Научная статья на тему 'АСАЛЛИ ЎСИМЛИКЛАРНИНГ ЎРГАНИЛИШ ТАРИХИ'

АСАЛЛИ ЎСИМЛИКЛАРНИНГ ЎРГАНИЛИШ ТАРИХИ Текст научной статьи по специальности «Биологические науки»

CC BY
126
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Асалли ўсимликларнинг тур таркиби / гулшира маҳсулдорликлари / гулширани ажралиш динамикаси / гулчанги берувчи ўсимликлар / маданий ўсимликларнинг гулшира маҳсулдорликлари / асаларилар билан чанглатилганда ҳосилдорликни ортиши / Ўзбекистоннинг асалли ўсимликлари / асаларичилик / қишлоқ хўжалик экинларини асаларилар билан чангланиши. / Species composition of honey plants / gulshira productivity / gulshira separation dynamics / flowering plants / gulshira productivity of cultivated plants / increased productivity when pollinated with bees / bee pollination of Uzbek honey plants / agricultural crops with bees.

Аннотация научной статьи по биологическим наукам, автор научной работы — Холикулов, Муроджон Робилжонович

Бугунги кунда дунё миқёсида кўплаб озиқ-овқат маҳсулотлари ҳамда уларни ўрнини босувчи манбаалар етиштирилаётган бўлсада, асаларичилик тармоғининг маҳсулоти, парҳез таом асалга, она асалари сутига ва мумига бўлган эҳтиёж йил сайин ортиб бормоқда. Шу сабабли асаларичилик тармоғини янада ривожлантириш, унинг маҳсулдорлигини оширишда муҳим омил ҳисобланган асалли (гулширали) ўсимликларни тадқиқ қилиш, улардан самарали фойдаланиш усулларини ишлаб чиқиш муҳим илмий аҳамиятга эга. Шу сабабли уларни ўрнини босишда асосий хом ашё вазифасини асалли ўсимликлар эгаллайди. Мақсадимиз ўсимлик турларини захираларини аниқлаш, ареалларини топиш, асаларилар оилаларини табиий ва суний экосистемаларга кўчириб олиб ўтиш, ҳосилдорликни ошириш ҳамда сифатли асал олиб фойдаланишдир. Хозирги кунда ушбу гулширали ўсимликлардан оқилона фойдаланиш давр талаби ҳисобланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по биологическим наукам , автор научной работы — Холикулов, Муроджон Робилжонович

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

HISTORY OF THE STUDY OF HONEY PLANTS

Although many food products and resources that replace them are grown worldwide today, the need for beekeeping network products, dietary food honey, Mother Bee milk and wax is increasing every year. Therefore, the further development of the beekeeping network, the research of honey (hyacinth) plants, which are considered an important factor in increasing its productivity, the development of methods for their effective use, are of significant scientific importance. For this reason, the main raw material in their replacement is occupied by Honey plants. Our goal is to determine the reserves of plant species, find their areals, transplant Bee families into natural and artificial ecosystems, increase productivity, and use quality honey. Currently, the rational use of these hyacinth plants is a requirement of the period.

Текст научной работы на тему «АСАЛЛИ ЎСИМЛИКЛАРНИНГ ЎРГАНИЛИШ ТАРИХИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

УДК.2326+45226 АСАЛЛИ УСИМЛИКЛАРНИНГ УРГАНИЛИШ ТАРИХИ

Холикулов Муроджон Робилжонович

Фаргона давлат университети катта укитувчиси murodholikulov1986@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Бугунги кунда дунё мицёсида куплаб озиц-овцат маусулотлари уамда уларни урнини босувчи манбаалар етиштирилаётган булсада, асаларичилик тармогининг маусулоти, паруез таом асалга, она асалари сутига ва мумига булган эутиёж йил сайин ортиб бормоцда. Шу сабабли асаларичилик тармозини янада ривожлантириш, унинг маусулдорлигини оширишда мууим омил уисобланган асалли (гулширали) усимликларни тадциц цилиш, улардан самарали фойдаланиш усулларини ишлаб чициш мууим илмий ауамиятга эга. Шу сабабли уларни урнини босишда асосий хом ашё вазифасини асалли усимликлар эгаллайди. Мацсадимиз усимлик турларини захираларини аницлаш, ареалларини топиш, асаларилар оилаларини табиий ва суний экосистемаларга кучириб олиб утиш, уосилдорликни ошириш уамда сифатли асал олиб фойдаланишдир. Хозирги кунда ушбу гулширали усимликлардан оцилона фойдаланиш давр талаби уисобланади.

Калит сузлар: Асалли усимликларнинг тур таркиби, гулшира маусулдорликлари, гулширани ажралиш динамикаси, гулчанги берувчи усимликлар, маданий усимликларнинг гулшира маусулдорликлари, асаларилар билан чанглатилганда уосилдорликни ортиши,Узбекистоннинг асалли усимликлари, асаларичилик, цишлоц хужалик экинларини асаларилар билан чангланиши.

ABSTRACT

Although many food products and resources that replace them are grown worldwide today, the need for beekeeping network products, dietary food honey, Mother Bee milk and wax is increasing every year. Therefore, the further development of the beekeeping network, the research of honey (hyacinth) plants, which are considered an important factor in increasing its productivity, the development of methods for their effective use, are of significant scientific importance. For this reason, the main raw material in their replacement is occupied by Honey plants. Our goal is to determine the reserves of plant species, find their areals, transplant Bee families into natural and artificial ecosystems, increase productivity,

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

and use quality honey. Currently, the rational use of these hyacinth plants is a requirement of the period.

Keywords: Species composition of honey plants, gulshira productivity, gulshira separation dynamics, flowering plants, gulshira productivity of cultivated plants,increased productivity when pollinated with bees, bee pollination of Uzbek honey plants, agricultural crops with bees.

Маълумки, асаларичиликни шаклланиши ва ривожланиши, уларнинг озука манбалари хисобланган асалли (нектарли, болли) усимликларга бевосита боглик. Аксарият кадимги манбаларда асал ва асаларилар тилга олинса хам, асалли усимликларга кам эътибор каратилади.

Абу Райхон Беруний "Ас-Сайдана фит-тиб" китобининг бир бобини асалга багишлайди. Унда XI - асргача булган асал ва асаларичиликка доир маълумотларни туплайди ва баён килади. Асалнинг хиллари ва уни келиб чикишига тухталади. Асарда ялпиз, тогжамбил, астрагал, шамбала ва болкурай усимликларидан хосил булган асалнинг ширали ва мазали эканлигини маълум килади.

Асалли усимликлар ва гулшира XIX - асрнинг охири ва XX - асрнинг бошларидан бошлаб чукур урганила бошланди.

Асаларичиликни ривожланиши, хамда асалли усимликларни урганилишида "Туркистон кишлок хужалиги" ("Туркестанское сельское хозяйство) журнали мухим роль уйнайди, кайсики, у 1906 йилдан бошлаб Тошкентда нашр этила бошлайди. А.А.Александров (1906) биринчилардан булиб, журнал сахифаларида Каттакургон, Самарканд, Хужанд ва Тошкент шахарларининг асосий асалли усимликларини таърифлаб, ок акация уларнинг "маликаси" эканлигини таъкидлайди.

У Урта Осиёнинг муътадил иклим шароити ва хилма - хил усимликлар олами бу ерларда асаларичиликнинг ривожланишига омил эканлигини ёзади. Иссик иклимли Узбекистон шароитида тухумак ва жука дарахтларининг яхши асалли эканлигини маълум килади. Шунингдек, ковул, учбарг, кашкарбеда ва бошка усимликларни яхши нектар ажратишини И.А.Бржезиций (1907), А.Михайлов (1909), В.Юферов (1911), О.Т. Землянов ва А.Чайкинлар (1916) эълон киладилар. [1]

Асалли усимликларни кенг микёсда урганишга, Туркистон вилояти усимликлар оламини В.Л.Комаров., С.Н.Коржинский., Б.А.Федченко ва

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

бошккалар томонидан тадкик килиниши ижобий туртки булади. Уша вактлардан бошлаб В.Н. Некрасованинг (1958) маълум килишича усимликлар хомашёлари, жумладан, асалли усимликларни урганиш бошланади. Ф.Сусловнинг (1928) таъкидлашича Чимган асаларичилик туманида йилига 169 тоннадан асал олинган. Н.Ионов (1926) ёзишича, иклим шароит яхши булган йиллари Фаргона водийсида хар бир асалари оиласидан 40 - 50 кгдан асал олинган. [2]

В.Д.Лайок (1949 - 1950) айрим мевали дарахтлар ва каноп усимлигини нектар микдорини аниклайди.

Гарбий Тяншаннинг Пском, Угом ва Майдонтол массивларининг асалли усимликларга бойлиги Г.И.Печишева (1962) ва В.А.Роговлар томонидан (1968, 1969, 1970) таъкидланади. Тошкент ва унинг атрофидаги асаларичилик худудларида 100 турдан ортик асалли усимликлар аникланади. (Булгакова, Суворин (1961), Л.Л.Булгакова (1972, 1973, 1975, 1976, 1978) Сирдарёнинг кдргоклари буйича 220 турдаги асалли усимликларни аниклайди. Шунингдек, Тошкент ботаника богида иклимлаштирилаётган жука (липа) дарахти гуллари 4 - 6 дан 16-18 мг гача нектар ажратгани ва нектарнинг концентрацияси 55 - 60% эканлиги аникланади (Шумаева, 1972).

Хоразм вилоятида Р.С.Собиров (1972, 1982) томонидан 236 тур асалли усимликлар аникланади, кайсики улар 142 туркум ва 47 оилага мансуб.

Г.Хдмидовнинг илмий рахбарлигида аспирант Р.Мухаматзянова (1977, 1980) Сурхондарё вилоятининг асал ширали усимликларни урганади. Мазкур вилоятда 487 тур асалли усимликлар борлиги аникланади. Р.Х.Худойбергановнинг (1959) маълумоти буйича ковул усимлиги маданийлаштирилганда, унинг нектар махсулоти гектарига 990 кг га етган. [2]

Кушни Киргизистон ва Тожикистон республикаларининг асал ширали усимликларини катор тадкикотчилар Головкова (1966), Зиёдов (1967), Лынов (1970, 1971, 1972) Кашенко, Бушкова (1971), Рахмонов (1971) урганадилар.

Асаларилар туфайли четдан чанглатилганда беда ва дуккакли усимликлар хосили 35 - 40%, кунгабокарники 50 - 60%, полиз экинлариники эса 100 -150% га ошади (Пономарева, 1973, Глухов, 1974, Кривцов ва бошкалар).

МЕТОДЛАР

1960 йилдан бошлаб Узбекистон Республикаси ФА ботаника инстиутида Г.Хдмидов томонидан карийиб барча вилоятлар, Киргизистон, Тожикистон ва Козогистон республикаларининг бизга чегерадош худудларида (Арслонбоб, Шохимардон, Поччаота, Зомин, Сангардак, Боботог, Кухитангтог) кенг равишда асалли усимликлар ва уларнинг ресурслари урганилади. Узбекистон

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

миёсида таркалган урта толали (28 нав) ва ингичка толали (17 нав) пахта навларининг нектар ажратиши, нектарнинг концентрацияси аникланади. Биринчи маротаба мамлакатимиз усимликлар копламининг чул, адир, тог ва яйлов минтакалари кесимида асалли усимликлар ресурслари аникланади. Тажриба майдонларида эспарцет, рапс, арслонкуйрук, хукиз тили (синяк), кашкарбеда, тограйхон, лимон ути, шалфей турлари, хаммаси булиб 38 тур усимликлар тажриба майдонларига экилиб, уларнинг биоэкологик холатлари ва нектар ажратишига доир тадкикотлар олиб борилган. Барча нектар ресурслари, табиий турлар, маданий турлар, пахта, каноп, мевали боглар, полиз экинлари ва бошкалар хисоблаб чикилади.

Узбекистоннинг асалли усимликлари ва нектарнинг ажралишига экологик омилларнинг таъсири ва бошкалар маълумотлар асаларичилик буйича Халкаро Конгрессларда маъруза килинди. Мазкур мавзу буйича монография ва бир неча рисолалар чоп этилган. Биринчи марта муаллиф томонидан Узбекистоннинг асалли усимликлари харитаси тузилди. (Карта медоносных угодий Узбекистана, масштаби 1: 1000 000, ГДамидов, 1985). [1]

Асаларичилик кишлок хужалигининг мухим тармоги хисобланади ва у инсон учун гоят фойдали таом булган асални ва саноат учун хом ашё хисобланган асалари сути, прополис, асалари махсулотлари таркибида 70 га якин ферментлар, витаминлар, гормонлар ва бошка кимёвий фаол моддалар аникланган. Улар тиббиётда бир канча касалликларни даволашда мухим манба хисобланади. [2]

Булардан ташкари, асаларичиликни кишлок хужалик экинларини хосилдорлигини оширишдаги ахамияти катта. Маълум булишича, биосферамиздаги 80% гулли усимликлар четдан чангланишга мойил ва уларни четдан чангланишини таъминлайдиган хашаротлар орасида асалариларнинг улуши 80% га тенг (Пчелоопыление энтомофильных культур и медоносная база,

Асаларичиликнинг ривожланиши унинг етарли даражада озука манбаи билан таъминланишига боглик. Уларнинг озука манбаини эса усимликлар гуллари томонидан ажраладиган нектар ва гул чанги ташкил килади. Бизда асаларичилик тармоклари учун асосий озука манбаини табиий утлокзорлар, катта майдонлардаги боглар, гулзорлар, пахтазорлар, йунгичказорлар, кунгабокар, каноп плантациялар, полиз экинлари, манзарали усимликлар ва бошкалар ташкил килади.

1981).

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Асалариларнинг пахта плантацияларини четдан чангланиши ва уларнинг хосилдорлигини оширишдаги ахамияти катта. Олиб борилган тажрибалар натижаси шуни курсатадики, асаларилар билан чанглатилган пахта майдонларининг хосилдорлиги 10-23% гача ошган. Илгор асаларичилик тажрибаси шуни курсатдики, пахта майдонларига жойлаштирилган хар бир асалари оиласидан 20-40 кг гача асал олиш мумкин (Г.Хдмидов, 1976). [1]

Х,исоб-китоблар шуни курсатадики, барча кишлок хужалик экинларининг асаларилар туфайли чангланишидан олинадиган даромад, уларнинг бевосита махсулотлари даромадларидан бир неча марта ошик булар экан.

Фаргона вилоят асаларичилар уюшмаси вилоят хокимияти топшириги билан, вилоятда мевали дарахтларни парвариш киладиган фермерлар фаолиятини бошкарадиган Агролинкс лойихаси буйича мевали богларни саноат микёсида чангланишини, уларнинг хосилдорлигига таъсири тадкик килинади. Тажриба ишлари Кувасой ва Фаргона туманлари шароитида олиб борилди. Тажриба Фаргона водийсида, колаверса Республикамиз микёсида кенг таркалган шафтоли, бехи, хурмо, урик, олма, олхури, бодом, гилос, Кукон гилос (жами 9 турдаги) мевали дарахтлар билан олиб борилди. Тажриба натижаларидан маълум булишича, юкоридаги усимликлар асаларилар билан чанглатилганда уларнинг хосилдорлиги жуда юкори даражада яъни 1 - 2 дан, 8 -10 мартагача ошганлиги аникланди. Шунингдек, юкоридаги лойиха буйича пахта ва кунгабокар усимликлари хам асаларилар туфайли чанглатилганда, уларнинг хосилдорлиги 4,8 ва 11,2 ц/га ошганлиги аникланган. Ушбу ва бошка тадкикотлардан маълум булишича, мевали дарахтлар, кунгабокар, беда, эспарцет, полиз экинлари ва бошкаларни асаларилар туфайли чангланиши уларнинг хосилдорлигини салмокли равишда оширилишига замин булар экан.

НАТИЖАЛАР

Мамлакатимизда асаларичилик ва асалли усимликларни урганишни келгуси истикболлари назарда тутилганда, табиий ва маданий усимликлар ресурсларидан уз вактида самарали ва хар томонлама фойдаланишни хисобга олишимиз зарур. Сердаромад тармок хисобланган асаларичиликни ривожланиши учун бизда бенихоя катта имкониятлар мавжуд. Усимликлар копламининг вертикал минтакалар буйича таркалиши, усимликларнинг биологик хоссаларига кура уларнинг гуллашидаги кетма-кетлик, улар онтогенези давомийлигини хисобга олиш зарур. Асаларичилик тармокларини махсулдорлигини оширишда илгор технология ва тажрибалардан фойдаланиш керак. Кучли асалари оилаларидан фойдаланиш, мехнат унумдорлигини

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

omapam, aeanapa KaeannHKnapH ÖHHaH Kypamam Tanaö этнпagн. TapMoK MaxeyngopnuruHH omapam xy^anHKga Kynna Ba cofhom aeanapa oHnanapagaH ^ofiganaHHm, ynapHH fian gaBoMHga eTapna Ba CH^arau 03y^a ÖHHaH TatMHHnam MyxuM omhh eaHanaga. Cofhom aeanapa oanaeHHH TapaKKHeTH ynyH Öaxopga 6-8 Kr aean Ba Öap hkkh paMKa ryn naHra SynamH MaKeagra MyBo^HK.

PeenyÖHHKaMroga aeanapHHHHHK TapMoFHHH 03yKa MaHÖaa ÖHHaH TatMHHnamHHHr HCTHKÖonnapHHH axrapam Tanaö этнпagн. Ey Maeanaga KyfiagarHHapra эtтн6op KapaTHmHMH3 3apyp:

- PeenyÖHHKaMroga Öapna MaB^yg ycHMHHKnap KonnaMHgaH y3 BaKTHga Ba eaMapana ^ofiganaHHm;

- Eapna MeBann gapaxraap Ba 6yTanapgaH HÖopaT öoFHapra (arpo^Ho3nap) y3 BaKTHga aeanapa oananapHHH ^ofinamTapam;

- Eapna naxTa MafigoHHapara aeanapa oananapHHH ^ofinamTapam;

- KyHraöoKap, Öega, эспapцет, pane Ba öomKa ycHMHHKnapgaH eaMapana ^ofiganaHHm;

- Hmkohhat gapa^aeaga neKnaHraH MafigoHHapra KamKapöega, pane, apenoHKyfipyK, ToFpafixoH, KHfiHKyTH, KyKyTH (chhak) KaÖH Myx,HM aeanna ycHMHHKnapHH экн6, eyHtafi paBHmga aeanna ycHMHHKnap MaHÖaHHH TamKHH KHHHm;

- YcHM^HKnap ToMoHHgaH HeKTapHHHr a^panamara H^oÖHfi Tateap этyвнн oMHnnapHH aHHKnam;

- HeKTapHHHr a^panam gHHaMHKaeHHH aHHKgam;

- YeHMnHKnapHHHr rynnapa ToMoHHgaH a^panagaraH HeKTapHHHr ^yH^HACHHH aHHKgaHHmHra KaparanraH TagKHKoTHap ohhö Öopam;

-Aeanapa Ba HeKTap a^paTagaraH ycHMHHKnap кoэвoпroцнflсннн TagKHK

KHHHm;

- HeKTap a^panamara H^oÖHfi Tateap этyвнн arpoTexHHK Ba ÖomKa oMHnnapHH TagKHK этнm.

PeenyönHKaMH3HHHr a^ofiHÖ Taöaara Ba hkhhm - mapoHTH KHmnoK xy^anHHHHr öapna eoxanapa KaÖH aeanapHHHHHKHH x^m MyBa^^aKH^THH paBHmga pHBo^naHTHpum hmkohhhh Öepaga. EenoeH yTnoK3opnapHMH3, paHr - öapaHr Kap - agapnap, neKero öoFHap, naxTa MafigoHnapHMH3, Maroapana öyTa, gapaxraap x^Mga ryn3opnap aeanapanap ynyH a^ofiHÖ o3yKa MaHÖaa xueoönaHagH. fflyHra KapaMafi, xp3Hpru BaKTga xy^anHKHHHr Öy TapMoFHHH puBo^naHHm eaHMoFH xaHKHMH3HHHr KyHgaH - KyHra omaö öopaeTraH Tanaö Ba эxтнe^нapннн TyHHK KoHgapa oHMafiga, gefiam MyMKHH.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 10/2 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ХУЛОСА

Маълум булишича, энтомофил усимликларни хосилдорликлари ва хосилни сифатли булиши гулларнинг чангланишини сифатли булишига хам боглик экан. Х,ар кайси гулга канча куп асалари кунса, унинг чангланиши тулик, яъни туйинган чангланиш булади. Муаллифларнинг маълумотлари буйича, асаларилар билан чангланган кунгабокар 85,3% дан, 90,8% гача тулик кунгабокар пистасини берган. Сим тур билан тусиб чекланган кунгабокар 48%, дока билан тусиб чекланган 14,2% кунгабокар пистасини туккан. Асаларилар билан чангланган 1000 дона кунгабокар пистасининг огирлиги 38,2 гр ва дока билан чекланган 28,4 граммга тенг булган. Бу курсаткичлар шуни курсатиб турибдики, туйинган чангланиш усимликлар уруг тугишини 2,5 - 3 баробарга купайтирар экан. Биосферанинг мухим ва фаол компонентлари хисобланган канотли дустларимиз - асаларилар юртимиз ахолисини экологик тоза асал, гул чанги, она ари сути, прополис ва бошка махсулотларни етказиб берса, улар туфайли четдан чангланиш энтомофил усимликларни самарали чанглантириб, уларнинг генофондини яхшилашга омил булади.

Юкоридагилардан келиб чиккан холда, Республикамизда асаларичиликни янада ривожлантириш, бепоён усимликларимиз плантацияларини уз вактида ва тулик чанглантириш, шу куннинг кечиктириб булмайдиган тадбирларидан булиши керак. Маълумки, мазкур тармокни ривожлантиришда мамалакатимиз флораси бойликларидан хисобланган асалли усимликлар турларини атрофлича тадкик килиш, улардан самарали фойдаланиш асосий омиллардан хисобланади.

REFERENCES

1. Хамидов, Г. (1988). Медоносные ресурсы Узбекистана и пути их рационального использования. Автореф. дисс.

2. Хамидов Г.Х, Давидов М.А, Акбарова М.Х., Холикулов М.Р. Узбекистон асалли усимликлари ва асаларичилик истикболлари. Фаргона: Poligraf Super Servis. 2019. 156 с.

3. Хдмидов, F., Холикулов, М., & Омонбоев, Т. (2022). АСАЛЛИ УСИМЛИКЛАР КЛАССИФИКАЦИЯСИ. Central Asian Research Journal for Interdisciplinary Studies (CARJIS), 2(Special Issue 2), 173-179.

4. Холикулов, М. Р., & Хамидов, Г. Х. (2022). ФЛОРИСТИЧЕСКИЙ СОСТАВ МЕДОНОСНЫХ РАСТЕНИЙ ФЕРГАНСКОЙ ДОЛИНЫ И ПУТИ ИХ РАЦИОНАЛЬНОГО ИСПОЛЬЗОВАНИЯ И ОХРАНЫ. В журнале представлены научные обзоры, статьи проблемного и научно-практического характера, 44.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.