Научная статья на тему 'АВТОМОБИЛ ОЙНАЛАРИ ИШЛАБ ЧИҚАРУВЧИ КОРХОНАЛАРДА МАТЕРИАЛЛАР САРФ МЕЪЁРЛАРИНИ ХИСОБИНИ ТАКОМИЛАШТИРИШ'

АВТОМОБИЛ ОЙНАЛАРИ ИШЛАБ ЧИҚАРУВЧИ КОРХОНАЛАРДА МАТЕРИАЛЛАР САРФ МЕЪЁРЛАРИНИ ХИСОБИНИ ТАКОМИЛАШТИРИШ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
53
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Research Focus
Область наук
Ключевые слова
Технологик йўқотишлар / раскрой / асосий материаллар сарф меъёрлари / технологик жараёнлар / ишлаб чиқаришни ташкил этиш / сифат кўрсаткичлари. / Технологические потери / поломка / расход основных материалов / технологические процессы / организация производства / показатели качества.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Мирзаев Равшанжон Бурхонович

Транспорт воситаларини хавфсиз ойналари ишлаб чиқаришда таннархни шакллантиришда асосий материаллар сарф меъёрлари ва технологик йўқотишлар мухим ахамиятга эга. Материаллар сарф меъёрларини тўғри хисоблаш, шунингдек уларни тахлили ушбу мақолада кўрсатиб ўтишга харакат қилинган. Хулоса сифатида материаллар сарф меъёрларини камайтириш учун тавсиялар берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ РАСЧЕТА НОРМ РАСХОДА МАТЕРИАЛОВ НА ПРЕДПРИЯТИЯХ ПО ПРОИЗВОДСТВУ АВТОМОБИЛЬНЫХ СТЕКЛО

При формировании себестоимости производства автомобилных стекол для транспортных средств важное значение имеют нормы расхода основных материалов и технологические потери. В данной статье и точно рассчитать нормы расхода основных материалов, а также провести их анализ. В заключении даны рекомендации по снижению норм расхода материалов.

Текст научной работы на тему «АВТОМОБИЛ ОЙНАЛАРИ ИШЛАБ ЧИҚАРУВЧИ КОРХОНАЛАРДА МАТЕРИАЛЛАР САРФ МЕЪЁРЛАРИНИ ХИСОБИНИ ТАКОМИЛАШТИРИШ»

АВТОМОБИЛ ОЙНАЛАРИ ИШЛАБ ЧЩАРУВЧИ КОРХОНАЛАРДА МАТЕРИАЛЛАР САРФ МЕЪЁРЛАРИНИ ХИСОБИНИ ТАКОМИЛАШТИРИШ

Мирзаев Равшанжон Бурхонович,

Фаргона давлат университети укитувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo. 7622422 Аннотация: Транспорт воситаларини хавфсиз ойналари ишлаб чикаришда таннархни шакллантиришда асосий материаллар сарф меъёрлари ва технологик йукотишлар мухим ахамиятга эга. Материаллар сарф меъёрларини тугри хисоблаш, шунингдек уларни тахлили ушбу маколада курсатиб утишга харакат килинган. Хулоса сифатида материаллар сарф меъёрларини камайтириш учун тавсиялар берилган.

Калит сузлар: Технологик йукотишлар, раскрой, асосий материаллар сарф меъёрлари, технологик жараёнлар, ишлаб чикаришни ташкил этиш, сифат курсаткичлари.

СОВЕРШЕНСТВОВАНИЕ РАСЧЕТА НОРМ РАСХОДА МАТЕРИАЛОВ НА ПРЕДПРИЯТИЯХ ПО ПРОИЗВОДСТВУ АВТОМОБИЛЬНЫХ СТЕКЛО Аннотация: При формировании себестоимости производства автомобилных стекол для транспортных средств важное значение имеют нормы расхода основных материалов и технологические потери. В данной статье и точно рассчитать нормы расхода основных материалов, а также провести их анализ. В заключении даны рекомендации по снижению норм расхода материалов.

Ключевые слова: Технологические потери, поломка, расход основных материалов, технологические процессы, организация производства, показатели качества.

IMPROVING THE CALCULATION OF MATERIAL CONSUMPTION RATES AT ENTERPRISES PRODUCING AUTOMOBILE GLASS Abstract: When forming the cost of production of automotive glass for vehicles, the consumption rates of basic materials and technological losses are important. In this article, and accurately calculate the consumption rates of basic materials, as well as analyze them. In conclusion, recommendations are given to reduce the consumption of materials.

Key words: Technological losses, breakdown, consumption of basic materials, technological processes, organization of production, quality indicators.

КИРИШ.

Фаргона вилояти жойлашган "Автоойна" МЧЖ маълумотларига кура, корхоналарнинг саноат мах,сулотларини (ишлар, хизматлар) ишлаб чикариш харажатларида моддий харажатларнинг улуши уртача 60% ни ташкил этади. Моддий ресурслардан тежамкор фойдаланишга асосан ишлаб чикариш харажатларининг меъёрий х,исоби ёрдам беради, иктисодий ресурсларнинг ишлаб чикариш истеъмоли тугрисида оператив маълумотни шакллантиришга, мавжуд захираларни аниклашга, нотугри бошкариш, меъёрдан ошиб кетиш, лойихдлашдаги хатолар, карорлар, ишлаб чикариш харажатлари, ишлаб чикариш технологияси ва ташкил этилиши тугрисида тезкор маълумотларни шакллантиришга каратилган. Шуни таъкидлаш керакки, машинасозликнинг кичик тармокларида (камдан-кам истиснолардан ташкари) норматив х,исобни юритишнинг услубий базаси 80-йилларнинг урталаридан бери янгиланмаган. Бозор иктисодиётининг динамик шароитида бу х,олат умуман моддий харажатларни х,исобга олишда тускинлик килади.

Ушбу маколада автомобил ойналари ишлаб чикариш корхоналарида материалларнинг ишлаб чикариш сарфини меъёрий х,исобга олиш полати урганилди; Гарбий Европа ва А^Шда кулланиладиган материаллар ва "стандарт-кост" тизимини истеъмол килиш буйича махдллий тартибга солишнинг ижобий тажрибасини умумлаштирди; амалдаги "Мах,сулот харажатларини х,исобга олишнинг намунавий усулини куллаш буйича намунавий йурикнома" ва "Машинасозлик корхоналарида ишлаб чикариш харажатларининг стандарт х,исобини куллаш буйича услубий курсатмалар" танкидий куриб чикилди.

Мавзуга оид адабиётлар тахлили

Умуман олганда норматив х,исоб ва материалларнинг ишлаб чикариш истеъмоли назарияси ва методологиясини ривожлантиришга, хусусан, хорижий иктисодчилар: К. Друри, Р. Муллендорф, Э. Х,ендриксен, Р. Энтони А. Ф. Аксененко, П. С. Безруких, И. А. Белобжетский, В. А. Белобородова, Г. Г. Бочаров, К. М. Гарифуллин, В. А. Эрофеева, Н. Н. Иванов, В. Б. Ивашкевич, З. М. Карпасова, Т. П. Карпова, А. Д. Ларионов, В. С. Левин, А. Ш. Маргулис, Э. А. Мизиковский, В. Д. Новодворский, О. М. Островский, В. Ф. Палй, С. М. Ручин, Я. В. Соколов, С. А. Стуков, А. Д. Шеремет ва бошкалар хисса кушганлар.

Автомобил ойналари ишлаб чикариш харажатларини х,исобга олишнинг махдллий стандарт усули тарихий анъаналарга эга эмас. Нархлар буйича етакчилик стратегияси ракобатчиларга караганда юкори сифатли мах,сулотни саклашни уз ичига олади, махаллий хусусий ишлаб чикарувчиларнинг сифат талабларига жавоб бера олмайдиган лекин арзонрок харажатлардан иборат махсулотига нисбатан нархлар юкорилиги билан фаркланади. Бозор шароитида саноат иктисодиётида ахборот технологияларининг жадал ривожланиши, ишлаб чикариш характерининг узгариши, трансмиллий ракобат каби глобал узгаришлар руй бермокда. Буларнинг барчаси хорижий мамлакатларнинг ижобий тажрибасидан фойдаланган х,олда материалларнинг ишлаб чикариш истеъмолини х,исобга олиш базасини шакллантиришга, анъанавий ёндашувларни ижодий кайта куриб чикишнинг объектив заруриятини келтириб чикаради:

- реал ёки кутилаётган таъсир х,исобга олиниб, лекин киймати етарлича х,исобга олинмаганда ёки имконият киймати нуктаи назаридан ёндашув доирасида куриб чикиладиган узига хос эффектлар х,исобга олинсада, янги технология таъсирини урганишнинг етарли эмаслиги ва умуман х,исобга олинмаганлиги;

- юкори технологияли ишлаб чикаришларда ресурсларни тежашнинг узига хос хусусиятларини, уларнинг инновацион характерини ва моделларнинг доимий узгаришини х,исобга олган х,олда, шунингдек, ишлаб чикарувчиларнинг уз мах,сулотларидан фойдаланувчи истеъмолчилар билан доимий алокада булиш зарурлигини х,исобга олган х,олда урганиш зарурияти;

- илм-фанни талаб килувчи ишлаб чикаришнинг уз таърифларининг ноаниклиги, етарли эмаслиги, бу масала буйича мавжуд нуктаи назарларнинг заифлиги, бу нафакат ушбу концепцияга аниклик киритишни, балки фанни талаб киладиган ва анъанавий ишлаб чикаришни киёсий куриб чикишни назарда тутади;

- инновацион фаол корхоналарнинг мавжуд таснифларининг торлиги ва бу муаммо куп жихдтдан статистик маълумотларнинг таянган булиб, х,ар кандай батафсил мазмунли куриб чикиш предмети эмаслиги;

- адабиётларда ишлаб чикариш харажатларни оптималлаштириш мезони муаммоси алохида ахамиятга эга булса, харажатларни оптималлаштиришнинг анъанавий талкини килинганлиги;

-асосий ва ёрдамчи материалларни сарф меъёрларини сохага оид тадкикотлар утказилмаганлиги;

Бирок, ер усти таранспорт воситалари харажатларни хисобга олиш, тахлил килиш ва махсулот таннархини хисоблаш масалалари етарлича урганилмаган. Бу мавзуга багишланган адабиёт ёки кулланмалар ишлаб чикилмаган.[1]

Тадкикот усуллари буйича маълумотлар. Тадкикот ишини бажаришда илмий мушохадалаш, тахлил ва синтез, индукция ва дедукция, монографик баён услуби, мантикий ва иктисодий-статистик тахлил, таккослаш, статистик маълумотларни гурухлаш, истикбол курсаткичларини хисоблашнинг иктисодий-математик усулларидан фойдаланилди.

Тахлил ва натижалар

Ишнинг максади автомобил ойналари тайёрлашда фойдаланиладиган материаллардан, биринчи навбатда, сарф меъёрлар хисобини такомиллаштириш буйича услубий ва амалий тавсияларни ишлаб чикиш, амалда фойдаланиш учун стандартлар ишлаб чикиш ва мунтазам узгаришларни хисобга олган холда такомиллаштириб бориш, тайёр махсулот ишлаб чикаришда материалларни ишлаб чикариш истеъмоли меъёрларидан четга чикишларни хисобга олиш эди. Ушбу максадга эришиш куйидаги вазифаларни хал килишни талаб килди:

- машинасозлик корхоналарининг махсулот ишлаб чикаришида материаллардан фойдаланишнинг норматив хисобини юритишнинг мавжуд услубий базасидаги камчиликларни аниклаш; [2]

- материаллардан фойдаланишнинг оператив хисобини юритиш амалиётини урганиш;

- материалларни хисобга олиш сохасидаги методологияни, "стандарт-кост" тизимини курсатиш;

- материал истеъмоли курсаткичлари сифати устидан тизимли назорат килиш тартибини ишлаб чикиш;

- автомобил ойналари ишлаб чикаришида материаллардан ишлаб чикариш фойдаланишнинг норматив хисобини такомиллаштириш буйича тавсиялар ишлаб чикиш;

- моддий харажатлар нормаларининг узгаришини хисобга олиш тартибини аниклаштириш;

- ишлаб чикаришдан фойдаланиш буйича бухгалтерия маълумотларини, жорий бошкарув карорларини кабул килиш учун материалларни туплаш ва кайта ишлашнинг янада самарали схемаларини ишлаб чикиш.

Автомобил ойналари ишлаб чикариш корхоналарида материаллардан ишлаб чикаришда фойдаланишнинг жорий меъёрий хисобини кайта ишлашнинг объектив зарурияти илмий янгилик сифатида куриб чикилади. Автомобил ойналарини сарф меъёрларини ишлаб чикиш анча мураккаб вазифа булиб доимий равишда аник кузатувларни, хом ашё етказиб берувчиларнинг сифат билан боглик омиллари, ишлаб чикариш жараёнларининг тугри ташкил килинганлиги, технологик йукотишларни хисобга олиниши, ишчи ва операторларнинг мунтазам малакасини ошиб боришлиги, сифат курсаткичларига оид андозалар билан боглик такомиллаштириш тадбирлари, янги махсулотни узлаштириш жараёни каби омиллар билан богланади.[3]

^уйида биз бир автомобилнинг олд ойнасига нисбатан асосий материалларни сарф жадвалини куриб чикамиз.

Кобальт, олд ойнаси учун асосий материаллар сарф меъёри. (Технологии йуцотишлар хисоби билан)

1-жадвал

№ Материаллар номи Улч.бирлиги Кобальт (GSVEM) олд ойнаси модел № 52092543

Асосий импорт материаллар

1. Рангсиз ойна t=2 mm m2 3,686768

2. ПВБ (поливинилбутирал) плёнкаt=0.76 1060хо салкинлаштирилган хошиясиз m2 1,4919

3. Олд ойналар учун кора буёк: 14 279-UV7084-C ёки 1L 5350-UV 724 A кг 0,020073

4. Порошок "Селит Супер Флос" кг 0,000942

5. Пластина держатель ERA дона 1

6. FOAM A EPDM FJ-1672A Local GMW15473.GLASS l l TYPE IV-ADH 150*5*6 дона 3

7. FOAM B EPDM FJ-1943 Local GMW15473.GLASS l l TYPE IV-ADH 450*5.9*7 дона 1

Юкоридаги жадвал ВОМ материллар хисобланиб, ундан ташкари ишлов беришда импорт инструментлар ва ёрдамчи материалларни сарф меъёрлари хам мавжуд. Ушбу сарф меъёрларни камайтиришда технологик жихозларни созлаш жараёни билан боглик булган асосий материаллар сарфи хам хисобга олинади. Ишлаб чикариш режасини бажаришда эса яроксиз ва кайта ишлов берилувчи деталлар сарфланадига материаллар харажатлари хам таннар таркибида утиради. Юкоридаги жадвалда биргина автомобил моделининг олд ойнаси сарф меъёрлари акс эттирилган. Ушбу моделнинг ён ва орка ойналари ва бошка моделларнинг барча комплект ойналарини сарф меъёрларини ишлаб чикиш ва хисобини, шунингдек мониторингини олиб бориш анча мураккаб хисобларни келтириб чикаради.

Бизнинг фикримизча махсулот таннархини шакллантиришда асосий ва ёрдамчи материалларни сарф меъёрларини шакллантиришда технологик йукотишларни урнига илмий ёндашишга харакат килиш керак. Технологик йукотишларни камайтириш учун дастгох ва жихозларни созлиги, модернизация килинганлиги, технологик карталар ва операцияларни тугри тузилганлиги, технологик йукотишларни камайтириш учун оператор махорати ва касб малакасига эътибор берилишига хам эътибор каратилади. Раскройлардаги техник припускларни камайтириш, ортикча чикиндиларни камайтириш максадида оптимал

раскройлар тузиш, хом ашё етказиб берувчилар билан унумли музокаралар утказиш чикиндилар салмогини камайтиришга хиссасини хам ёритишга харакат килинади.

Хулоса.

Бизнинг фикримизча илмий янгилик сифатида куйидаги тадкикот ишларини олиб бориш керак:

- материаллардан ишлаб чикариш фойдаланиш меъёрларидан четга чикишларни оператив ва хисобга олишни такомиллаштириш буйича тавсиялар ишлаб чикиш;

- Ахборотни автоматлаштирилган кайта ишлаш шароитида материалларни алмаштириш учун бирламчи хужжатларнинг ихтисослаштирилган шакллари ишлаб чикиш ва амалий амалиётга таклиф этиш;

- алмаштириш холатларида материалларни истеъмол килиш меъёрларидан четга чикишларни хисоблаш тартиби белгилаш;

- автомобил ойналари ишлаб чикариш корхоналарининг тайёрлов ишлаб чикариши учун материаллар сарфи меъёрларидан четланишларни оператив ва хисобга олиш усули тулдириш;

- автомобил ойналари ишлаб чикариш корхоналарининг бланка ишлаб чикариши учун материаллар истеъмоли нормаларининг узгаришини оператив хисобга олиш методологияси сезиларли даражада тулдириш;

- ишлаб чикариш харажатлари иктисодида бошкарув карорларини ишлаб чикиш ва куллаб-кувватлаш учун материаллар - истеъмол буйича бухгалтерия маълумотларидан фойдаланиш тартибини тавсия килиш.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Мирзаев, Р. Б., & Юлдашев, Х. А. (2022). Автомобил ойналари ишлаб чикаришда истеъмолчи талабларини ишлаб чикариш таннархига таъсири. Scientific progress, 3(2), 11731178.

2. Burxonovich, M. R. (2022). The Importance Of Basic Materials And Technological Losses In Increasing Economic Efficiency In The Formation Of Cost. Web of Scientist: International Scientific Research Journal, 3(1), 727-732.

3. Рахимова, К. Н., Турсунов, О., Мирзаев, Р. Б., Ахмадалиева, М. К., & Кодиров, А. (2022). Узбекистонда «Яшил Молия» Тизимини Йулга ^уйиш Ва Такомиллаштириш Йуналишлари. Gospodarka i Innowacje., 28, 90-96.

4. Burkhonovich, M. R., & Kadirovna, A. M. (2022). Improvement of organizational economic impact of product cost reduction on the basis of cost-effective use of resources. Thematics Journal of Economics, 8(1).

5. Burkhonovich, M. R., Solijonovich, M. S., & Muhriddin, A. (2022). DIRECTION FOR DETERMINING AND IMPROVING THE LEVEL OF LABOR PRODUCTIVITY. ASIA PACIFIC JOURNAL OF MARKETING & MANAGEMENT REVIEW ISSN: 2319-2836 Impact Factor: 7.603, 11(09), 103-108.

6. Burkhanovich, M. R., Ortiqaliyevna, B. M., & Mashrabkhan, R. (2022). LABOR AND PAYMENT ACCOUNT. INTERNATIONAL JOURNAL OF SOCIAL SCIENCE & INTERDISCIPLINARY RESEARCH ISSN: 2277-3630 Impact factor: 7.429, 11(09), 138-143.

7. Burxonovich, M. R., & Ortiqaliyevna, B. M. (2022). Conditions for improving the standard of living of the population. ASIA PACIFIC JOURNAL OF MARKETING & MANAGEMENT REVIEW ISSN: 2319-2836 Impact Factor: 7.603, 11(09), 44-48.

8. Kadyrovna, A. M., Burkhanovich, M. R., & Ortikaliyevna, B. M. (2022). DEMAND AND SUPPLY FOR LABOR FORCES. INTERNATIONAL JOURNAL OF SOCIAL SCIENCE & INTERDISCIPLINARY RESEARCH ISSN: 2277-3630 Impact factor: 7.429, 11(09), 85-90.

9. Махсудов, Ш. С. (2022). Эркин иктисодий зоналарнинг мамлакат иктисодиётини ривожлантиришдаги урни. Scientific progress, 3(4), 159-166.

10. Махсудов, Ш. С. (2022). Узбекистонда эркин иктисодий зоналарни ривожлантиришнинг самарали йуналишлари.

11. Махсудов, Ш. С. (2022). ЭРКИН ЩТИСОДИЙ ЗОНАЛАРНИ РИВОЖЛАНТИРИШДА БОШ^АРУВ ОРГАНЛАРИНИНГ УРНИ. O'ZBEKISTONDA FANLARAROINNOVATSIYALAR VA ILMIY TADQIQOTLAR JURNALI, 1(9), 370-375.

12. Махсудов, Ш. С. (2022). Развитие свободных экономических зон в условиях трансформации рыночных отношений. Бюллетень науки и практики, 8(5), 450-456.

13. Махсудов, Ш. С. (2022). УЗБЕКИСТОНДА ЭРКИН ЩТИСОДИЙ ЗОНАЛАРНИ САМАРАДОРЛИГИНИ ОШРИШИ ВА РИВОЖЛАНТИРИШ. Gospodarka i Innowacje., 24, 993-995.

14. Solijonovich, M. S. (2022). The role of government bodies in the development of free economic zones. INTERNATIONAL JOURNAL OF SOCIAL SCIENCE & INTERDISCIPLINARY RESEARCH ISSN: 2277-3630 Impact factor: 7.429, 11(09), 132-137.

15. Solijonovich, M. S. (2022). THE ROLE OF ENGINEERING AND COMMUNICATION INFRASTRUCTURE IN THE ORGANIZATION AND DEVELOPMENT OF THE FREE ECONOMIC ZONE. ASIA PACIFIC JOURNAL OF MARKETING & MANAGEMENT REVIEW ISSN: 2319-2836 Impact Factor: 7.603, 11(09), 97-102.

16. Burkhonovich, M. R., Solijonovich, M. S., & Muhriddin, A. (2022). DIRECTION FOR DETERMINING AND IMPROVING THE LEVEL OF LABOR PRODUCTIVITY. ASIA PACIFIC JOURNAL OF MARKETING & MANAGEMENT REVIEW ISSN: 2319-2836 Impact Factor: 7.603, 11(09), 103-108.

17. Махсудов, Ш. С. (2022). БОЗОР ЩТИСОДИЁТИ ШАРОИТИДА ЭРКИН ЩТИСОДИЙЗОНАЛАРДА БОШ^АРУВ. Ta'limfidoyilari, 8, 121-134.

18. Турсунов, О. Б. (2022). Транспорт Инфратузилмасининг Назарий Асослари.

19. Турсунов, О. Б. (2022). Транспорт инфратузилмасининг мазмуни, таркиби ва минтака иктисодий ривожланишига таъсири. so 'ngi ilmiy tadqiqotlar nazariyasi, 1(2), 190196.

20. Рахимова, К. Н., Турсунов, О., Мирзаев, Р. Б., Ахмадалиева, М. К., & Кодиров, А. (2022). УЗБЕКИСТОНДА «ЯШИЛ МОЛИЯ» ТИЗИМИНИ ЙУЛГА ^УЙИШ ВА ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ЙУНАЛИШЛАРИ. Gospodarka i Innowacje., 28, 90-96.

21. Badalovich, T. O. (2022). Legal and institutional basis of development of transport services and transport infrastructure during the coronavirus pandemic. ASIA PACIFIC JOURNAL OF MARKETING & MANAGEMENT REVIEW ISSN: 2319-2836 Impact Factor: 7.603, 11(09), 55-61.

22. Badalovich, T. O. (2022). Indicators representing the level of provision of transport services and infrastructure of the region. INTERNATIONAL JOURNAL OF SOCIAL SCIENCE & INTERDISCIPLINARY RESEARCH ISSN: 2277-3630 Impact factor: 7.429, 11(09), 123-127.

23. Турсунов, О. Б. (2022). Иктисодиётни эркинлаштириш даврида транспорт хизматлари ва инфратузилмасининг ривожланиш тенденциялари ва худудий хусусиятлари. Ta'lim fidoyilari, 8, 196-204.

24. TypcyHOB, O. (2022). TPAHCnOPT XH3MATHAPH BA HHOPATY3HHMACHHH PHBO^HAHTHPHmHHHr XOPH^HH MAMHAKATHAP TACHBACH. Eurasian Journal of Academic Research, 2(13), 4-9.

25. TypcyHOB, O. B. (2022). Y3BEKHCTOH^A H^THCOßHETHH MOßEPHH3AqHSHAm mAPOHTH^A TPAHCnOPT XH3MATHAPH OAOHHSTHHH BOm^APHm BA CAMAPA^OPHHraHH OmHPHm HYHHAPH. IJTIMOIY FANLARDA INNOVASIYA ONLAYNILMIY JURNALI, 2(12), 41-45.

26. TypcyHOB, O. B., & TypryHOB, 3. X. (2022, December). H^THCOßHETHH MOßEPHH3AqHOAm mAPOHTH^A TPAHCnOPT XH3MATHAPH BA TPAHCnOPT HHOPATY3HHMACH mAKHHAHHmHHHHr XYAYßHH XYCYCHSTHAPH. In Proceedings of Scientific Conference on Multidisciplinary Studies (Vol. 1, No. 3, pp. 28-32).

27. Tursunov, O. (2023). TRANSPORT XIZMATLARINING SHAKLLANISHI VA RIVOJLANISHINING NAZARIY ASOSLARI. Eurasian Journal of Academic Research, 3(1 Part 2), 170-175.

28. Mirzayev, R. B. (2022). HffiHAB HH^APHHAETrAH ABTOMOBHH OHHAHAPHHH TOBHAm^A HffiHAB HH^APHm XAPA^ATHAPHrA TAtCHP ^HHYBHH OMHHHAP.

29. Mup3aeB, P. B. (2022). MAffiHHACO3HHK TAPMOFH^A MAXCYHOT TAHHAPXHHH KAMAHTHPHm MEXAHH3MHHH HYHAHHmHAPH. Ta'lim fidoyilari, 8, 186-195.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.