъати аввал як маротиба сураи «Фотиха» ва ба он сураи «Ад -Духан»-ро зам мекунад, дар раъкати дуюм баъди сураи «Фотиха» сураи «Алам Нашраъ»ро мехонад, дар раъкати сеюм баъли сураи «Фотиха» сураи «Х^икм ал-Касир»-ро дар ракъати чорум бошад баъди сураи «Фотиха» сураи «Ихлос»-ро дироат мекунад, Баъдаз ин зиёраткунанда дуруд мефиристад ва дар фарчоми намоз сураи «Ёсин» ё «Таборак» хонда мешавад [37,с.278].

Дар мазор то се руз истодан ё адаллан як шаб хобидан талаб карда мешуд. Дар ин давр зиёраткунанда руза медошт ва бо тоату ибодат машгул мегашт. Ин амал бо мадсади вохурдан бо «авлиё» ва ба у шахсан надл кардани бадбахтиву фалокатхо ва хохиши амали нек ичро мегашт. Хобро бехтарин воситаи алода бо авлиё мехисобиданд[37,с.77]. Агар зиёраткунанда бо дилу нияти пок омада бошад ва амалхои нек дошта бошад, дар хобаш авлиё хозир мегашт ва бо у сухбат мекард. Ин дабил зоирон дар байни диндорон ба обруи баланд сазовор мегаштанд. Оинх,ои зиёрати номбаршуда ба парастиши авлод, об, дарахтони мудаддас ва куххо вобастагй доранд.

Дар мазорхое, ки берун аз шахру дехот чойгиранд, зиёрати оммавй, бештар аз хисоби занон сурат мегиранд. Дар чунин мазорхо пухтани таом (палов ё хуроки гуштй) ва тадсим кардани онхо ба дастархони зоирон ба рох монда мешавад. Ба датори ин дабил мазорхо дар Точикистон мазори Чилучорчашма (нохияи Шахритус), Хдзрати султони Увайси Каранй (нохияи Ховалинг), К&льачаи мазор (атрофии ш. Исфара), Хоча Такровут (нохияи Конибодом) ва гайра дохил мешаванд.

Яке аз амалхои мухимми зоирони мазорхо хилватнишинй ё чилланишинии онхо ба шумор мерафт. Ин амалро мардумшинос Р.Р. Рахимов рох ба суи дин, яъне рох ба суи эътидоди исломи расмй номидааст [26,с .11]. Чилланишиниро танхо мардон ичро мекарданд. Барои занон ичро намудани ин амал манъ буд. Дар баъзе мазорхо чойхо махсуси «чиллахонахо» бунёд мегаштанд. Масалан, дар шахри точикнишини Чуст (водеъ дар водии Фаргона) мазори Мавлоно Лутфуллох вучуд дорад. Дар ин мазор мадбараи Мавлоно бунёд гаштааст. Дар дисмати шардии мазор дар баланди (теппа) масчиди чомеъ, якчанд хонадох (манзили дарвешон) сохта шуда буд. Дар шафати чануби мадбара беш аз 20 чиллахона вучуд доштанд. Дар дисмати гарбии мадбара бошад дабристон чойгир буд. Атрофи мазорро бог бунёд шуда буд. Дар мазор 50 чашма мавчуд буд[14].

Мусулмонон аз зиёрати намояндагони дигар динхо ба мазорхо хушбин набуданд. Вале ба онхо мамониат намекарданд. Мухаддиди рус М. Венюков навишта буд,ки у хангоми сафар ба Осиёи Миёна бо хамрохонаш шабона дар яке аз мазорхо мемонанд. Ба онхо мардуми тахчой ичозат медиханд. Аммо таъкид мекунанд, ки «ба ягон чизи мазор даст нарасонанд, ягон чизро нашикананд»[6,с.168].

Намунаи тоиндилобии анъанаву урфу одат даргиронидани шамъу нукча дар болои дабрхо ва дурбонй кардан мебошад. Масъалаи истифодаи оташ дар дабрхо ва таъиноти он

тад^щи иловагиро металабад. Дар ин чо хаминро таъкид мекунем, ки амалияи оташафрузй дар чойхои ибодатй, ва зиёратгоххо во^еъияти ба худ хоси минта^аи Осиёи Миёна мебошад. Аёми ид мардум дар оташдон ва танур ва ба ^абристон рафта дар болои ^абрхо нукча дармегиронданд, то ки ^абр рушной гардад. Одати оташдаргирониро дар болои ^абри авлиёи дар мазор гуронидашуда Г.П Снесарев ба ^айд гирифтааст.

Мавзуи ^урбонй кардан дар минта^аи Осиёи Миёна, аз чумла байни точикон аз мадди назари олимони шуравй ва пасошуравй то андозае дур мондааст. Дар адабиёти этнографй одатан ба ^урбонй хамчун чузъиёти маросимхои силсилавии хаёти мардум, ки ба пухтупази таом, ва умуман фарханги таом вобастагй дорад, муносибат мекунанд. Вале сарчашмахои хаттии ахди ^адим шаходат медиханд,ки махз ^урбонй асоси фарханги анъанавии чомеаро ташкил медод. Дар давоми хазорсолахо ба ифихори худохо ^урбонй намудан ба сифати мухимтарин расму оини динхои мухталиф бо^и мондааст.

Х^ащхои эронитабор, аз чумла точикон дар чараёни ивазшавии даврахои таърихй, ба вучуд омадани динхои нав, андеша ва амалй намудани ^урбониро бидуни тагйир бо^й мемонданд ё дар намуди нав ичро мекарданд. Яъне ^урбонй кардан хеч гох аз байн нарафтааст,ма^оми аввалаи худро гум накардааст. Курбонй дар байни урфу одат ва маросимхои динхои мухталиф чойгохи махсусро дошт ва хамчун унсури фарханги анъанавй муаррифй мегашт[19,с.13]. То зухури ислом ачдоди точикон ба динхои к;адимаи бутпарастй, зардуштия, монавия, буддоия ва хатто да баъзе махалхо ба насрония эътицод доштанд.

Бояд зикр намуд,ки курбонй кардан ^ариб ки дар чараёни мухимтарин расму оинхои точикон амалй мегарданд. Масалан, инро дар оинхо хаёти оилавй ва фаъолияти мехнатй (кишоварзй) мушохида намудани мумкин аст. Хднгоми анчом додани худой ва маросимхои он курбонй баръало мушохида мегардад. Худой аксар ва^т аз чониби чамоа якчоя -дастачамъона гузаронида мешавад.

Хулоса карда, бояд ^айд намуд, ки тачрибаи эхтироми чойхои муцаддас дар чомеаи точикон хамеша вучуд дошт. Боздид аз зиёратгоххо бо мачмуи махсуси амалхои расмй ва тантанавй анчом дода мешуданд. Хднгоми зиёрат кардан, талаб карда мешуд, ки одамон бояд баъзе меъёрхои дар ислом му^арраршударо риоя кунанд.

Пайнавишт:

1. Абашин С. Мазар Бобои-об: о типичности и нетипичности святых мест Средней Азии // Рахмат-наме. Сборник статей к 70-летиюРахматаРахимовичаРахимова.-СПб., 2008.-С.5-23.

2. Абашин С., Огудин В. Бобо-йи об// Ислам на территории бывшей Российской империи. - М., 2003. -С. 18-20.

3. Абу Тоуирхужа. Самария// "Самария" Абу Тоуирхужа, Бухоро тарихи. Наршахий, Шажараи Хоразмшоуий. Баёний, Фаргона тарихи. Ибрат. -Ташкент, 1991. -336 с.

4. Алексеев А.К., Иванова В.В. Общее и особенное в практиках паломничества (зийарат) в Турции и Центральной Азии // Вестник Санкт-Петербургского университета. - Сер. 13.-Вып. 3.- 2012. - С.72-81.

5. Бобринский А.А. Горцы верховьев Пянджа (ваханцы и ишкашимцы) Очерки быта по путевым заметкам графа А.А. Бобринского. - М., 1908. - 150 с.

6. ВенюковМ. Путешествие по окраинам Русской Азии и записки о них. - СПб., 1868. -531 с.

7. Гольдциер, Игнац. Культ святых в исламе (Мухаммеданские эскизы). - М. : Гаиз, 1938. -180 с.

8. Гордлевский В.А. Бахауддин Накшбанд Бухарский //Избранные сочинения: В 4-х т. Т. 3. - М., 1962. - С. 369-386.

9. Гордлевский В.А. Ходжа Ахмед Ясеви //Избранные сочинения: В 4-х т. Т. 3. - М., 1962. -С. 361-368

10. Жуковский В.А. К истории старца Абу-Са'ида Мейхенейского // Записки Восточного отделения Русского археологического общества. - СПб., 1901. Т. XIII. - С. 144-156.

11. Залеман К.Г. Легенда про Хаким-ата //Известия Академии наук. - СПб., 1898. Сер. V. Т. IX..-№ 2. - С. 105-150.

12. Исаков А. И. Саразм (к вопросу становления древнеземледельческой культуры Зеравшанской долины). - Душанбе: Дониш, 1991. -244 с.

13. Исмаилов Л. Явление «культ святых» в мировоззрении народов Средней Азии в прошлом// Материалы по истории таджикского народа. - Ленинабад, 1989. - С.30-31.

14. Исмоилов М. Кадами кутлуг Мавлоно // - Диёнат.-27.11.2008. -№48 //http:// www.diyonat. uz/cgi-bin/main. cgi

15. История Древнего Востока / под ред. Кузищина В.И. - М., 1979. - 456 с.

16. Кисляков Н.А. Вотивные предметы горных таджиков (по коллекциям МАЭ). //Сборник Музея антропологии и этнографии. XXVI. Традиционная культура народов Передней и Средней Азии. - Л., 1970. - С.5-15.

17. Кисляков Н.А. О некоторых древних поверьях таджиков долины реки Хингоу// КСИИМК. Вып.80. 1960. - С.114-117.

18. Кисляков Н. Бурх - горный козёл (Древний культ в Таджикистане) // Советская этнография. 1934.-№ 1-2.-С.181-189.

19. Крюкова В.Ю. Жертвоприношение в традиционной культуре ираноязычных народов Центральной Азии //Центральная Азия традиция в условиях перемен. Выпуск I. -СПб.: Наука, 2007.- С.13-41.

20. Огудин В. Л. Гора Бобои- об - древняя святыня народов Северо-Западной Ферганы// Подвижники ислама : Культ святых и суфизм в Средней Азии и на Кавказе. - М., 2003. -С.41-68.

21. Огудин В.Л. Природные места поклонения в религиозных представлениях современного населения Ферганы: автореф. дисс... д-ра ист. наук .-М.,2003. - 56 с.

22. Петров В.Г. Святые природные места - культурно-историческое наследие Кыргызстана // Труды Института мировой культуры. - Вып. 4. - Бишкек: Лейпциг, 2005. - С.237-240.

23. Пещерева Е.М. Праздник тюльпана (лола) в сел. Исфара Кокандского уезда. -Ташкент, 1927.-13 с.

24. Рахимов Р. Р. Нихоли умр: дерево в мифоритуальной символике таджиков //Центральная Азия: традиция в условиях перемен, вып. III. - СПб., 2013.-С. 106—159.

25. Рахимов Р.Р. Ислам, исповедуемый женщинами, и ислам, исповедуемый мужчинами (на примере культа святых и паломнической практики таджиков) // Лавровский сборник. Материалы XXXIII Среднеазиатско-Кавказских чтений 2008-2009 гг. Этнология, история, археология, культурология. - СПб.: МАЭ РАН, 2009.- С.374-380.

26. Рахимов Р.Р. Центральная Азия: ислам у семейного очага// Центральная Азия: Традиция в условиях перемен. Выпуск II / Отв. ред. Р.Р. Рахимов, М.Е. Резван. -СПб.: МАЭ РАН, 2009.- С.3-21.

27. Рахматов Р.Р. Мифология Бурха: не таит ли она историю вне времени? // Центральная Азия: Традиция в условиях перемен. Выпуск II / Отв. ред. Р.Р. Рахимов, М.Е. Резван. -СПб. : МАЭ РАН, 2009.- C.228-280.

28. Рахматов Р.Р. Одинокий мазар в теснине гор// Центральная Азия: Традиция в условиях перемен. Выпуск II / Отв. ред. Р.Р. Рахимов, М.Е. Резван. - СПб.: МАЭ РАН, 2009.- C.180-227.

29. Розенфельд А.З. Название «Лянгар» в топонимике Таджикистана// ИВГО. Т.72.-Вып.6. -1940. - С.861-864.

30. Семёнов А.А. Шейх Джелал-уд-дин Руми по представлениям шугнанских исмаилитов // Записки Восточного отделения Русского археологического общества. - Пг., 1915. Т. XXII. - С. 247-256.

31. Семёнов А.А. Бухарский шейх Баха-уд-дин. 1318-1389 // Восточный сборник в честь А.Н. Веселовского. -М., 1914. - С. 202-211.

32. Снесарев Г.П. Реликты домусульманских верований и обрядов у узбеков Хорезма. - М., 1969. - 336 c.

33. Сухарева О.А. Ислам в Узбекистане. - Ташкент, 1960. -90 с.

34. Сухарева О.А.. Празднество цветов у равнинных таджиков (конец XIX — начало XXв.).// Древние обряды, верования и культы народов Средней Азии. - М., 1986. - 208 с.

35. Терлецкий Н.С. К вопросу о роли лоскутов ткани (латта-банд) на мазарах Центральной Азии// Лавровский сборник. Материалы Среднеазиатско-Кавказских чтений. 2006—2007. -СПб., 2007. - C. 118—122.

36. Терлецкий Н.С. К вопросу о почитании деревьев у таджиков (культ кипариса в контексте мусульманской практики паломничества и поклонения)// Таджики: история, культура, общество. - СПб.: МАЭ РАН, 2014.-С.211-239.

37. Терлецкий Н.С. Малоизвестное персоязычное сочинение о Бухарском мазаре // Центральная Азия: Традиция в условиях перемен. Выпуск II / Отв. ред. Р.Р. Рахимов. - СПб. : Наука, 2007.-C.266-293.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

38. Терлецкий Н.С. Места паломничества и поклонения и доисламские традиции в Центральной Азии //Центральная Азия традиция в условиях перемен. Выпуск I. -СПб.: Наука, 2007.- С.71-98.

39. Турсунов Н.О. Развите городских и сельских поселений Северного Таджикистана в XVIII - начале ХХ вв. (историко-этнографические очерки). - Душанбе, 1991. -540 с.

40. Шехов А. Хазрати Бурхи Сармасти Вали. - Душанбе, 2006.

41. Яъкубов Ю. Хазрати Бурхи Сармасти Вали // Чахордах мазор («Четырнадцать мазаров»). - Душанбе, 2001. - C. 31-42.

Reference Literature:

1. Abashin S. Mazar Boboi-ob: on Typicality and non-Typicality of Sacred Places of Middle Asia // Rahmat-Name. Collection of articles to the 70-th Anniversary of Rahmat Rahimovich Rahimov. - Spb., 2008. - pp. 5-23

2. Abashin S., Ogudin B. Boboi-ob // Islam on the Territory of Former Russian Empire. - M., 2003. - pp. 18-20

3. Abu, Tohirkhudja. Samaria // "Samariya" by Abu Tohirkhudja, "The History of Bukhara" by Narshakhi, "Genealogy of Khorezmshakhs " by Bayoni, "The History of Ferghana" by Ibret. - Tashkent, 1991. - 336pp.

4. Alexeyev A. K., Ivanova V. V. The Common and the Special in Practices of Pilgrimage (Ziyorat) in Turkey and Central Asia // Bulletin of St' Petersburg University. - Series 13. -Issue 3. - 2012. - pp. 72-81.

5. Bobrinskiy A. A. Mountaneers of the Pyandj Upper Reaches (Vakhanians and Ishkashimians). Essays on Every Day Life in Pursuance with Count A. A. Bobrinskiy's Travel Notes. - M., 1908. - 150 pp.

6. Venyukov M. The Travel around Russian Asia Outskirts and Notes about the Formers. -Spb, 1868. - 531 pp.

7. Goldtsiyer, Ignats. The Cult of the Saints in Islam (Mukhammeddanian Sketches). - M.: Gaiz, 1938. - 180 pp.

8. Gordlevskiy V. A. Bahauddin Nakshband the Bukharian // Selected Compositions in 4 volumes. V.3. - M, 1962. - pp. 369 - 386

9. Gordlevskiy V. A. Khodja Ahmed Yaasevi // Selected Compositions in 4 Volumes. V.3. - M., 1962. - pp. 361-368

10. Zhulovskiy V. A. To the History of the Elder Abu Sayid the Meyhenyeian // The Notes of the Oriental Department under the Russian Archeological Association. - Spb, 1901. V. XIII. - pp. 144-156

11. Zalemon K. G. The Legend about Hakim-Ata // Tidings of the Academy of Sciences. - Spb., 1898. Series V. V.IX. - N2. - pp. 105-150

12. Isakov A. I. Sarazm (to the Issue of the Formation of Ancient Civilized Agriculture in the Zeravshan Valley). -Dushanbe: Knowledge, 1991. - 244 pp.

13. Ismoilov L. The Phenomenon of "The Cult of the Saints " in the Outlook of Middle Asia Peoples in the Past. Materials on the History of the Tajik Nation. - Leninabad, 1989. - pp. 30-31

14. Ismoilov M. The Holy Place of Mavlono's Sojourn // - Diyonat (Adherence to Religion). -27.11.2008. - N48 http: ://www.diyonat.uz/cgi-bin/main.cgi

15. The History of Ancient Orient // under the editorship of Kuzishkin V. I. - M., 1979. - 456pp.

16. Kislyakov N. A. Votive Artefacts of Tajiks-Mountaineers (according to MAC-Moscow Archeological Expedition. // Collection of the Museum of Anthropology and Ethnography. XXVI. Traditional Culture of the Peoples of Anterior and Middle Asia. - L., 1970. - pp. 5-15

17. Kislyakov N. A. On Some Ancient Popular Beliefs of Tajiks Inhabiting the Hingou River Valley. // KSIIMK. Issue 80. 1960. - pp. 114-117.

18. Kislyakov N. Mountanious Goat Burch (Ancient Cult in Tajikistan) // Soviet Ethnography. 1934, N1-2. - pp. 181-189.

19. Kryukova V. Yu. Oblation in the Traditional Culture of Iranian Peoples of Central Asia // Central Asia: Tradition under the Conditions of Changes. Issue 1. - Spb.: Science, 2007. - pp. 13-41.

20. Ogudin V. L. Boboi-Ob Mountain as the Ancient Shrine of the Peoples of North-West Ferghana // Zealots of Islam: The Cult of the Saints and Sufism in Middle Asia and Caucasus. M., 2003. - pp. 41-68.

21. Ogudin V. L. Natural Places of Worship in Religious Representations of Contemporary Population of Ferghana. Synopsis of Doctoral dissertation in history. -M., 2003. - 56pp.

22. Petrov V. G. Holy Natural Places as a Historico-Cultural Heritage of Kyrgyzstan // The Works of the Institute of World Culture. - Issue 4. - Bishkek: Leipzig, 2005. - pp. 237-240.

23. Peshchereva Ye. M. The Holiday of Tulip in Isfara Kishlak of Kokand Uyezd (the smallest administration-territorial unit in Russian Empire) -Tashkent, 1927. - 13pp.

24. Rahimov R. R Niholi Umr (Green Shoots of Century) - Tree in Mythical Ritual Symbolics of Tajiks // Central Asia: Tradition under the Conditions of Changes. Issue III. - Spb, 2013. - pp. 106-159

25. Rahimov R. R. Islam Confessed by Women and Islam Confessed by Men (On the Example of the Cult of the Saints and Pilgrimic Practice of Tajiks) // Lovrov 's Collection. Materials of the XXXIII - d Middle Asian-Caucasian Readings of 2008-2009. Ethnology, History,

Archeology, Culturology. - Spb.: Moscow Archeologic Expedition under the Auspices of the Russian Academy of Sciences, 2009. - p. 376. -pp.374-380.

26. Rahimov R. R. Central Asia: Islam at Family Hearth // Central Asia: Tradition under the Conditions of Changes. Issue III // Editors-in-charge: R. R. Rahimov, M. Ye. Rezvan. -Spb.: Moscow Archeological Expedition under the Auspices of RAS, 2009. - pp. 3-21.

27. Rahmatov R. R. Mythology of Bursh: Doesn't it Lurk Out-of-Time History? // Central Asia: Tradition under the Conditions of Changes. Issue II. Editors-in-charge: R. R. Rahimov, M. Ye. Rezvan. - Spb: RAS MAE, 2009. - pp. 228-280.

28. Rahmatov R. R. Lonely Mazar in the Ravine of Mountains // Central Asia: Tradition under the Conditions of Changes. Issue II // Editors-in-charge: R. R. Rahimov, M. Ye. Rezvan. -Spb.: MAE RAS, 2009. - pp. 180-227.

29. Rozenfeld A. Z. The Title of "Lyangar" in the Toponymy of Tajikistan // IVGO. V.72. - Issue 6. - 1940. - pp. 861-864.

30. Semyonov A. A. Sheikh Djelal-ud-Din Rumi according to Imaginations of Shugnanian Ismailites // The Notes of Oriental Department under the Russian Archaelogic Association. -Petrogard, 1915. V. XXII. - pp. 247-256.

31. Semyonov A. A. Bukharian Sheikh Baha-ud-Din. 1318-1389 // Oriental Collection in Honour of A. N. Veselovsky. - M., 1914. - pp. 202-211.

32. Snesarev G. P. Relics of pre-Moslemic Popular Beliefs and Rites Pertaining to the Uzbeks of Khorezm. - M., 1969. - 336 pp.

33. Sukhareva O. A. Islam in Uzbekistan. - Tashkent 1960. - 90 pp.

34. Sukhareva O. A. Festivity of Flowers Celebrated by the Tajiks Living on Planes (the End of the XIX-th - the Beginning of the XX-th Centuries) // Ancient Rites, Popular Beliefs and Cults of the Peoples of Middle Asia. -M., 1986. - 208 pp.

35. Terletskiy N. S. To the Issue of the Role of Fabric-Shreds (latta-band) on Central Asia Mazars // Lavrov's Collection. Materials of Central Asian-Caucasian Readings. 2006-2007. - Spb, 2007. - pp. 118-122.

36. Terletsky N. S. To the Issue of Reverence towards Trees by Tajiks (the Cult of Cypress in the Context of Moslemic Practice of Pilgrimage and Worship) // Tajiks: History, Culture, Society. - Spb. : Moscow Archeological Expedition under the Auspices of Russian Academy of Sciences, 2014. - pp. 211-239.

37. Terletsky N. S. Scantily known Composition about Bukhara Mazar Written in Persian // Central Asia: Tradition under Conditions of Changes. Issue II // Editor-in-charge: R. R. Rahimov. - Spb.: Science, 2007. - pp. 266-293.

38. Terletsky N. S. Places of Pilgrimage and Worship and pre-Islamic Traditions in Central Asia // Central Asia: Tradition under Conditions of Changes. Issue I. - Spb. : Science, 2007. - pp. 71-98.

39. Tursunov N. O. Development of Urban and Rural Settlements in Northern Tajikistan in the XVIII-th - the Beginning of the XX-th Centuries (Historico-Ethnographical Essays). -Dushanbe, 1991, - 540 pp.

40. Shekhov A. His Holiness Burh Sarmast Vali. - Dushanbe, 2006.

41. Yakubov Yu. His Holiness Burh Sarmast Vali //Fourteen Mazars. - Dushanbe, 2001. - pp. 31-42.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.